Kapadokija- moj obilazak, putopis

[oljica70]

Svoj put za Kapadokiju možete organizovati iz Istanbula sa dužinom trajanja po želji . Busevi za Kapadokiju za grad Goreme , Urgup i Nevišer polaze svakoga dana . Meni je bilo najzgodnije da u petak večernjim busom kernem za Kapadokiju i proverdem puna dva dana . Drugog dana u večernjim satima se ponovo vratim u Istanbul. Posetila sam nekoliko lokalnih turističkih agencija u Istanbulu i raspitala se za kartu za Gorema grad. Prvobitni plan je bio da kupim samo bus kartu do Goreme a tamo ću na licu mesta u nekoj turističkoj agenciji naći smeštaj . U Beogradu sam preko neta kontaktirala neku od agencija koja se bavi letovima balonom. Cena za sat ili sat i 15 min. leta balonom se kreće od 150-160€ sa grupom u korpi , za manje grupe cena je od 230-250€ . Niža cena je za plaćanje u kešu a viša putem kartice. I cena od 500€ za singl let.Kada sam otišla u turističke agencije odmah su pokušali da mi prodaju paket aranžman , koji bi uključio prevoz , smeštaj i dvodnevne ture sa ručkom po celoj okolini. Let balonom je posebno i nezavisno od bilo koje ture.Čak sam i ljutito izašla iz par agencija koje su bile uporne objašnjavajući mi da nije izvodljivo sam sebi organizovati obilazak i da je uvek puno i da je riskantno na licu mesta tražiti smeštaj.U nekim agencijama neće čak ni da prodaju odvojenu kartu za bus ako ne uzmeš i turu sa smeštajem , ili kažu može ako platiš kešom ali ne i ako hoćeš da platiš karticom. Cena bus karte inače košta ( povratn akarta) između 90 i 100tl. Nakraju , i ako još uvek nisam prihvatila nikakav arnžman , pustila sam ga da priča i čujem šta mi nudi i po kojoj ceni.Ispalao je da je kod njih cena karte 100tl, let balonom 125€, smeštaj u singl cave room u gradu Urgup 20€ i dva dana celodnevna tura da ručkom 25€. Kad sam se presabrala zaključila sam da ovim cenama sam u okviru mojih budžet planova . I ako sam isključivo želela da idem u Goreme prihvatila sam da idemu Urgup , jer sam znala da je sve "jako" blizu i po njihovim rečima da je Urgup lepši od Goreme. Rekla sam sebi : o.k da vidim . Rečeno mi je da dođem u agenciju u 19h da bi me neko iz agencije ispratio do polazišta šatl busa , koji nas vozi do busa koji ide za Kapadokiju. U šatl bas su nas lepo spakovali i odvezli do super modernog busa , koji prima i po 50 putnika.Nastavak sledi.

[petariva]

jedva cekamo nastavak!!!:D

[Roli]

Joj Kapadokija... To mi je u planu,ali nikako da se vratim u Tursku! Nastavi da vidimo šta je dalje bilo! Ako i koju fotku staviš neću se buniti! :)

[oljica70]

Nastavak.

Busevi su im super , klimatizovani ali ne da se smrzneš , služe nas celim putem nekim kolačićima , sokom , vodom. Samo da kažem oni kolačići kao " moto" svih ukusa su im super i svi smo se navukli na te kolačiće i mogu se kupiti u svakoj peodavnici 1,25tl. Još u busu sam se upoznala sa nekim Italijanima a tokom puta su se poznanstva samo ređala .Korejci , Japanci , Amerikanci , Novi Zeland , Australja . Nije mi prvi put da sama u sopstvenom aranžmanu putujem pa da kažem "bože , koliko prijatnog sveta ". Ne , samo sam još više uživala jer nije bilo nikog iz grupe , a takvi se uvek nađu , da gunđa jer se njemu to ne dopada ili mu se ne ide. Lepo je biti sa ljudima koji znaju zašto su došli i znaju da cene ono što imaju da vide. Samo sam bila malo zatečena kvalitetom njihove infirmisanosti i znanja u vezi Anadolkije , Kapadokije i Otomanske imperije.

