Kraći putopis - Rumunija

[maslacak]

(kasnije ću napraviti MFT o ovim gradovima i letovalištu)

Cena povratne vozne karte Beograd-Bukurešt-Beograd, za drugi razred, iznosi 55Euro. Ne postoji nijedna autobuska linija na ovoj relaciji. Voz polazi iz Beograda u 15.55h, i onaj kojim sam ja putovala bio je očajan. Stari vagoni, prilično prljavi i zapušteni. I prva klasa je bila bogu plakati, a druga klasa je kupe od 8 mesta, sedišta od skaja, tvrda i malena. U povratku iz Bukurešta bili su nešto bolji vagoni, ali, pošto je nenormalna gužva (morate da imate rezervaciju mesta), ja sam uzela spavaća kola i to je koštalo 20Euro. Tako se podesilo da sam bila sama, a predviđena su za tri osobe. Ista cena je i za kušet, osim što je u kupeu 6 kreveta. Prethodno sam pokušala da kupim rezervaciju za mesto i tražili su mi doplatu za prvi razred 62lei (1Euro=3,5lei), što je po mom mišljenju isuviše za nekvalitet kojim treba putovati. U toku puta sam saznala da je to švercerski voz, jedini koji saobraća na ovoj liniji, i da bukvalno odšrafe svaki deo za robu, pa nije ni čudno što je tako razdrndan i prljav. U Bukurešt se stiže po redu vožnje u 05.40h. Voz je prilično kilav kroz Srbiju, kroz Rumuniju vozi prilično brzo, pa su eventualna kašnjenja posledica srpskih brzih pruga. Isto tako i u povratku, pomislilia sam da će iskočiti iz šina kojom brzinom se kretao kroz Rumuniju. Ovaj voz saobraća preko Vršca i Temišvara, pa se spušta do Turnu Severina (preko puta Kladova). Ako neko želi da skrati put, treba da se domogne Turnu Severina.

Železnica stanica u Bukureštu (Gara Nord) je ogromna, kompleks je postavljen na G; ima sijaset restorana brze hrane, gotovih jela, McDonalds, odlično snabdeven market, trafike sa grickalicama i sokovima i sl., garderobu, čekaonicu, menjačnice (sa neznatno nižim kursem; rumunski papirni novac je zapravo plastičan), toalete, puno automata za kafu (jedno 8 vrsti), pa za samo 1lei možete da popijete odličnu kafu. Stanica zadovoljava sve potrebe putnika, zaslužuje pohvalu.

Ispred železničke stanice postoji taxi stanica (ko je lud , deru – jedna vožnja će vam ispasti kao da ste deset puta kružili Bukureštom), metro stanica i stanica autobusa i trolejbusa. Karte za gradski prevoz se kupuju u specijalizovanim trafikama na stajalištima. Cena jedne karte koja važi za sve oblike prevoza je 1,30lei. Ako želite da kupite dve karte, dobićete jednu koja se poništava na oba kraja. Ulice, stajališta, trgovi, odlično su obeleženi putokazima, što je jako važno. Na trafikama na železničkoj stanici možete da kupite mapu grada, ali preporučujem da je kupite ispred stanice, ili negde u gradu, jer je cena 15lei, a može se naći ispred stanice za 10lei.

Moj i dolazak u Bukurešt, a i odlazak, desio se za vreme vikenda, pa su radnje bile zatvorene i grad je bio prilično tih. Prvo što sam primetila je da gradski saobraćaj dobro funkcioniše, nisu preterane gužve. Od Gara Nord do centra (Univerziteta) možete da koristite trolejbusku liniju 85. Kasnije do svake tačke u centru brzo stižete i kao pešak.

