CYCLADES ISLAND MMXIX ::: MILOS : SANTORINI : MYKONOS

[scorpio.sagittarius]

Kako je sve počelo ...

 

 

 

Leto. Jul 2018 godina.

 

Vaćamo se sa Tasosa. Od 21 dan na Tasosu – samo tri su bila sunčana od jutra do mraka. Odlučujem da sledeće leto mora da se provede negde gde kiše - nema. Sasvim slučajno na Facebook-u, na nekoj od grupa čitam opis jednog od Kikladskih ostrva (mislim da je bio Amorgos).

 

 I to je - to. Lokacija je zakucana! Kreće pretraga smeštaja, prevoza, iskustva putnika, cena  ..... Uzbuđen, supruzi saopštavam predlog za Kiklade, a ona kaže samo - „a haaaa .... važi“ i nastavlja da „lista“ ekran svog mobilnog telefona. A tako znači, mislim se u sebi. Prvu "bitku" sam izgubio - ali "rat" sam rešen da dobijem.

 

 

Danima razmatram varijante. Kada krenuti? Koja ostrva obići? Koliko se zadržati? Rasporede feribota. Da li krenuti sa kolima ili iznajmiti? Ako iznajmljujem, da li iznajmiti u Atini ili po ostrvima? Kako onda doći do Atine? Avion, bus ili možda kolima pa tamo platiti parkiranje u mnogobrojnim javnim garažama oko luke? Ma milion stvari i varijanti mi prolazi kroz glavu. Naravno, supruzi sve te informacije dozirano serviram da me ne bi opet „izlistala“ kao svoj mobilni, i - upalilo je. Magična reč je - Santorini. E sad kreće i zapitkivanje i ozbiljno interesovanje za put i sa njene strane. 

Put na Kiklade se ne čini lak i jednostavan, a ponajmanje nije jeftin. Odlučujemo da idemo sopstvenim kolima i bez dece. Znam da je grozno od nas, ali ....

Biramo četiri ostrva. Milos - Folegandros - Santorini  - Mikonos. Smeštaj ćemo da tražimo kada pristignemo na ostrva. Zimu provodimo u iščitavanju informacija koje nam mogu biti od pomoći. U jednom trenutku, od silnih fotografija, putopisa i iskustava drugih putnika stičem utisak da sam već bio na tim ostrvima.

 

 

Proleće 2019.

 

Već izlaze rasporedi feribota. Svi su na broju. To je to. Nema greške u planu. Shvatam da par kompanija koje se bave prevozom izgleda imaju isti raspored već godinama. Dani u nedelji ostaju isti – samo se datumi pomeraju. Naime, ako je ove godine XYZ ferry išao utorkom iz Pireja za Ios, znači da će i sledeće godine biti isto tako. Samo je pitanje da li će taj utorak da bude 03. 04. ili 05. septembar.

Nakon objave polazaka svih kompanija planiramo da pristignemo na Milos 03. sep, na Folegandros 07. sep, na Santorini  10. sep, na Mikonos 14. sep i povratak za Atinu 18. sep.

 

Jun 2019.

Provodimo letovanje sa decom na Tasosu. Od 19 dana – 19 dana sunce. Savršeno! Vreme je tako dobro da se razmišljamo da li i da krećemo na Kiklade. Ali svaku dilemu rešava ona već gore pomenuta magična reč J - Santorini.

 

Jul 2019.

Zagrevanje.

 

Avgust 2019.

Dogovor od prethodne godine je da smeštaje tražimo kad pristignemo na ostrva. Ali mesec i kusur dana pred put, onako neobavezno gledamo ponude i ispostavlja se da nemamo mi želudac za takve stvari. Za one termine koji nama odgovaraju - dobri i povoljni smeštaji se jako brzo prodaju. Dogovaramo da rezervišemo bar smeštaj na Milosu, a za ostalo ćemo kada pristignemo. Ma nema šanse! Jedna za drugom padaju rezervacije preko booking.com za sva ostrva. Nije sve kao po planu što se cene tiče, ali nekako se uklapamo.

Da ne ide sve po planu brine se kompanije SeaJeats sa njegovim  ferry AquaJewel. U sred sezone oni otkazuju Kiklade i ferry šalju na Azurska ostrva!?!? Obuzima me ljutnja i panika! Tražim način da bilo kako i po bilo kojoj ceni tog dana dođemo na Santorini sa Folegandrosa. Nema šanse. Jedina varijanta je dan ranije da se ode sa Folegandrosa. Pa dobro, što se mora - nije teško. Otkazivanje smeštaja na Folegandrosu je još uvek besplatno ali komplikujemo nešto na booking.com i kompletna rezervacija za Folegandors za taj smeštaj nam propada. Ispostavlja se da se još bolji smeštaj pojavljuje sutradan. Fantazija! Smeštaj kao iz bajke. Rezervišemo dve noći umesto tri i mirimo se sa sudbinom da ćemo na ostrvu biti dan kraće.

Ali znate ono kad vas baš neće. E to je naš slučaj sa Folegandrosom. Par dana nakon rezervacije i drugog smeštaja, otkazuju i dolazak feribota sa Milosa na Folegandors 07. septembra kompanije BlueStarFerries brod Artemis. Pa ludilo! Sad je već malo ozbiljnija situacija jer nije besplatno otkazivanje. Ali vlasnici smeštaja verovatno shvataju situaciju i uz posredovanje booking.com pristaju da nam ne naplate rezervaciju. Mirimo se sa činjenicom da Folegandros verovatno nećemo videti. Ali ne gubimo nadu i ne odustajemo jer taj isti smeštaj je opet u ponudi sa opcijom besplatnog otkazivanja do 05. septembra. Rezervišemo

 

 

:::::::::: 02. septembar 2019. godine - Srbija - Makedonija - Grčka

 

Prvi dan školske godine a mi krećemo na Kiklade. Opraštamo se sa decom. Nije lako ni nama ni njima. Stomak se malo steže, zastaju knedle u grlu, pada i pokoja suza ... ali …..

Sedamo u Lava i krećemo. Vremenski uslovi za put - savršeni. Plan je da supruga vozi kroz Srbiju, a ja ostatak puta. Ispostavlja se da to nije baš dobra kombinacija jer ona Lava teško obuzdava i ne retko prelazi dozvoljenu brzinu na auto putu, i još se buni i kaže - ma nema šanse da ja vozim preko  140km/h. Uh! Od Batočine vozila skoro i da nema. Posle naplatne rampe u Nišu vraćam se za volan.

 

 

 

 

U odnosu na juni skuplja putarina kroz Srbiju. Na granicama vozila skoro i da nema. Makedonsku granicu prolazimo bukvalno bez stajanja jer nema niti jednog carinika ili graničnog policajca. I u  Makedoniji skuplja putarina u odnosu na juni mesec i jedna naplatna rampa više. Opet makedonsku i grčku granicu prolazimo bez stajanja. Tradicionalno usklađujemo satove i aktiviramo naš grčki mobilni broj na Cosmote/Frog mreži, usluga GigaDAY i opet smo preko Viber-a sa svima u kontaktu. Live from Greece J Od grčke granice do Pireja 11 (jedanaest) naplatnih rampi!? Posle par naplatnih rampi više i ne zatvaram svoj prozor jer svako malo moram da ga otvorim i platim.

Pre Atine uključujem navigaciju i aktiviram već unete geografske koordinate za luku u Pireju. Paralelno pratimo i preko mobilnog telefona put koji nam daje GoogleMaps. Sve funkcioniše savršeno. Pred Pirej stajemo na pumpu i punimo Lava do vrha. Ulazimo u luku. Sve izgeda veliko. Uz malo lutanja stižemo do mesta odakle kreće ZanteFerries. Brod je tu - AdamKorais. Čeka nas. Malo razgledamo luku i obzirom da je blizu ponoć, obaramo sedišta da malo odspavamo.

 

 

:::::::::: 03. septembar 2019. godine

 

Budimo se pre svitanja. Kupujemo karte i čekamo da dozvole ulaz preko već odavno spuštenog mosta za ulaz vozila i putnika. Ulazimo. Oduševljenje! Koliko spolja izgleda najlošije u odnosu na druge feribote ukotvljene u luci - e toliko je unutra zaista fantazija. Ferry kreće na vreme.

 

 

 

 

 

 

Stižemo na Milos. Obzirom da je put bio opuštajući, lagano se iskrcavamo i vozimo do smeštaja sa namerom da što pre odemo na plažu. Lako ga nalazimo. Vigles. Dočekuje nas jako ljubazna vlasnica i objašnjava da je bilo greške do booking.com. Ne shvatamo šta je greška, jer to što smo uplatili - nas je i dočekalo. Smeštaj je jako pristojan i čist. Malo udaljen od grada, ali ne previše. WiFI nema, ali to nama u Grčkoj odavno nije bitna stavka, jer imamo mobilni internet. Uostalom to smo i znali. Terasa troduplo veća od sobe J Objašnjavamo da bi nam možda bilo potrebno još dva noćenja, jer imamo u najavi problem sa Folegandrosom. Vidimo da je upućena u situaciju oko feribota SeaJetas-AquaJewel i nudi nam sobu. Rezervišemo ali ne plaćamo. Brzo se raspremamo i krećemo ka plaži Agatia na severno-zapadnoj obali ostrva.

