Izlet u Srbiji (1dan)

[Teogonija]

Srebrno jezero moze da bude dobra stanica da se malo predahne u nekom od brojnih kafea i restorana na obali. Postoje i pedaline, a  i neki brod koji vozi u turisticko razgledanje Dunavom do Golubackog grada. Vise info o tome nemam, kucica za prodaju karata bila zatvorena.

 

Ko voli moze i da zapliva, u sezoni je verovatno haos od naroda posto ima i mnogo smestajnih kapaciteta. Meni voda nije obecavala, malo mi muljavo deluje, al ko ne moze da odoli ima i tuseva pa samo napred. Moram da primetim da se vodi racuna o cistoci, nema djubreta, travnate povrsine su sredjene. Jezero deluje cisto, tj. nema kesa, plasticnih flasa i sl. uobicajenih  stanovnika nasih voda.

Izmenjeno 7 jun 2015 (Teogonija)

[lavovi]

Ahh.... Srebrno jezero,Golubac;Djerdap,Kladovo.... Nama najlepsi deo Srbije svake godine odemo na par dana,planiramo sledeceg vikenda. Znaci napokon su poceli radovi na tvrdjavi. Bas smo bili prisutni kada se jednom zaglavio kamion! Volimo S.jezero priroda je prelepa uglavnom spavamo u apartmanu IN i jedemo ribu u restoranu kod Brke. Uvece se prosetamo do Velikog Gradista gde ima lepo setaliste pored pristanista, imam osecaj kao da sam na moru. Ko zeli moze da prenoci u Golubcu u hotelu Golubacki grad, hotel nije bog zna sta ali je jeftin i ima predivan pogled na Dunav. Lepo je i skoknuti usput na kafu do hotela Lepenski vir, a za kraj predlazem Kladovo i restoran Jezero gde smo jeli naaajlepsu corbu i ribu do sada. Ceo kraj je preeedivan i vredi otici i na jedan dan(mada je vikend full resenje), a ko moze i vise ima sta da se vidi

 

[Teogonija]

 

 

Nakon Srebrnog jezera moze se otici i do mesta Ram. Put oko 15 km duzine je kracim delom makadamski. Mesto je dobilo ime po srednjovekovnoj tvrdjavi, jos jednoj na Dunavu. Ostaci tvrdjave su prilicno dobro ocuvani, mada bi trebalo i nju obnoviti.

 

Postojali su neki planovi, najavljuje se svake godine pocetak radova, ali sem table upozorenja RADOVI U TOKU, nigde ni pripremljenog materijala ni radnika, ni radova. Turska drzava je donirala nesto sredstava i postavljeni su reflektori za osvetljenje sa spoljasnje strane.

Odatle valjda i tabla na kojoj pise da je ovo turska tvrdjava. Ovo sto se danas vidi i jesu ostaci iz njihovog perioda posto postoje zabelezeni podaci da ju je ojacao i reorganizovao  Bajazit II u 15. veku. Ali isto tako se smatra i da je ovo najstarija tvrdjava na Dunavu i da je prvobitno formirana negde u 11. veku kada su se ovuda krvili Vizantijci i Ugari. Dakle, tabla da je ovo turska tvrdjava malo zbunjuje, nije bas precizno napisano.

 

Kakogod, bilo bi valjano da se malo obrati vise paznje na ovo mesto i da se obnove zidine, a ne da cami ovako skrajnuta i zarasla, da se konacno pocne sa tim najavljenim radovima. Negde sam procitala da se neka nasa ovde vencala za izabranika srca svoga italijanske krvi, pa kad su Italijani tako iz tih cini mi se nekih privatnih izvora culi za ovo mesto jedne godine su dolazili u posetu. Nema ovde ni vodica, ni informacija, sem dve table sa nekim sturim podacima, i postavljanje tih tabli su naveli zvanicno kao ulaganje u obnovu tvrdjave 

Kad su mogli Italijani, mozemo i mi , em nam je blize, em vredi doci pogotovo kada se muvate ovim branicevskim krajem. Tvrdjava ima nepraviln oblik, uzdise se na litici iznad Dunava, ima 5 kula, jedna je Donzon. Te Donzon kule su one koje su glavne i najjace u nekom utvrdjenju i karakteristicno je da im ulaz nije u ravni sa zemljom vec se do njega dolazi rampama radi bezbednosnih razloga.