Put je trajao 11 sati i u Goreme smo stigli oko 7.30h. Dok smo stajali na stanici i čekali da izađu putnici za Goreme u bus su ušli vozači i pitali ko ide za Urgup i nas nekoliko , zejedno mene i Italijane ( jer se ispostavilo da smo smešteni i u istom gradu i u istom hotelu) prebacili su u kombi i odvezli nas do našeg hotela u Urgupu. Tog jutra smo se smrzli . I pored toga što sam pretpostavljala da će u Kapadokiji biti hladno ujutru i uveče , i obula čarape i obukla duge rukave nije mi pomoglo . Hladno je i stajala sam na svakom zraku sunca da se grejem kao gušter , ali brzo je svitalo i postajalo sve toplije i toplije i na kraju jako toplo. U hotel smo stigli u 7.45h ( eto koliko treba od Goreme do Urgupa , a možda i manje) , odmah smo dobili sobe istuširali se doručkovali jer je u 9.30h počinjao prvi dan celodnevne ture . Pre polaska u Kpadokiju svi smo mi dobili neki vaučer za turu , ali niko ne zna šta se tačno nalazi tog dana u turi i u kojoj turi ćeš biti .Tako da se meni desilo da sam prvog dana bila u jednoj grupia sledećeg dana udrugoj grupi i sa drugim ljudima . Jako brzo se upoznamo i počne priča odakle si , kako se zoveš , šta tvoje ime znači u prevodu , po čemu je tvoja zemlja poznata itd.Sami vodiči odmah kažu ko je nov i pitaju napred navedena pitanja a sve dalje se samo od sebe nastavlja .

Prvog dana smo prvo otišli na treking kroz Roze i Red veli , koje se obično preleću balonom. Treking je bio jako interesantan i imali smo prilike da izbliza vidimo sve te kamene formacije i prostorije urezane u stenama u kojima se nekada živelo . Crteže koje su tadašnji stanovnici ostavili . Prolazili kroz pećine odn. pećinske prolaze u kojima su se videli slojevi i slojevi nataloženog vulkanskog pepela . Na licu mesta mogli smo videti svetle slojeve stene na koje se nadovezuju roze tonovi a zatim crveni tonovi. Vodići su sve vreme jako dobro pričali na engleskom i bilo je zadivljujuće koliko su imali da nam kažu. Objasnili su nam istoriju kamenih formacija koje podsećaju na naše " okamenjene svatove iu Đavolje varoši". Pre 50 miliona godina na tlu današnje Kapadokije postojala su tri aktivna vulkana koja su eruptirali u isto vreme i izbacivali lavu . Lava koju su izbacivali nije bila istog sastava . Tako da je došlo do prelivanje jedne lave preko druge . Niži slojevi su bili mekši i podložniji eroziji koja je usledila u kasnijim godinama . I zahvaljujući tom fenomenu Kapadokija izgleda kako je mi danas vidimo. Ostao je vidljiv još jedan vulkan , ali nisma zapamtila da li i dalje aktivan odn. uspavan ili je totalno ugašen. Samo znam da je jako lep prizor pogled na njega. Pešačili smo ,po rečima vodiča 4km , meni nije bilo naporno zato što ne spadam u razmažene osobe a i uz dobro društvo i stalno čavrljanje sa ostalima iz grupe vreme je jako brzo prošlo. Usput smo nalazili stene čudnih oblika , od oblika pečurke ili kupastog izgleda .Iz busa se takođe svašta moglo videti . Već na početku sam uvidela da razdaljine koje sam videla na mapi i koje deluju blizu , kao što sam navela od Goreme do Urgupa , nisu naivne i da nije zgodno da se samostalno istražuje . Ukoliko se zaluta nema nikoga da prođe tim putem koga bi pitali za pravac , a ukoliko i naiđe mala je verovatnoća da zna engleski.

U sastavu svake ture je i poseta lokalnim manufakturama . I obično se u toku dnevne ture obiđu dve manufakture . Možda sad deluje smorno , ali mogu reći da su prezentacije u fabrici tepiha ili keramike naročito zanimljive . U manuf. keramike saznala sam mnoge detalje koje nikada do tada nisam čula , a ima i šta da se vidi . Niko nije prisiljen da bilo šta kupi, ali bilo je i ljudi koji su kupovali.Imali smo i prezentaciju i čas pravljenja glinene posude , koji je bio jako zabavan kada je Portugalka počela da pravi "posudu" u obliku " pečurke" koja drugima nije baš ličila na pečurku. Tako da smo se slatko ismejali. Posle ručka nastavlja se prema podzemnom gradu . To je lavirin hodnika u zemlji , gde je temperatura jako prijatna , koji su isključivo korišćeni za skladištenje letine , vina , vode . I hodnika i tunela ima toliko da je moguće izgubiti se a mnogi još uvek nisu ni otkriveni ( mislim hodnici). Ukoliko je neko klaustofobičan bolje da ne silazi ,jer su prolazi iz jednog hodnika u drugi ili prostoriju toliko mali i mora se čučeći proći. Sve je osvetljeno i postavljen su strelice kao putokazi. Moj savet je na ulaziti sam već samo sa vodičem. Nastavak sledi.