Bukurešt je bukvalno grad kontrasta. Na prvu loptu može vam se učiniti da je to jedan prljav, neuredan grad; trotoari su puni rupa a fasade oronule; neke zgrade su i bez krova, skoro pa ruglo; drastičan spoj socrealizma i ultra modernih zgrada od stakla minimalističkih linija; pun je reklama za zapadnjačke proizvode i skupocenih automobila (čini mi se da po tome jedino možete da zaključite da je Rumunija članica EU)... Sve to deluje konfuzno, prilepljeno, i jasno se vide tri perioda, ali i doskorašnje siromaštvo. Medjutim, ako duže šetate, nailazićete na prave bisere rumunske arhitekture, koji su nekim čudom izbegli sudbinu Čaušeskovog poduhavata, i delove grada koji su obnovljeni, uređeni. Mene su takve zgrade i kuće oduševile, a očigledno je da su bile predratno privatno vlasništvo. Većina je napuštena i traži hitno renoviranje, iako se vidi sav raskoš nekadašnje, predratne, rumunske buržoazije, ali ima delova grada u kojima su takve vile, muzeji, zgrade fakulteta i sl. renovirani i pravi su biseri gradskog jezgra. Rumunska arhitektura je donekle teška, nije elegantna, ali poseduje nesumnjivu draž bajkovitosti, sa puno izbočina i krovnih kula. Ono što je upečatljivo još jeste da je ceo Bukurešt jedno veliko gradilište; ili se renovira nešto od stare arhitekture, ili se gradi nešto novo. Kad bi se sve renoviralo, bio bi to jedan jako, jako lep grad, jer ima odličnu podlogu. Zasad, Bukurešt je sve i svašta, i lep i ružan, jer su kontrasti više nego uočljivi. Primer u blizini stanice: oronula zgrada bez krova, preko puta nje napuštena zgrada sa nekom tablom iz sedamdesetih, do te zgrade super renovirana kuća, a iza se vidi staklena moderna kula, a ispred ultra moderan hotel – sve to u krugu od 50metara. Svako vreme je ostavilo svoj trag.

Bukurešt krase ogromni bulevari, puno parkova (parkovi su sređeni jako lepo za razliku od trotoara i manjih zelenih površina u gradu; Rumunima higijena definitivno nije jača strana, to sam kasnije uočila i na plažama), puno fontana (fontane su odlika svih rumunskim gradova, pa i manjih mesta, ali je Bukurešt sa vodenim kompleksom u Bulevaru Unirii, na jednom kraju je Parlament koji je impresija za sebe, definitivno grad vode), puno trgova, a jedan od najvećih trgova - Trg Heroja – je nešto što možete da nađete takvom veličinom još samo u Moskvi. Hodala sam do Trijumfalne kapije, noge su mi otpale, zbog koje Bukurešt nazivaju i Malim Parizom, i osim fantastičnog parka (park Kiseleff), videla sam deo grada koji je pun rezidencija, ambasada, vila, sve sređeno besprekorno, dva muzeja fantastične arhitekture (Geološki muzej i Muzej Taranului Roman), pa za razliku od periferije centra pomislite da to nije deo istog grada.

Sam centar ima zanimljivih uličica i atmosferu, ali je bukvalno sav raskopan i u građevinskim radovima. Renovirane su neke od značajnijih ustanova, a rečeno mi je da uređenje grada, aktivnije, krenulo poslednjih par godina. I ono što je renovirano - zaista je prelepo. Videla sam i kuću kapetana Miše Anatasijevica, postoji tabla na njoj, i mislim da se oko nje još uvek vodi neki spor, a trebalo bi da postane Srpski kulturni centar. Prelepa je i ogromna; zasad je nenastanjena, zapuštena, i jako, jako, siva. U blizini Muzeja rumunske literature, nalazi se spomenik od kamena jednom rumunskom političaru koji je napravio Ivan Meštrović. Pomalo podseća na skulpturu Vladike Njegoša istog autora, a i ošetćen je za vreme rumunske revolucije. Takođe, u blizini Narodnog muzeja (ogromna zgrada, renovirana, nekad je pripadala kraljevskoj porodici), nalazi se spomenik žrtvama revolucije i Rumuni vreme dele na vreme pre i posle revolucije. Još nešto što mi je bilo jako zanimljivo, a nigde drugde nisam videla, jeste nenormalna količina kablova koja visi na banderama, spaja bandere i ne znam ni ja sta već – nebo je bukvalno puno crnih linija, a malo vas uhvati strah kad prolazite ispod njih, jer vise prilično nebezbedno. Mogu se videti i psi lutalice, pa i mačke, u velikom broju. U nekim sporednim ulicama, nailazila sam na siromašniji sloj građana i tipična rumunska dvorišta - bez obzira na to što su članica EU, ovoj državi biće potrebno vreme za oporavak i dosta novca. Lepo je što se vidi da idu u tom pravcu, ali, ako poredim Beograd i Bukurešt, Srbiju i Rumuniju, pojavljuje se apsurdnost na koji način su ispunili uslove za članstvo. Bez obzira na sve, zbog onih bisera arhitekture i parkova, meni se Bukurešt ipak dopao. Ispod slojeva i slojeva, oseća se neki veličanstven duh i da taj grad ima dušu, koja je zasigurno dugo, dugo, mučena.

