MarkoFaca

Božanstva, amuleti i skarabeji na Senjaku

1 poruka u ovoj temi

Postavljeno (izmenjeno)

U Muzeju afričke umetnosti u toku je izložba predmeta iz staroegipatskih zbirki srpskih muzeja, neki su viđani retko, a neki nikad
 
Poklopac-kanopske-vaze.jpg
Поклопац канопске вазе (Ново царство – птоломејски период), Египатска збирка, Градски музеј Вршац (Фото: Марија Пирошки)

 

Na arapskom se kaže da slučajnost može da vredi više nego hiljadu dogovorenih sastanaka. Stoga se ova izložba tako prigodno podudara s trenutnim predsedavanjem Egipta Afričkom unijom, kao i s našom ovogodišnjom ulogom počasnog gosta na Afro-festivalu koji se održava svake godine u Muzeju afričke umetnosti, reči su Amra Alguveljija, ambasadora Egipta u našoj zemlji, zabeležene u katalogu postavke „Pod lupom. Staroegipatske zbirke u muzejima u Srbiji”, koja je nedavno otvorena u pomenutoj popularnoj muzejskoj kući, smeštenoj na senovitom Senjaku. Publici ova izložba, koja traje do novembra, može biti podsticajan uvod i u literarni susret s egipatskom kulturom koji nas očekuje na jesen – ova će zemlja prvi put biti počasni gost na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga u oktobru.

 

U muzejima širom Srbije čuva se 196 pojedinačnih predmeta koji se mogu klasifikovati kao „staroegipatski artefakti” i više od polovine upravo se sada nalazi pred javnošću, a sakupljeni su iz jedanaest institucija: Gradskog muzeja Vršac, Gradskog muzeja Sombor, Gradskog muzeja Subotica, Muzeja Srema, Narodnog muzeja Užice, Muzeja grada Beograda, Muzeja Jugoslavije, Jevrejskog istorijskog muzeja u Beogradu, Narodnog muzeja u Beogradu, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika i muzeja domaćina. Osim „Beogradske mumije”, koja je deo stalne postavke prestoničkog Narodnog muzeja, većina ovih dragocenosti retko je izlagana, neka nisu viđena nikad i to izloženom materijalu daje dodatnu draž. Značaj je još i u tome što je raznovrsnost artefakata iznenađujuće velika, iako je njihov broj u poređenju s drugim evropskim zemljama i njihovim muzejima u najboljem slučaju skroman, dodaje Nenad Marković, egiptolog i član kustoskog tima zaslužnog za ovu postavku, koji čine još i Aleksandra Prodanović Bojović, Milica Naumov i Emilia Epštajn.

– Predmeti obuhvataju raspon od Starog carstva do rimskog doba, približno od 2686. pre nove ere do 4. veka nove ere, gotovo svaki istorijski period starog Egipta. Njihova raznolikost ogleda se u tome što su prisutni gotovo svi značajni elementi složene staroegipatske religije, a samim tim i opšteg pogleda na svet starih Egipćana, kako tokom života, tako i posle smrti. Posebno je zanimljivo da je, iako većina predmeta suštinski dolazi iz pogrebne sfere, moguće uočiti i njihovu upotrebnu vrednost tokom ovozemaljskog života – priča nam Marković.

Interesantan je i put koji su ovi predmeti prelazili od Egipta do Srbije. Kako otkriva naš sagovornik, najčešće su u pitanju bili putnički suveniri koje su donosili od sredine 19. veka naovamo istaknuti članovi građanske elite s teritorije današnje Vojvodine. Neke od predmeta koji se danas nalaze u Gradskom muzeju u Vršcu poklonio je, recimo, Paja Jovanović, ponešto je darovano Josipu Brozu Titu, dok je najmanji broj predmeta dospeo u zbirke kao slučajan arheološki nalaz ili muzejski otkup.

Nenad-Markovic-tokom-strucnog-vodjenja-k Nenad Marković tokom stručnog vođenja kroz postavku (Foto: Bojan Džodan)

U maloj muzejskoj sali artefakti su organizovani u tri celine – hram, grobnica i amuleti – prema mestu gde su mogli biti pronađeni u njihovoj zajedničkoj funkciji. Marković za „Politiku” ističe nekoliko koji zavređuju posebnu pažnju, bilo po značaju, bilo po lepoti izrade, ili po oba kriterijuma.

– Trebalo bi pomenuti glavu egipatskog sveštenika koja je načinjena od carskog porfira i pronađena je unutar rimske carske palate u Sirmijumu, u Sremskoj Mitrovici. Doneta je verovatno krajem trećeg ili početkom četvrtog veka naše ere i verovatno je bila stara nekoliko vekova u trenutku donošenja. Zatim, tu je pozlaćena bronzana statueta boga Ozirisa koju je Titu poklonio egipatski predsednik Sadat. Čini se da je Tito za nju bio posebno vezan jer je posle njegove smrti pronađena u njegovoj spavaćoj sobi. Posebne su i tri alabasterne posude koje je Tito, takođe, dobio na poklon od Nasera i Sadata, a koje potiču iz podzemnih hodnika čuvene Džoserove piramide u Sakari, južno od današnjeg Kaira. One su ujedno i najstariji predmeti na izložbi, reč je o oko 4.500 godina. Amuleti su prilično zastupljeni, tri su naročito interesantna. Prvi je u obliku priveska za ogrlicu na kome je prikazan sveti bik Apis, bez sumnje najvažnija životinja starog Egipta, drugi je u obliku boginje Tauret, koja je štitila žene tokom trudnoće, i treći uobličen u Izidin čvor, koji se nosio da bi predupredio neželjena krvarenja u trudnoći i spontane pobačaje – detaljan je ovaj doktorand na Češkom institutu za egiptologiju u Pragu, koji ne zapostavlja ni skarabeje, poznat egipatski motiv.

– Poseban je jedan od svetog zelenog kamena, pronađen 1978. na lokalitetu Trnjaci u Pilatovićima u Požeškoj kotlini, a koji se datuje u šesti vek pre naše ere, i drugi od narandžastog oniksa, koji je iskopan negde na lokalitetu Ušće kod Obrenovca i iz rimskog je perioda. Oni svedoče o rasprostranjenosti određenih staroegipatskih umetničkih formi izvan samog Egipta.

Izložba je otvorena do 10. novembra 2019. godine.

Izmenjeno (MarkoFaca)
4

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Napravi nalog ili se prijavi sa postojećim kako bi komentarisao/la

Potrebno je da budeš član naše zajednice kako bi ostavio/la komentar


  • Posetili nedavno   0 članova

    Niko od registrovanih članova ne gleda ovu stranicu.

  • Naša statistika

    26030
    Ukupno tema
    868467
    Ukupno poruka