[oljica70]

Nastavak.

Što se tiče gradova ili gradića koje spominjem Gorema , Urgup , Nevešer , Učhisar su mala nastanjena mesta koja je za manje od sata moguće obići.

Moj prvi izbor je bio Goreme , jer se on nalazi u srcu oblasti koja se obilazi. I iz Goreme se najbrže može doći do Muzeja na otvorenom , koji je na svega 1km od grada . Malo dalje je predivna Zelve veli sa stenama u obliku pečurki koje još uvek nisu otvorile svoj šeširić . Boja tih stena odn. pečurki - donjeg dela u Zelve veli je kremkasta a kupola je od tamne stene . Dok su "pečurke" u Paša veliju svetle boje a šeširići su takođe tamni. I ako kažem da je Zelve veli blizu Goreme ne bih perporučila da se ide peške . Nisam sigurna koliko bi bilo pametno da se krene peške preko nekog od brda i da li bi se našao pravi put . A sa iznajmljenim prevozom bi verovatno bilo lakše , ukoliko pre toga nekoga pitate da vam dobro objasni kako da sami dođete dotle. Takođe , zaključila sam da bi ići peške bilo jako naporno , prvo doći i naći Zelve veli , ostati neko vreme pogledati i posle bi vrerovatno ostalo tek toliko vremena i snage da se jedva vratite u Gereme i odmorite. Znači u tom jednom danu samo to, što je po meni jako malo pored svga što postoji da se vidi. Iz tog razloga sam nekoliko puta pomislila daje dobro što sam promenila plan , bez obzira koliko sam bila ljuta na tipove iz agencije koji su pokušavali da mi uvale paket aranžman. Mislim da bi se jako prevarila da nisam uzela ture koje su mi se nudile. Zapravo kad se preračunam , sigurno ne bih potrošila samo 25€ za dva dana da sam sama iznajmila prevoz , možda vodiča , ručak u nekom restoranu . I ne bih dobila ono lepo druženje sa ljudima koje sam na turi upoznala.

A što se tiče koji je gradić bolji Goreme ili Urgup pa ne bih mogla da kažem ,sve je to stvar ukusa . I jedan i drugi imaju nešto svoje posebno.

GOREME u prevodu znači nešto tajno i sakriveno , to su nam objasnili u muzeju na otvorenom u kojem ima crkvica u stenama iz 2 veka nove ere. Što je razumljivo jer u to vreme hrišćanstvo nije bilo religija koja se javno propoveda i sve je bilo skriveno i tajno. Grad Goreme je sastavljen od mnogo kupastih stena u kojima su napravljeni hoteli i razni drugi jeftini smeštaji poput hostela . Tako da mi ceo grad liči na bekpekersiti , jer je malo lokalnog Turskog življa i turskih rukotvorina i turske kulture. Postoji jedan restoran koji se zove "Fred Kremenko cave bar ili restoran" , i sve ostalo je u tom stilu . Neke sobe su jako male jer su izdubljene u nekoj od tih kupastih stena. Gledala sam otvore za vrata pri vrhu nekih od kupolastih stena i pitala sam a kako da dođem do tih vrata . Pitala sam se da li možda ta kupola , odn. hotel ili šta je već , nije još završen pa nema stepenice ili ih ja samo nevidim iz tog ugla .A one postoje sa druge strane i isklesane su u steni.Sviđa mi se osećaj da živim nekoliko dana samo sa licima koja vole slobodno da putuju kao ja i kojima nije na prvom mestu da budu u nekom luksuznom smeštaju. Sobe su opremljne i urađene u rustičnom stilu , sa drvenim krevetima . Čilimi na pidu ili na zidovima .Prekrivači na krevetima , takođe i čatšavi su izradile davno neke bake na razboju za tkanje ili su vezče raznobojnim koncem. Petrolejke lampe u uglovima , tek da utpotpune atmosferu . Sve je jako udobno i autentično , osim kupatila koje je prilagođeno savremenim uslovima .