Put od Bukurešta do Konstace je prav, jednoličan, ali dobar asfalt, i jedno 170km prolazi kroz ravnicu. Nešto mi se nije učinilo da je zemlja, parcele, previše uređena. Ima zapuštenih delova, nedostaje zelenilo, nekako je sve suvo i izgorelo, a veci deo je bila žitnica. Auto-put prestaje kod nekog gradića oko 100km od Konstance (u blizini Černa Voda), i onda se vozi kroz naseljena mesta i znatno sporije. Tu sam videla kako zaista igleda jedno prosečno mesto u Rumuniji - kuće su skromnih dimenzija, najviše do 65-70kvadratnih metara, starije gradnje, a one veće i boljeg izgleda su napravljene poslednjih godina. Mogu se videti magarci i konji, kao na ispaši iako trave zelene nema, krda krava... slični prizori onima u Bugarskoj. Na putevima ćete videti samo dobre automobile, valjda zbog toga što mogu da ih uvoze ili što su, kao i Bugarska, novi oblik evropskog auto-otpada.

Konstanca je slična Bukureštu što se tiče samog grada; kontrasti su i ovde vidljivi, jedino mi se učinilo da u Konstaci nema puno radova kao u Bukureštu, da je manje obnovljena i da ima više napuštenih zgrada/kuća. U Konstanci je fantastična zgrada Arheološkog muzeja (pored je lokalitet sa rimskim mozaicima, a u centru postoji kompleks, kao park, jer je Constanca bila i rimski grad) i Kazino. Centar je lepo uređen. I fasade su obnovljene. Ima puno radnji inostrane markirane robe, restorana i kafeterija. Najlepši deo grad je šetalište pored mora (tu se nalazi Kazino, fantastična zgrada) i jedna isturena tačka sa koje kažu da se mogu videti delfini, a ispred puca vidik na otvoreno more. U blizini je brodogradilište ili neki sličan kompleks sa puno mašina, a u nastavku se dolazi i do gradske plaže, koja nije malena, i marine. Sa tih tačaka, grad je iznad vas i pregledno se vidi. Deluje ipak sivo, jer čim se udaljite od centra, onaj kontrast se pojačava. U centru sam videla jedan zanimljiv putokaz - kao, Lisabon 2670km, i za još neke evropske gradove, a onda jedan na istom stubu: EU 0km. Duhovito, ali to tako samo u centru izgleda. U Konstanci, i u južnoj Rumuniji, živi puno Turaka, i pored pravoslavnih crkava, videla sam i jednu džamiju.