 

 

Grešimo nešto sa GoogleMaps i shvatamo da ćemo teško naći put do plaže. Vraćamo se i sa puta nam se ukazuje neka plaža. GoogleMaps pokazuje da je  to plaža Rivari. Spuštamo se do nje. Dvoja kola i pet-šest ljudi na plaži. Stižemo i obilazimo neku jako lepu ali napuštenu kućicu/restoran. Blizu nje je i mala crkva, do koje je plima već odnela kopno i do koje bi moglo da se dođe kad je oseka ili čamcem. A mi uz vetar, miris mora i blistavo sunce koje najavljuje zalazak - otvaramo još topao giros ….. i hladno pivo. Zadovoljni, opružamo se na plaži. Odjednom ogromna buka. Shvatamo da smo zaspali i da nas je probudio avion koji sleće na obližnji aerodrom. Gledamo na sat i vidimo da smo spavali preko sat vremena. Sunce samo što nije zašlo, a onih ljudi i kola na plaži verovatno već odavno nema. Užurbano istresamo peškire od peska i krećemo ka smeštaju

.

 

 

:::::::::: 04. septemabar 2019. godine

 

Obzirom da smo prethodne večeri utvrdili kuda ćemo da idemo, malo detaljnije razrađujemo putanje na GoogleMaps. Ispijamo kafu i lagano se pakujemo. Stižemo u Adamantas i krećemo dužim ali boljim putem do mesta Tripiti. Posle kraćeg lutanja i upoznavanja sa GoogleMaps ulazimo u nepodnošljivo usku ulicu Afroditis i nalazimo mesto za parkiranje. Ostavljamo Lava i dalje nastavljamo peške. Ukazuje se prelep kafić sa panoramskim pogledom na zaliv. Slažemo se da ćemo ovde da sednemo pri povratku. Ispred nas se pojavljuje crkva Svetog Nikole, sa mnoštvom stolova i oronula biblioteka, koja je iz istog razloga ograđena i nepristupačna. Nailazimo na glavni trg u Tpripitiju i shvatamo da smo Lava ostavili suviše daleko. Odlučujemo da ga preparkiramo. Glavni trg u Tripitiju je zaista lepo i sa ukusom sređeno mesto. Poseban utisak na nas ostavlja autobuska stanica koja je u fazonu biblioteke.

 

 

 

 

 

 

 

 

Nastavljamo dalje kroz mesto Plaka, ka crkvi i Venecijanskom zamku. Iz podnožja Plake nam oni izgledaju daleko, jako visoko i nedostižno. Lagano hodamo uskim ulicama, zastajkujemo da napravimo po koju foto, zavirujemo u dvorišta i ne primećujemo da je crkva već ispred nas. A zamak tek malo iznad crkve. Prelep pogled na more i ulaz u zaliv.

 

 

 

Krećemo put plaže Platiena. Na plaži je dosta male dece i verovatno je dobar ulaz u more. Nismo ulazili u vodu. Na plaži postoje mali prirodni "separei" sa hladovinom od krošnji drveća. Nalazimo mesto u jednom od njih i uz hladno pivo se odmaramo. Izležavamo se prilično dugo. Nastavljamo prema sledećoj plaži.

Nakon desetak minuta ukazuje nam se Nerodafni plaža. Nema apsolutno nikoga. Vidimo jedno drvo i u njegovom hladu ostavimo stvari i prošetamo. Nerodafni plaža ima krajnje interesantnu obalu, ali nikako nije plaža na koju treba potrošiti vreme za kupanje.

 

 

 

Nakon kratkog vremena krećemo ka Mandrakiji. U Mandrakiji nailazimo na crkvu i "vrata". Obzirom da mesto i nije toliko veliko, prisutan je priličan broj turista. Kod crkve srećemo jednog kosookog sa Sony opremom. Moje oduševljenje da ću naići na Japanca nestaje, kada mi odgovara da je i Singapura. Supruga se smeje i kaže da se prisetila filma Tesna koža, i Šojića, koji u jednom momentu kaže, "MiĆko, daj prasiĆe za SingapurĆane". Od tada smo sve kosooke zvali SingapurĆani ?. Zaista ih je premnogo.Ne zadržavamo se puno i krećemo ka Firopotamosu.

Firopotamos je već mnogo sadržajnije mesto. Nailazimo na crkvu, garaže za brodove, ribare koji kače hobotnice i zavirujemo u ribarsku sobu.

 

 

 

 

 

Vraćamo se nazad ka smeštaju Vigles. Brzo se raspremamo i krećemo u grad.

 

 

 

 

 

:::::::::: 05. septembar

 

Jutro, kafa i neizbežni vetar - Meltemi. Utvrđenom rutom krećemo ka crkvi Svete Bogorodice. Uz put planiramo da svratimo i u crkvu u mestu Zefira. Vrlo brzo nakon polaska, ulazimo u Zefiru i odmah nailazimo na crkvu. Parkiramo ispred i ulazimo u dvorište crkve. U odnosu na veličinu mesta, crkva nam se čini prilično velika. Dvorište takođe jako prostrano.

 

 

Krenuvši dalje, neposredno pored puta nam se ukazuje crkva posvećena Svetom Jovanu. Skrećemo, parkiramo i vidimo da je crkva zaključana, ali sa spoljne strane stoji ključ. Supruga otključava i ulazi u crkvu.

 

 

 

Nastavljamo dalje ka crkvi Svete Bogorodice. Uz odavno već neasfaltiran put u daljini se ukazuje crkva. I iz daleka ostavlja jak utisak na nas. Stajemo, penjemo se i shvatamo da je ovo i za meštane jako bitna svetinja, jer je ispred ogroman parking i mnoštvo stolova i stolicu u dvorištu. Vidimo da je crkva jednim delom posvećena Svetom Jovanu a drugim delom Bogorodici. Supruga ulazi u crkvu. "Kupuje" i pali sveće. Fotografisanje unutrašnjosti crkve u Grčkoj je dozvoljeno ali uz molbu da se izbegava korišćenje blica ukoliko ima drugih ljudi. Sveće u crkvama su sve voštane i NE! kupuju se, već se uzimaju, a ostavljate novca onoliko koliko smatrate da treba.

 

 

Nastavljamo dalje ka Kastanas plaži, ali nas nešto vuče da vidimo MilosCove, jer na dosta mesta uz put postoje putokazi za tu lokaciju. Stižemo i ostajemo malo zbunjeni. Smeštajni kompleks do koga se ne može doći kolima. Sva vozila se ostavljaju na parkingu, a do vas dolazi električno vozilo koje vas sprovodi do vašeg smeštaja. Uz malo razgovora i "ubeđivanja" puštaju nas unutra ali uz uslov da ne fotografišemo bazen, restoran i ljude u smeštaju. Poštujemo to i samo prolazimo kroz ulice kompleksa, bazen, restoran i spuštamo se do plaže. Osoblje hotelskog kompleksa na koje nailazimo, zastaje da nam ne bi zasmetali i pri susretu ponizno obaraju glavu. Malo se osećamo bez veze, ali takvo je valjda pravilo. Dolazimo do plaže. Šarena plaža. Toliko je šarenih kamenčića da je više nekako primerena Mikonosu J

 

 

 

 

Kastanas plaža je naše sledeće odredište. Put neasfaltiran ali solidan. Dosta je koza po putu a Lav ide kao da ih ne primećuje. Uz put nailazimo na mnoštvo manjih crkvi. A onda - ljuljaška! Eto prilike da se malo predahne.

 

 

Stižemo konačno na Kastanas plažu. Plaža se sastoji iz dva dela. Ispostavlja se da je manji deo "rezervisan" za "drugare" i "drugarice". Vidimo da ima dva para - "drugara". Mi idemo na onaj veći i lepši deo plaže. Tu smo prvi put i ušli u more J

 

 

Nastavljamo dalje ka krajnjem odredištu - Polonija. Jako lep položaj na severu ostrva. U mestu se nalazi crkva posvećena Svetoj Petki. Barova, restorana i prodavnica na sve strane. Simpatično, ali Tripiti i Plaka i dalje dele prvo mesto. Prolazimo pored crkve posvećene Svetom Nikoli. Iza crkve je rt kao stvoren za uživanje. Meltemi, sunce, talasi, jedrilice …… U daljini se vidi Kimolos na koji možemo da dođemo manjim brodovima iz Polonije. Brodovi prevoze i vozila na Kimolos. Nismo zainteresovani jer previše toga ima i na Milosu.

