Pečuj

[koldar]

Ima i dve podzemne garaže. Jedna kod tržnog centra "Konzum" i to je na trgu Košut ( Kossuth tér), koja je pored same zaštićene zone (zelena). 250ft/h.

Druga je na kraju njihovog korzoa, Király ulica br.66.,tržni centar " Király-ház ", ulaz iz ulice Búza tér. 160ft/h.

Izmenjeno 13 jul 2016 (koldar)

[Bubica]

Parking kod Arkada da li je isto na karticu ili nesto jednostavnije?

Najvise mrzim da se parkiramo negde pa onda malo-malo gledamo koliko nam je vremena ostalo.

Izmenjeno 13 jul 2016 (Bubica)

[koldar]

Nisam nikada parkirao kod Arkada pa samim tim ne znam tačno kako tamo funkcioniše plaćanje, ali gotovo sam siguran da je šema ista kao i u svim drugim javnim garažama.

Ja sam kola ostavio na ulici, između zgrada, u žutoj zoni. Čak i ako u ovoj zoni parkiraš, brzo ćeš doći do centra. Pečuj nije neki veliki grad. U ovoj zoni tj. žutoj i u plavoj, parkiranje se plaća do 17h, a u crvenoj zoni do 18h. Od momenta parkiranja, pa do isteka poslednjeg sata do kojeg treba platiti parking (do 17 ili 18h) izračunaš koliko sati parkiranja trebaš platiti i za toliko platiš na automatu, i ti si mirna do kraja dana i ne moraš više da razmišljaš o parkiranju i plaćanju. Na primer, ako se parkiraš u 10 pre podne u žutoj zoni, platiš 7 sati parkiranja (jer se plaća do 17h) i ti si rešila parkiranje za ceo taj dan. Sećam se da sam parkiranje platio kovanicama. Manje apoene od 5 ft nije primao, kao ni papirne novčanice. Karticom takođe nije moglo. Možda sada ima i takvih automata ali u to nisam siguran. Papir koji je odštampao automat sam stavio na istrument tablu da se vidi kroz šoferku i to je to.

[Scorpio]

Možete se besplatno parkirati i ispred ovog marketa, udaljen je oko 10-ak minuta šetnje od Kiraly ulice.

[DanicaBg]

Lepote Mađarske, Travellino, 29.04. – 01.05.2017.

 

Ovo je aranžman koji agencija u ponudi ima samo za Prvi maj, sa dva noćenja u Pečuju i nešto većim brojem atrakcija koje se obilaze. Cena je bila 90 evra za prevoz i dva noćenja sa doručkom, dakle, vrlo povoljno.

 

Prvi dan – Pečuj i Vilanji

Iz Beograda smo krenuli u 5:30 do Novog Sada po drugi deo grupe, a zatim na granični prelaz Baja. Prelaz je bio prazan, ali ipak je trebalo sat vremena da se prođe. Pre toga je u Somboru bila pauza, na jednoj većoj pumpi.

U planu putovanja navedno je da se pravi kratka pauza u Mohaču, ali mi to nismo uradili i niko se nije bunio, jer u Pečuj nismo mogli stići pre 13h. Čim smo stigli razišli smo se po sobama hotela Palatinus, deo Danubius grupe, pa se u 14h našli sa vodičem, da prošetamo gradom. Ta je šetnja potrajala oko sat i po – dva, svratili smo i do menjačnice u TC Arkad (kurs 309, provizija 690 forinti), a onda smo se mi koji smo želeli na izlet uputili u Vilanji.

Vilanji (Villany) je selo u vinogradarskom kraju, na pola sata vožnje od Pečuja. Izlet je trebalo da košta 5 evra za prevoz i 5 za konzumaciju vina, ali su nam naplatili samo prevoz, jer ima 20-ak kafana/vinarija/restorana, pa nam je ipak ostavljeno da sami biramo, umesto da ide cela grupa na isto mesto. Za razgledanje tu nema bog zna šta da se vidi, nismo mimo te glavne uličice nigde ni išli, poenta je samo u vinu iz tog kraja. Nama je zapao za oko restoran potpuno neupadljiv sa ulice, ali kroz otvorenu kapiju videla se predivna bašta i mali vinograd.