Mamaja je poznato rumunsko letovalište koje se nalazi severno od Konstace. Letovalište je takvo da tu letuju samo stranci – ekskluzivno i preskupo. Ni sa čim ga ne možete povezati sa Rumunijom, osim možda jezika. Ne može se videti nijedna kuća, zgradu; čitav kompleks se sastoji od hotela koji su izgrađeni duž obale i puta, svi hoteli deluju odlično uređeni, čisti, a neki su posebno nametljivi svojim raskošnim fasadama; poseban je i parking i čuvari za svaki hotel; svaki travnjak je sređen besprekorno i oplemenjen nekim detaljima pejzažnog uređenja, čisto kao u Švajcarskoj. Postoji akva-park ultra sređen i sa raznim vratolomijama, žičarom ste povezani od početka letovališta do plaže; plaža je takva da ja sličnu dosad nisam videla – u dužini sigurno ima 15-20km, a širina vas ostavlja bez komentara (jedno 50m), pa iako je puna kafića, restorana, baldahina, ležaljki, i drugih sadržaja za sport, ne deluje uopšte natrpana. Ulaz u ovo letovalište, automobilom i autobusom, se naplaćuje, postoji rampa. Mamaja je živa samo u toku sezone, a u toku sezone izgleda kao letovalište negde na Azurnoj obali. Pošto se nalazi odmah do Konstance, utisak je da ste u nekoj drugoj državi, definitivno. Mamaja je država za sebe i za one sa dubokim džepom – ja sam je samo posetila da vidim i to čudo.

Eforie Sud (gde sam bila stacionirana) je letovalište južno od Konstance, 18km, i deo je Eforie letovališta koje još čini Eforie Nord. Oba letovališta nisu velika, pre se mogu nazvati malenim, ali imaju jako lepe i velike plaže. Eforie Sud poseduje čak, ako se ne varam, pet plaža. Četiri su više gradske, jedna do druge, a jedna je bez ikakvih komercijalnih sadrzaja, te je idealno mesto za sve one koji vole prostranstvo bez gužve i buke, da uživaju samo u zvucima mora i galebova. Sve plaže su peskovite, na nekim delovima ima nešto kamenja pri ulasku u vodu, koje potiče od nasipa, ali je to beznačajno. Pošto je more otvoreno, ima nekoliko isturenih brana u obliku krsta, da ih tako nazovem, od betoskih blokova, koje sprečavaju da veliki talasi dopiru do obale. Ti nasipi lepo deluju iz daljine, i omiljeno su mesto pecarošima. Plaže se verovatno uređuje, kad sam ja stigla bilo je ležaljki i suncobrana, ali su nestali za dva dana. Pretpostavljam da je sezona bila završena, tj. da njima nije bilo ispaltivo. Zbog toga su gradske plaže bile prilično pune smeća.

Letovalište je na visini, kao na nekom grebenu, pa kad dođete do kraja tla, i pogledate ka moru, imate osećaj kao da posmatrate more negde u Škotskoj. Taj osećaj mi se jako dopao i pruža mogućnost da obuhvatite vidik sve do Konstance, ali i da osetite draž divljine i avanturistički duh. Naročito je impresivno kad duva vetar a talasi su veliki i zapljuskuju obalu sa puno bele pene. Do mora se spuštate ili asfaltiranim prilazom ili kozjim prečicama. :)More nije loše, mislim na vodu. Nema meduza, nijednu nisam videla, i osim ako nije neki vetar i bura, nema ni algi u vodi. Čak voda može biti toliko čista i mirna da vidite dno i odsjaje sunca. Čini mi se da je Crno more lepše u Rumuniji negoli u Bugarskoj.