A sa druge strane je URGUP , koji više izgleda kao Turska varošica u centralnom delu gde je bus stanica , lokali , prodavnice . I na periferiji kao ruralno selo sa starim kolima koja vuku krave ili konji. Visoki zidovi od kamena pored ulice , preko kojih puzi vinova loza i vise grozdovi koji mame. Na ulazu u Urgup je jedna stena na kojoj se nalazi neka mala kapelica i na rubu stene je restoran . Lepo osvetljen noću , sa čije terase se pruža jako lep pogled.Inače restorani , hoteli , hosteli u ovom delu , koji imaju terasu za ručavanje sa divnim pogledom su na dobroj ceni i traženiji i posećeniji su od onih koji nemaju vidikovac. Turisti koje sam upoznala na turi prvoga dana su dolazili u moj skromni hotel na doručak , samo zato što smo imali terasu sa divnim pogledom . Tako da ne bih mogla da kažem da je Urgup bolji od Goreme ili obrnuto , samo znam da nisam zažalila zbog napravljenog izbora.

Drugog dana i sa drugom grupom obišli smo pomenute Zelve i Paša veli , Imadžinejšan veli koja ima najsličnije stene našoj Đavoljoj varoši. Stubovi su visoki i tanki i na vrhu se nalazi neka kapica koja liči na kamilu , lava ,morsku sirenu ili kravu, foku, ženu sa dugačkom haljinom puštene kose - koju oni nazivaju Devica Marija.Sve je stvar pojedinačne mašte . Tu se nalazi i stena koju sam često viđala na internetu kad sam gledala slike Kapadokije , i spod koje je pisalo da se ona nalazi u Golub veli i da je to stena poznata pod imenom golub . Nije mi baš ličila na goluba ali ako oni tako kažu... Međutim , ta stena se nalazi u Imadžinejš veli i zovu je velika kamila, a Golub veli je na drugo strani. Po podne smo svratili u selo ili gradić Učhisar u jedan veoma autentičan restoran na ručak . Hisar na turskom znači kula , tako da je mesto dobilo naziv po trim kulama od stene koje se tu nalaze. Obilazak smo završili na nekom vidikovcu sa kojeg se video kanjon ili dolina sa stenama koje su erodirale a u daljini se vido vulkan.U pozadini tog vidikovca su restorani , prodavnice suvenira . Iz jednog od tih turističkih objekata je dopirala nek adivna melodija , koja mi je zapravo zvučala kao da sam je ovde već čula kao muziku koju svira neko do našig muzičara. A zapravo sam čula neki istrumental muzike Anadolije , koji mi se toliko dopao da sam morala da se cenjkam . Svuda se može platiti i sa karticom čak i u toj zabiti.

I ako sam tog dana ustala u pola pet , jer je u pet sati dolazi po mene prevoz koji me vodi na let balonom pre svitanja odn. za izlazak sunca , nije mi bilo preterano naporno dok smo obilazili sve. Vratila sam se u hotel u 18h , sada vidno umorna . Stvari sam ujutru pre odlaska na turu ostavila kod našeg domaćina Faruka . Faruk je bio jako ljubazan prema svkom gostu i željan druženja. Turisti dolaze i odlaze svakog dana . Ujutru dođu i odmah odlaze na ture , vraćaj se umorni uveče i malo imaju vremena za druženje u večernjim satima na divno terasi. Prve večeri sam sa Italijanima isprobavala na terasi Farukivo crno vino , za koje on kaže da je jako poznato vino iz Kapadokije. I mogu reći da je bilo sjajno. Grožđe kojim nas je Faruk poslužilo , sitno crno , je takođe bilo izvršnog ukusa.I posle leta balonom , celodevnog obilaženja došao je i momenat za odlazak. Ljubaznošću Faruka omogućio mi je da se istuširam u veoma jednostavnom kupatilu koje se nalazi pored nazovi recepcije odn. njegove sobe ,koja je sve i recepcija i njegova soba i ofis. Posle tuširanja sam se bolje osećala i imala sam još vremena da još sat vremena uživam u zalasku sunca sa terase i razgovaram sa Japancem i skupljam informacije za next trip in the future .

Povratak busom nije bio baš najudobniji a nije bio ni da ne može da se podnese . Ponovo uglavnom mi turosti i 1% lokalni. Stiže se u Istanbul u 7.30h , ponovo šatl bas do Sultanahmeta pa do Taksima . Ostatak dana sam se odmarala u divnom parku pored Top Kapi, jer sam imala uveče avion za Bg.U nastavku - Let balonom-.

[oljica70]

Let balonom iznad Kapadokije.