 

 

 

 

 

Vraćamo se kroz Adamantas i već pomalo umorni stižemo u Vigles. Posle dva dana shvatamo da nismo otišli u kafić sa panoramom u Tripitiju, ali nije nam žao. Razmatramo rutu za sutra i vidimo da ćemo opet morati u Tripiti. Eto prilike za kafić.

 

 

:::::::::: 06. septembar

 

Jutro i uz sad već pojačan Meltemi navlačimo majice sa dugim rukavima dok ispijamo kafu i spremamo se za polazak. Dakle opet Tripiti. Nije nam nimalo teško. Vreme idealno, putevi dobri - pa zašto ne krenuti opet tamo. Krećemo ka amfiteatru i katakombama. Ostavljamo Lava na velikom parkingu u Tripitiju i krećemo peške ka amfiteatru. Shvatamo da smo bespotrebno ostavili kola na parkingu, jer kolima može da se priđe do samih katakombi. Novim predelima i ulicama šetamo kroz Tripiti. Okolina je svakako zanimljiva, ali ništa vredno ne bi propustili da smo istim putem došli i kolima.

 

 

Dva autobusa prepuna turista upravo odlaze. Amfiteatar je lep i poprilično rekonstruisan. Nema više gužve i opušteno zagledamo i razgledamo. Za razliku od amfiteatra u Limenasu na Tasosu - ovaj izgleda kao da je još u garanciji. Lep je pogled na ulaz u zaliv. Iz amfiteatra krećemo ka katakombama, a na pola puta, iznad nas stoji crkva. Vuče me gore. Zastajem,  gledam u pravcu crkve, a osećam da me nešto hladi po leđima. E, to je taj ledeni pogled supruge. Kapiram da od penjanja do crkve nema ništa. Bar za sad

Spuštamo se do katakombi. Čekamo da se skupi dovoljan broj ljudi da bi krenuo vodič sa nama. Ali posle 10ak minuta odustajemo. Krećemo nazad.

 

 

Vraćamo se ka parkingu Tripitija. Pratimo glavni put do parkinga, ali uz put zastajemo i razgledamo. Ulazimo i u poprečne ulice, jer zaista ima lepo sređenih kuća i dvorišta. Stižemo na parking, ulazimo u kola a supruga nervozno brlja po torbi i ćuti. Vidim da je nešto ozbiljno ali ćutim i ja. Kaže - nema mi grčkog telefona! E jbg. Pretresamo sve. Gledamo i ispod haube J Ma nema ga nigde. Priseća se gde bi mogao da bude. Uprežemo Lava i krećemo. Na jednom mestu nije. Na drugom nije. Izlazi supruga i traži. Luta okolo i zagleda svuda ali - nema. Parkiram, izlazim i ja. Nalazim ga! J Ona je prošla već tim putem, ali stub na kome je ostavila telefon je visok preko 195cm. Puštam je da traži još malo. Traži ona uporno. Žao mi da je mučim više. Dozivam je i mašem telefonom. Ona prilazi, ljubi me a ja smeškam i kažem da će ovo teško da joj prođe samo sa poljupcem J Kaže - ma može sve. Hm, trebao samo možda da je pustim još malo da traži J

 

 

 

 

 

 

Za zapadnog dela ostrva se selimo na severni deo, ka Alogomandra plaži. Fantastična plaža sa prirodnom hladovinom. Pravo mesto ali u pogrešno vreme, jer je plima tolika, da je nemoguće uživati na plaži. Odlazimo do drugog dela Alogomandras plaže. Prostiremo peškire, i supruga već pomalo umorna ostaje da malo predahne, a ja krećem da obiđem interesantno mesto koje se ukazuje u daljini. Ispostavlja se da ono najinteresantnije nisam ni video i da se nalazi ispod zemlje. Prolazim pored crkve Svetog Konstantnina i još jedne crkve i nailazim na kućice u prelepom zalivu i zamišljam kako je ovde verovatno prelepo noću. Nakon toga obilazimo Mitakis plažu i mesto za koje mislimo da se zove Sirma.

 

 

 

 

Supruga je već napunila baterije i spremna je za dalji polazak. Idemo ka Sarakiniko plaži. Sunce je već dovoljno nisko da najavljuje kraj dana, ali gužva je primetna. Nalazimo parking baš blizu ulaza. Supruga je oduševljena. Još nismo ni prošli ulaz a ona kaže da ćemo ovde da dođemo opet. Prelepo. Mesto obećava dobre fotografije, i ja pored aparata uzimam i ostalu opremom. Zlu ne trebalo J Gledam plažu i ubeđen sam da je na Mesecu baš ovakav reljef.

 

 

 

 

Puni utisaka stižemo u Adamantas, parkiramo i odlazimo do agencije i kupujemo karte za Santorini, a na booking.com na žalost definitivno otkazujemo smeštaj na Folegandrosu. Gledamo karte i radujemo se vremenu pristizanja feribota na Santorini, jer ćemo u luku da uplovimo pri zalasku sunca. Lepo. Šaljemo poruku Ireni na Santoriniju, da proverimo da li je smeštaj slobodan dan ranije. Odgovor je odrečan, ali obećava da će smeštaj biti spreman do 11h. Super. Stižemo u Vigles.

 

 

 

 

:::::::::: 07. septembar

 

Jutro. Spremni za nove avanture, ispijamo kafu i čekamo da prebacimo stvari u novu sobu. Ljubazna vlasnica nam maše iz njene prikolice i kaže da je soba spremna i da možemo da prebacimo stvari. Soba je jako slična. Uredna i čista. Za preporuku, kao uostalom i ceo objekat.

 

 

 

Opet tražimo put ka plažama na severno-zapadnom delu ostrva. Nažalost, uspevamo da nađemo. Put je do donekle asfaltiran a posle je šljunak ali pristojan za vožnju. To već znamo od prvog pokušaja. Što smo bliže plaži, put postaje sve lošiji. U jednom trenutku je toliko loš da odlučujemo da se vratimo ali ne vredi jer je put toliko uzak da ne možemo da se okrenemo, a strm taman toliko da mi ne pada na pamet da vozim unazad. Oprezno i sasvim polako nastavljamo dalje. Nailazimo na kombi koji je očigledno posvećen stradaloj osobi. Stopalo već odavno ne skidam sa papučice kočnice. U daljini vidimo vozilo. Sad smo već toliko prešli da je besmisleno vratiti se nazad. Na jednoj raskrsnici GoogleMaps kaže da idemo desno. Tuda je već otišlo pomenuto vozilo, ali taj put se penje - što mi ne izgleda logično. intuitivno krećem levo. Put postaje grozan! Nekako stižemo. Agatia plaža je lepa, ali daleko od toga da je vredna ovakvog maltretiranja automobila! Sama pomisao da moramo tuda i da se vratimo stvara nam mučninu u stomaku. Žao nam Lava. Plaža je prostrana, peskovita, ulazak u vodu je idealan za malu decu i za kupanje je pravo uživanje, ali .... Turisti koji su bili u kolima ispred nas su Italijani sa malom decom. Odmaramo u hladovini drveta i pitamo se šta nam je trebalo da prelazimo ovakav put. Pokušaćemo da se vratimo putem kojim su došli Italijani.

 

 

 

 

 

Krećemo na plažu Trijade, ali se slažemo da ako put bude dao i malu naznaku da je loš - odustajemo. Skrećemo na onaj drugi put, na koji nas je GoogleMaps navodio i kuda su došli Italijani, ali samo za kratko. Vraćamo se na naš put, jer koliko god grozan bio put kojim smo došli - ovaj je deset puta lošiji. Nakon nekog vremna, put do plaža Trijade postaje podnošljiv. Stižemo. Lep pejzaž. Kao i na svim prethodnim - gužve nema. Jedna plaža. Druga plaža. Treća plaža. Sve su lepe. Na nesreću supruge, najlepša je ona treća do koje treba najviše pešačiti J Tu provodimo i najveći deo vremena. Na plaži se nalazi paket vode, nešto u kesama koje su okačene o žicu i poluizduvan kanu. Očigledno je da neko tu dolazi i provodi vreme. Vredno je da se dođe i provede vreme ovde. Za preporuku.

 

 

 

Dan je već pri kraju. Stižemo do plaže Tsigrado. Znam šta nas čeka da bi stigli do plaže. Supruga ne zna. Dvoumi se. Svu nedoumicu otklanja susret sa devojkom koja upravo izlazi iz kanjona i koja nam, na čistom srpskom, kaže da je plaža vredna maltretiranja. Uz dosta muke, čekanja, mimoilaženja, oklevanja uspevamo da siđemo. Jedinstveni osećaj. Sastavljena je iz dve plaže. Na drugoj je mala pećina, koja nam je u kombinaciji sa refleksijom niskog sunca po zidovima pećine, pružila neponovljiv doživljaj. More se razliva po zidovima pećine. Fantastično!

