Sol Azur Beach, Hamamet

[dujaspasa]

Polazak

Iako smo uvek tvrdili da polovina septembra nije baš najbolji izbor za odlazak na sever Tunisa, ipak smo, na brzinu odlučili da odemo u Hamamet. I to na dve nedelje. Kao, jeftinije je od Egipta. Hiron (moj muž) je zapeo da ide u Tunis još od proleća. 

Pošto nam je čarter let za Monastir bio u 6 sati ujutru... 

bili smo na aerodromu "Nikola Tesla" još u 4 sata ujutru. 

Za ulaz u zgradu vam definitivno treba vodič, pogotovo što nas je taksista iskrcao gde je njemu odgovaralo! Znali smo da se aerodrom renovira, ali da je sve neorganizovano nismo, jer smo ove godine obično putovali kasnijim letovima. Čekirali smo se i predali kofere. Kad red! Za čega? Pa da udjemo na proveru ličnog prtljaga i pasošku kontrolu. Zašto? Pa, još ne rade. Možete videti gore na slici da za poletanje oko 6 ujutru čekaju putnici za bar 6 letova. To mu dodje oko hiljadu ljudi.

Svi držimo otstojanje, tako da red doseže dole po prizemlju. 

Sledeća scena je... 

A praktično jedina kafana još ne radi. 

 

Kafa, kafa, kafa...!!! Skandiramo u mislima. 

Avion je poleteo na vreme, pun puncat. A kao niko ne ide u Tunis na letovanje. 

A ovo je u "Air Serbia", ako niste znali, doručak. 

Sleteli smo na aerodrom u Monastiru i već na putu do našeg prevoza bili smo gola voda. Užasna vlaga! 

Vozili smo se udobnim preklimatizovanim kombijem, koji je svratio samo u Jasmin Hamamet, malo više od sat vremena. 

Mesta pored kojih smo prolazili počela su da se pripremaju za novi dan, kod njih je bilo sat manje nego kod nas. 

Pun kamion belog luka, voće i povrće, čekaju kupce. 

Puno toga se izgradilo. 

Ovi su dobili svoju jutarnju kafu i čaj na vreme. 

Na ulicama tu i tamo radnje krcate svežom robom... 

Izmedju naselja delimično je pustinja sa po nekom travčicom, a delimično lepo obradjena imanja ogradjena velikim kaktusima opuncija što je odlična zaštita od neželjenih posetilaca. Osim toga opuncija lepo cveta i radja ukusne plodove. 

Najviše putnika iz našeg kombija izašlo je kod El Mouradi Menzah. Jedne godine smo bili u susednom hotelu  El Mouradi Hamamet i bilo nam je baš lepo. 

Proučavamo kursnu listu i preračunavamo se... 

Sad će naš hotel, Sol Azur Beach! 

[dujaspasa]

Prijem u hotel i naša soba

Iako smo stigli u hotel u 9 sati odmah su nam stavili all inclusive narukvice, a u sobu smo ušli tek oko podne. Prvac doručak! Kafa... 

I ovo je bila naša soba na drugom spratu. 

Ulazi se iz otvorenog kružnog hodnika. 

Bila je to soba u mirnom delu hotela. 

A soba standardna, sa dva udobna velika kreveta. 

Dovoljno mesta za garderobu. 

Sef se otvara sa ključem iako postoji tastatura za unos šifre! 

Velikom terasom... 

... i pogledom na grad. 

Garderobni orman se nalazio u odvojenom predsoblju iz kog se ulazilo u kupatilo i odvojen wc. 

Na prvi pogled dosta dobro, medjutim napravili smo spisak od šest značajnih stvari koje nisu bile u redu i odneli ga odgovornom recepcioneru koji nas je i primio. Sve, osim frižidera koji je i dalje cureo, je bilo popravljeno za vreme dok smo mi bili na plaži!!! Tek kad je sve bilo završeno častili smo ga 10€ i od tada je on bio naš "zaštitnik". 

Sobarici smo istog dana dali dupli bakšiš, lepo porazgovarali sa njom i pokazali joj jako prljave stolice na terasi i još neke detalje, koje je odmah sredila. Uz redovan bakšiš menjani su peškiri skoro svaki dan, a posteljina često. 

