Primasol El Mehdi 4*, Mahdija, Tunis

[dujaspasa]

Dolazak

Dosta smo putovali 2023 godine, ko pušteni s' lanca posle Covid restrikcija. Jedno od putovanja je bilo u nama uvek lepom i dobro poznatom Tunisu. Bili smo u periodu od 20.09.-04.10.23. u ne tako malom mestu Mahdija, gradu svile. Izabrali smo hotel Primasol El Mehdi i aranžman all inclusive u organizaciji 1A agencije. 

Agencija nam je blagovremeno dostavila mail sa avionskim kartama i vaučerom za hotel. 

Naravno, avion je standardno kasnio iz nepoznatog razloga. U pitanju je AirSerbia i aerodrom u Beogradu. 

Dosta putnika nije iz Beograda, treba doći na aerodrom dva sata pre najavljenog poletanja aviona i onda sedeti ili stajati čekajući ukrcavanje! Baš bez veze. 

I konačno smo poleteli. 

AirSerbija nam je velikodušno poslužila "ručak" koji se sastojao od velike vlažne maramice, flašice vode (nisam videla manju flašicu) i maleckog sendviča. No commmment. 

Sleteli smo u Monastir gde su nas po dogovoru sačekali vodiči i podelili vize koje smo zalepili u pasoš. Po 20 € za svaki pasoš smo im platili u autobusu. Znači treba imati sitne evre! Inače viza košta 60 TD. 

Formulare za pasošku kontrolu, koje su nam podelile stjuardese, smo popunili još u avionu. Znači treba poneti hemisku olovku! 

Vreme u Monastiru je bilo oblačno, sparno i jako toplo. Vodiči su nas rasporedili po autobusima u zavisnosti od mesta u kog ko ide. Vozaču obavezno kažite u koji hotel idete da bi grupisao kofere. 

Prozori u autobusu su bili umrljani od peska pa su takve i moje usputne fotografije. 

Do Mahdije smo putovali kroz nekoliko sela i delimično uz samo more. 

Meštani su sedeli uz tradicionalni čaj u kafanicama, ali samo muškarci. 

Na par mesta su se prodavale namirnice iz kola i improvizovanih tezgi. 

Maslinjaci su ogradjeni velikim kaktusima opuncija, koje su u ovo doba već pobrane. 

A napuštenih i zarušenih kuća ima u svim selima, slično kao kod nas. 

I tako negde oko taman vremena za večeru stigli smo u hotel! Nije bilo ovako vedro u to vreme. Ovu sam sliku napravila kasnije. 

[dujaspasa]

Lobi

Pre polaska autobusa iz Monastira vodič nam je podelila opise izleta, svoj telefon i vreme kada će biti sastanak u hotelu sa njom. Dakle, kad izadjete iz autobusa pred vašim hotelom pravac recepcija! 

(Ove fotografije sam napravila sutradan.) 

Odmah pored recepcije je i menjačnica. 

Predate pasoše i vaučer recepcioneru i dobijete obrazac za prijavu valjda boravka. U zavisnosti od vremena dolaska u hotel ili odmah dobijete sobu ili odete na neki obrok koji je na redu ili sačekate vreme da možete ući u sobu. Naravno, prvo će vam staviti all inclusive narukvicu. 

Mi smo prvo natenane popunili obrazac, rekli svoju želju kakvu sobu bi voleli da dobijemo i da nam je najvažnije da bude u tihom delu hotela. Recepcioner nam je rekao da prvo odemo na večeru, pa onda... 

Prvo kafica... tu je odmah bar u lobiju. 

Seli smo tako da gledamo prema bašti. 

Večera je bila više nego odlična o čemu  ću vam kasnije pisati. 

I onda je počela "standardna" procedura dobrih recepcionera i dobrih ugovora nekih naših agencija i hotela.

Dobili smo ključ od sobe i kartice za peškire za plažu uz depozit. Ključ za sef za koji se rakodje daje depozit i neku taksu treba sutra da platimo. Kofere nam je svo vreme čuvao i posle nosio portir. 

Popeli smo se liftom na naš sprat. 

Nastavak sledi... 

[dujaspasa]

Soba

E, a sad nešto što nam se do sada nikad nije desilo, a u severnoj Africi smo bili u bar 30 raznih hotela. 

Mi obično tražimo standardnu sobu u mirnom delu hotela i po pravilu to i dobijemo jer su takve sobe manje tražene. Obično ljudi biraju lep pogled na more ili da budu blizu plaže, bazena, igrališta... 