 

 

 

Zadovoljni, otvaramo hladno pivo i nazdravljamo. Lagano ispijamo pivo, "cedimo" limenke, pakujemo peškire i krećemo nazad. Plažu okružuju visoke litice, i sunce na plaži je već odavno zašlo. Nikoga ne srećemo da dolazi na plažu. Penjanje uz stepenice i uspon kroz "kanjon" je mnogo lakši.

 

 

Uključujemo GoogleMaps sa namerom da odemo na još neko mesto. Vidimo da nam je Firiplaka plaža jako blizu. Krećemo ka njoj. Brzo stižemo. Iz daleka lepa - a još lepša iz bliza J. ZEN grad na sred plaže! Fantazija. Sunce je već jako nisko, najavljuje kraj dana, a mi se slažemo se da ćemo ovu plažu posetiti - bar još jednom.

 

 

 

 

 

:::::::::: 08. septembar

 

I treći put u Tripiti. Dobro ne baš u Tripiti, ali do Klime mora da se prođe kroz Tripiti. Shvatamo da je jako loše isplaniran ovaj deo ostrva. Put od Tripitija do Klime je uzak, strm i krivudav ali asfaltiran. Daleko od podnožija nailazimo na kola parkirana uz ivicu puta, ali vidim da ima još dosta do Klime. Već poučen prethodnim iskustvima,

da idemo kolima dok god vidim i druga kola. Ne grešimo u odluci, jer nas dole čeka prostran parking. Klima je nešto jedinstveno i vredno posete. Obilazimo, i uz dozvolu gostiju, pravimo slike unutrašnjosti jedne od garaža tj smeštaja.

 

 

 

 

 

Nastavljamo dalje ka crkvi Svetog Ilije, na brdu iznad amfiteatra. Ostavljamo Lava na parkingu za katakombe i nastavljamo peške. Put do crkve je sasvim pristojan. Uz put nailazimo da grupu planinara, koji su bezmalo protrčali pored nas. Više ih nismo videli. Meltemi jako duva, ali uz kombinaciju sa suncem, stvara jako prijatan osećaj. Priznaje i supruga da se vredelo popeti, i onaj hladan pogled od pre neki dan nekako je postao topliji J Vredi se popeti.

 

 

Setili smo se da nam je onaj kafić u Tripitiju ostao "dužan" i krećemo da sednemo, odmorimo i uživamo u panorami. Uz put zastajkujemo praveći fotografije a pored nas prolazi jako simpatična grupa od 15ak Italijana sa troje male dece. E, ta simpatična mala grupa Italijana, nam kvari celu priču, jer dok mi zastajkujemo da se slikamo, oni upravo ispred nas ulaze u kafić i popunjavaju 3/4 kafića. Definitivno odustajemo i krećemo ka Firiplaka plaži.

 

Ponavljamo plažu Firiplaka.

 

 

 

 

Ponavljamo plažu Sarakiniko.

 

 

 

 

 

Svesni da nam je to poslednji dan na Milosu odlučujemo da odemo do Viglija, brzo se raspremimo i da uživamo šetajući po Adamantasu.

 

 

 

 

:::::::::: 09. septembar - Milos Santorini

 

Sviće i poslednji dan na Milosu i neophodna jutarnja kafa. Vlasnica kaže da možemo da budemo dok nam ne krene feribot. Zahvaljujemo, ali već oko 10h napuštamo smeštaj. Šetamo se po Adamantasu. Obilazimo radnje i uzimamo još po neki suvenir. Jedemo poslednji giros na Milosu. Kaže nam Nikos da ovako jeftino nećemo jesti giros na Santoriniju. Vreme odmiče a mi shvatamo da polazak kasni. Preračunavamo vreme i shvatamo da ništa od ulaska u luku pri zalasku sunca. Jbg.

 

 

 

 

Vožnja feribotom protiče prilično opušteno. Uz put pristajemo na Kimolos Folegandros Sikinos i Ios.

Sa Iosa ulazi dosta mladih koji su vidno neispavani i rekao bih pomalo mamurni, iako je 17 časova. Uostalom Ios je po tome i poznat. Mladi i žurke do zore.

 

 

 

 

 

Sunce je već odavno zašlo. Noć. Meltemi je toliko jak da je praktično nemoguće stajati mirno na palubi. Dizel motor od ko zna koliko konjskih snaga pojačava već nemoguće uslove za fotografisanje. Ali prizor sa feribota na Iju, Tiru, Imerovigli, Akrotiri … je za nezaborav. Vidimo da imamo sreće što je feribot kasnio, jer ovako nešto teško da ćemo opet doživeti.

 

 

Iskrcavamo se. Ludilo! Gužva. Vozim nekako. Ide Lav uz kalderu kao da je rođen tu. Ali krivine su toliko oštre da počinje sam da uključuje migavac. Izlazimo na Tiru. Ona kaldera nas je toliko izvrtela da nemamo pojma gde je levo. Da li smo pošli ili došli, a od silnog okretanja po lakat krivinama uz kalderu i GoogleMaps je zaglupeo. Verovatno je mislio da se zajebavamo.

Obzirom da je sad već prošlo 21:30h, shvatamo da je dobro što nije bilo slobodnog mesta za noć ranije - jer čemu plaćanje noćenja ako dolazimo u 22h a pri tom imamo sopstvena kola. Eto još jedne prednosti putovanja sopstvenim kolima.

U daljini vidimo Lidl J To kućo! Sad znamo da GoogleMaps dobro radi. Ispostavlja se da je supruga već "rezervisala" spavanje na parkingu Lidla i upravo mi saopštava da ćemo ovde da prespavamo. Ne mirim se sa tim, ali ona nakon kraće rasprave kaže - ili Lidl ili policijska stanica J Jbt! Mislim se - ma nema šanse! Možda ćeš da zaspiš na parkingu Lidla, ali ćeš se probuditi na drugom mestu. Moja ideja je da spavamo na plaži, ali obzirom na njene varijante noćenja - ja svoju ne saopštavam. Mudro predlažem da bi mogli da idemo u zonu našeg smeštaja, pa ćemo valjda nešto da nađemo. Supruga nevoljno prihvata. U navigaciju ubacujem koordinate smeštaja. Krećemo. Vodi nas navigacija, a ja se pitam se da li su koordinate dobre. Od ovolikog broja pešaka, kola, autobusa, kvadova, trotineta, aviona, kamiona, motora, kombija, zombija, krivina, znakova za slepe ulice, znakova za obavezno skretanje, jednosmernih ulica i čega sve ne - meni postaje muka. Navigacija smanjuje potrebnu kilometražu do smeštaja, ali ja sam i dalje ubeđen da sa ubačenim koordinatama smeštaja nešto nije kako treba.

Nekako stižemo do Finikije. Spuštamo se do zone gde bi trebalo da bude naš smeštaj. Na parkingu nema slobodnih mesta. Za to sam već spreman i imam rezervnu varijantu koju sam proučio na GoogleEarth. E, ali na GoogleEarth se ne vidi lanac i katanac i tabla da je ParkinPrivate. Nekako nalazimo neku čistinu kod hotela ViewSecret. Prostor ima dosta slobodnih parking mesta. Odmaramo malo i kažem supruzi da ubaci u GoogleMaps putanju do Ije, sa predlogom da bi mogli da prošetamo malo. Još jedan šok! Gledam u GoogleMaps i ne verujem! Jer, da bi se vratio na mesto skretanja sa glavnog puta od 100tinjak metara, ja moram da pravim krug od 6,5 kilometara!? Pa, ko je ovde lud? Zaista ovo već postaje isuviše naporno za mene. Pitam se samo šta mi je Santorini i trebao. Totalno razočaran odlučujem da ne mrdamo nigde, obaramo sedišta i čekamo jutro. Besan i razočaran što sam uopšte i uvrstio Santorini u obilazak ostrva!

 

[jelenait]

Hoće li biti nastavka? Može i malo sažetije..

[scorpio.sagittarius]

:::::::::: 10. septembar

 

Sviće. Jutro. Pitamo i ljubazno nas puštaju u hotelski toalet. Odlazimo u toalet i obavljamo jutarnju rutinu. Ma kao pravi gosti J Nema kafe. Razgledamo okolinu. Lep pogled na istočnu stranu ostrva i na more, ali ne želimo da gubimo vreme i krećemo do Ije, jer Irena je obećala da će do 11h soba da bude spremna, pa nema potrebe da je čekamo. Pre odlaska u Iju, šetamo ulicama Finikije i lociramo naš smeštaj. Shvatamo da će biti naporno donesti kofere do smeštaja.