Važna napomena: obavezno ponesite produžni gajtan za punjače za telefone i dr. 

Kasnije smo u razgovoru sa drugim gostima iz Srbije saznali da smo imali puno sreće. Oni su prošli kako kažu "katastrofa"!

[dujaspasa]

Lobi

Meni, koja nikad nisam sigurna da li je nešto levo ili desno, ovaj kružni lobi je bio noćna mora. Medjutim, on je u stvari vrlo lepo organizovan, ukusno opremljen, čist i sa udobnim mestima za sedenje. 

Pošto je klimatizovan, često po neko svrati na piće ili pogleda malo novosti na internetu, jer samo tu ima "malčice" wi-fi-a. 

Pića ima raznih, samo se dobro raspitajte šta od njih ulazi u all inclusive. 

Evo i informacije šta sve i kad radi u hotelu. 

Na izlazu prema bazenu i plaži na zidu je raspored aktivnosti animatora. 

A sa druge strane veoma korisna mapa hotelskog kompleksa na kojoj su prikazana sva tri hotela: Sol Azur, Bel Azur i Royal Azur. Neke delove Bel Azura mogu koristiti i gosti Sol Azur hotela, tj mi. 

U našem delu ima puno zelenila, baš velikog drveća, ali sve deluje nekako zapušteno i neinteseantno i zato pusto. A moglo bi biti... 

Vratimo se u temu ovog posta - lobi. 

Neko se zaista potrudio da detaljima oplemeni prostor, kao na primer ovom maketom prelepog  jedrenjaka... 

Ili ogromnim mozaikom u stilu starih majstora i temama iz antičkog Tunisa. 

U jednom ćošku su stolovi za bilijar i fliper (valda se tako zove). 

Za goste u hotelu postoje 2 (dva) lifta. 

U jedan od njih kad udjete niste sigurni kad ćete da izadjete. Mi smo samo jednom bili zaglavljeni. Spasio nas je jedan Alžirac sa sinčićem koji je verovatno znao za jadac, pa je imao u telefonu broj recepcije. Brzo smo izašli. Posle dan-dva stavili su oznaku... 

Važna napomena: restoran je na 3 (trećem) spratu. 

Pošto smo mi bili na drugom spratu radje smo išli peške. 

Odmah uz recepciju je menjačnica. Radi od 9-16 h ili bolje rečeno kad ima tuniskih dinara ili kad je menjač prisutan. Bar dvadesetak ljudi je naizmenično čekalo da se gospodja pojavi u pola deset. 

Ono što mi se dopalo u ovom hotelu je što su svi delovi nameštaja u sobama (u našoj), na recepciji, restoranu... napravljeni od iste vrste drveta i stila. Svuda su pločice, osim u nekim hodnicima u kojima je stari isprljan itison. 

[Lidija J]

Nazalost mnogo je opala usluga u Tunisu i hoteli su jako zapusteni, iskreno za sledece leto treba birati bolje hotele, naravno naspram mogucnosti. Kolege su obisle hotele i u junu i septembru.

[dujaspasa]

Plaža

Protiv prirode se ne može. Znali smo da polovinom septembra nije sigurno kakvo će more biti. Ovog puta je bilo toplije nego inače u ovo doba godine, medjutim od dve nedelje našeg boravka kupali smo se samo 4-5 dana, onako, sa uživanjem. Prvih dana su bili talasi i zamućeno more pri obali, zatim se jednog dana vetar smirio i more bilo ono kakvo smo navikli da bude u Tunisu. E, zatim je naišao duži period sa talasima koji su doneli crnu travu. Ta trava se nagomolala duž cele plaže hotela i dalje, pri čemu je dva-tri metra mora pri ulasku bilo pokriveno tom travom i jako zamućeno. Čak i kad se otpliva malo dalje od obale more je bilo zamućeno. Za nas je to značilo: nema kupanja u moru.