Sa druge strane od mora, na jednom mestu pri ulasku u letovalište postoji pojas od samo oko 15m kopna, nalazi se slano jezero, sa turskim nazivom – Techirghiol – što znači Crno jezero (Tekiri-gjol). Jezero je ogromno, nešto poput Mrtvog mora sa velikim procentom soli, ne može da se potone, i poseduje tri nudističke plaže. Recimo da je neki nepisani zakon sledeći: prepodne se ide na plažu, jer sa te strane ima sunca, a popodne na jezero jer na toj strani zalazi Sunce. Na ovo jezero se odlazi zbog crnog blata, koje se zove namol, a za koje kažu da je puno minerala, te zdravo od igle do lokomotive. To crno blato proizvode određene larve i vadi se na sredini jezera. Gusto je i malo smrdi na pokvarena jaja, ali ne smeta. Na plaži je prizor nestvaran – ugledaćete crne skulpture, ali baš crne i sjajne, jer ljudi stoje u najsmešnijim pozama dok se suše. Mi smo jedan dan iskoristile i da izvedeno body art, pa smo bile atrakcija svojim crtežima na telu. Iz svog iskustva, mogu vam reći da namol zaista ima dobra svojstva – prvo što se oseti je da je koža posle tretmana fantastično glatka, a imate i osećaj dopunjene energije, snage i pozitivnosti. Kažu da je namol odličan za mišiće i kosti, kosu i kožu. Kakogod bilo, vreme na tom jezeru mi je proteklo u konstantnom smehu, što zbog drugih ljudi, što zbog sebe, i ne lažem kad kažem da sam se osećala kasnije, pa i sada, fizički&psihički fantastično.

Samo letovalište ima jednu glavnu ulicu u kojoj se obavlja dnevni i večernji sadržaj, restorani i šetalište. Ima prodavnica sa robom, ali su uglavnom zastupljene kineska i turska roba. Ništa ekskluzivno, takvih radnji nema, uglavnom kičeraj od suvenira, tekstilna roba i potrepštine za plažu. Marketi i prodavnice prehrambene robe su dobro snabdeveni. Ima restorana sa gotovim jelima, odličnim, po ceni od 5-10lei. Točeno pivo je 3lei; kafa 2-3 lei, porcija pomfrita ili girica (100gr) isto oko 3lei.. Malo ne znam cene svega i svačega, jer sam imala obroke u svom hotelu. Cigarete su skupe u odnosu na naše cene, i sokovi, a suhomesnati proizvodi su jeftiniji nego kod nas; grickalice ista cena... recimo, da nije skupo, koliko sam ja primetila. Uočila sam i neke diskoteke i bašte na krovovima, ali, pošto je septembar kraj sezone, nisu bili posećeni. Postoje dva parka, naravno sa fontanama. Jedan je veći, fino sređen, sa skulpturama i teatrom, partijama cveća, i on se nalazi niže, ka glavnoj magistrali. Drugi je pri šetalištu, življi je uveče, i atrakcija su bili nastupi Latino Indijanaca. Cena hotela je od 20Euro, dvokrevetna soba, pa naviše. Ima i privatnih vila, a najjeftiniji smeštaj je kamp i bungalovi (dve lokacije).

Što se tiče bezbednosti, neprijatnosti, upozorili su me da se ne šetam previše sama, rekavši da su delikvetni obično, ako ne i obavezno, Romi. Nisam imala nikakvih neprijatnosti, ali, kad smo bili u grupi, i kad su prilazili prosjaci, brzo su ih uklanjali, jer su nam rekli da za tili čas mogu ostati bez torbe ili ogrlice. Ne znam koliko je to tačno, moguće je da ima i takvih slučajeva, ali mislim i da je naš organizator bio obazriviji zbog izbegavanja eventualnih neprijatnosti, jer je smo stranci. U Bukureštu mi se dogodilo da me je startovao neki pijanac; samo sam se izmakla dalje od trotoara, ignorisala, i nastavila svojim putem. Nisam osetila, pa čak ni uveče, mada se nisam zavlačila baš u neke mračne budžake, nikakav strah. Ljudi koje sam na ulicama pitala za savete u vezi sa kretanjem, bili su ljubazni prema meni. Rumuni uglavnom znaju francuski jezik, engleski slabo. Ljudi sa kojima sam bila u kontaktu su takodje bili ljubazni, sa nekima sam uspostavila i prisniji odnos, ali, bez obzira na sve, nisam osetila toplu dušu balkansku, osećaj gostoprimstva (kroz hranu i piće nikako, kakvi smo mi i Bugari, na primer, ili Turci). Čini mi se da je diktatura, komunistička svest, na njih ostavila dubok trag; još su nepovreljivi, možda i uplašeni, interes je iznad svega.