 

 

 

Izlazimo na vrh kaldere. Fantazija! Pitam se jel ovo isto ono ostrvo od noćas ili sam to samo sanjao. Zaista je lepo. Šetamo i razgledamo. SingapurĆana je u nenormalnom broju. 10h je i stiže povratna poruka od Irene da će soba biti spremna oko 13h. Mi opušteni i zadovoljni. Što se nas tiče, mi uživamo u Iji pa može i u 15h.

 

Supruga je oduševljena.

 

Ovo ostrvo će se od sada na kartama sveta zvati - Sandrorini.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Dolazimo do kraja Ije i krećemo lagano nazad ka Finikiji. Nalazimo novu "parking" zonu najbliže što možemo. Iznosimo kofere i nestrpljivo čekamo Irenu. Dolazi i pokazuje nam smeštaj. Sve kao na slici. Prelepo! Da poželiš da ne izađeš.

 

 

 

 

Odmaramo se u Anandi L i razmatramo kuda sve da idemo. Odmaramo se i krećemo za Tiru i samo se na kratko spuštamo da vidimo plažu Kolombo. Krećemo za Tiru. Stižemo i šetamo njenim ulicama, očarani ne manje nego Ijom. Nakon šetnje, privučeni oznakama "TraditionalVilage", spuštamo se u mesto Karterados. Nije vredno posete.

 

 

 

 

 

 

Vraćamo se u Finikiju. Stižemo, raspremamo se i krećemo u noćni obilazak Ije.

 

 

 

:::::::::: 11. septembar

 

Jutro uz kafu u dvorištu Anande. Savršeno. Svesni da je dvorište lepo, ali da je Ija još lepša. Izlazimo iz Anande i prolazimo kroz zaista simpatične uličice Finikije. Ulazimo u Lava, krećemo i svesno kršeći saobraćajne propise idemo 100tinak metara jednosmernom ulicom u suprotnom pravcu, jer ne pada mi na pamet da zbog tih 100 metara idem 6,5 km u krug. Ulazimo u glavnu ulicu, parkiramo, izlazimo na kalderu i uživamo u prizoru.

 

 

Dolazimo na kraj Ije i stižemo do zamka. U zidinama oronulog zamka svira simpatični čovek na grčkom nacionalnom instrumentu. Supruga pita da joj odsvira par taktova Sirtakija i čovek u sekundi prekida svoj repertoar i kreće sa Sirtakijem. Vidim da bi supruga mogla još koju da naruči, ali košta to. Neće čika da svira za džabe

 

 

 

 

Završavamo šetnju i krećemo ka plaži Perisa. Uz put nailazimo na Bazar market i njemu - najbolji sladoled koji smo prošle i ove godine "uništavali" na Tasosu. Italijanski G7 sladoled. Za preporuku. Prijatno smo iznenađeni što je na Santoriniju isti sladoled 20ak procenata jeftiniji nego na Tasosu. Isto je i sa mnogim drugim prehrambenim proizvodima. Na plaži nema prejakog vetra i otvorimo suncobrane. Ali ležeći na plaži shvatamo da se lagano kuvamo Jer ispod je crni kamen, koji je akumulirao dovoljno toplote da može da greje odozdo i celu noć, a odozgo sunce. Jedinstven osećaj koji nas tera da se posle sladoleda rashladimo i pivom Odlazimo na kraj plaže do crkve posvećene Svetom Krstu (pravoslavna, Krstovdan).

 

 

 

 

 

 

Dalje nastavljamo ka Vlihada plaži. Ostajemo na plaži relativno kratko. Plaža je sasvim pristojna i zaslužuje možda i malo duži boravak na njoj.

 

 

 

Krećemo na najjužniji deo - ka Crvenoj plaži. Stižemo. Gužva za parking je poprilična. Naravno poučeni prethodnim iskustvima, idemo dokle god možemo sa kolima i parkiramo skoro na ulazu. Pored parkinga, crkva koja je posvećena Svetom Nikoli. Krećemo ka plaži i nailazimo na već očekivan znak da je boravak na plaži rizičan. Ma uzalud znak kad je plaža fenomenalna. Ime joj sve kaže. Crvena je baš. Bordo.

 

 

 

Dalje nailazimo na ergelu. Obzirom da naša mlađa ćerka redovno boravi na Beogradskom hipodromu u klubu Divađo 2, supruga predlaže da skrenemo sa puta i raspitamo se o uslugama koje pružaju. Daju nam informaciju da nude "šetnju" obalama Santorinija sa pogledom na zalazak sunca sa plaža u trajanju od dva i po sata. Zanimljivo ali jako skupo

 

 

Vozimo se južnim delom ostrva. Nailazimo na prelep vidikovac ka kalderi Santorijinja. Naravno ne propuštamo ovu priliku. Meltemi dodaje svoju boju i svoj otisak na fotografijama.

 

 

 

Konačno krećemo ka Tiri i nigde ne stajemo. Već poprilično upoznati sa putevima i ne koristimo GoogleMaps, ali samo do ulaska u Tiru. Parkiramo u ulici gde se nalazi stadion. Udaljen od samog centra ali je prostrano za parkiranje. Lagano se penjemo ka centru i shvatamo da smo ovuda prošli i prvu noć. Sada nam ne izgleda toliko komplikovano. Nalazimo agenciju i kupujemo karte za Mykonos. Javljamo Georgu da na Mykonos stižemo 14. septembra oko 16h i nastavljamo šetnju ulicama Tire.

 

 

 

 

:::::::::: 12. septembar

 

 

Jutro. Kafa u prelepoj Anandi L. Opet idemo na južni deo ostrva - do svetionika. Vreme odlično, vozimo istočnom stranom ostrva. Put je širok i reklo bi se skoro presvučen novim slojem asfalta. Stižemo na krajnju tačku južnog dela Santorinija, na svetionik. Moje oduševljenje da ću naći Japanca opet propada. Saznajem da je čovek iz Kine. I da je došao sa sopstvenim kolima. Ma ne mogu da verujem i kažem mu da ću morati da ga slikam. Slikam ja njega ali slika i on mene Pretpostavljamo da je ovo vrlo posećena lokacija, jer Grk upravo dolazi i iznosi veliku torbu sa mnoštvom suvenirima. Svetionik nije vredan truda. Danju nije ništa posebno. Možda noću lepše izgleda.

 

 

 

 

Vozimo južnim delom ostrva. Idemo ka crkvi uvrštenoj u naš plan obilaska, a uz put nailazimo na crkvu posvećenu Bogorodici. Dalje nastavljamo ka našoj odredišnoj crkvi. Napokon stižemo. Lepa i simpatična crkva, ali ne vidimo kome je posvećena. Uočavamo da nedaleko odatle ima još jedna crkva vredna obilaska. Upućujemo se ka njoj. Razni znakovi zabrane prolaska stoje na putu ka crkvi ali videvši skore tragove prolaska kola, vozimo se do same crkve. Nismo se prevarili jer nas čeka prostran parking. Na zidovima crkve ne stoji nikakvo obeležje koje bi ukazivalo na ime crkve. Saznajemo da je crkva posvećena Arhangelu Mihailu. Vidimo da je crkva malo "ozbiljnija" jer pored nje postoje i objekti za smeštaj sveštenih lica.

 

 

Upućujemo se ka mestu Akrotiri. Stižemo do tamo. Vozimo kroz ludački uske ulice. Jedva i jedno vozilo može da prođe a ulica je dvosmerna!? Srpske jednosmerne su autoputevi za ove ulice. Spuštamo se na veliki prazan prostor i tu se parkiramo i krećemo ka Venecijanskom zamku u Akrotiriju. Delimično restauriran. Zanimljivo. Stoje kanapi sa namerom da zabrane prolaz. Džabe kanapi. Ulazimo i zalazimo svuda. Ali na jedna vrata ne možemo. Skinuta kvaka i zaključano. Kroz rupu, u kojoj je bila kvaka, vidimo da je iza vrata fantastično. Ali ne možemo da uđemo, a ne vidimo ni da li je i kada je dozvoljen ulaz. Šteta! Zadovoljni smo i sa ovim što smo videli.

 

 

 

Po preporuci upućujemo se ka crnoj plaži. Sam kamen na plaži jeste crn, ali stene okolo nisu. Ali i ovakve kakave jesu, su zaista fascinantne. Ne možete a da se ne divite ovakvoj obali. Jednostavno fantastično. Pravimo malo dužu pauzu i uz slaniše ispijamo hladno pivo. Supruga skuplja crno kamenje. Pomažem joj i prisećam se da sam pre neku godinu vozio pesak sa plaža Tasosa, a sad ću kamenje sa Santorinija.