U bašti nije bilo gostiju, a hostesa koja nas je dočekala unutra uputila nas je niz stepenice, tj. u bivši vinski podrum koji je adaptiran u restoran. Prostor je jako lep, ostavljeno je da dominiraju cigla, drvo i kovano gvožđe, hrana je bila odlična, kao i vino, a cene za čitav taj ugađaj neobično niske: čaša (jeftinijeg)  vina 450 forinti, a gulaš 3000. Boca njihovog Cabernet Franc (autohtono vino) oko 6000.

 

Restoran-vinarija se zove Halasi i imaju svoj sajt halasipince.com

 

U Vilanjiju smo ostali sat i po, u Pečuj smo stigli oko 19h.

Dakle, ako volite vino ovaj izlet će vam se dopasti. Halasi restoran je malo finiji, pa samim tim i skuplji u odnosu na okruženje, ali takvih je još samo par, ostali su više kafanskog tipa i pretpostavljam da mesto oživi u večernjim satima, da ima i muzike (na ulici smo videli jednog vremešnog Ciganina sa harmonikom), na puno mesta piše da je čaša vina 400/500/600 forinti, a na početku ulice, pored nekakvog muzeja bio je i restoran koji je imao neku varijantu švedskog stola (sa raznim pecivima, kobasicama i roštiljskim mesom).

 

Drugi dan – Pečuj i Harkanj banja

Harkanj banja nama nije bila interesantna, znam samo da je i taj izlet je koštao 5 evra, pa su posle kupovali ulaznice svako za sebe, a ostali do 16h (polazak iz hotela bio je u 9h).

Hotel, inače, izgleda vrlo lepo spolja i iznutra, mada je prilično star. Soba je odisala čistoćom, sve je bilo vrlo korektno, jedino što se vidi da je staro (npr. na kadi nije bilo gleđi ni milimetra, bila je kao šmirgla, ali čista, mora se priznati). Nama je bio uplaćen doručak i on je odličan, po principu švedskog stola, sa velikim izborom slatke i slane hrane, i pića. Nalazi se u pešačkoj zoni, na 10-15 m od pozorišta (to takođe znači da malo treba potegnuti prtljag od/do autobusa, ali u dolasku su nam učinili da idemo nizbrdo, a u povratku ravno/nizbrdo). Ima wi-fi.

Dakle, obilazak Pečuja po sopstvenom nahođenju.

Nama je bilo logično da krenemo od onog što je udaljenije: mauzoleja i Žolnaj četvrti. Taksi do mauzoleja je koštao nepunih 1000 HUF (start je 590), što je oko 3 evra. Međutim, na vrhu brda čuvar nam je pokazao da ulaznice moramo kupiti „tamo“ (stariji čovek koji govori samo mađarski). Istini za volju, ima jedna tabla na kapiji, ali ne piše „karte se kupuju u Žolnaj kvartu“, nego „karte se kupuju na Ledina kapiji“, no, nebitno, poenta je da se karta za mauzolej kupuje, dakle, u Žolnaj četvrti, pojedinačna je 1100, a zbirna 4500 i obuhvata:

-          mauzolej,

-          Roze kolekciju,

-          Đuđi kolekciju,

-          Muzej porodične istorije,

-           galeriju i radionicu za izradu rukavica,

-          Muzej lutaka,

-          Manufakturu i

-          Galeriju 21.

Od svega ovoga samo se nije moglo u Muzej lutaka koji je u okviru Lutkarskog pozorišta (samo taj dan je bilo zatvoreno) i manufaktura nije radila. U naša četiri sata evo šta je stalo:

 

Žolnaj mauzolej

Ulaz je u podnožju, ide se stazom ka platou sa kojeg je Vilmoš Žolnaj rado posmatrao svoju fabriku. Osnivač fabrike je bio njegov otac, no proslavili su se tek nakon što je Vilmoš preuzeo upravu. On je u saradnji sa još jednim Mađarem otkrio posebnu formulu/premaz zahvaljujući kojem se boje na njihovoj keramici prelivaju (to može da se vidi u gradu na česmi sa volovskim glavama, reč je o eozinu). Formula je tajna i po legendi, upisana je na sarkofag, ali se može videti samo u određeni sat ako bude sunčan dan na neki datum koji sam zaboravila, ali recimo u decembru, pa su šanse da bude sunca gotovo nikakve. Kada prođete pored 42 lava i stignete na plato, u susret će vam izaći čuvar. Ako imate kartu moći ćete da uđete u mauzolej. Evo kako to izgleda:

Mauzolej je podigao Vilmošev sin Mikloš, dizajn je dovršio zet Tade Sikoriski, a Mikloševa ideja je bila da to bude porodična grobnica, ali su na kraju tu sahranjeni samo on, otac i majka, dok su ostali sahranjeni u aleji zaslužnih građana na pečujskom groblju.