Ono što je zanimljivo: rumunski jezik je pun slovenskih reči i izraza. Posebno su upečtljivi izrazi koji se tiču poljoprivrede, prirode. Neka mesta, toponimi, imaju čisto slovenske nazive.

Rumunska kuhinja u restoranima nije loša, ali je u privatnoj režiji vrlo skromna i bazirana na barenom. Nemaju neke posebne začine koji bi nama bili zanimljivi, osim što imaju neobične kombinacije jela. Dopale su mi se njihove čorbe, koriste puno celera. Celer, šargarepu i mirođiju inače koriste za većinu jela i obavezno. Čini mi se da meso ne umeju lepo da pripremaju. Često jedu testeninu sa sirom, u koju dodaju i šećer, nešto kao gulaš i belu čorbu od iznutrica (nisam utvrdila kakve, ali čudne). Probala sam i neke od njihovih suhomesnatih proizvoda, i malo njih je dobro začinjeno i dimnjeno. Nekako su bezukusni. Peciva su im dobra, klasična, kolači su im osrednji. Kafa je - ponesite svoju i kuvalo. To bi bilo ono što sam probala van hotelske ishrane.

Meni se letovalište Eforie Sud dopalo. Pružilo mi je lep odmor, baš opušten bez ikakvih cimanja, a čitav ovaj put, sa radnim delom o kome nisam pisala, bio mi je dinamičan, zanimljiv i vratila sam se blistava. Verujem da ću Rumuniju tek otkrivati u budućnosti. Saznala sam, družeći se, o mnogim još intresantnim mestima, posebno manastirima. Ovo je bio samo prvi zalogaj jedne velike, interesantne torte, čiji je sadržaj znatno bogatiji od njene spoljašnjosti koju svet obično zna.

(ako ima nekih pitanja, nadam se da ću biti od koristi)

Izmenjeno 23 jun 2009 (maslacak)

[pute]

Odlican putopis. Mene prvenstveno zanima Bukurest - koliko je skup grad, posto iz ovog tvog opisa se da zakljuciti da je jeftiniji od ostalih metropola? Da li uopste koriste evre, ili bas sve moras da placas u lejama? Koliko slabo znaju engleski, moze li se snaci? Kakva je hrana, imaju li neke pikantne zacine, ili lici na nasu kuhinju? Koliko je "touristy"- ima li guzvi, organizovanih tura, da li ima dosta turist info kancelarija, da li su natpisi i putokazi na engleskom?

[maslacak]

Hvala.

Mislim da Bukurest nije skup grad. Cene su priblizne nasim, a nesto je i jeftinije. Sudim po cenama iz marketa. Ne znam kakve su cene hotela/hostela.

Ne koriste Euro, sve se placa u leima.

Engleski im nije jaca strana svakako; kao sto sam napisala, znaju francuski (bio je obavezan jezik u skoli), ali nije problem za snalazenje.

Hrana lici na nasu, osim sto se skoro u svakom jelu bas oseti celer.

U samom Bukurestu nisam videla turiste, ako mislimo na one turiste koji tako izgledaju sa rancevima i mapom, ali jesam videla turiste na zeleznickoj stanici. Uglavnom su severnjaci, mladji, koji prave neka veca proputovanja istocnom Evropom.

Turisticke kancelarije nisam videla. Nisam ih ni trazila, iskreno.

Putokazi su na rumunskom jeziku, nikakav problem za snalazenje; ima natpisa i na engleskom.

Izmenjeno 17 jan 2011 (DraganV)
nema potrebe za citiranjem ako se odgovara na prethodni post

[pute]

Kao za inat, ja mrzim celer:) Nego, nema veze. Zaboravila sam da te pitam najvazniju stvar - koliko se tesko dobija viza? Koliko unapred treba da pocnes sa zakazivanjem termina? sto se tice dokumenata, neko je vec skoro pisao o tome, pretpostavljam da se nista nije promenilo.

Izmenjeno 17 jan 2011 (DraganV)
nema potrebe za citiranjem ako se odgovara na prethodni post

[maslacak]

Ja sam imala pozivno pismo, sa izvesnim prioritetom.