Pre nekoliko godina sam na Travel chanelu videla čuvenog Iana Wraita kako leti balonom iznad Kapadokije .I ono što sam videla jako mi se svidelo i obećala sam sebi da ću i ja posetiti Kapadokiju i leteti balonom. I tako eto mene na ostvarenju svoje želje. Njegov let je bio večernji i jako mi se svidelo svetlo u večernjem letu , tako da sam krenula sa idejom da moj let bude večernji a ne jutarnji. Pre polaska pripremala sam se na netu i našla neke adrese kompanija koje rade let balonom . U dopisivanju sa njima saznala sam da se više ne rade večernji letovi već samo jutarnji i to iz razloga bezbednosti. Navodno , ujutru su struje vetrova bolje za uzgon balona i za krstarenje po Roze i Red veli , a uveče postoje problemi sa tim strujama. Čak smo i mi u jutarnjem letu u jednom momentu imali problem , tj. na određenom mestu nije bilo struje da nas lepo provuče kroz jedan deo doline.

Cena je kao što sam navela 150-160€ , za 1.15h. U tu cenu je uključen prevoz , mali doručak od divnih kolača i čaja od crvene i zelene jabuke i kafe , i na kraju šampanjac po sletanju i sertifikat o obavljenom letu kao suvenir .

S obzirom da nisam htela da platim putem kartice , najavila sam se Heratage travel agenci da ću doći . Međutim ,izlagala sam ih , jer sam u agenciji dobila let za 125€ . Faruk mi je prethodne večeri potvrdio rezervaciju i da ćeo ni doći ujutru po mene tačno u 5h ida ne bi trebalo da kasnim. Podesila sam telefon da me probudi ali Faruk je za svaki slučaj takođe bio budan da mene i Japanca i ostale koji imaju zakazan let isprati . Čak mi je pozajmio svoju jaku ,jer je bilo jako hladno i pred svoje garderobe tebala mi je njegova jakna. Da nije bilo nje bilo bi loše po mene.Pokupili smo ostale letače usput. Japanac je imao rezervaciju za drugi balon , tako da nismo zajedno leteli. Na samoj lokacijiji za poletanje stigli smo oko pola šest i već je skoro bio dan. Pored mog balona bilo je JAKO PUNO DRUGIH BALONA RAZNIH BOJA I DEZENA. Znala sam , kako sam se kod Faruka raspitala , da će biti dosta balona ali nisam ni slutila da će ih biti tako puno. Izgledalo je kad su pleteli kao na onim snimcima na tv kad je neka fešta balona pa svi polete u isto vreme.Baloni su se punili toplim vazduhom , bilo je bučno , ljudi su se zabavljali i smejali ,jeli kolače i pili onaj divni turski čaj od jabuke.Nisam znala šta ću pre ,da slikam ili da snimam kamerom. Bilo je jako uzbudljivo gledati kako veliki i jak plamen izbija iz gorionika i kako se balon plako diže i diže. Već se prilično razdanilo kad smo počeli sa bordingom . U mom timu je bila grupa turskih bajkera , koji su bili lični prijatelji kapetana mog balona. S obzirom na njihovu kršnu i stamenu konstituciju oni su zauzeli jednu polovinu korpe. U sredini je bio kapetan i boce sa gorivom. A udrugom delu korpe , koja je podeljena na dva dela sam bila ja i Koreanci sa svojim ogromnim foto aparatima i nekim čudima od foto aparata koje do sada nisam videla. Tri mlade Koreanke su imale aparat koji je izbaciovao slike na polaroidu , koje su bile dimezije kao vizit karta . I napravile su bezbroj slika -one i bajkeri , oni i Koreanke. Ne znaš ko je kome interesntniji .Odvajanje balona od zemlje je toliko neprimetno i lako i samo uspinjanje deluje veoma prirodno i bez ikakvih trzavica. Na jak zvuk koji proizvodi gorionik brzo smo se navikli , ili smo ga blokirali od uzbuđenja . Kacig enam nisu bile potrebne , iznad naših glava je bil ametalna ploča d anas zaštiti od vreline.