 

Žolnaj kvart/fabrika

Zatim nas je put vodio kroz dvorište fabrike. Danas je to divno mesto za šetnju, sa raznim zanimacijama za decu, travnatim površinama, vrlo simpatičnim kafićem u okviru Pozorišta lutaka, sa finom kafom (600 HUF), pa čak i ako vas ne zanimaju muzeji možete se lepo provesti i nauživati u besplatnim sadržajima.

Proizvodnja rukavica 1861

To je manji izložbeni prostor, sa rukavicama koje su na prodaju, starim alatkama za pravljenje rukavica, kratkom istorijom porodice Hamerli i u drugom delu nalazi se radionica, u staklu, pa se mogu gledati radnici na delu. U tom trenutku radile su samo dve žene, ali iznad svakog stola postoji monitor na kojem se vrti snimak šta se tom mašinom radi. Inače, Muzej rukavica nalazi se u centru, kod Žolnaj fontane.

Lutkarsko pozorište i Muzej lutaka

Ispred ove zgrade nalazi se mala letnja pozornica, a u samoj zgradi je veoma prijatan kafić.

Đuđi kolekcija/Zlatno doba

Ako birate samo jedno, onda to treba da bude ovaj muzej. Izloženi su najfiniji komadi, mnoge je dizajnirala Julija Žolnaj i/ili njen muž, Tade Sikorski. Predmeti su delom poklon američkog Mađara Lasla Đuđija, a delom otkupljeni od njegove porodice. Na donjem nivou su moderniji komadi s početka 20.v, a na spratu ono što je sada već klasika (period oko 1880-90):

 

Guest house

Ovde, naravno, ne možete ući, sem ako niste uplatili noćenje, ali evo kako izgleda spolja...

 

Roze kolekcija

 

Ovde je izloženo posuđe za svakodnevnu upotrebu koje se proizvodilo od sredine 19.v. i svaka posuda je – zbog toga što se ručno izrađivalo – drugačija oblikom i drugačije roze nijanse. Ustvari, radilo se o eksperimentisanju sa roze bojom. Muzej je mali, ali vrlo šarmantan. U prvoj prostoriji su izloženi komadi u staklenim vitrinama, a u drugoj se vidi njihova primena, u kupatilu, kuhinji, dnevnoj sobi:

[DanicaBg]

 

Muzej porodične i istorije fabrike

Ovde mi je popustila pažnja, posledica neočekivano istrošene baterija foto-aparata, pa nisam lepo uvezala priču... Na ulazu je deo peći koja je stajala u kraljevskom dvoru u Budimu, zatim knjiga utisaka posetilaca fabrike, keramičko posuđe koje je Vilmoš kupovao gotovo, pa ga oslikavao, štafelaj i jedno platno Julije Žolnaj, Vilmošove kćerke, akademskog slikara po obrazovanju, žene koja je aktivno učestvovala u radu fabrike kao dizajner, ali je i oslikavala pojedine komade.

 

Ulaznica je važila još i za Galeriju M21, ali za nas je već bilo previše.

Od suvenirnica, moram priznati, očekivala sam više. Želja mi je bila da kupim makar nešto od porcelana, komadno, npr. šoljicu za kafu, ali prvi put nas je na vratima dočekalo obaveštenje “brzo se vraćam”. Na sajtu piše da se tu prodaje nakit, međutim, više su to ručni radovi kakvi se prodaju po ulicama, sa perlicama i staklom. Od porcelana ima setova, npr. set za čaj je oko 600 evra, a na komad bilo je samo malih (fildžan veličina) šoljica za kafu, koje su koštale od 5 500 HUF, na više. Nisu plenile lepotom, a još gore mi je što je nekoliko imalo potpuno ispucalu gleđ, a prodavali se po punoj ceni. Ipak, nisam mogla otići praznih ruku, tako da sam izdvojila 7 800 forinti i kupila sebi za dušu jednu malenu ručno oslikanu šoljicu za kafu.

 

Iz Žolnaj četvrti moralo se peške ka centru. U blizini je autobusko stajalište, ali ko će znati kuda idu autobusi, a taksija nije bilo.