Recepcioner je rekao "nema probema" imamo odličnu sobu za vas.

Kao obično Hiron (mm) bi otišao da pregleda sobu a ja bih čekala na recepciji, medjutim recepcioner nikako nije to dozvolio jer je soba odlična i mi "naivni" poverujemo. 

Omanji slabašan stariji portir krene ispred nas gurajući dva naša kofera, prvo liftom na sprat pa hodnikom idi, idi, idi! Soba lepo spremljena, sasvim ok, sve radi, ali pogledam ja sa terase vidi se sastrane bina sa koje se uveče izvodi program, a verovatno je iza i neki večernji bar. Ispred nas osrednji  bazen na toboganima za decu. Dakle to ne može biti miran deo hotela! 

Kažemo mi portiru da nam ovo ne odgovara i vratimo se sa sve koferima na recepciju. Recepcioner je "ljubazno besan" na nas, a portiru je već svega dosta. Mi, zaista ljubazno i bez vike zamolimo da na da sobu u mirnom delu hotela, dakle trebalo bi da bude na sasvim suprotnoj strani. Recepcioner kaže, nema problema  i da ključ portiru. I onda mi opet: portir vuče kofere na sprat, pa opet idi, idi, idi hodnikom još malo dalje od prošlog puta. Udjemo u sobu i zateknemo:

potpuno nespremnu sobu! I ne samo to, pogledajte na fotografiji koliko je bilo tada sati, baš je bio u toku večernji šou tačno ispod terase ove sobe! Neko bi možda u tom uživao, ali mi uglavnom preskačemo te zabave. 

Portir razrogačenih očiju na nespremnu sobu pozove recepcionera telefonom i kaže mu da on zna gde ima dobrih soba. Mi sada više ništa ne verujemo. Ja snimim filmić za recepcionera na kom je nespremna soba i šou koji se gleda sa terase i opet idi, idi, idi... na recepciju. Portiru klecaju kolena, a mi od jutros u 10 h na putu. 

Mi još uvek ne vičemo javno, samo u sebi. Recepcioner nam da treći ključ, a ključevi su plastične kartice. Portir opet vuče naša dva kofera, kroz ovog puta znatno kraći hodnik. Ja otvaram vrata i neće, proba Hiron i neće, proba portir i neće! Portir uzme ključ i odjuri na recepciju, a nas sa koferima ostavi u hodniku. Vraća se sa novim ključem-karticom i proba i neće. Zove telefonom recepcionera, verovatno su pale raznorazne reči, pominjao je i Alaha i svašta i tajac. Pokucao je na susedna vrata do buduće naše sobe iz koje su onako sanjivi izašla dva majstora u uniformama tehničke službe i svojom karticom otključali naša vrata. 

Al' oćeš jest! Soba opet u haosu nespremljena totalno. 

Tada je bilo 23 h!!! Ej, mi smo ušli u hotel oko 18 h. I ja "puknem"! Hiron, pošto zna koliko je sati kad ja puknem ostane u sobi sa stvarima a ja i portir sidjemo na recepciju. Do tog trenutka sam sa recepcionerom pričala ljubazno na francuskom, a sad sam na engleskom osula takvu paljbu, da su se mnogi okupili da čuju šta se zbiva. Pokažem mu fotografije i koliko je sati. Nećete verovati, osim što je malo pobledeo, nije menjao ni stav ni rečnik. Ko da je programirana lutka na navijanje. Portiru neprijatno. Pozvao je telefonom nekog i rekao da slobodno idem u sobu i da ne brinem. 

E, ne može rako! Pošto smo mu na samom početku dali 20€ u pasoš tražila sam da mi ih prvo vrati. Nerado je to učinio. Odvojila sam 10 € i dala portiru da svi vide. 

Vratim se u sobu i da sa još jednom novom karticom za otključavanje sobe, koja je najzad radila. 

U tom trenutku su se pojavila dva kršna momka u uniformama sa komplet opremom za spremanje sobe. Nas su zamolili da sednemo na terasu a oni su bukvalno uradili prvo dezinfeciju, pa čišćenje i brisanje svega, za svaki deo prostora su imali drugu boju krpe za brisanje i raznorazna sredstva za pranje, zamenili novu posteljinu, stavili nove peškire i odbili da prime bilo kakav bakšiš. Na kraju je izgledalo ovako:

Legli smo ne znajući gde smo. A ujutru... 

pogledamo a ono mi u sobi sa pogledom na more, lift nam je bio na 20 m od sobe, dakle sve blizu a nema buke. 

