Djokaputnik

MOJA VELIKA MRSNA TURSKA TURA

163 poruke u ovoj temi

Е, супер. Једва чекам јер пишете из срца. А и фотографије су првокласне.

 

пс. Та моја (аван)тура из 2004. је трајала 35 дана. Београд, Каиро, Египат од Александрије до Абу Симбела, Јордан, Сирија, Турска. Па кући кад је понестало пара :)

Авионом, возом, аутобусом, трајектом, таксијем ... Једино подморницом нисам путовао :)

Izmenjeno (dolinalima)
3

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Dobro dosao Djoko ponovo  na svoju temu:cvetic:, izumrli nismo cekajuci, nadam se da smo svi na broju zdravi veseli i raspolozni da mrsimo s tobom po Turskoj. Ne skarabudzuj, samo ti lagano

3

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Teogonija

Bolje vas našao. Ajd da mrsimo, Bože me prosti, da nas ne čuju popovi... Mošda  neki i izmrse neko lepo putovanje za Turkiju ovog leta. Neću skarabudživati... polako ću, sremački natenane.

1

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Odmor u hladu Kuršunlu borova, dobro nam je došao, al da sam znao da je vodopad presušio, teško da bih se rešio da ga posećujem. Pogotovo što smo žrtvovali obilazak Perge, prilično očuvanog antičkog lokaliteta. Prošli smo pored nje na par stotina metara, ali... popodne je odmicalo, trebalo nam je više od pola sata vožnje  do sledeće stanice, senke su se produžavale i pretile da mi pokvare slikarski ugođaj na mestu gde to nikako ne bih želeo. 

Aspendos. Pored Kapadokije i Donjih Duden vodopada, meni najvažnija tačka letovanja 2019. Najočuvaniji antički teatar na svetu. Mesto gde predstave gotovo da nisu prestajale za poslednjih dve hiljade godina. Od svih prirodnih lepota, vodapadi me ponajviše fasciniraju, a od svih graditeljskih, antički amfiteatri. Obilazili smo ih, kud god da krenemo. Oduševljavali su nas i akustični Epidaurus na Peloponezu, i simpatični Filipi kod Drame, i strmi Pergamon iznad Bergame, i ogromni Efeski amfiteatar, i onaj na Pamukalama, pa onaj u Miletu, pa mnogobrojni likijski. Ali... ovaj je savršen. Kroz njegova vrata, kao kroz vremensku kapiju ulazite direktno u... antiku. Gradio ga je Grk Kseno ("stranac") za vreme imperatora Marka Aurelija, gradio da primi do 15000 gledalaca na 40 redova mermernih sedišta. Na samom vrhu gledališta i danas je sačuvana lučna galerija gde su se smeštale žene sa decom i najniži slojevi. Scena je savršeno očuvana, jedino iz niša iznad scene nedostaju mermerne statue koje su raznesene po muzejima. Sedeći na mermernim skalama zamišljam kako Rimljani u togama , izvaljeni na sve strane, ispijaju vino iz krčaga, grickaju orašaste plodove i sušeno voće i pijani dobacuju glumcima koji ispod velikog platna što štiti scenu od sunca, igraju dnevnu predstavu. Sve je tu, nedostaje samo platno i Rimljani... i krčazi sa vinom. Bože, kakvo je bilo to rimsko... vino? I tako... umalo da se zabaćokam i zaboravim slikanje. Senke postaju sve duže, kontrasti sve oštriji. Potrčkujem uz stepenište, jurim na vrh da ga opalim još koji put, onako obasjanog kasnopopodnevnim suncem. Zidovi scene kao da su pozlaćeni, prosto plamte. Sa galerije na vrhu ne znam gde pre da uperim objektiv. Dal u scenu i gledalište uokvirene lukovima, što podsećaju na kulise u slikama renesansnih majstora, ili kroz prozore što gledaju na ostatke starog Aspendosa iznad kojih se uzdižu zelena brda i planine iz čijeg pazuha izviruju skrivena sela. Samo ih vrhovi minareta na džamijama, odaju. Već baldiso od penjanja i opaljivanja rešavam da još malo posedim na ugrejanom mermeru i budan sanjarim antičke snove. Večernja predstava, stotine baklji čiji odsjaji trepere na mermernim zidovima, senke oskudno odevenih Rimljanki lelujaju... "Hoćemo li?" tu je Anđelija da mi svojim prozaičnim pitanjem ne dozvoli da duboko odlutam u antiku. "Šta oćemo li? Lebac ti jebem!!"-izdrljim se. "Šta se odmah brecaš? Vidim da si skoro zaspo." Mislim... stvarno... s kim da se raspravljam. Demonstrativno prvi krećem prema kolima, ona likuje u sebi, ipak me je pokrenula. Trebo sam je ostaviti tamo pred Aspendosom, nek utvrđuje lekcije iz antike.IMG_8028.thumb.JPG.daaaf1a5cc4ae814cb932IMG_8054.thumb.JPG.ce33d95b0aef1166b1cbaIMG_8085.thumb.JPG.356ae894118b6344f15a7IMG_8090.thumb.JPG.0c4e77ddd5e9ded9adf36IMG_8095.thumb.JPG.f21443f547708e94bad0cIMG_8100.thumb.JPG.e891a09930cc2a283519fIMG_8113.thumb.JPG.1a1ae9933772794d6b5dbIMG_8122.thumb.JPG.2e0e4492be72a06983315IMG_8142.thumb.JPG.352755486cd33b540af52IMG_8152.thumb.JPG.8985ef999746da4147b88IMG_8154.thumb.JPG.93623fb5e6bad1247e82fIMG_8160.thumb.JPG.bc6bb95d14e180166ef8eIMG_8176.thumb.JPG.ccf7278a244eae893a47cIMG_8193.thumb.JPG.95fceacdaaf8ac22773dfIMG_8202.thumb.JPG.22bc06ac70dd16f347f58IMG_8229.thumb.JPG.3d631735268e03a7e1321IMG_8238.thumb.JPG.aa7464eb392be6ec3eb09IMG_8165.thumb.JPG.939804cbedff4ff40b3e9IMG_8231.thumb.JPG.d104773f0b9902b9faf86