Sledeće što je bilo na listi za obilazak je Cella Septihora. Međutim, unutra su nam opet ponudili zbirnu kartu za to nalazište, Srednjovekovni univerzitet i Ranohrišćanski mauzolej po ceni od 2000 HUF, a samo Cella Septihora je 1700.

Međutim, gospodin ili gospođa koji radi na lokalitetu Srednjovekovnog univerziteta (nalazi se iza katedrale Sv. Petra i Pavla) zaključao je ulaz i nalepio „vraćam se za sat vremena“ poruku, iako je do zatvaranja muzeja bilo manje od sat vremena. No, druga dva lokaliteta svakako vrede novca.

 

Cella Septihora

 

Ranohrišćanski mauzolej

 

Sledeća je bila katedrala. Rekoše da to ne treba propustiti, kao ni crkvu-džamiju.

Vrata od kovanog gvožđa u obliku listova, naravno, nisu glavni ulaz u katedralu i ako vidite da su zatvorena nemojte odustajati. Čim uđete sa leve strane će vas dočekati gospođa koja naplaćuje ulaz, 1500 HUF je cena, ali jedan deo je bio zatvoren, pa nam je naplatila 1300. Ako ne želite da platite možda možete da stojite tu kod vrata, pa koliko vidite. Sa kartom se vidi malo više, barem u našem slučaju: dve bočne kapelice sa mozaicima u pozlati, orgulje koje su iznad vrata, mozaik iza oltara i sarkofazi na donjem nivou.

 

Konačno, bilo je 16:30, a Kasim-pašina džamija radi do 17h, te žurnim korakom dolazimo do nje. To je još jedno mesto za koje vodič reče da ne treba propustiti. Međutim, na biletarnici su odbili da prodaju karte. Kažu „radimo do 16:30“.

-          Ali prošlo je tek 7-8 min!

-          Žao nam je, poslednja grupa je već otišla u obilazak.

-          Aha, znači razgleda se u pratnji vodiča?

-          Ne, razgledate sami, ali treba vam pola sata.

-          Dobro, možemo li da platimo kartu, a izaći ćemo kad i svi, jer sutra ujutru putujemo.

Devojka tada pogleda u svog kolegu, a on u mene, i najhladnijim robot-glasom izgovori: TICKET-OFFICE-IS-CLOSED!

I to je bilo to. The man has spoken. Izbrisao nas je iz svog vidokruga kao da ne postojimo. To što neće da proda kartu, iako de facto mora tu da sedi do 17h još i mogu da razumem, ali ne razumem odakle nekome pravo da odredi koliko dugo MORA moje razgledanje da traje. No, budući da je misa počinjala u 18h, mi i još po neko iz naše grupe ušli smo da ipak vidimo to remek delo, spoj islamskog i hrišćanskog. Mogu samo reći da mi je drago što nisam dala 1500 forinti.

Džamija je sazidana na temeljima crkve, i to je deo koji je nama ostao nevidljiv, a kada su Turci proterani Mađari su odlučili da je ne ruše, već modifikuju u crkvu. Zadržali su po neki natpis unutra, doslikali freske i ubacili orgulje, nema klasičnog oltara, već je sveštenički sto postavljen na sredini, a spolja su izand polu-meseca na kupoli stavili krst, znak da je hrišćanstvo pobedilo islam. Ne znam da li sam dobro čula da je minaret srušen oko 1950?

Naravno, snimci su napravljeni na brzinu, posle službe.

 

Za sinagogu na Košut trgu su nam rekli da je jako lepa, ali nema utvrđeno radno vreme, pa ako imate sreće da je kapija otvorena uđite.  Inače, Jevreji su se masovno iselili u Izrael posle Drugog svetskog rata i danas ih u Pečuju nema, pa zato i ne postoji definisano radno vreme, ali obično otvore kada vide da ima puno turista. Dok smo mi bili kapija je ostala zatvorena.

[DanicaBg]

Šta još ima da se vidi...

Naravno, glavni gradski trg Sečenji, sa okolnim zgradama, od kojih je meni najlepša zgrada biskupije, a osim nje i Kasim-pašine džamije, na trgu su i Spomenik Sv.Trojici (obično se postavljao tamo gde je stala kuga, a u Pečuju je ubila dve trećine stanovnika), spomenik Janošu Hunjadiju, ocu Matije Korvina, najvoljenijeg mađarskog kralja.