 

 

 

Nastavljamo ka Manastiru Sveti Ilija. Put je uzak, ravan i prepun krivina. Nisam brojao, ali supruga svako malo kaže - "pazi krivina" "idu ti kola" "evo autobusa" "pazi, vidi ludaka kako vozi" itd itd. Eto, ja ne znam kako uspevamo da stignemo gore da nije nje Stižemo na vrh. Na displeju piše da smo na 550m nadmorske visine. Pogled - FAN! TA! STI! ČAN! Puca pogled na ceo Santorini samo tako. Kažu nam da je odavde pogled na zalazak sunca sa Santorinija lepši nego iz Ije. Gledam u suprugu, i rekao bih da se slaže sa tim, ali njoj je od ovog uspona već odavno zašlo sunce i shvatam da ponovnog dolaska ovde neće biti Bar ne ove godine. Manastir je unutra lep. Supruga čeka da izađe grupa Slovačkih turista i ulazi u crkvu. Ja ostajem napolju i ne mogu da ne primetim kako je sve uredno, održavano i čisto. Kao i u svakom manastiru i ovde vas obuzima neki mir i spokoj. Supruga izlazi i kaže mi da kao i u ostalim crkvama - sveće se ne plaćaju, već se ostavilja novac za to predviđeno mesto. Meltemi već postaje prilično jak. Interesantno da u manastiru ne osećamo vetar.

 

 

 

 

 

 

Silazimo sa brda a supruga ćuti. Idu kola i u suprotnom smeru, ima i krivina, idu i autobusi - ali eto ona ćuti. Kapiram u čemu je problem. Neplanirano sam predložio da odemo do starog grada Tire. A to u prevodu znači da moramo da se spustimo sa 550m na 0m nadmorske visine u Kamari, i ponovo popnemo na 250 metara nadmorske visine. Ali ovaj put peške! Prolazimo kroz Kamari, pored crkve posvećene Haralmpiju, i odlazimo najdalje što možemo sa kolima. Dalje idemo peške. Penjemo se a Meltemi postaje sve jači. Na vrhu već nepodnošljiv. Toliko je jak da povremeno zaustavlja naš hod. U trenu udar vetra je toliko jak da supruzi skida naočare sa očiju. Padaju naočare, staklo se izbija iz rama. Uspeva da uhvati ram sa staklom, ali ono izbijeno staklo Meltemi odnosi u trenu. Neverovatno! Fotografisanje je jednostavno nemoguće. Stižemo. Znamo da nije otvoreno, ali očekujemo bar nešto da vidimo. Ma ništa. Totalni promašaj. Pa dobro, važno je učestvovati.

 

 

Razočarani spuštamo se u Kamari, na plažu. Ostajemo jako kratko, jer visoko brdo iza Kamarija, rano baca senku na plažu.

 

 

Krećemo ka Finikiji. Već znamo put i snalazimo se i bez GoogleMaps. Naravno ne nalazimo mesto na nama najbližem parkingu i spuštamo se na naš. Otključavamo kapiju Anande L, raspremamo se i krećemo u Iju. Opet lepa noć za šetnju.

 

 

 

Supruga odlazi da naruči hranu a ja raspremam foto opremu. Za jednim od stolova, videvši me sa opremom, Grkinja se ljubazno izvinjava i pita nas da li smo bili u Emporiju, u venecijanskom zamku. Kažemo da jesmo, ali gledajući slike koje nam pokazuje na njenom mobilnom telefonu, shvatamo da ipak nismo bili tamo. Kaže nam je da unutrašnjost lepa i da je vredna obilaska. Što bi klinci rekli - rešila nas za sutra Pakujemo hranu i upućujemo se ka Finikiji.

 

 

:::::::::: 13. septembar

 

Sada već poznata rutina. Jutarnja kafa u lepom dvorištu na spratu, pa šetnja po Iji. Šetamo mermerom popločanim stazama Ije, a mislima smo u Emporiju.

 

 

 

 

 

Završavamo šetnju. SingapurĆana je sve više i zaista je vreme da se napusti Ija. Krećemo ka suprotnom delu ostrva do mesta Emporio. Brzo nalazimo parking. Sa parkinga, već naziremo gde je zamak. Zanimljivo. Uređeno je. Nije onako rustičan kao zamak u Akrotiriju, ali svakako je zanimljiv.

 

 

 

 

 

Dolazimo u Tiru. Opet prepuno ljudi tj. SingapurĆana. Od stadiona prolazimo pored EKO pumpe i kažu nam da nemaju termin za pranje kola. Jbg. Ali saznajemo da postoji i samouslužno pranje. Sjajno! Peremo Lava i spolja i unutra. Kao nov

 

Već smo naučili put i bez pomoći bilo kakve navigacije krećemo ka smeštaju. Šok! Stiže SMS od GoldenStarFerries ….

 

 

….. naš polazak je otkazan. Kako mogu da otkažu!? Pa mi imamo već uplaćeno na Mikonosu. Gde ćemo da spavamo sledeću noć? Nećemo valjda opet u kolima? OK. Milion pitanja, a shvatamo da odgovor možemo samo u agenciji da dobijemo. Okrećemo se nazad ka Tiri i vozimo par stotina metara ali shvatamo da su nam karte u smeštaju. Šta ako nam zatrebaju u agenciji? Dobro da je još dvosmerna ulica i opet okrećemo Lava ka Finikiji. Počinje kišica? Pa majku mu, šta je sledeće? Samo što smo Lava oprali! Pa da. Danas je - petak 13. Mislim se, kako mi je to promaklo u planiranju puta Mirimo se sa sudbinom. Stižemo na parking Finikije, a tamo zatičemo Irenu koja je upravo smestila goste u Ananda R. Iznosimo svoj problem, ona proverava i kaže nam da je Ananda L slobodna tu noć. Jako korisna informacija ali se dogovaramo da ćemo joj javiti kada se vratimo iz agencije. U agenciji već red. Dolazimo i mi za pult. Iza pulta jaaaaaako jako jako ljubazan čikica. Objašnjavamo se sa njim i ubeđujemo da mi moramo nekako da isplovimo sutra. Posle milion naših pod pitanja, on nam zadaje konačan udarac i pita nas - jel u vašoj državi ima more? Auuuu, kako je ovo bilo nisko od dobrog čikice. Znači sad se i vređamo. A mislim se - dobro je da ispred tebe nije Đorđe Balašević, jer svašta bi ti on sad rekao, a nisam siguran da ne bi i kavgu započeo. Ali čikica je toooooliko ljubazan i nadasve optimističan i kaže nam da će u nedelju verovatno da puste saobraćaj. Šaljemo poruku Ireni da uzimamo još jednu noć u Anandi L.

 

Supruga sa radošću konstatuje da neko ne može ni da dođe na Santorini, a mi eto ne možemo da odemo. Očigledno je da ona sa Santorinija ne bi ni odlazila Sedamo u neki od kafića i kroz priču se prisećamo kako smo bili srećni što smo uštedeli plaćanje noćenja pri dolasku. Dakle, od sudbine se ne može, jer suđeno nam je da platimo pet noćenja na Santoriniju

 

 

Krećemo ka Finikiji. Ulazimo u smeštaj, brzo se raspremamo i krećemo do kaldere da prošetamo.

 

 

Nazad svraćamo u sad već poznato mesto za giros. Dolazimo u Finikiju. Ispred vrata nas već čeka maca koja čeka svoj deo girosa.

 

:::::::::: 14. septembar

 

Nalazimo se sa Irenom na parkingu Bazar marketa i plaćamo dodatnu noć. Obzirom da dva i po dana nisu plovili feriboti, savetuje nas da krenemo dva sata ranije jer će biti gužve. Ispostaviće se da je ovo savet zlata vredan! Dalje nastavljamo ka Tiri. U agenciji menjamo karte za sutrašnji polazak sa Santorinija. Šetamo Tirom ali ne zadržavamo se puno i vraćamo se u Anandu L.

 

 

 

Po povratku iz šetnje konačno nalazimo mesto za parkiranje na regularnom i nama najbližem parkingu! Parkiramo Lava i ne mrdamo jer nam je to najbliže za ubacivanje kofera. Lagano pakujemo stvari. Odlučujemo da ovaj poklon dan provedemo u pogledu na taj čuveni zalazak sunca. Znamo da je tamo velika gužva i zato krećemo ranije. Nalazimo relativno dobro mesto.

 

 

 

 

 

Završio se zalazak "punog" sunca, a mi se premeštamo da ispratimo izlazak punog meseca. Ništa manje lep prizor.

 

 

 

Vraćamo se u Finikiju. Maca nas čeka ispred vrata i čeka svoju porciju. Debela je maca za medalju. Namazana samo tako, jer kako se samo mazi ….