Čudilo nas je zašto niko danima ne čisti tu nagomilanu travu i time smanji to crnilo? Imali smo sličan dogadjaj, ali u daleko manjem obliku, u Mahdiji. Svakodnevno bi rano ujutru dolazili sa jednom prikolicom i skupljali tu travu i time verovatno djubrili delove pustinje i tako dobijali zemljište za sadnju ili je pripremali za ishranu životinja. 

Neću namerno da vam ovde stavim slike tog mora i obale. Pokvarila bih pravi utisak o inače divnom moru u Tunisu. Pa, evo kratke priče o plaži tih lepih dana. 

Kad iz unutrašnjeg dvorišta u kom je bazen sidjete stepenicama prema plaži prvo prodjete kroz park u kom je niz od nekoliko bungalova. 

Zatim ugledate plažu sa leve strane.

Desno su razni čamci koje nismo ni jednom videli da se koriste. 

Iza njih, na desnoj strani, jedan ribar je sredjivao mrežu posle jutarnjeg lova... 

A levo je plaža našeg hotela. 

Samo ako dodjete zaista jako rano ili ako su veliki talasi i crno more od trave, možete da nadjete slobodnu ležaljku. 

Naša plaža je relativno mala, do onog belog zida. Iza njega počinje hotel "Bel Azur". 

Na plaži je u jednoj kućici bar, koji radi od 10 h. Medjutim u istoj kućici je i wc, pa je sedenje u blizini često neprijatno. Ovo je dan crnog mora. 

Prvog dana našeg boravka su bili lepi, mali talasi... 

U vreme kad je bilo "pravo ono Tunisko" nismo izlazili iz vode. 

Da! Ovo je Tunis!!! I bistro, toplo more... 

Neko bi rek'o, šta ova to piše i kako? Verujte, jedva sam smogla snage da vam i ovoliko napišem. Razlog? Kad vam ispričam sve do pre dve nedelje (do polovine novembra, a ovo o čemu vam pišem je polovina septembra) biče vam jasno. 

[Lidija J]

Hvala puno za informacije i slike. 

[dujaspasa]

Bazen 

Pogled sa našeg sprata  na deo bašte, bazen i more... 

Veoma, veoma čist i bazen i prostor oko njega spašavali su dane kada nije bilo prijatno kupati se u moru. Da! Nisam vam možda dovoljno naglasila da su velika vlaga i vrućina bili u nekim danima nepodnošljivi. Bilo kakvo udaljavanje od mora i bazena po danu je bilo rizično. Za nas je to bilo ko u zatvoru, jer smo navikli da "prokrstarimo" do mesta na kojima još nismo bili. Ali, šta je tu je. 

Iz lobija se stepenicama silazi do prostora u kom je bazen. 

U lepoj hladonini u širem krugu oko bazena su stolovi i stolice. 

Zatim je polukrug udobnih fotelja, ali bez prepodnevnog hlada! 

Bar se otvara u 10 h.

Popodne se poslužuju palačinke, pica...  

Bazen nije velik, ali nikad nije bila gužva. 

 Dubina je od plićaka do dubine za plivanje. 

I... sve bi to bilo lepo i krasno da nije ovako:

               - pogled na desno... 

               - pogled na levo... 

Nije vam ništa čudno??? 

Pa, zar ne vidite da se skoro na 90% ležaljki nalaze samo peškiri, a ovo je snimljeno u pola deset. 

Čuvar bazena stavi peškire na ležaljke i ko hoće ležaljku, mora da ode kod njega da mu, naravno, da bakšiš i onda vas ON odvede do navodno slobodne ležaljke sa koje prvo skloni svoj peškir, pa ode i ostavi vas da vi nameštate svoje peškire. Ako date veći bakšiš, onda je ljubazniji. 

Hiron ne bi bio Hiron da čim je to video nije otišao na recepciju kod našeg "zaštitnika" (ko je od vas pročitao temu od početka znaće ko je to) i pozvao ga da celu stvar pogleda na licu mesta. Čuvar bazena, kad je video recepcionera i Hirona, se ukipio u stav mirno. Recepcioner mu je nešto rekao na arapskom i posle toga, sutradan ujutru nas je sačekao i rekao da biramo gde ćemo i da ništa ne brinemo. A nas u stvari uopšte nisu interesovale te ležaljke već smo, ako smo već trebali da budemo tu, radje sedeli za stolom, pili piće i igrali jamb. 