 

Zgrada pozorišta je jako lepa, a zahvaljujući tome što je počinjala predstava, uslikala sam i plafon u holu, što izgleda nije dozvoljeno, jer je ka meni krenuo jedan gospodin, pa sam izašla.

Žolnaj česma s volovima:

I čitava ulica Kaptalan, u kojoj su muzeji, ovog puta neposećeni, počevši od Žolnaj, preko muzeja Janusa Panonijusa, Vazarelija i td. Iz priče vodiča učinilo mi se da je Episkopska riznica zanimljiva. Uglavnom, u toj ulici muzeji su i sa leve i sa desne strane, dvorišta su otvorena, pa se može zaviriti...

Barbikan kapija je jedina očuvana gradska kapija, sve ostale su srušene, mada je severni zid prilično očuvan.

Na Sečenji trgu, tačnije tamo gde je fontana i cveće, nalazi se Pecs Point – turistički info centar. Unutra može da se dobije besplatna mapa, kupe suveniri (skroz slično Beo izlogu – drvene olovke, torbe, majice i sl.), a ima i brošurica o Cella Septihora na srpskom, koju takođe možete kupiti na lokalitetu, košta 600 forinti.

Poslastičarnice... Ima jedna na Sečenji trgu, ta je (naj)starija ili sa najukusnijim kolačima, zaboravila sam, skoro sve je bilo rasprodato kad sam do nje stigla, nešto pre 21h, dokle inače radi. Druga koju su nam preporučili je na Košut trgu, ali nedeljom radi do 20h; treća sreća? bila je kod pozorišta, radila je do 22h, mada kolači nisu bili ništa posebno. Koliko sam videla, sladoled je popularniji i ima ga na više mesta. Rigo Janči, kao jedan od mađarskih autentičnih kolača, bio je samo u jednoj, ali nije mnogo ličio na original. Inače, u busu su nam rekli da u Pečuju retko gde može da se proba gulaš, prosto je potisnut iz menija, a izgleda da je tako i sa ovim kolačem.

U Pečuju smo van hotela jeli samo jednom, u restoranu Replay, u Kiraly ulici, pre hotela Palatinus. Moderan ambijent, restoran je bio pun, kokteli su im jako popularni, cena oko 5 evra, a hrana od 10 do 15 evra, ima nešto od meksičkih jela, nešto italijanskih pasti, američki hamburgeri, pa ko se u čemu prepozna. No, hrana je skroz ok.

Novac smo zamenili prvog dana u Arkad centru, ulaz iz pravca Košut trga. Kurs je bio 307 ili 309, ali naplaćuju proviziju. Pošto smo stali svi u red i napravili gužvu na jednom šalteru, nisu tražili pasoš. Gužvu na drugom šalteru napravio je migrant ili student iz neke od tih spornih zemalja, koji je pokušao da podigne novac preko Western Union-a, ali mu nisu dozvoljavali, pa je on pokušavao nešto na engleskom, oni su ga kulirali, a red se nije pomerao. Sutradan, kada sam došla da razmenim novac, i to samo 30 evra, tražila mi je pasoš na mađarskom, a pošto je nisam razumela izgovorila je „osobna“. Engleski je slabo ko govorio: nijedan taksista, u Arkadu skoro niko, u Žolnaj kvartu u suvenirnici (mada se potrudila da pokaže šta se prodaje komadno kada sam napokon objasnila da ne želim set, već  jednu šoljicu), mauzoleju. Ne deluje mi da su turistički orijentisani, objekti nisu lepo obeleženi, a već sam spomenula da neki vrlo slobodno zakače obaveštenje „vraćam se za sat vremena“ na vrata. Što se ljubaznosti tiče, koliko je bilo ljubaznih, toliko je bilo i suzdržanih/neljubaznih. Sve u svemu, grad je lep i svakako vredan ponovnog dolaska, makar jednog.

Spomenula bih još i zgradu Akademije nauka i umetnosti, koja ima divno dvorište i fasadu, ali se nalazi malo van centra i ovog puta nije bilo šanse da se ode do nje, i turistički vozić, koji polazi sa Sečenji trga, vozi oko 45 min. i karta je 1500 HUF.