 

3

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Osam noćenja na Sredozemlju, sasvim je bilo dovoljno za obnavljanje pigmenta i prkošenje komšijama ( A, šta kažeš za Tursku boju?) . Što bi rekli cirka oko tri minuta do četiri (ujutru naravno) krećemo iz Side-a. Nećemo ga baš pamtiti. Pravac zapad do pred Antaliju, pa na sever. Tuda smo već prolazili pre neki dan, sad po noći i onako ne bismo mogli razgledati pejzaž pored puta. U svanuće prolazimo pored Karadžaoren jezera i zabijamo se u planinski venac, verovatno ogranak Taurusa, penjemo se u visinu, prolazimo kroz tunel Kazak na drugu stranu masiva i produšujemo prema Isparti. Češemo se o ovaj "gradić" od oko 200000 stanovnika i ulazimo u brda Akdaga sa simpatičnim selima okruženim pašnjacima i jarugama. Nadvisuju ih mnogobrojni vetroparkovi. Put pravi, kilometri se samo vrte. Prošlo je sedam, mi smo već kod Afjonkarahisara, nažalos vremena za njega nema iako je tu prelepa tvrđava i čuvena čaršija u Starom gradu. To je i čuvena banja sa mnogobrojnim termalnim izvorima. Mnogo hotela pored puta. Brdoviti predeli, šume pa Kutahja. Razvučen grad sa četvrt miliona stanovnika. Prolazimo kroz novi deo grada. na jednom semaforu spomenik pored puta. A vidi ga kolega! kažem ženi. Gleda me belo. Pa jel vidiš ovog na konju što jaše preko kugle zemaljske. Pa to je naš kolega Evlija Čelebija, svetski putnik.

Pozdrav Evliji, mi pičimo dalje. Skretanje za Eskišehir i Ankaru, brda kod Inonua, velika petlja kod Bozjujuka... Opet ulazimo u planine obrasle šumom, prolazimo kroz Inegol i Bursa se naslućuje. Sa leve strane nadvisio se Uludag, planinčina od 2500 metara, čuveno skijalište u koje iz centra Burse vodi žičara dužine 8,5 kilometara. Kašu da na planini ima još oko 60 pravoslavnih manastira. Ispod nje je banjsko lečilište čuveno u celoj Turskoj. Trebalo bi dva dana da se to sve obiđe, a imala bi i Anđelija da se navoza sa žičarom do mile volje.