Turci su dakle ojacali ovu tvrdjavu i napravili otvore za topove, moze se videti na ostacima kako su ti topovi bili smesteni na svaki od tri sprata. Ramska tvrdjava se smatra za zajstarije artiljerijsko utvrdjenje kod nas.

 

Nasla sam i podatak da je nekada oko zidina tvrdjave bio jarak s vodom, ostaci nisu vidljivi i meni bas nije jasno kako je to moguce s obzirom da se iza zidina okrenutih ka reci na litici nalazi sada samo uska staza, a dole se obrusava provalija ka mutnoj vodi dunavskoj.  Ovde je preporucljiv oprez jer ne postoji nikakva zastitna ograda, ali pogled je odlican. 

U sred utvrdjenja nekada je postojala crkva na cijim ostacima su Turci podigli dzamiju. Sad je to samo gomila kamenja poredjana u visinu od nekoliko redova, obrasla travom i zbunjem. 

Van tvrdjave, odmah preko puta su zidovi koji predstavljaju ostatke nekadasnjeg Karavan saraja. U okviru tih zidina podignuta je u skorije vreme crkva, zakljucana u vreme nase posete. A sve to je u centru mesta, preko puta je skola i deca igraju fudbal na ulici, dok je ostatak mesta totalno uspavan, nigde nikoga.

 

Ram je neko cudesno mesto gde glavni put vodi direktno u Dunav , a tamo na obali Dunava -skela! Ide nekoliko puta dnevno i prevozi ljude i automobile, povezuje Ram sa Banatskom Palankom. Ovom skelom se put skracuje za nekih 100km. A skela je postojala i u doba Milosa, kad je prevozio debele svinje, dok je Vuk Karadzic sedeo u dzumrukani i nadzirao carinu. 

Sad je tu restoran gde se u debeloj hladovini na tremu moze pojesti  dobra riblja corba za male pare,a kroz stamene kamene lukove uzivati u smirujucem pogledu  na reku, skelu i brodove.

Izmenjeno 10 jun 2015 (Teogonija)

[obozavatelj]

Ja sam pre desetak godina ovom skelom iz Banatske Balanke prelazila do tvrđave, koja je i tada bila u groznom stanju, žaba i zmija na sve strane. Baš je bila greota, tako da se nadam radovima. Ali, eto ideje da ko ide ovih letnjih meseci do Bele Crkve (kao ja tada) da izdvoji pre podne za obilazak Rama, a rucak u restoranu koji je gore Teogonija spomenula.

Ove godine za 1. maj naša tura je bila jedan dan potez Donji Milanovac-Kladovo, a drugi dan u povratku za Beograd obilazak Lepenskog Vira, Golupca, Srebrnog jezera i Smederevske tvrđave. Još da je mogao da se uklopi i Viminacijum, divota, ali sa sitnom decom i ovo je bio uspeh.

Teogonija, zaista je i nama Đerdap najdivniji od cele nam divne Srbije...

Gde na izlet kada je ovako vruće. da ima i neke vode za okupati se?

 

[Teogonija]

Da, u ovaj jednodnevni izlet koji sam opisala Golubacka tvrdjava, Srebrno jezero, Ram moze se dodati i Viminacijum koji nije daleko. Arheološki park otvoren je tokom cele godine, svaki dan osim 1. januara. Letnje radno vreme 9-19 h, preporuceno vreme obilaska je 2,5 h kako pise na sajtu Viminacijuma.

 

[Баџа]

Nasla sam i podatak da je nekada oko zidina tvrdjave bio jarak s vodom, ostaci nisu vidljivi i meni bas nije jasno kako je to moguce s obzirom da se iza zidina okrenutih ka reci na litici nalazi sada samo uska staza, a dole se obrusava provalija ka mutnoj vodi dunavskoj.

Па, Дунав је сада далеко дубљи него некада, због бране у Кладову.