Termini se ne zakazuju, vec dokumentaciju za vizu mozes da predas svakog radnog dana od 09.00-13.00. Viza se izdaje u roku od 8-10 dana.

Sto se tice dokumentacije, ako nemas pozivno pismo, dovoljan je i vaucer o uplacenoj rezervaciji smestaja, i ono ostalo za zaposlene ili studente.

Sa mnom su putovale dve devojke iz Beograda do Bukuresta, studentkinje, koje su vizu dobile na vaucer. Znaci da nije tesko.

[mariyuca]

e ja volim celer

maslacak, videla mft i ostavila i tamo komentar, sve pohvale

[epona]

Htedoh da pitam ljude koji su proputovali turistički Rumuniju misle da je bolje otići u sopstvenoj režiji pa u lokalu odabrati agenciju, vodiča i izlete, ili poći u grupi preko neke od (skupih) gotovih ponuda?

Nisam gadljiva na loše prevoze niti sam od onih kojima je "all inclusive" imperativ za godišnji odmor. "Obuj dobre cipele i ranac na leđa" mi se više dopada, ali ne znam da li Rumunija ima dovoljno raznovrsnu i fleksibilnu ponudu a da je čovek ne plaća preskupo i unapred.

[markonjero83]

Ja sam prosle godine u sopstvenoj reziji (automobilom) proputovao dobar deo rumunije (Konstanca, Bukurest, Brasov, Sibiu)

Za Bukurest mogu da kazem da mi se uopste ne svidja, nekako mi je to sve puno socijalizma...

Konstanca je inace grad u kome zive raznorazne nacije i vere, inace grad sa 50.000 muslimana, pa zato i ne cudi dzamija. Inace, pravi lucki grad, bez neceg preteranog da impresionira.

Transilvanija je prelep deo Rumunije. Ako neko bude isao u Brasov, moja topla preporuka je hostel LaDespan (Imate ga na hostelworldu), gde cete za 15€ po osobi dobiti sjajan smestaj, sa djakuzijem, bazenom i saunom u dvoristom i sjajnim domacinima. Kako sam ja bio kolima, za prevoz do zamkova koji su u blizini Brasova ( Bran 30km, Peles oko 50tak km) zaista ne znam.

Sve u svemu, u sopstvenoj reziji je uvek bolje, dobro se naoruzas informacijama, i put pod noge ;)

[maslacak]

Bila sam u Rumuniji opet ove godine, u maju.

Cene su vise, sve je nesto skuplje, pa je sada 1Euro-4,1lei. Cena spavacih kola je sada 26Euro. I jos nesto, cega nije bilo jesenas, menjacnica na zeleznickoj stanici, odmah cete je ugledati, ima kurs koji ce vas zavrnuti. Oni daju 1Euro-3,3lei, pa pazite.

Bila sam nesto duze u Bukurestu ove godine, a ostatak je bio isto letovaliste pored Konstance. Zbog duzeg boravka (15 dana) probala sam i nesto vise hrane i vise sam uspela da vidim, ali, moram da se podsetim kako se postavljaju fotke, zaboravila sam. Pokusacu da dopunim ovaj mini putopis sledeceg meseca, jer idem na more.

Sto se tice samostalnog putovanja u Rumuniju, mislim da to ne bi trebalo da bude problem. Ako neko ima mogucnost da dobije vizu bez agencija (promenila su se i neka pravila u rumunskoj ambasadi, sad imaju call centar i obavezno se dostavlja i rezervacija putne karte), toplo preporucujem da samostalno putuje.