 

Treći dan – Tihanji, Vesprem i Sekešfehervar

Od Pečuja do Tihanjija bilo je potrebno 3h vožnje. Tihanji je poluostrvo na Balatonu, uzvišenje gde su u srednjem veku bili manastiri ograđeni zidinama da se sačuvaju od pljačkaških pohoda. Danas je tamo simpatično etno-selo sa trščanim krovovima, lutkarski muzej, suvenirnice pune proizvoda od lavande, jer se u poslednje vreme u tom kraju gaji lavanda, pored vinogradarstva (reče vodič  da su najpoznatija vina sorte Plava peteljka/Kéknyelű? i Sivi fratar). Na najvišoj tački je benediktinska opatija sagrađena od cigli ostalih nakon rušenja zida, a ispred se nalaze statue kralja Andraša i kraljice Anastasije, zahvaljujući kojoj je opatija i podignuta. Ulaz se plaća, a mi smo svakako imali ukupno dva i po sata na raspolaganju, koje je nakon odvajanja od vodiča utrošeno na kafu, šetnju, fotkanje i fin ručak. Kafe-restoran Echo u blizini opatije izgleda lepo, ima pogled na jezero, ali je meni suženog izbora i malo viših cena (kafa 600 forinti i nije bila lepa), pa ga ne bih preporučila. Zato je restoran Skanzen bio beskrajno šarmantan, etno fazon, ukusna hrana i pristojne cene.

Oba jela bila su po 10 evra.

Balaton je, inače, u prošlim vremenima bio važan Nemcima, sve do ujedinjenja, zato ih i danas tamo dosta ima i dobrim delom zahvaljujući njima razvio se turizam na jezeru. Državljanima Istočne Nemačke nije bilo dozvoljeno da putuju, sem na Balaton, pa je to bilo mesto gde su razdvojene porodice mogle da se sretnu. Neka mesta oko jezera su neupadljiva, a neka fino uređena, sa lepim vikendicama i kućama za iznajmljivanje, a u Balatonfuredu ima već i hotela sa 5 zvezdica. Dobrim delom uz jezero ima biciklistička staza, a u tim elitnijim delovima jedriličarstvo je veoma popularno.

Usledila je kraća vožnja do gradića koji se zove Vesprem. To je mesto koje su Mađari dolaskom u Panoniju prvo naselili i u kojem su živeli prvi kralj i kraljica Mađarske, (kasnije Sv.) Ištvan i Gizela, koji je dobio krunu od pape zato što je pristao da pređe u hrišćanstvo i počne da pokrštava Mađare. Grad je bio zapravo utvrđenje na liticama.

[DanicaBg]

 

I poslednje odredište ovog putovanja, grad za koji sam mislila da mu nikad ime neću zapamtiti, Sekešfehervar. Bio je prestonica Mađarske (dok tu ulogu nije preuzeo Budim), grad u kojem su se krunisali kraljevi, u čijoj katedrali su sahranjivani, ali Turci su ga osvojili, a kada su posle nekih 150 god. proterani pri povlačenju su minirali veći deo grada, uključujući i katedralu. Grad je razrušen i napušten, ali se postepeno obnavljao. Kasnije je podignuta druga crkva za krunisanje, koja i danas postoji.

Ostaci katedrale:

Kako je izgledala nekad:

Kako izgleda katedrala u kojoj su posle krunisani kraljevi:

I za kraj, sajt o gradu, mada prevod na engleski nije baš najbolje odrađen: http://www.iranypecs.hu/

[BiljanaK]

"Pečuj iz malo drugačijeg ugla"

Moja prošlonedeljna poseta Pečuju bila je prvenstveno poslovne prirode,tako da nisam imala mnogo vremena da obidjem ono što turisti uglavnom obilaze u ovom gradu.

Žolnai muzej keramike,Ružičasta postavka,...ostaće za neku drugu priliku. 

 

 

Panorama Pečuja sa terase biohemijske laboratorije Kliničkog centra,

 

 

biohemijska laboratorija Kliničkog  centra,

 

 

helikopter dovozi pacijenta na krov Kliničkog centra.

Ovo je istraživački centar "three white cubes" u Pečuju,

 

 

i biohemijska laboratorija istraživačkog centra,

 

 

Pošto verujem da malo koga interesuju laboratorije i istraživanje,  evo šta bi moglo da interesuje one koji turistički idu u Pečuj:

 

 

Crkva Milosrdne braće (nalazi se u centru Pečuja),čija je fasada u neorenesansnom stilu,nastala je 1891.godine po planovima Johana Augusta Kirštajna (Johann August Kirstein).