Иначе, сјајан приказ и путопис! Хвала на њему, најпре Теогонији, а и осталима.

Колико кошта превоз скелом?

[baki70]

Dakle, tabla da je ovo turska tvrdjava malo zbunjuje, nije bas precizno napisano.

 

 

​Ma, u pitanju je turska tvrđava, koju su Turci izgradili. Verovatno si ono da je starija videla na wikipediji, a tamo svašta pišu razni ,,daroviti amateri,,. Dobra je wikipedija da čovek vidi neke osnovne podatke, ali ne treba sve uzimati zdravo za gotovo. Inače, nekih par kilometara nizvodno nalazilo se rimsko utvrđenje Lederata (koje se sada nemilice pljačka) i koje je obnovio Justinijan. Ne znam dokle je ono trajalo, moguće da su na wikipediji malo sve to pobrkali. U svakom slučaju tvrđava u Ramu je osmanlijska.

Još jednom pohvale i za ovaj putopis

 

[Teogonija]

@baki70 i @Badza hvala na dopunama i pohvalama. A za taj podatak oko tvrdjave cula sam od vodica, rekao nam je kao da je to najstarija tvrdjava kod nas na Dunavu  a zaista pise i na wikipediji za koju mi je jasno da pise sve i svasta. A vodic je bio planinar tako da verovatno i  nije bas nesto potkovan, verovatno i on procitao na wikipediji.  za dezinformaciju.

U svakom slucaju baki70 hvala na pojasnjenju.

Sto se tice cene za skelu 1000 rsd je za auto mislim sa vozacem, a za putnike po 200 rsd.

Izmenjeno 13 jun 2015 (Teogonija)

[Dr. Mirko]

Topla proporuka za one koji su zeljni i malo avanture, Konjicki klub Arandjelovac.

Juce bio sa cerkom, vratili se odusevljeni. 

[nikolapfc89]

Samo da se nadovezem na Djerdapsku klisuru. Topla preporuka je vikend naselje Vinci za smestaj. Na 10ak min od Golupca, predivno mesto za odmor u borovoj sumi. Leti je raj na zemlji. Mir, tisina, priroda i na sve to jako lepe cene.

 

Inace po meni taj deo istocne Srbije, od Rama do Kladova je i najlepsi u nasoj zemlji. Kanjon je premocan.

Izmenjeno 3 okt 2015 (nikolapfc89)

[lavovi]

Samo da se nadovezem na Djerdapsku klisuru. Topla preporuka je vikend naselje Vinci za smestaj. Na 10ak min od Golupca, predivno mesto za odmor u borovoj sumi. Leti je raj na zemlji. Mir, tisina, priroda i na sve to jako lepe cene.

 

Inace po meni taj deo istocne Srbije, od Rama do Kladova je i najlepsi u nasoj zemlji. Kanjon je premocan.

I ja mislim da je taj deo Srbije najlepsi . U Vincima smo svratili slucajno kada smo krenuli ka Donjem Milanovcu muz mi rece da mu tu drugar ima vikendicu ida bi mogli svratiti na kafu. I tako mi se uputismo tamo negde nisam ni znala kako je tamo,al ajde da ispostujemo drugara. E kad smo dosli u Vince..... . Prvo se vidi mala crkva i malo mesto sa par restorana uz sam Dunav,a iza lepo vikend naselje ususkano u zelenilu,ma predivno je. Mislila sam da tamo nema nista i odjednom to slatko naselje kao iz bajke samo se stvorilo ,sve pohvale

[Amorfna]

Malo off topica ali...da li je neko kojim slucajem prolazio kraj Golubacke tvrdjave u skorije vreme....procitah da su radovi stali, da skele zjape prazne....

Kakva je situacija zaista?

[Teogonija]

Za one koji vole da pesace Rajac-Suvobor-Ravna Gora

 Jedan dan je dovoljan da se savlada pesacka staza od centra Rajca do Ravne Gore i nazad. Put krece od centra Rajca, ide se prvo asfaltom pa makadamom i livadama usponom do  vrha Rajac koji se nalazi na 848 m nadmorske visine, postoje putokazi. Na putokazima je obelezena vremenska i prostorna razdaljina u km i satima, minutama.