Dobra stvar je što je muzika bila relativno tiha i za naš ukus dobra (znači nije disko). 

Ja kod kuće gajim šareni bendžamin i svima se hvalim sa 3 ( i slovima tri) grančice. A vidite kakvi su ovi ispod kojih smo sedeli! 

Gosti našeg hotela mogu koristiti plažu i bazene susednog hotela "Bel Azur". 

[dujaspasa]

Restoran

Za ljubitelje tuniske hrane ovaj hotel je pravi izbor! Zaista smo uživali u ukusnim i raznovrsnim jelima. Kao i u svim drugim hotelima u Tunisu služe se i jela po ukusu Evropljana. Svakodnevno se za večeru poslužuje neko drugo glavno jelo. Sve čestitke i priznanja glavnom kuvaru kao i ostalima koji pripremaju hranu. 

Restoran  "Chichkhan" se nalazi na trećem spratu...

... iz kog se pruža divan pogled ma more... 

... i grad.

Ustvari je to jedna jako velika prostorija u čijoj je sredini švedski sto.

Medjutim, dekoracija na zidovima i plafonu izdvaja je i pretvara u zanimljivu, i sa puno ukusa osmišljen - restoran. 

Iznad švedskog stola je bogato dekorisana tavanica i tri velika lustera. Utisak je "kao nekad"! 

Mene je za doručak privuklo ovo mesto. Palačinke i sveže pečene krofne sa raznim prelivima. 

Hiron je više voleo slane stvari tipa viršle, jaja na razne načine, odlični sirevi i ne tako loš parizer. 

Bilo je voća i gomila raznog peciva po čemu su Francuzi, pa tako i Tunižani poznati. 

I naravno razne "bobice" i dodaci od kojih sam ja jedino uzimala odličnu ćeten alvu iz desne tegle. 

Razni čajevi i kafe..., ma, posle ovakog doručka može jedino na plivanje. 

Kao i svuda ručak je bio skromniji od večere, ali je svejedno bilo puno raznih jela, salata, poslastica i voća. Sva pića koja su uključena u all inclusive poslužuju konobari. 

Postojao je i odvojen sto na kom su se nalazile velike posude sa tuniskim, sveže spremljenim jelima. 

Uvek je bilo povrća pripremljenog na razne načine. 

Od najobičnijih salata do komplikovanih vrsta i preliva. 

Tamo gde su se za doručak pekle palačinke i krofne pretvara se u mesto u kom se sprema pasta sa raznim dodacima... 

...  i roštilj i pomfrit... 

... ili riba i plodovi mora.

Kad je reč o plodovima mora... 

Ili... 

Baš smo uživali! 

Sladoled smo preskakali. 

Ali slatke dinje i lubenice retko. 

Ne znam kako smo uspeli, ali uvek smo "našli mesta" za poneku poslasticu. 

Dopalo mi se što su voćni kolači pravljeni od voća, a nisu samo obojeni. 

 

Imali smo u živu muziku. Solidni izvodjači. Repertoar evergrin muzika i lokalni hitovi. 

 

I sve ovo što sam vam "slikopisala" ne bi bilo tako posebno da nije bilo našeg konobara, koji se svakodnevno trudio da nas ljubazno dočeka i posluži. Kad smo se malo upoznali čekao nas je sto dekorisan cvećem, tanjirom voća i pićem. 

Naravno, sve ostalo smo sami birali. 

Evo to je on. 

 

 

___________________________

O malim izletima i obilascima na kojima smo bili pisaću vam na temema tih lokacija. 

Eto! Nadam se da sam vam verno prikazala ovaj hotel? 

Oseća se prekid od dve-tri godine aktivnijeg rada hotela, ali sada kad je hotel pun za neke stvari nema opravdanja. Žao mi je što nekoliko mladih parova koji su bili u isto vreme ne napišu svoja iskustva. U tom slučaju biste videli da smo mi još i odlično prošli. 