Kad smo se vratili sa plaže sobar je napravio figurice i pošto smo mu redovno ostavljali bakšiš stalno je sve u sobi bilo uredno i čisto. 

Ono što meni lično smeta u hotelima sa 4* u Tunisu su prilično uski kreveti u twin sobama, ali na to smo navikli. 

Bila je to soba :

Odmah iza ćoška je lift, a na drugu stranu je taj manji hodnik. 

U hodniku smo jednom videli krevetac za bebe. 

Ako gledate iz parka, naša soba je bila na prvom spratu u nivou krošnji divnih šarenih bendžamina. 

Naravoučenije: 

- ne treba davati bakšiš recepcioneru unapred

- obavezno pogledati sobu i eventualne nedostatke pre prihvatanja sobe. 

Sutradan smo na sastanku sa vodičem 1A agencije ispričali i pokazali joj fotografije. Ona je rekla da će da prenese kome treba, a da li je ne znamo. Mislim da joj je sve to delovalo normalno!!!

[dujaspasa]

 

Plaža

Kad se lepo smestite zaboravite na te početne promašaje i uživate. 

U Mahdiji su plaže peščane sa puno sitnih školjkica. 

Za vreme našeg boravka pola dana su bili talasi,

a pola mirno more.

Školjkice nisu baš svuda ali se često na nekim većim mestima nagomilaju. Slobodno se po njima može hodati, mislim ne žuljaju. 

 

U oba slučaja smo se kupali. 

More je bilo toplo i bistro. 

Ako je neki put i bilo trave nekim mašinama su plažu redovno čistili i sakupljali travu i odnosili. 

Ceo hotel, pa i prilazi plaži su prilagodjeni za vožnju dečijim kolicima i za invalide. Na primer, ulaz u plažu ima sa  desne strane kosi navoz. 

A kad se udje na plažu ima drvenu stazu po kojoj se lako ide. 

Desno od ulaza u plažu je jedan šank-bar. 

Sve morate sami da uzimate i nosite jer u ovom hotelu vlada takvo pravilo. 

I tako... ja uživam 03. oktobra u toplom moru u Tunisu! 

[bianca]

@dujaspasa Dobro ste prosli, pisala sam o nasem "slucaju" prilikom dolaska i smjestanja u hotel...mi smo uspjeli da se srucimo u krevet tek poslije dva sata po ponoci (a na put krenuli prethodni dan u jedan popodne)  i promijenjene tri sobe, mada ni poslije trece nismo dobili ono sto smo trazili...ali TO JE MAHDIJA, pa istrpim sve - i tri sata voznje uz tri "presjedanja" (kad se slece u Tunis) i sve ostalo.

 

p.s. Uhvatio me neizdrž kad sam vidjela Vase slike i opise

[dujaspasa]

Park i bazeni, dečija zabava... 

Unutrašnji deo resorta je veoma dobro negovan park sa puno palmi, žbunova i cveća. U ovo doba godine, kraj septembra-početak oktobra, nema onoliko boja kao u proleće i leti. Urme su sazrele, pa sa palmi ne vise njihovi žućkasti grozdovi. Kako sad izgleda videćete na fotografijama, a rezultat ovakvog izgleda je predani i vredan rad zaposlenih na održavanju celog resorta. 

Reći ćete da sam mnogo probirljiva, ali kad sam sutradan videla sobe u prizemlju odmah su mi se jako dopale. 

Mislim da su posebno zgodne za roditelje sa decom jer lepo mogu da se igraju na velikom travnjaku ispred. 

Mi smo bili iznad na prvom spratu. Jednog dana dok sam čitala knjigu na terasi začujem nešto klik-klik i pogledam... kad ono baštovani orezuju šarene bendžamine ispred naše terase. Mašu nam. Gledam koliko pelcera su otsekli i koji im ne trebaju! Mnoge otsečene grane su veće od celog mog bendžamina u saksiji kog već negujem godinama. Hiron je sišao dole o dao im bakšiš i jednu čokoladu koje smo inače poneli iz Beograda za takve situacije. 

Na izlazu iz lobija u kom je i bar je plato sa puno stolova, a umesto suncobrana su palme tako da svako pomera sto i stolice u senku neke palme! Malo je glupo, ali tako je. 

Hiron je bio zadužen da nosi kafu i piće. Već sam napomenula da u ovom hotelu sve sami uzimate, kelneri vam ništa ne donose. Oni samo sklanjaju prljavo posudje!