S obzirom da sam bila jako blizu dela sa kapetanom i gorioniku prijala mi je toplota koja se tu oaećala , tako da sam kasnije skinula jaknu. Uskoro je usledilo pravo adrenalinsko zadovoljstvo kad smo se u vazduhu pridružili ostalim balonima . Baloni se obično penju na 500-600 m. Japanac mi jerakao da je njihov kapetan podigao njihov balon na 1000m . Videla sam da su neki baloni bili jako iznad nas. Sad me pitaju pa kakav je vazduh kad si tako visoko . Mogu reći da ništa drugačije nisam osetila a ni Japanac se nije žalio.Leteli smo preko Roze i Red veli , preko sela koje je bilo sagrađeno u kupastim stenama . Spustili smo se tako nisko da smo u samom vrhu jedne od kupastih stena-kuća videli super izdubljenu prostoriju sa sve policama izdubljenim u zidovima stene. Bila sam iznenađena kako se manevriše balonom da može da se spusti tako nisko i da se začas podigne iznad litice ili krošnje drveta da bi izbegao dodir. Kapetan me je stalno sa smeškom pitao da li uživam , mislila sam u sebi : pa zar se ne vidi na mom licu i blaženom osmehu. A onda nas je u pravo vreme doveo na pravo mesto da dočekamo izlazak sunca koje je izranjalo iza brda. I tako visine su se smenjivale . Bilo je smešnih momenata kad se neki od balona toliko nisko spusti u dolinu da mu samo teme viri. Osećaj za vreme je nestao a oči su bile širo otvorene da upiju što više ove jedinstvene avanture.Najviše slika imam sa leta jer je svak kadar bio izvanredan i jedinstven.

Kad je počelo sletanje bili smo toliko omamljeni da niko nije ni odreagovao u smislu :ah , zar već. S obzirom da nas je struja odnela na neko mesto koje nije bilo uobičajeno za sletanje našeg kapetana, obavestio je zemaljsko osoblje gde će otprilike sleteti . I oni su došli sa džipom u koji se utovara korpa . Veštim manevrisanjem korpa je spuštena u džip , izbačeni su konopci i "aždaja " je privezana za drvo .A momci su vukli konopce i onda svojom težinom opteretili krpu da se balon slučajno ne bi otrgao kontroli. Polako smo uz njihovu pomoć , kome je trebala , izašli iz korpe gde nas je čekao šampanjac i zajedničko slikanje i seRtifikat o obavljenom letu. Pre poletanja zamolili su Nas da svko ispiše na jednom sertifikatu svije ime , što je razumljivi da ne bi bilo grešaka u Korejskim imenima napisanim njihovim slovima. Tako da je momak iz ekipe samo pokazivao sertifikat i tražio da sami prepoznaju svoje ime jer oni nije znao da pročita šta piše. I tako svi zadovoljni vratili smo se svojim hotelima i nastavili sa daljim obilaskom Kapadokije sa zemlje.

Evo nekih sajtova www.goreme.com , www.cihangirogluhavacilik.com , Heritage travel agenci -info@goreme.com ,cihangirogluhavacilik@hotmail.com

[Jelena- Beograd]

Meni se dopala ponuda Klio putovanja, tura se zove Kapadokija. Pogledajte na sajtu, meni je super tura, vidi se sve bitno u Turskoj.

Izmenjeno 15 mar 2011 (Infoputnik)

[oljica70]

Program je o.k , cena takođe, samo mislim da je mnogo vožnje naročito do prvog odmora u Turskoj. ako imaš društvo onda će biti podnošljivije. Pogledala sam cene za posete i više su od regularnih ulaznica za 5-10€ . Ako vam hotel bude blizu centra sve možete sami da obiđete i uštedite nešto €. Kurs evra u Istanbuluje jako nepovoljan za nas za 100€ dibiješ 214tl , što se začas potroši -za ulaznice najviše dok ostalo i nije tako skupo samo što je malo tl.

[Jelena- Beograd]

Hvala sto si pogledala.

U principu, ja Efes preskacem kao i sve lokalitete u Istanbulu posto sam nedavno bila tamo. U Istanbulu me zanima Miniturk i Princevska ostrva. Ankara mi je neophodna zbog Ataturkovog muzeja a Kusadasi iz privatnih razloga. Put jeste poduzi ali cu imati i drustvo a i dobro ga podnosim. Tura me odusevljava jer se vidi u principu sve u turskoj sto je bitno...

