*elleni*

Jedan Zanimljiv Putopis O Grckim Ostrvima..

6 poruka u ovoj temi

Putovanja pod mediteranskim suncem...

Grandiozna cifra od deset hiljada grčkih ostrva u stvarnosti znači da je samo stotinak naseljeno.

U zoru smo pristali podno Fire, glavnog grada na Santoriniju. Nisam videla bele kućice sa razglednice, već samo crno, vertikalno brdo, obrušeno takoreći u more. Luka je bila veličine da primi putnike iz jednog broda i nekoliko autobusa spremnih da povezu goste negde gore. Bilo je tu i magaraca - taksija. More je takođe bilo crno. Uzbrdo, krivudavim, vrtoglavo uskim putem autobus se probio do gradskog trga sa bezličnim radnjicama i kioscima. Bilo je jako hladno.

Ovo je taj čuveni Santorini?!

Da ne dužim. Bajka je ubrzo počela… Sticajem okolnosti dospeli smo u hotel od nekoliko apartmana, u vlasništvu čuvenog atinskog advokata, ljubitelja starina i umetnosti. Naš je bio najskromniji: “samo” spavaća soba (sa staklenim, osvetljenim vitrinama gde su smeštene skupocene amfore), dnevna soba sa trpezarijicom, polukružno kupatilo sa oslikanim zidovima. Sve to ništa ne vredi bez pogleda na Egej i okolna ostrvca, rasporedjena kao da treba da upotpune nezaboravni pejsaž. Menadžer ove lepote studirao je na Teološkom fakultetu u Beogradu i kad je čuo odakle smo, pokrenuo je svoja sećanja. Bili smo tog dana jedini gosti i mogli smo da zavirimo u svaki apartman. U jednom je u stilskoj polici bio izložen engleski porcelan, u drugom ulja grčkih majstora, u trećem je boravio modni kreator Versaće (ubijen pre nekoliko godina) i za stolom sa najlepšim pogledom na more, stvarao čuvenu kolekciju “Meduza”.

Santorini je ostrvo vulkanskog porekla. Legenda kaže da je na tom mestu nekada potonula Atlantida i da se, posle nekog vremena, ponovo pojavila kao - Santorini. Zato je ovde pesak na glavnoj, čuvenoj plaži crn (vulkanski), kad stavite beli peškir neće se isprljati. Ovo maleno ostrvo možete autom obići uzduž i popreko za tri sata i sve vreme putovanja ošamutićete se od prirodnih lepota. Sa strane gde smo pristali, u more se okomito strmoglavljuju stenovite litice, sa suprotne prostire se nizija, čak plodna zemlja. Ni manjeg ostrva, ni većih razlika. U mestu Ija, na vrh brda, nalaze se preskupi hoteli, ali i pansioni sa neočekivano umerenim cenama, kafenioni i taverne gde se može obedovati za male pare, pešačka ulica je prepuna radnji, što pod krovom, što pod vedrim nebom. I sve je zbijeno. Prostora nema za bacanje.

Obuzima nas Egej. I misli su, nekako, drugačije, čistije, sabranije i, možda, dublje, spremniji je um da razume stare Grke i novije grčke pesnike i pisce.

Jedan od njih je, svakako, Nobelovac i Krićanin Odisej Elitis.

Elitisovo plavetnilo Egeja prenosi se do jonskih voda Krfa gde sam tragala i za “Belom kućom”, u kojoj je između dva svetska rata živela porodica engleskog književnika Lorensa Darela, odnosno njegova majka - udovica sa četvoro dece. Ustvari, do ruku mi je u Atini došla knjiga nama manje poznatog brata, Džeralda Darela “Moja porodica i druge životinje” u kojoj je opisan njihov život na tom jonskom (čitajte: “zelenom” ostrvu, nasuprot “golih” Kiklada) ostrvu i vrebala sam svaku priliku da se tamo uputim i uslikam pored prebivališta Darelovih.

Kao svuda na Mediteranu, i ovde su se smenjivali vladari. Gradilo se i rušilo. Uticaji su vidljivi i danas, venecijanski i engleski, možda, najuočljiviji. Dan danas u centru grada Krfa postoji igralište za kriket.