Ako sedite ovde u vreme zalaska sunca doživećete neobičnu pojavu. Ja mislim "hiljadu" vrabaca koji neprestalno cvrkuću, valda prepričavaju jedan drugom gde su bili, smeštaju se u to malo žbunja obraslih oko zidova restorana. Kako samo znaju gde je čije mesto? I u trenutku se sve stiša. 

Bilo je nekoliko dana sa vetrom i talasima. Tada smo se ubacili medju Nemce koji su obožavali ovo mesto na travnjaku. Kad kažem Nemce, nisu oni bili samo tu, nego svuda! Mogu reći da je od svih gostiju bar 85% bilo Nemaca. Retko ko od njih govori neki drugi jezik, pa su tako i konobari govorili i sa nama na nemačkom. 

Valda zbog čuvene nemačke pedanterije u hotelu je bilo sve čisto i dobro održavano. 

Mi ponekad odigramo jamb. Volimo tu igru uz koju se lepo priča i pijucka piće. Našli smo zgodno mesto u hladovini na terasi ispred jednog od restorana izmedju nekoliko bazena i mora. 

Kad kažem bazena, tu je odmah pored jedan manji bazen,

zatim niz stepenice prema hotelu drugi znatno veći... 

... i nedaleko dečiji sa toboganima. 

A more toplo i ... plavo., a nebo... plavo, ma divota! 

 

Za decu postoji klub u zatvorenom prostoru. 

Program  zabave je sledeći:

I velikim kanapima ogradjen prostor sa ljuljškama, toboganom, kućicama... 

Onaj ko nije mali, može da se igra ovde:

Mada ima i dosta drugih sportskih aktivnosti na pesku i vodi, kao uostalom i u svim drugim hotelima. 

Pre večere treba popiti neki koktel i gricnuti neki keksić. Nismo se otimali. 

Uveče je za neko duže sedenje trebalo obući neku tanku jaknicu, ali zaista tanku.

Nije bilo komaraca. 

[dujaspasa]

Evo i  filmića koje sam nevešto snimila sa terase kod bazena. 

Prema hotelu... 

 

I prema plaži... 

 

Izmenjeno 12 jan 2024 (dujaspasa)

[dujaspasa]

Restoran

Restoran se nalazi u prizemlju. Jednim delom je na nadkrivenoj terasi... 

Iznutra gledano izgleda ovako... 

A znatno veći deo je u zgradi. Ne deluje ni malo atraktivno, ali je čisto i uredno. 

Konobari ne poslužiju baš ništa, sve uzimate sami. Ali oni non-stop sklanjaju sa stolova sve što vam više ne treba. Kad završite obrok i ustanete od stola sklanjaju nadstoljnjak i stavljaju čist. 

Iako je hotel često bio skroz popunjen nikad nije bilo gužve. 

 

Počeću od doručka.

Sigurno ću nešto zaboraviti da pomenem, ali evo. 

Mi smo obično prvo popili po jedan onaj sok koji je nešto malo bolji od našeg "Step" soka, a zatim na tenane izabrali neku od kafa iz automata. Nije bila loša. 

E, onda ko šta voli. Možete uzeti pržena jaja. 

Ili nešto od ovoga. Moram da kažem da je još bilo nekih kuvanih jela na koje nisam obraćala pažnju. 

Nekoliko vrsta parizera i narezaka... 

I vrlo dobrog raznog sira. 

Salata svih vrsta i hleba, kroasana, slatkih kuglofa, alve, voća... E, sve to nisam snimila. 

Džemova, meda, putera, jogurta i kiselog mleka. 

Obično deca vole ove bobice. 

A ja ne preskačem da kod ovog simpatičnog kuvara uzmen palačinku ili krofnu sa raznim vrstama preliva. 

 

Ručak je bio sličan večeri, mada sa malo manje različitosti. 

Ovog puta ću vam pokazati na malom filmiću kog sam snimila u trku jednog običnog dana. Na njemu se vidi baš sve što je tog dana bilo na švedskom stolu za večeru. 

 

Onaj ko mi kaže da u Tunisu u hotelima nema šta da se jede i da ostaje gladan, pitam se kako li izgleda večera ili ručak u njegovoj kući? Napominjem da je ovo hotel sa samo 4*, da je običan radni dan bio, i da je ovo zemlja u kojoj živi muslimansko stanovništvo koje ne jede svinjetinu. Deo hrane (koju nisam ni snimila) je bila na posebnom mestu i ona je bila vrlo začinjena i napravnjena po tuniskim receptima. 