 

[jelena.cosic]

Dujaspasa,

I mi smo bili u ovom hotelu od 01-13.septembra. Zadovoljni smo sa hotelom uopšte, sa sobom sa pogledom na more (sprat na kom je i restoran), hranom (sve kako si napisala), plažom (more je bilo jako lepo i toplo), bazenom i okolonom oko hotela. Vrt oko hotela mi se baš svideo. Šetali smo kroz park do hotela Bel Azur i išli u Spa centar gde je takođe bilo lepo. Hamamet nam se svideo, šetali smo do stare Medine sa tvrđavom koja je baš lepa (bili smo i u Medini u Jasmin Hamametu ali mi se ova u Hamametu više svidela). Od izleta smo išli da posetimo Kartaginu, Terme, Sidi Bou Said (prelep je) i glavni grad Tunis (koji mi se isto svideo).

Sve u svemu bilo nam je baš lepo.

[dujaspasa]

Odlazak

Agencija Sunline je imala nešto veće cene od ostalih zato što je all inclusive, znači i soba i hrana i piće, važio od momenta ulaska u hotel do izlaska. Nismo imali problem da dogovaramo produženi boravak, a to može da bude i problem i košta. 
Dobili smo obaveštavanje o polasku dva dana ranije i razglasili ostalima kojima njihove agencije još nisu ništa javile. Kasnije su svi bili obavešteni. 

Sve na aerodromu radi. 

Kafana radi, a cene "biju po ušima".

 

 

Za razliku od našeg aerodroma u kom vas strpaju u gate k'o u neku dušegupku, ovde ima mesta i vazduha. 

I polećemo... Još jedan pogled na Tunis i slana jezera pored Monastira pored kojih smo nekad šetali i snimali jata flamingosa.

U avionu ništa novo. Čak i stari časopis. 

Doručak "na nivou", bez promene. 

I evo nas još malo pa slećemo u Beograd. 

Obzirom da su nas prikačili na skoro poslednji ulaz, pešačili smo po novom delu aerodroma, poprilično. 

Za divno čudo neke pokretne staze rade! 

Kod preuzimanja prtljaga zatekli smo ovu sliku!!!

Čuli smo da aerodromi imaju probleme sa prtljagom, ali nismo imali predstavu da je to ovako. Prljag iz ko zna kojih belosvetskih aviona je nagomilan na našem aerodromu!

Šalter za uzimanje vaučera za taksi radi i taksisti poštuju cenu koja je na njima otštampana. 

I tako se završilo naše letovanje (više od deset) u Tunisu. 

[ivancuka]

dujaspasa

Inspirativno, veoma. Kod Vas je na putu sve tako, baš me briga. Sve ima, a šta nema završavamo i doterujemo u hodu. Popravke u sobi, zauzeta mesta na bazenu, pa čak i prirodne pojave kao što je vlaga i povremeno trava u vodi - za sve ima rešenje. Nonšalantno. Što možeš promeni, što ne možeš, prilagodi se. A taj zaštitnik, taj se po privi put pojavljuje u Vašim opisima. Steći takvog zaštitnika u hotelu, to je već napredni nivo. Sviđaju mi se ti mali izazovi u arapskom svetu, posebno u Tunisu. Posebno u Vašim opisima. Potrebno je imati malo sluha i umešnosti koja se stiče sa iskustvom. Čak i poneki nedostatak, kad shvatiš gde si, shvatiš da to i nije nedostatak. Sve zavisi od doživljaja sredine. Prihvatiti sredinu znači prihvatiti kulturu sredine. 

[dujaspasa]

@ivancuka ovo su zaista lepe i prijatne reči koje si napisao. Hvala!

Istina je da sam često u mojim dosadašnjim pisanjima namerno preskakala ružniju stranu i poneku istinu. Ovde sam preskočila fotografije "crnih" talasa i obale, jer nije to redovna pojava na prelepoj obali Tunisa. 

Sasvim si u pravu da se situaciji čovek mora da prilagodjava, u suprotnom će celog života biti nezadovoljan. A u svemu postoji svetla tačka, samo je treba iskoristiti na pravi način. 

[seagull]

Zbog prelepih opisa i tog pozitivnog stava,  rado i uvek citam tvoje objave.