Krf ili Kerkira je zeleno ostrvo na koje se davno nekada iskrcavao Odisej, po mnogima najlepse grčko ostrvo, ima bogatu istoriju koju pominje još Homer u “Odiseji”. Iako je omiljeno stecište turista, još se mogu pronaći autentična mesta gde caruju more, zelenilo i vino.

Grandiozna cifra od deset hiljada ostrva u Grčkoj u stvarnosti znači da je samo njih 115 naseljeno, a broj stanovnika i na njima opada. Pre par godina grčka vlada je pokušala sa kampanjom naseljavanje, ali nije uspela.

Ko jos voli samoću?

Ne znam da li je još živ čovek na ostrvu Kira Panagija u grupi Sporada? Zvao se Jorgos Corcos i u vreme kad sam putovala Grčkom bio je čobanin. Sa ljubavlju je obilazio i čuvao Bogorodičin manastir i svaki dan dizao je i spuštao grčku zastavu i drugu, davnog Vizantijskog carstva. Usamljen, daleko od helenskog kopna, održavao je vekovnu tradiciju Grčke. Nekad je ovde živelo i deset monaha u manastiru, ali su se vremenom preselili na Svetu Goru.

Među deset hiljada grčkih ostrva, petnaestak je u privatnom vlasništvu.

Verovatno je najpoznatije Skorpios koje je svojevremeno kupio pokojni, svetski poznati brodovlasnik, Aristotel Onasis. Danas se čak računa da vredi više od četiri milijarde. Naslednica tog imanja, a i ostalog bogatstva je unuka Atina Rusel.

Glamurozni Mikonos, ostrvo Kikladske grupe, destinacija svetskog džet seta mi je izmakao, ali zato nije njegov pandan Paros.

Tamo su nas u svoj dom - muzej pozvali atinski poznanici. Otac porodice je poreklom odande. U mestu Lefkes, u srcu ostrva nalazi se njegova porodična kuća, tipična ostrvska - belo okrečena, plava drvenarija, unutra ipak drugačija, jer je porodica poreklom bogata. Sve je uređeno ukusno, bez potrebe da se zaseni - starinski kredenac na čijim je policama rukom rađena čipka, kreveti su kraljevski udobni. Na seoskoj slavi koja je i imendan naše domaćice bilo je obilje specijaliteta, a kad se završilo jelo, počeo je da svira buzuki, da se igra sirtaki. Tada ustaju mladi, ali i stari, za koje ste možda pomislili da ne mogu na noge. Lica se ozaruju i sve drugo postaje nevažno.

Mediteransko sunce je utisnulo večiti pečat karakterima ovih ljudi - oni sijaju iznutra, iz dubine duše.

4

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

 

 

Ne znam da li si jos na forumu, ali ovo je jako lepo napisano. U ovo hladno vreme , prijaju ovakvi opisi sa prelepim i neznim recenicama. Svaka cast. Ostalo je daleko na poslednjoj stranici.

 

Ako budes u prilici napisi jos nesto.

 

Lep primer i drugima si dala.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Lica se ozaruju i sve drugo postaje nevažno.

Mediteransko sunce je utisnulo večiti pečat karakterima ovih ljudi - oni sijaju iznutra, iz dubine duše.

Uvek bilo i bice.

:wub: :wub: :wub: :wub:

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Veoma lepo i nadahnuto, pozdrav

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Elleni, lep tekst, na koji sam sasvim slucajno naletela...posle toliko godina...

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Само бих додао да је веома занимљиве путописе о грчким острвима писао горепоменути Лоренс Дарел. Књига је преведена на српски 2007. године и има је још увек у књижарама. :kez:

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Napravi nalog ili se prijavi sa postojećim kako bi komentarisao/la

Potrebno je da budeš član naše zajednice kako bi ostavio/la komentar


  • Posetili nedavno   0 članova

    Niko od registrovanih članova ne gleda ovu stranicu.

  • Naša statistika

    25912
    Ukupno tema
    863262
    Ukupno poruka