Dalje ka planinarskom domu Dobre Vode na 785 m, treba oko 1.5 sat, planinarski dom je bio zakljucan, nigde usput nema nista organizovanog za pojesti i popiti treba poneti sve u rancu.

 Do vrha na Suvoboru na 866,opet malo uzbrdo , nizbrdo, delom po ravnom, po travi i stazama, sve obelezeno, samo se prate oznake na stablima i na vaznim mestima postavljene su strelice-putokazi. Koliko sam videla, ima putokaza i za bicikliste.  Oznake su planinarske- crveni krug sa belom sredinom, a ima i oznaka - crveni krug sa zutom sredinom, sto je oznaka za evropsku pesacku rutu koja se, cini mi se, zavrsava na Kipru. Sada usput ima sremusa, izvora ne manjka... Od Dobrih Voda do Suvobora treba oko 1 sat, tu je oko 800 m malo veci nagib do samog vrha, ali ide se sirokom stazom kroz sumicu, nije mnogo zahtevno. 

Od Suvobora do Ravne gore je lako, spusta se niz brdo pa se nastavlja asfaltom, ima oko 3 km, oko 1 sat. .Povratak ne mora istim putem, moze se asfatom oko brda na kom je vrh Suvobora, da se ne bi penjali ponovo, a posle sa asfalta opet postoje putokazi za vracanje na stazu kojom se doslo. Povratak je cini mi se bio brzi jer je bilo manje stajanja, a i eskivirali smo Suvobor.

Mi smo prepesacili 22.5 km. Nemam kondiciju, nisam planinar, malo sam se raspadala na kraju, pusacka pluca su me opominjala, mestimicno mi srce bilo u grlu, a u slepoocnicama cekicalo... al bila je ovo odlicna tura. Preporucujem, jos nije sve olistalo, al ponesto je procvetalo, trava zazelenela...lepo je, vidik fantastican... i izazov je za posteno razgibavanje. 

Slika nemam, samo mi jos falilo da teglim fotoaparat 

[Madjaste]

 Ovo je prelepo!

[Teogonija]

Prolece je na pragu, lepi dani nam predstoje (nadam se), krajnje je vreme da se krene negde u prirodu, da se razmrdaju misici a um razbistri zelenilom. Prosle godine sam postavila kratku poruku na ovoj temi o Valjevskom kraju, tacnije reci Gradac. Evo sada malo vise opisa i slicica sta se tamo moze videti i kako se moze spojiti setnja kroz divljinu pored uvek okrepljujuceg suma brze vode, sa posetom manastirima.

 

Manastir Lelic

Oko 11 km od Valjeva nalazi se manastir Lelic. Postoje putokazi, jednostavno se nalazi. .

Na svom imanju, u rodnom mestu, Vladika Nikolaj Velimirovic sagradio je crkvu u kojoj se danas cuvaju njegove mosti. Oko crkve nastao je muski manastir Lelic, utonuo u zelenilo na padinama Povlena.

Crkva je izgradjena od cigle i sige sa elementima moravskog stila, u obliku krsta. Unutrasnjost crkve je zanimljiva, pored ostalih scena istice se Sudnji dan, gde djavo lancima vodi gresne u pakao, pravednici posmatraju sa oblaka, a u sred scene stoji Arhangel Mihajlo sa podignutim macem u jednoj a terazijama u drugoj ruci.

U lepo uredjenom dvoristu nalazi se i mali muzej sa podacima iz zivota Vladike Nikolaja, ima fotografija, opisa, predmeta koji su mu pripadali.

Nikola je prvo obrazovanje stekao u manastiru Celije, koji se nalazi 3 km dalje od Lelica, a na kraju obrazovanja ima dve doktorske titule, iz teoelogije i filosofije. Bogat i plodan zivot okoncava u Americi, a iz crkve Svetog Save u Libertvilu mosti se 1991 prenose u Lelic.

U crkvenoj porti sve gradjevine nadvisuje beli cetvrtasti zvonik sagradjen pored parohijskog doma.Van zidina manastirskog kompleksa postoji kafe zgodan za kratak odmor.