E a sad jedan filmić snimljen jednog petka (a to je njihova "nedelja"), dakle malo svečanija. Samo kolači:

 

Tog dana su bili odlični plodovi mora, mada je svakog dana bilo i ribe i plodova mora. 

Lignje u povrću... 

Kreveti, doduše malo sitniji... 

Kuvana  jaja sa ribljim punjenjem... 

Kuvar je rekao da ga obavezno slikam. Tek je počeo da prži piletinu. 

Videli ste na filmovima da je bilo raznog voća. Urme su uglavnom ubrane sa njihovih palmi, jer su baš bile sazrele. Na ulicama ste morali pažljivo da gledate gde stajete jer ih je bilo puno otpalo. 

Kaktusi opuncije su takodje sazrele i nekoliko puta su bile servirane, naravno oljuštene od bodlji. 

Ja ih baš ne volim, ali ih Hiron voli. 

Izmedju glavnih obroka bilo je kasni doručak, ručak, večera, pa neki snekovi, sladoledi, pice i nemam pojma šta još. 

Pića, domaća, svih vrsta smo uzimali u barovima skoro celog dana.

Dakle, za naš ukus i potrebe mogu reći da je hrana bila odlična. 

[dujaspasa]

Povratak kući

Na vreme nas je vodič obavestila o vremenu povratka i u dogovoreno vreme je po nas došao kombi. Taman smo na tenane ručali i popili kafu. 

Put do Monastira čas ovakav... 

A čas ovakav... 

U povratku smo leteli sa nekom tunižanskom avio kompanijom. 

I sad da vam iskreno kažem da smo se baš lepo proveli ove dve nedelje. Ako zanemarim petljavinu sa smeštajem sve ostalo je bilo vrlo dobro. 

Ako bi rešili da opet idemo u Mahdiju izabrali bismo ponovo ovaj hotel. 

Za vreme našeg boravka obilazili smo okolne gradove, a i samu Mahdiju. Nakupovali se svega i svačega, kao i obično u Tunisu, jer je i jeftinije i kvalitetnije. Tako da oni koji vole razgledanje i šetnju mogu baš da se nauživaju. Na izlete mogu sami ili preko agencije. 

[veroljupka]

Hvala na putopisu ,dobar hotel ste izabrali, gledala sam El Muradi sa pet zvezdica i ne vidim da je bolji od ovog,sem sto ima bljestav pod, veci bazen...ali mnogo losiju plazu i jos sto je onako veliki, pa dok dodjes do te plaze...

 

Povratak kući

Na vreme nas je vodič obavestila o vremenu povratka i u dogovoreno vreme je po nas došao kombi. Taman smo na tenane ručali i popili kafu. 

Put do Monastira čas ovakav... 

A čas ovakav... 

U povratku smo leteli sa nekom tunižanskom avio kompanijom. 

I sad da vam iskreno kažem da smo se baš lepo proveli ove dve nedelje. Ako zanemarim petljavinu sa smeštajem sve ostalo je bilo vrlo dobro. 

Ako bi rešili da opet idemo u Mahdiju izabrali bismo ponovo ovaj hotel. 

Za vreme našeg boravka obilazili smo okolne gradove, a i samu Mahdiju. Nakupovali se svega i svačega, kao i obično u Tunisu, jer je i jeftinije i kvalitetnije. Tako da oni koji vole razgledanje i šetnju mogu baš da se nauživaju. Na izlete mogu sami ili preko agencije. 

 

[bianca]

@dujaspasa

Godinama vec idemo u El Mouradi Mahdia i nikad nije bilo potrebe da menjamo sobu niti smo "stavljali u pasos" , ali pretprosle godine dobili sobu iznad trafostanice susednog hotela, ali mrzilo nas da menjamo sobu, nismo otvarali terasu, ni sedeli na terasi, uglavnom bili napolju. 

Prosle godine smo imali iskustvo sa sobom kao Vase, u stilu "moj te mota oko plota" , na kraju sam recepcioneru dala evropsku banknotu, ali smo u krevete legli u 2 posle ponoci, a krenuli na put pre podne prethodnog dana jer nissmo u BG (posle su se "izvadili" sa korpom voca koju smo dobili u sobu).

Ove godine, ja se spremim (mislim na banknote), spremim pricu na arapskom...kad, odmah OK soba, mirna strana, bocni pogled na more (nije nam bitno)...nismo menjali, ni davali trinkelt...i naravno, opet korpa  voca u sobu (ali sad me vec znaju kao "starog" gosta :)))

Ipak, nikad nisam sigurna sta ce me sacekati sledeci put!