Ova crkva je prvobitno bila bolnica.

Ideja je potekla od Johanna Georga Krautsacka koji je,pošto nije imao svoju decu,sav svoj novac poklonio siromašnim gradjanima Pečuja,odlučivši da im ovde sagradi apoteku i bolnicu.

Gradjani Pečuja su izuzetno ponosni na ovu gradjevinu.

 

 

Skulptura "prst" u centru grada,a za ljubitelje šopinga,tu je i tržni centar "Arkad",

 

 

sličan onom u Segedinu. (ovde možete i novac da zamenite)

U narednom postu biće više reči o zamku Šikloš,njega smo uspeli detaljno da obidjemo. 

[BiljanaK]

Šikloš je malo veće selo,koje se nalazi na manje od pola sata vožnje od Pečuja.

Osim po kupalištu koje nisam obišla,poznato je i po zamku koji se sastoji od tvrdjave iz 15. veka i barokne palate iz 18.veka,a temelji zamka datiraju iz 1249.godine.

Zamak je jedan od najočuvanijih srednjevekovnih spomenika u Madjarskoj.Tokom godina je bio u vlasništvu različitih plemićkih porodica.

Radno vreme zamka u letnjem periodu je od 10 do 16h,a cena ulaznice iznosi 1500 HUF i kupuju se u podzemnoj prostoriji,koja se nalazi odmah pored ulaza u zamak.

Sam zamak ima oblik nepravilnog četvorougla.

Medju prvim prostorijama u zamku,tu su podrumske ćelije sa različitim spravama za mučenje, 

 

 

Voštane figure verno predstavljaju kako je to izgledalo,

 

 

zatim zatvorske ćelije za plemiće,

 

 

U većini ostalih prostorija zamka nalaze se replike nameštaja,

 

 

vojničke opreme,

 

 

voštane figure koje dočaravaju kako se živelo u odredjenom periodu na tom prostoru,

 

 

moderna skulptura žene,

 

 

Nasuprot glavnom ulazu nalazi se gotička kapela Svetog Janoša,

 

 

Zamak ima i lepo uredjeno dvorište,unutar svojih zidina,

 

 

kao i terasu koja se prostire skoro celokupnom njegovom dužinom i sa čije terase se pruža divan pogled na Šikloš,

 

[zdrale77]

prelep grad, odlicna destinacija za ceo vikend, jednodnevni izlet nije dovoljan da bi se u svemu lepo uzivalo. rani jutranji polazak u 5.30h iz b i 6h puta do pecuja, ukljucujuci i granicni prelazi backi breg, gde nema nikog a ceka se u busu 1,5h, kruzenje oko dunava do baje i nazad sa druge strane do pecuja. povratak isto toliko vremena,

ovakav izlet samo za one najupornije ,jer se ostaje nekih 6-7h u gradu.

kurs evro forinta 1e oko 314 forinti, nedeljom u centru ne radi nista sem nekoliko kafea, jedne suvenirnice i sreca da svi muzeji rade. dobro i arkad trzni centar, gde jedna jednina menjacnica radi. tako da ako idete na jedan dan, bolje kupite u bg forinte vise se isplati. u arkadu u menjacnici menjaju evro za 295 forinti, isto toliko se moze placati evrima po tom kursu i u velikom INTERSPAR megamarketu. postoji i veliki MEDIAMARKT shop i NESSPRESSO shop i mnoge druge radnje kao i kod nas.

muzeji i trgovi predivni, samo turisti po gradu, vrlo malo lokalaca. treba videti i ZOLNAJ cetvrt, kao i muzej Zolnaj u centru. hrana i  tehnika jeftinije nego kod nas.

o istorijskim mestima i drugim zanimljivim stvarima su prethodnici toliko toga lepo i opsirno napisali, da nema potrebe trositi reci. sve pohvale za prethodnike i za preporuke.

 

[zaza123]

A gdje je najbolje da se parkira auto?

[ZexyS]

Super slike   ja u Pecuju mozda imam sina,...nisam siguran...  baba mi kaze da idem da ga posetim  

[BiljanaK]

 

A gdje je najbolje da se parkira auto?

 

@koldar je pisao o parkingu, na ovoj 

 

 

i prethodnoj stranici:

 

 

[leto2015]

@BiljanaK tvoji opisi su divni...samo cu dodati slike. I mi smo bili proslog jula,sredinom,jedan dan ali ipak vredi...