 

 

:::::::::: 15. septembar - Santorini Mykonos

 

Jutro. Skupljamo sitniš od stvari u torbu i sa koferima pakujemo u Lava. Idemo preko Bazar marketa po piće i slaniše/slatikiše za put feribotom. Ulazimo na parking marketa i shvatamo da smo mi van prostora i vremena i da nam nije na pamet palo da je danas - nedelja. A Grke, dao ih bog, mrze da rade i sredom, a kamoli nedeljom. Ništa, i na feribotu ima prodavnice. Nastavljamo put Tire. Spuštamo se niz kalderu. Nigde nikoga na putu do luke. Uz put zaustavljamo Lava povremeno da bi napravili još neku foto. Dolazimo u luku. Parkiramo, šetamo i kupujemo poneki suvenir. Samo 45 minuta kasnije, put niz kalderu postaje krcat i blokiran. Svedoci smo ne malog broja kašnjenja na feribote i zaista neprijatne scene kada putnici shvate da im je ferry otišao za nepunih 30tak sekundi.

 

 

 

 

 

Krećemo ka Mikonosu. Iz planiranog, ali nama ne znanog razloga, na ostrvu Paros prelazimo iz Superferry II u Superfery. George tj. Đorđe nam šalje poruku, da može, da nam uz novčanu nadoknadu obezbedi prevoz iz luke do smeštaja. Zahvaljujemo i nastavljamo da uživamo u vožnji feribotom. More je i dalje prilično nemirno i očigledno da je postojao ozbiljan razlog što je prethodnih dana saobraćaj bio obustavljen.

 

 

 

 

Stižemo u Fteliju. Karma. Od Đorđa ni traga ni glasa, ali ključ nas čeka u bravi i mi ulazimo, raspakujemo se i javljamo da smo ušli i da je sve u redu.

 

 

 

Odmaramo i krećemo do grada.

 

 

 

 

 

 

Izmenjeno 19 okt 2019 (scorpio.sagittarius)

[scorpio.sagittarius]

 

:::::::::: 16. septembar 

 

Jutro uz neizbežnu kafu i utvrđivanje današnje rute. Ranije odlazimo do grada dok je još mirno i dok možemo na miru da šetamo i da ne smetamo singapurĆanima  .

 

 

 

 

 

 

 

Odlazimo do plaže Agia Ana. Plaža je verovatno dobila ime po obližnjoj crkvi koja se na njoj nalazi. Parking na ovoj plaži nije baš najbolje rešen ali pomalo bezobrazno ostavljamo Lava na parking prostor u pozadini nekog plažnog bara. Supruga ostaje da se odmori a ja nastavljam da lutam okolnim plažama. Šetam i nailazim na znakove zabrane prolaska. Nastavljam dalje i nailazim na plažu Scorpio. Pravim par fotografija i krećem nazad istim putem, ali me za ruku hvata muškarac i kaže da u tom pravcu neću moći. Kažem mu da sam tuda i došao ali on je odlučan da me sprovede do ulaza. Ispostavlja se da mi je samo krajnje dobronamerno uputio na pravi put. Vraćam se regularnim putem i samo se osvrćem na plažu Paraga.

 

 

 

 

Dalje nastavljamo ka plaži Paradiso. Plaža sa mnoštvom jako dobro i bogato sređenih plažnih barova. Ima baš sve, baš svašta i baš svakojakih da se vidi. Ima dosta "drugara" i "drugarica". Najjači utisak na nas ostavlja saksofonista, koji svira uživo uz prateću matricu. Samo zbog njega je bilo vredeti doći ovde.

 

 

 

 

 

Dalje nastavljamo ka plaži super Paradiso. Vidmo na GoogleMaps da je plaža dosta manja, ali očekujemo bolje i kvalitetnije. Stižemo i vidimo da smo se prevarili. Interesantna plaža ali daleko slabije ponude od Paradiso. I ova plaža, kao i prethodna je dobra za plivanje. Jako sitni kamenčići i lep ulaz u vodu.

 

 

Vraćamo se u Karmu, i čekamo Đorđa da dođe. Pitamo šta ćemo za onaj dan što smo morali kasnije da dođemo. On kaže da mora sve da nam naplati što smo rezervisali preko booking.com, ali da može da nam bez doplate ponudi apartman do našeg još jedan dan. Slažemo se. Pošteno. Dakle još jedan dan više na Kikladama!  Raspremamo se i krećemo u grad.

 

 

 

 

 

 

:::::::::: 17. septembar 

 

Jutro. Uz kafu odabiramo plaže za današnji dan. Stižemo u Horu, parkiramo tik iznad vetrenjača. Od juče nam je već pažnju privukao neobičan kafić i šetajući gradom odlučujemo da posebnu pažnju i vreme poklonimo njemu
 

 

 

 

 

 

Krećemo na plažu Kalafati. Stižemo i vidimo da je jako lepa i sa ukusom sređena. Vidi se da se o svakom detalju vodilo računa. U jednom kraju plaže nalaze se građevine koje, gledajući sa plaže, čini se vredno obići. Iz blizine postaju još interesantnije, ali se ispostavlja da im je nemoguće prići. Sve je zaključano, a ima i pasa koji su očigledno jako davno hranjeni. Shvatamo da smo nepoželjni  

 

 

 

Dalje nastavljamo ka još jednoj plaži Agia Ana. Provodimo neko vreme ovde. Deo plaže na kome su ležaljke je jako bogato sređen ali sama plaža i ulaz u vodu ništa posebno. Nije za preporuku.

 

 

Vraćamo se u Karmu i svraćamo u mesto Ano Mera. Ogroman zvonik crkve nam se ukazuje još sa parkinga. Neočekivano saznajemo da je u pitanju pravoslavni manastir. Na žalost zatvoren je i otvara se za oko sat vremena. Ne čekamo otvaranje. Obilazimo trg Ano Mere, kratko se zadržavamo i upućujemo ka Panormos plaži. 

 

 

 

 

Stižemo na Panormos plažu. Još jedna u nizu lepih i uređenih plaža. Primetan je veliki broj parova sa malom decom. Naročito Italijana. Plaža na koju je vredelo doći i opustiti se. Provodimo poprilično vreme ovde i krećemo ka Fteliji.

 

 

Na putu do Ftelije, zastajemo pored nečega pored čega smo do sad prošli 10ak puta i pobliže ga osmotrimo. Ispostavlja se da je to neki model grčkog domaćinstva iz nekog davnog perioda. Sa druge strane puta, nalazi se napušten restoran. Zaključujemo da je ovo nekada verovatno bila jedna celina i poprilično posećeno mesto. Šteta što više nije u funkciji.

 

 

U Karmi se raspremamo i odlazimo do grada.

 

 

 

 

 

 

:::::::::: 18. septembar 

 

Jutro. Uz kafu licitiramo da li je manastir otvoren tj. kada otvaraju. Odugovlačimo malo da ne bi opet poljubili vrata i krećemo. Stižemo, parkiramo, ulazimo u manastir i konstatujemo da na Mykonosu ovako nešto nismo očekivali. Na ulazu u manastir nas upućuju da prvo uđemo i obiđemo crkvu a nakon toga da obiđemo muzej koji se nalazi na spratu. Uživanje za oči i dušu.

 

 

 

 

 

 

Đorđe nam je javio da u novi apartman možemo u 12h. Po izlasku iz manastira ne gubimo vreme i krećemo ka plaži Elia. Plaža za sve i svakoga. Velika, prostrana sa lepim ulazom u vodu.

 

 

 

Dolazimo u Fteliju i brzo prebacujemo svari u novi apartman i krećemo ka sledećoj plaži.

 

 

Stižemo na plažu Sostis. I definitivno potvrda da je Mykonos pravo mesto za letovanje. Prelepih plaža u izobilju. Zaključujemo da je primetno dosta ljudi, ali i da par stotina ljudi koji su se skupili, sa ko zna kojih strana sveta ne napravi buku kao četiri Srbina na Tasosu. 

 

 

Želimo da posle Sostisa idemo na još jednu. Gledamo na GoogleMaps i upućujemo se ka plaži koja na mapi izgleda veliko. Stižemo do nje ali videvši je uživo odustajemo i odlučujemo se da odemo do plaže preko puta nje. Stižemo do Ormos plaže. Približavamo se, stižemo a prilazi nam osoba i pita nas da li želimo na plažu. Potvrđujemo i nudi nam parking za novčanu nadoknadu. Ma da! Nastavljamo dalje i zastajemo da vidimo šta nam još nudi GoogleMaps. Kapari plaža. Upućujemo se tamo. Posle kratkog vremena stižemo i nekako uspevamo da nađemo mesto za parking. Plaža je pun pogodak. Vidimo sa ulaza da je plaža mala i da su peškiri jako zbijeni, intimna atmosfera, ali ne odustajemo. Nismo se prevarili. Poslednji naš ulazak u vodu na Mikonosu. I definitivno je potvrđeno da je Mykonos pravo mesto da se provede 10-15 kvalitetnih dana za klasično letovanje.

 

 

Vraćamo se ka Fteliji u Karmu i zadnje zrake sunca upijamo na obali Ftelija plaže.