[oljica70]

Za Prinčevska ostrva ide feri sa dokova , nisam sigurna sa kojeg tačno ali pitaj na licu mesta neko će ti reći. U svakom slučaju sa dela doka pre Galata mosta.Bilje sam da se organizuješ za taj prevoz i za sve druge obilaske po Istanbulu ,jer je stvarno sramota koliko agencije napaćuju samo ato što će umesto tebe kupiti kartu a pri tome su vidno označene cene za organizovene posete . I te cene su za 5tl niže od pojedinačnih ulaznica . Klasičan primer bezobrazluka koji sam videla u njihovoj ponudi da je ulaznica za Dolmabahče palatu 20€ a ulaznica je 20tl što je oko 10€. To nije nimalo mala razlika i kad se sabere sa ostalim razlikama dođe se do lepe cifre odn. količine evrića koja će ti jako puno značiti na putu. Prevoz vam je u svakom slučaju plaćen , niste nepismeni ni glupi da ne pročitate na ulazu kolko su ulaznice i popusti i da izračunate odnos tl i €, tako da mi nije jasno ko im daje za pravo da prave toliku razliku i da vam to naplaćuju.Neznam u kom hotelu ćeš biti smeštena u Istanbulu. Ukoliko je hotel u onoj ulici ukojom prolaze tramvaji samo idi u pravcu prema Bosforu i stići ćeš do centra odn. do doka.

[Jelena- Beograd]

Za Prinčevska ostrva ide feri sa dokova , nisam sigurna sa kojeg tačno ali pitaj na licu mesta neko će ti reći. .

To kalkulacije u cenama sam i ja primetila u Istanbulu ali za vodice kakve sam ja imala preko Argusa (Mirsad i Damir) bih platila i sto evra iz dzepa. -D

Pricevska ostrva me bas zanimaju a to je jedino sto nisam uspela da vidim a zanimlao me je ali vreme mi je tamo bilo maksimalno ispunjeno. Mada Turske nikad dosta... :-D

Izmenjeno 15 mar 2011 (Infoputnik)

[nadalinica]

Meni se dopala ponuda Klio putovanja, tura se zove Kapadokija. Pogledajte na sajtu, meni je super tura, vidi se sve bitno u Turskoj.

Za ponudu koja vam se dopala, mogu iz licnog iskustva da vam prenesem da je odlicna, cak i vise od toga. Bila sam sa ovom agencijom kao neka vrsta eksperimentalne grupe za uskrs ove godine. Svi smo bili odusevljeni, a najupecatljiviji trenutak bio je dolayak u Konju, koja nas je potpuno fascinirala. Na ulicama nema ni jednog papirica, cvetni parkovi i miran grad. Sutradan smo obilazili Kapadokiju, ta mesta ne mogu da opisem recima, cak ni slike koje mozete naci nisu mocne koliko taj prizor Goreme i Derenkoy, golubija dolina Ortahisar... fascinantno!!!!

Ankara, potpuno prica za sebe, na Antikabiru (Ataturkov mauyolij) stigli smo kada je bio praznik dece Republike Turske, onaj prozor, kao da smo narucili bas za nas, isto se dogodilo na Hierapolisu neki dan pre toga, kada je Amfiteatar bio u sluzbi decijih muzickih i folklornih predstava. Uspeli smo tu malo da prosetamo starim delom grada i gde su ostaci rimskog naselja. Rucali u carsiji i potom krenuli za Istanbul. Naravno pre toga smo bili u muzeju Anadolijske civilizacije koji treba videti.

U Istanbulu smo proveli dva dana. Vodic je bio fenomenalan, definitivno njegov teren, narocito Topkapi palata, tu je bio briljantan. Kada govorimo o ulaynicama, platili smo ovaj obilazak 15 eura, ali smo i saznali zasto smo dosli na to mesto, istanbul mu definitivno lezi, ali istoriju Turske decko razbija !!! I sve to nam je razlozio, bas kao i istoriju Vizantije, doduse malo se vadio kod Efesa, Mileta i Didima, kao i u Afrodizijasu za koji je rekao da ga ne zna. Ali je u Istanbulu briljirao. Zato bih vam uvek preporucila da idete sa dobrom agencijom u ovaj grad, pre nego sami. Turski vodic je samo statirao pored njega, isto kao i on u Kapadokiji , gde je decko iz Urgupa vodio na engleskom.

Ova tura koju ste videli je mala izmena, tj. dodali su jos jedno nocenje u Kusadasiju, nakon ankete koju su dobili od nase eksperimentalne grupe. Mi jesmo bili zadovoljni, ali nam je nedostajao jos jedan dan za predah, jer smo non-stop bili u transu i u pokretu. Pritom je vodic agencije Klio forsirao rano ustajanje i polaske oko 7 h, tako da smo uvece oko 12 svi isli na spavanje, cak i u Istanbulu. Afrodizijas je takodje bio fascinantan, ali smo morali da pozurimo, kao i boravak u Kusadasiju, gde smo zbog Jonskih polisa samo prespavali u ovom letovalistu.