Od manastira Lelic peske se moze otici do zenskog manastira Celije. Postoje dva puta, duzi asfaltom, naokolo kroz sumu ili krace – stepenistem. Razlika u duzini je nekoliko km, tako da broj stepenica ne treba da plasi, sa nama su isla i deca predskoslskog uzrasta, kao  i penzioneri. 930 stepenika vas ceka da ih savladate, usput su odmorista sa natkrivenim klupama, postoje rukohvati. Radi se o najduzem stepenistu u Srbiji, savladava se visinska razlika  od 150 m i duzina 600m, a nisu sve stepenice jednake visine. Silazeci ovim putem  pogled se otvara ka zelenim brdima, tek u donjem delu  medju krosnjama  se ukaze zelena zaravan u kotlini, na njoj manasir Celije.

Preporucujem silazak stepenicama, povratak asfaltom. Lepsa je panorama,kad se silazi stepenicama, asfaltni put krivuda brdom a guste krosnje i rastinje ogranicavaju pogled. Na pocetku stepenista lepo pise Stani-Razmisli-Kreni.

Kod manastira Celije primetila sam Taxi vozila, nemaju oni tu svoju stanicu, dolaze verovatno po pozivu, monahinje siguro mogu pomoci oko brojeva tel. Bio je vikend, prilican broj posetilaca u manastiru, tako da je bilo dosta i Taxi vozila. Autobusi ne silaze do manastira, majstori verovatno ne mogu da smotaju, uzak je put i ostre su krivine. Na ovaj nacin su se neki iz nase grupe vratili i preskocili  uspon koji se na kraju dana, nakon svega, prilicno oduzi. Ne secam se cene, ali kad se podeli voznja ispadne neka sitna cifra. 

Do manastira se moze i kolima, postoji dosta mesta za parking. Lakse je, al tako ste uskraceni za onaj pogled i uranjanje u zelenilo.

Manastir Celije

Manastir potice iz srednjeg veka, po jednom misljenju osnovao ga je kralj Dragutin, ali postoji i narodno predanje da je nastao kasnije u vreme despota Stefana Lazarevica. Mnogo puta je kroz istoriju rusen i paljen, a danasnji izgled je na osnovama iz 19 veka.

U toku Prvog srpskog ustanka ovde je bila vojna bolnica, a u dvoristu se nalazi grob Ilije Bircanina. Kasnije se otvara i skola, ona gde je Vladika Nikolaj naucio prva slova.

 

Reka Gradac

Kratkim spustom od manastirskog kompleksa peske se stize do reke Gradac, jedne od najcistijih reka Evrope. Na pocetku se nalazi restoran sa stolovima pored same vode, preporucujem okrepljenje ovde u povratku.

Pesacenje do izvorista reke je relaksirajuce, uglavnom po ravnom terenu Nije potrebna narocita kondicija, ni oprema (voda se podrazumeva)

Staza vodi uz korito reke, jednostavna je , nema opasnosti da se moze zalutati.

Klisura reke Gradac stavljena je pod zastitu drzave zbog izuzetnih geomorfoloskih odlika, kao staniste mnogobrojnih vrsta biljaka, gljiva i zivotinja. Nekada je na reci Gradac bilo mnogo potocara, drvenih vodenica, nailazimo na jednu .

Negde na pola puta do izvorista nalzi se prosirenje Sareno platno , livada sa mekom travom i poljskim cvecem, odlicno mesto za odmor. Tu je i drvena kuca Eko bivak, bila je zatvorena.

Duz cele ostaze primecujem da nema otpada, djubreta (konacno se postuje dar prirode) o podrucju dobro vode racuna ljudi iz Eko drustva, a i posetioci su valjda osvesceni pa ne skrnave lepotu. U brzim vodama ima pastrmke pa je moguce i musicariti, potrebna je dozvola. http://www.rekagradac.org/fly-fishing-na-reci-gradac

Na povratku  vas cekaju oni stolovi u hladovini ispod krosnji, pored vode, a u sastavu malog etno kompleksa.

 

 

 

 

Izmenjeno 21 mar 2016 (Teogonija)