 

 

 

:::::::::: 19. septembar

 

Poslednji dan na Mikonosu. Mrak. Sat zvoni. 05:30. Krećemo u potragu za pelikanom. Uz svanuće stižemo u grad. Prolaze klinci iz noćnog provoda, vidno "veseli". Mi smo još pospani ali se nadamo veselju kad ugledamo pelikana. Dan ranije su nam rekli da pelikan obavezno poseti ribare koji dolaze iz noćnog ribolova, koji ga tada i nahrane. Ali ribara na "fish market" nema nigde! Kaže jedan od konobara koji sređuje obližnji restoran, da ne brinemo i da će sigurno biti "fish market". Ma da! U luci se njišu privezane ribarske barke koje ne obećavaju istovar bilo kakvih plodova mora. Šetamo uz obalu. I šetamo, i šetamo, i šetamo …. Obala se već puni sa singapurĆanima, a obzirom da su nam rekli da se pelikan plaši ljudi, polako nestaje nada da ćemo videti pelikana. Vidno razočarani, nalazimo utehu u zaključku da je pelikan - mitsko stvorenje   
U povratku na parking nailazimo da četvrt tuceta gusaka, za koje konstatujemo da će možda biti pelikani kad porastu. Kažu nam da su sve ženskog roda. Nismo proveravali, ali obzirom da su sa Mikonosa, vrlo je moguće. Samo se mislim šta bi im uradio onaj naš šampion iz Mokrina. Ali uz dužno poštovanje prema guskama, ne bih dalje elaborirao moje zaključke  

 

 

Dolazimo u smeštaj i uz kafu se lagano pakujemo. Oko 11h krećemo opet do grada. Parkiramo i krećemo da napravim još par fotografija sa prethodno otkrivenog vidikovca. Naravno ne gubeći nadu da ćemo naići na pelikana.

 

 

 

 

 

 

Deca su nam već pisala da nećemo moći da uđemo u stan ako im ne donesemo giros sa Mikonosa. Nemamo izbora. Odlazimo do Sakisa i uzimamo giros. Dolazimo do Lava i premeštamo se u luku da sačekamo ferry. 

 

 

Čekajući feribot, šetamo po luci i kroz priču prelistavamo prethodne dane. Slažemo se da je tempo bio žestok. Imamo osećaj  kao da smo na odmoru tri meseca, a ne bezmalo tri nedelje. Slažemo se i u ispravnost naše odluke da krenemo sami, jer deca ovaj tempo nema šanse da bi izdržala. 

 

 

 

 

I to bi bilo sve …. 

Što bi rekao Lane Gutović - ne znam zašto sam uopšte ovo i pisao, ali svakako ne može da škodi, a čim ne škodi, znači da koristi …
 

 

 

 

 

 

 

[STEALTH]

Odlicno, kao da sam bio sa vama tri nedelje tamo dole

[ljerka]

Sjajno ! Posvecenost i, mnogo ulozenog truda  da bi nam  priblizio ovu destinaciju. Zanimljive su  i lepe fotografije u odlicnom kolazu. 

[samo_putujem]

Odlican putopis, bukvalno dok sam citao kao da sam bio tamo. Svaka cast na trudu. 

[scorpio.sagittarius]

@STEALTH @ljerka @samo_putujem

najlepše hvala .....  

 

ostalo je da postavim još neke sitne "tehničke" detalje ... tipa - cena ... lokacija smeštaja ... prodavnica ..... to sam video od @jelenap. koja je to posebno izdvojila ....  i jako mi se sviđa kad se sam opis puta i doživljaj  ne opterećuje sa tim detaljima .... a opet svakako znače osobama koje planiraju put .....

[samo_putujem]

I preporucio bi svima da umesto dnevnih novina ujutru uz kaficu procitaju ovaj tvoj putopis. Dan ce biti provereno lepsi   A to je dokaz da i kad dodje porodica jos uvek se moze biti avanturistickog duha i uzivati u tome zajedno sa svojom porodicom. 

[scorpio.sagittarius]

::: tehničke informacije :::: možda nekome budu od koristi :::
 
luka pirej : 37°56'39.7"N 23°38'02.7"E
 
smeštaj
ostrvo : objekat : telefon : koordinate : cena za noć : cena ukupno

milos : vigles : +30 694 994 2296 : 36°41'46.3"N 24°27'54.8"E  : 4noći za 30eur + 2 noći za 40eur : 200eur

*folegandros : *camares : *+30 697701 3002 : *36°37'32.1"N 24°55'29.7"E : *47eur : *-- eur

santorini : ananda vintage L : +30 6937 110 690 : 36°27'51.4"N 25°23'35.1"E : 132,5 eur : 662,5eur

mykonos : karma suites : +30 697 683 9928 : 37°27'44.1"N 25°22'16.1"E : 76,5 eur : 306eur

ukupno : 16 noćenja (od toga zbog otkaza feribota jedna noć u kolima) : 1.169eur

* - nismo bili
 
prodavnice
ostrvo : naziv : koordinate

milos : vidalis elomas 36°43'34.3"N 24°26'47.8"E : av market 36°44'09.2"N 24°26'37.4"E

santorini : lidl 36°23'58.0"N 25°26'16.9"E : bazar market (preporuka) 36°24'09.5"N 25°27'48.6"E

mykonos : spar 37°27'06.6"N 25°20'56.8"E
 
ferry
atina - milos
osoba : 39,5eur
auto : 60,5eur
 
milos - santorini
osoba : 17,5eur
auto : 48,5eur
 
santorini - mykonos
osoba : 38eur
auto : 40eur
 
mykonos - atina
osoba : 38eur
auto : 68eur
 
ukupno ferry
osoba : 133eur
auto : 235eur
ukupno 2 osobe i kola : 501eur
 
put
pređeno kolima 3.155km
potrošeno goriva 193 lit
plaćeno goriva 237 eur (dinari i denari preračunati u eure)
 
putarine (u oba pravca)
srb : 25 eur
mcd : 10 eur
gr : 64 eur
ukupno : 99eur  (dinari i denari preračunati u eure)
 
korisni sajtovi
greeka.com - lep pregled sadržaja po ostrvima

ferriesingreece.com - info za ferry
ferries.gtp.gr -  info za ferry
openseas.gr -  info za ferry (grci prate ovaj site)

diodia.com.gr - putarine kroz grčku

frogmobile.gr/en - tarife i paketi za mobilni telefon
(mi koristimo uslugu Giga DAY tj. 1Gb/1eur/1 dan)

polispark.gr - parkiranje u atini
parkaround.com/parking/port/piraeus - parkiranje u atini

viamichelin.com - planiranje rute

googlemaps - mape ostrva

: : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : :

mesta koja smo obišli na ostrvu Milos

mesta koja smo obišli na ostrvu Santorini

mesta koja smo obišli na ostrvu Mykonos

Evo kako nas je video tj. pratio GoogleMaps na Milosu 04. sep, Santoriniju 11. sep i Mikonosu 18. sep (slučajni datumi).
Ovo svakako može da olakša pisanje putopisa. Nažalost ja sam na ovo zaboravio, a Google mi je poslao na e-mail u formi "podsetnika" tek kada sam sve završio.

 

 

 

.....kraj  

Izmenjeno 1 nov 2019 (scorpio.sagittarius)

[McNulty]

@scorpio.sagittarius Само ћу рећи, свака част! На авантуристичком духу, на одабиру локација које сте обилазили на острвима, на несебичном дељењу које је сигурно захтевало много труда и времена. Хвала на одличним фотографијама и за прегршт корисних информација. Много сте олакшали свако планирање будућих летовања нама који ово читамо, обожавамо Грчку, и замишљамо је баш овако, као авантуру у сопственој режији.

Izmenjeno 1 nov 2019 (McNulty)

[jelenait]

 

I preporucio bi svima da umesto dnevnih novina ujutru uz kaficu procitaju ovaj tvoj putopis. Dan ce biti provereno lepsi   A to je dokaz da i kad dodje porodica jos uvek se moze biti avanturistickog duha i uzivati u tome zajedno sa svojom porodicom. 

Verovatno svako to vidi sa svoje tačke gledišta: tebi je ovo putovanje dokaz da se i s porodicom može putovati (što je meni sasvim normalno i očigledno), a meni da decu ponekad treba ostaviti babama, tetkama ili ujacima, za dobrobit para (muža i žene), a još više na dobrobit deteta i njegove samostalnosti (što je, kod nas, mnogo manje očigledno i više izuzetak, nego pravilo).

[STEALTH]

@scorpio.sagittarius

Svaka cast, kao IT momak posebno imam respekat ka ovom tehnickom delu hahah

[scorpio.sagittarius]

milos .... i ove godine ... da utvrdimo gradivo ....

Izmenjeno 28 jun 2021 (scorpio.sagittarius)
ispravka ...

[scorpio.sagittarius]

... ponovljen i santorini .... neverovatno puno srba ove (2021.) godine .... wizzair je verovatno glavni "krivac"   ... 

 

a smeštaj na samoj kalderi je nešto neopisivo ....