Izmenjeno 23 jun 2009 (maslacak)

[milanil]

Molim Vas da mi preporucite najbolji put od Beograda do Bukuresta. Da li bolje ici na Belu Crkvu, pa onda sa rumunske strane "niz" Dunav to Turnu Severina, ili je bolje ici preko Djerdapa? Unapred zahvalan, Milan Ilic

Izmenjeno 17 jan 2011 (DraganV)

[du-kii]

Ako idete kolima najbolje je kroz Srbiju da Đedapa, pa dalje preko Konstance za Bukurešt. Letos sam išao u turistički obilazak Rumunije. Glavna destinacija je bio Brašov, odande smo obilazili Sigošoaru, Bran, Sinaju.... Do Bukurešta nismo išli, ali preko 1500 pređenih km po Rumuniji daje mi pravo na komentar. U celoj Rumuniji koja je prlično velika zemlja ima samo oko 150 km auto puteva, ostalo su magistralni putevi koji liče na našu Ibarsku magistralu. Asvalt je odličnog kvaliteta, sve je presvučeno u zadnjih nekoliko godina, ALI svi putevi prolaze kro naseljena mesta, ne postoji NI JEDNA obilaznica, pa tako ako prolazite kroz sela sledi vam prolazak pored škole, mesne kancelarije, polj. zadruge. Ograničenje 50 u krećete se oko 40 km/h. Još gore je kada prolazite kro grad, tada su svi semafori "vaši" , pijace, škole..... užas, Tako da i pored dobrih puteva relaciju od oko 500 km prelazite za 12 sati. Takođe da napomenem; glavni pravci su jako opterećeni gustim saobraćajem, tako da se na pojedinim deonicama put pretvori u kolonu koja mili 20-25 km/h. Izuzetak je put koji od Bukurešta vodi prema Turnu Severinu, iz Bukurešta se izlazi auto putem, to sam video samo na karti, jer smo se toj deonici priključili tek kada prelazi u neki polu auto put, gde u svakom pravcu idu po dve trake, ali nema fizičke barijere između pravaca. Tek na toj deonici sam uspeo da vozim nešto preko 100 km/h. Nemojte se bojati za prekoračenje brzine, putevi su takvi da je propisana brzina u najboljem slučaju i maksimalno moguća. Miliciju smo retko viđali, i nijednom nismo zaustavljani.

Izmenjeno 17 jan 2011 (DraganV)
nema potrebe za citiranjem ako se odgovara na prethodni post

[ikac2000]

Nakon skoro jedne godine zivota u Bukurestu, evo mog iskustva.

Saobracaj u Bukurestu je totalni kolaps radnim danima. Desavalo mi se da od aerodroma do centra grada (oko 15 km) putujem i do 1.5h. Rekli su mi da je grad projektovan za 5 puta manje automobila nego sto ih ima sada. U gradu cete videti uglavnom dobre automobile. Cini mi se da su Rumuni nakon revolucije, do kada nisu imali skoro nista, sada pod uticajem tog kompleksa, i postali nevidjeno potrosacko drustvo. Uglavnom je roba skuplja nego kod nas, ili ima istu cenu kao posledica toga.

Parkiranje u gradu, skoro je nemoguce. Ukoliko idete kolima, nadjite hotel sa privatnim parkingom, npr. IBIS, i koristite metro.

Kao sto je napomenuto gore, Rumuni su dosta indiferentniji od nas, nepoverljivi su, i to je verovatno posledica Causeskua. Takodje, obozavaju da se svadjaju. Inace su OK, i ja licno imam dobro iskustvo sa njima.

U gradu dzeparosi uglavnom nisu problem, nakon sto su im skinuli vize, uglavnom su svi otisli u Evropu :-) Najveci problem su psi lutalice, kojih ima nezamislivo cak i za nase prilike. Kako sam ziveo u glavnim ulicama, tu nije bilo problema, ali po okolnim ulicicama, nikada mi nije bilo svejedno.

Za nocni provod, grad je extra, i ima dosta mesta gde mozete odlicno da provedete vreme.

Inace, dosta se radi na rekonstrukciji grada, pa verujem da ce za par godina grad izgledati drugacije.

Pozdrav...

[Sladjana Maric]

U vise navrata sam letos trazila na internetu detaljnije podatke o letovanju u Konstanci i evo danas sasvim slucajno naleteh na ovaj putopis.Hvala na detaljnim informacijama,putopis je pravi turisticki vodic!