Ulazimo u predgrađa Burse.

5e0f8f422820a_240.jutromuplanine-GM.thum5e0f8f60a9533_254.Ispartaod200000stanovn5e0f8f7d9b83d_259.poredobansaraja-GM.thu5e0f8f9b7d2ed_274.svetskiputnik-Evlijael5e0f8fb02cc8f_276.kutahijskakapija-GM.th5e0f8fc91cbe6_289.novadamijanaizlazu-GM.

1

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Relativno lako i brzo se izvlačimo iz Burse ili Bruse (raniji naziv prema grčkom Prousa). Imamo sedamdeset kilometara do Jalove, put je odličan ali se prolazi kroz povelike gradove Gemlik (90000 stanovnika i Orhangazi (60000). Treba nepunih sat vremena. Problem pred samom Jalovom je što odjednom prestanu da pokazuju pravac za trajekt i sugerišu pravce prema Osmangazi mostu. To je bio problem i na putu iz Istambula prema Ankari. Očigledno na kvarno usmeravaju put na mesta naplate.  

Ne damo Turcima da nas opet navuku, uočavamo skretanje na trajekt za Jenikapi i ulazimo u luku. Tek je pola tri, gužve nema... kad međutim. Turčin na rampi nam objašnjava da na trajektu koji kreće u petnaest do tri nema mesta, a sledeći ide tek u pet. S obzirom da dotični nezna engleski, žena mi i nije od neke koristi, ona preteriva kola na parking a ja ostajem da se svađam rukama i nogama. Razumem da treba neki porez i neka taksa i Turčin mi na papiru piše cifru od 190 i nešto lira. Pokušava da me zavrne za četrdesetak lira (setim se Nebojšine teorije da imaju dve tarife, za strance i domaće). Nisam u poziciji da biram, ako čekam trajek u pet, uhvatiće nas noć dok se smestimo u Stambolu, a hteli smo nešto i da vidimo. Istresam iz džepova sve lire što imam (mahom metalne i sitne). Žena je već uz put izbrojala da nam je ostalo 136 TL. Dodajem odgore, na onu gomilu novčića još i novčanicu od sto evrića (šta ću, sitnije nemam). Turčin izdrljio očo, viče nešto, galami, misliš šlog će ga strefiti. Gura mi one evriće nazad, uzima neki poslužaonik i na nega sa pulta svlači onu gomilu lira, ni ne broji ih. Besno mi pruža bilet. Dvadesetak lira ispod cene, biće za dve prave kahve u Stambolu.