Pa ipak moram jos jednom da pohvalim ovu turu, kao i vodica Nesu, koji je dobio nadimak Ataturk . Pogledajte nase fotografije na facebook-u grupa Klio putovanja

P.S. Istanbul im je 5*

Na zalost hotel je bio 3*- Maja hotel.

Izmenjeno 15 mar 2011 (Infoputnik)

[Jelena- Beograd]

@nadalinica

Nadalinice hvala Ti puno na opsirom objasnjenju. koliko mi se cini, ovo je jedina tura agencija koja radi neku ovakvu turu. A i ova ``noc duze u Kusadasiju`` je za mene full posto mi tamo zivi decko a Efes cu ovog puta preskociti jer sam skoro bila a pretezak mi je izlet da opet idem posle kratkog vremena. I ja planiram da idem za Uskrs. Reci mi kakav su uitsak na Tebe ostavile Pamukale posto pricaju da nisu vise ono sto su bile.

Mene muci to rano ustajanje ali imam tu srecu da cu nesto moci i da preskocim.

Sad si mi bas popravila raspolozenje.

:-D

Izmenjeno 15 mar 2011 (Infoputnik)

[nadalinica]

Iskreno, mi smo imali mali peh da je vozac autobusa razbio zadnje staklo na busu u Canakaleu, inace vozaci Autoprevoza su bili odlicni, tj. neprimetni, pa smo morali deo obilaska Efesa da ostavimo za sledeci dan, taj kada smo imali Afrodizias i Pamukale, zato smo tamo i stigli oko 16:30 casova. Hierapolis je "kvalitetan lokalitet" sto znaci da ima sta da se vidi i da se cuje o njemu, narocito nekropole. Sama kalciumska jezerca su fascinantna i vodic nam je rekao da od kada je on u Turskoj, nekih pet godina svi sire famu da su Pamukale presusile. To uopste nije istina, samo se tok vode menja i usmerava. Tamo bi mogla da ostanem citav dan. Opet hotel je imao otvoreni i zatvoreni bazen, pohvale za agenciju Klio putovanja, imao je 4* iako je u programu stajalo 3* kao i za Kusadasi gde je Dabaklar bio sa 4* umesto 3*. Tu smo imali vecernje kupanje, ali posto imate noc vise, vi cete sigurno tamo stici dosta ranije, tako da cete u potpunosti iskoristiti privilegiju spavanja u ovom hotelu, ako ne promene, jer su nase agencije sklone kvarenju cim dobiju na popularnosti. Ja se ipak ne nadam tome zato vam i prep[orucujem Klio, ovih dana su nas kontaktirali da preuzmemo clanske karte sa popustima i privilegijama za nase prijatelje. Bas sam se prijatno iznenadila, ali su odlucili da sacuvaju nas koji smo vec putovali i da nam ponude nesto sto inace nije na sajtu ni na repertoaru za ostale potencijalne putnike. Da imaju i novinu, a to su knjige CLIO za putovanja sa popustima za sve njihove putnike. Cini mi se da su na dobrom putu da postanu pioniri kulturnog turizma u Srbiji.

Jos jednom vam napominjem da ne preskocite obilazak Jonskih polisa i crkve Hrista kora u Istanbulu. Ali kao poseban kvalitet izdvajam njihove putnike, bas je bilo zadovoljstvo putovati sa ljudima koji su obrazovani i razmenjivati zapazanja i stavove sa takvim saputnicima.

Izmenjeno 15 mar 2011 (Infoputnik)

[Jelena- Beograd]

Hvala puno na svim informacijama...

Super je sto ste imali tako dobre hotele mada i neka ih pogorsaju, sto se mene tice, mogu da spavam u satoru samo da je cisto. A ja sam imala extra vodice u Istanbulu preko ``Argusa`` tako da znam o cemu pricas kada kazes da je neko specijalista za odredjenu turu. Crkvu Hrista kora svakako necu propustiti s` obzirom da je nisam videla.

Citala sam nesto o tim popustima za knjige. Pretpostavljam da se radi o knjigama koje se bave destinacijama i lokalitetima na koje se odlazi.

Slucajno sam videla njigovu reklamu ispred agencije a ispostavilo se da ocigledno imaju mnogo toga da ponude...

Izmenjeno 15 mar 2011 (Infoputnik)