Preterujem kola u red pred trajekt "Javuz sultan Selim I". I mada sam tog Javuza sit još od pre desetak dana kad su me putokazi navukli na most Javuz sultan Selima preko Bosfora i isterali mi iz džepa dvadeset evra... sad razmišljam da čovek možda i nije bio baš tako loš. Uterujem kola u trajek i žurim na palubu, ma šta žurim... šturmam, obaljujem konje i junake, odnosno Turke i Turkinje. Treba naći što bolje mesto za fotkanje, već zamišljam kako ću prvo da izopaljivam Jalovu (zbog žurbe na trajek nismo videli ni G od grada) pa kad krenemo okolne brodove, pa traku koja ostaje za trajektom... Blago je reći šok... kakav šok, mali moždani udar. Sav prostor za putnike je zatvoren, zatamnjena, muzgava stakla, ne bih mogo slikati ni slona s one strane stakla a kamoli panoramu Istambula ili pučinu Mramornog mora. Jebeš mi kevu, ako ih ne tužim. Jebo ih i Javuz... i onaj drugi...  Odjednom feri kao da se propeo i naglo krenuo. Pristanište i brodovi u njemu ostaju iza nas kao da se od njih udaljavamo na Kavasakiju (Jesil ćero vaki Kavasaki?). Moje dotadašnje iskustvo sa trajektima se svodilo na prelaske  moreuza i zaliva od par kilometara sa plovilima koja brundaju i vuku se ko dereglije, a šta je ovo jebote, ko na mlazni pogon. Opasan ovaj Javuz, jebo sliku svoju. Lutam pored onih silnh pendžera u nadi da ću naći neki manje muzgav, da škljocnem makar koji put i vidim na krmenom delu nekolko  devojaka kako podižu mobilke. Požurim tamo... kad one odškrinule neki šiber i fotkaju kroz rupu obalu koja se brzo udaljava. Uguram se ko puvanjak između njih, izlaktam se za najbolje mesto i počnem da škljocam mojim Canon-om.  Sve me žao da napustim poziciju zauzetu u žestokoj borbi, al iskreno više i nemam šta da fotkam. Obala je već poprilično daleko, Teška srca napuštam tek zauzet položaj i krećem prema pramcu, nadajući se da i tamo ima neki šiber. Al čisto sumnjam, na pramcu pored pendžera nikog, svi sede i bulje u muzgava stakla. Ipak krećem da proverim i vidim šiber, nije  mi jasno, kako niko ne slika, možda šiber ne radi? Prilazim i povlačim ga... samo što me promaja nije srušila na leđa. ko kad bi neko uklonio šoferšajbnu sa kola u punoj brzini. E, pa nećeš se ti dejki oteti baš tako lako, mislim se ja. Sužavam otvor na šiberu, tek da ruka sa aparatom može da prođe, ja stajem iskosa da me ne ubije promaja i.. fotosesija može da počne. Taman nam se kroz izmaglicu približavaju obrisi Prinčevskih ostrva i siluete solitera na azijskoj strani Istambula.

5e10b58a33245_01.terminalJalova.thumb.JP5e10b5a58d762_03.JavuzsultanSelimI.thumb5e10b5c9a3b7f_19.panorama.thumb.JPG.d9c85e10b67a8e001_36.naMramoru.thumb.JPG.de85e10b6c45191c_53.TavanispredBujukade.thu

3

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Bez navigacije ulazim u haos Istambula. Nadam se da sam dobro zapamtio maršutu. Pravac prema tunelu Evroazija, brzo prestrojavanje u desno da se ne bih vratio u Aziju, polukružno... ispod dva nadvožnjaka pa polu desno... Aksaraj, priobalni kvart Istambula iznad Jenikapi luke, relativno blizu istorijskom centru. Evropska strana, lako se autom izvući prema zapadu i Jedrenu. Sve sam dobro proštudiro... jedino Aksaraj nisam. Tu su sultani dovodili izbeglice iz Aksaraja, grada na obodu Kaoadokije (kroz njega smo nekidan prolazili dok smo se tamo muvali), tu su se i sredinom prošlog veka slivali migranti iz Azije i Afrike, tu su devedesetih nagrnule kroz otvorene kapije Gvozdene Zavese sve nacije bivšeg SSSr-a i stanovnici okolnih zemalja Istočnog bloka. Uvek se ovde, trgovalo, švercovalo, uvek je bilo živo i ... nesigurno. Nije baš da sam birao najjeftiniji hotel... ali tako je ispalo. Istambul je i velik i moderan grad ali... kao i svaki veliki grad ima i on svoje Jatagan male (što bi reko Bjelogrlić). Provlačimo se kroz uličice uzane ko da prostite š.... pored zapuštenih udžerica, pored šupa gde istambulski taksisti peru svoje autove, pored parking placeva za šlepere sa Balkana, pored magacina obezbeđenih teškim metalnim kapijama i masivnim gvozdenim rešetkama. Okolo buljuci musave dece svih nijansi i rasa. Nije ni toliko prljavo koliko je sve zapušteno i bedno. Očigledno je neki gradski planer odavno precrtao ovaj kraj sa mape Stambola. Čekaju se bageri ili... ne daj Bože, kakav zemljotres da se sva ova beda sravni sa zemljom i da nikne neki novi "Menhetn" nad Bosforom. "Hotel" nažalost ne odudara od okoline, srećom što u odnosu na svoj izgled ima blještavu reklamu, pa ga nismo promašili. Zagledamo se... dal ući u njega il bežati što dalje. Gde u kasnim popodnevnim satima tražiti smeštaj, uostalom... da smo hteli da debelo platimo, ne bi smo ni izabrali ovaj najjeftiniji. Hrabro ulazimo, tip spava na kauču iza recepcije, budim ga, on pospano pokušava da komunicira na engleskom. I ne ide mu baš. Pitam ženu šta da radimo. On se sav ozari: Bulgarija! viče. Kakav Bugar, jebo te Bugar, uvredim se ja, zar ti mi ličimo na Bugare ( a šta onda radimo ovde?). Tip poče na solidnom ruskom, raspričo se, kaže da je hotel sjajan (?), ne treba da se plati unapred, nudi nam frižider kraj recepciji na uslugu... Pokazuje sobu, šta da kažem... posteljina izgleda čisto... sve ostalo... da ne pričam. Odlučujemo da prenoćimo a sutra ako ne nađemo bolji smeštaj, pravac Srbistan. Pitam gde da parkiram auto? Kaže, mogu slobodno na ulici. Gde na ulici, pa tu se i pešaci sudaraju, do ujutru će mi odneti celu desnu stranu Renoa. Pitam jel ima parking. Kaže da je skup, koliko pitam ga, Petnaest lira, kaže, za dve noći. Daj nemoj me zajeb...ti, vodi. Tu je u blizini. Nevelik plac ograđen limovima... ima i kapiju sa katancem, a i gazda spava u starom kiosku na sred placa... upravo na primusu krčka nešto za večeru. Pita jel smo gladni? Ne hvala... baš smo obavili. Recepcionar garantuje za njega, kaže da je pošten čovek. Ajd...

Objašnjava nam kako da se probijemo do centra. Ne vredi gubiti vreme, uskoro će sumrak, žurimo da vidimo bar nešto od Stambola. Nemamo mrvice da ih ko Ivica i Marica prosipamo za sobom, da u povratku nađemo put. Mada sumnjam, grad je pun galebova i nekih grlica braon boje (kažu senegalskih). Izbijamo na veliku Aksarajsku petlju kod džamije Valide sultanije i velikog četvrtastog stuba sa satom na vrhu. Krkljanac i na putu i na asvaltu, brza hrana, kineska roba, sve moguđe nacije se muvaju okolo. Kao u modernom Vavilonu, jedino ne znam dal je i on imo tu brzu hranu. Teram bulu ispred sebe, da ne bi zavirivala u ajnzloge. Prvo kulturno uzdizanje, pa tek onda, eventualno šoping.

Krećemo glavnom džadom.

IMG_9460.thumb.JPG.467453df6a59d504c25695e177928e6e13_IMG_9738AksarajiDerrahMehmIMG_9748.thumb.JPG.df25d1586ec7ff098127eIMG_9760.thumb.JPG.d9e9dc4e260a32d88a89a5e17798b50185_IMG_9762senegalskagrlica-SIMG_9768.thumb.JPG.2f504d88a58c62e934b7fIMG_9477.thumb.JPG.591decf1bc05407c11b1eIMG_9774.thumb.JPG.d9002e10527fda0f0794d

IMG_9470.JPG

4

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Пронађох хотел "Ерџијес" на Гуглу. Свака част на храбрости. Ја сам одседао у свакаквим рупама, али овако нешто не видех у животу. Изглед кварта и самог хотела су језиви.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

dolinalima

86 sam boravio u hotelu Beograd (tada se tako zvao). Čist prosek, toliko da mu ni lokaciju nisam zapamtio, znam samo da je bio negde na Fatihu. Ovaj ću za uvek pamtiti. Prevario me je Booking, mislio sam da oni ipak drže do nekog nivoa. Jedina dobra stvar je da sam pogledao Stambol i sa naličja. Obično pri proputovanju kroz metropole, za tako nešto nema vremena, pa utisak o njima stvaramo na osnovu šminke u centru, a kakvi su ispod kože i ne naslućujemo. Žena i ja smo uvek za avanturu, sada smo je imali i više od očekivanog, ali... ne žalim.

1

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Napravi nalog ili se prijavi sa postojećim kako bi komentarisao/la

Potrebno je da budeš član naše zajednice kako bi ostavio/la komentar


  • Posetili nedavno   0 članova

    Niko od registrovanih članova ne gleda ovu stranicu.

  • Naša statistika

    26767
    Ukupno tema
    898093
    Ukupno poruka