Crna Gora zimi

[Teogonija]

 

Sunca i mora smo večito gladni, pogotovo u zimsko doba, za kratkih dana i dugog čekanja na leto. Kipar u januaru je bio osveženje, Azurna obala u decembru taman po meri, ali Crna Gora nam je adut koji vadimo na sto kad god se nema dovoljno ni para ni vremena.

 

 

Već nekoliko godina Novogodišnje praznike provodimo na Crnogorskom primorju, na destinaciji nama budžetski prihvatljivoj za koju nam ne trebaju opsežne pripreme. Dešavalo se da zbog ohrabrujuće vremenske prognoze odluka padne u poslednji čas pa se na put krene za manje od 24 h.

 

 

Lekovito je nadisati se sveže arije soli i borovih smola, prošpartati  po ko zna koji put  uličicama stare Budve, Kotora...

 

 

Lagano se provozati do zabačenog Bigova i šacnuti  kakav ulov su imali ribari, šta je  novo u jednoj konobi punoj bačvica, prepariranih morskih nemani, ribarskih mreža, zarđalih sidra i fenjera,  na terasi podno koje se more lenjo mreška...

 

 

 

 

obavezno  proveriti da li je Gospa od Škrpjela očuvala labuđu lepotu i da li je  vrletne planinčine i dalje čuvaju

 

 

prošetati od Svetog Stefana do Pržna preko Kraljeve i Kraljičine plaže,

 

 

gušterisati se uz  kafu u Porte Montenegru,

 

 

 

željno upijati tople zrake  i šuštanje mora u nekoj konobi na obali, uz vruću ribu i hladno vino, do smiraja dana 

 

 

pa ispratiti sunce, dopratiti mesec a  uveče se ugrejati pored pucketave vatrice jedne peći u Rafailovićima, u konobi čije zidove kao u galeriji krase slike Krulja i ostalih.

 

A ako na tradicionalnim koncertima nastupa i neko koga bi rado videli i slušali, onda je doživljaj kompletan.

 

 

Iako se izgradilo i lepog i ružnog, pa su neka mesta promenila lični opis onoliko da mi se ne dopadaju kao nekada, ne odustajemo tako lako od Crnogorskog primorja u zimsko doba. Za tih par dana izmeštanja iz kruga svakodnevice pored poznatih vidika uvek pronadjemo neki novi detalj, stazu za šetnju, lepotu koja nam je promicala da bi se nakon svega vratili kući potpuno osveženi,

 

 

 

Nadalje će biti nekoliko predloga  šta se može obići i gde neće nedostajati pamtljivog pogleda i ispunjenih sati, ako je vreme milostivo  i ne udare vetar i kiša... mada kako bi Crnjanski rekao " More je plavo, bezmerno, promenljivo, a večno kao nebo" pa  i bez sunca ono ne razočarava

 

 

[Teogonija]

 

Obrni, okreni Petrovac na moru nam je uvek baza i to kod istih domaćina. Ove godine smo eksperimentisali i rezervisali nešto drugo pa smo bili tako ispaljeni   da sam se žaila i Bookingu...ali to je neka druga, već ispričana priča  na odgovarajućoj temi. Kao spas u zadnji čas vratili smo se proverenom Andrić apartmanu i sada znam da ako ponovo budemo išli u CG zimi, samo ćemo kod njih, nema dileme. 

 

 

 

 Petrovac na moru i šetalište obalom pored starih kamenih kuća je lepo, ako se zanemari jedna nedovršena rugoba podignuta tako da zaklanja vidik i sakriva sunce i more mnogima... i još gomila nekih novih gradjevina u drugom, trećem redu od mora  su totalno narušile duh Petrovca. Ako zanemarite i to da ni stabla maslina više nisu na broju, pokušate da ne razmišljate kako je nekada pre najezde sa severa bilo, pa usmerite pogled na more i tvrdjavu na kraju mesta, Petrovac još uvek ima šarma. 

 

 

 

 

 

Tvrdjava Kastelo i stene ala Doboš torta

 

 

Mali i Veliki Katić dva ostrvceta zaštitni znak Petrovca,  sa šetališta deluju kao jedno.

 

 

Na Malom Katiću je crkvica Sv. Nedjelja obnovljena nakon zemljotresa 1979. a na Velikom Katiću nema gradjevina, samo borovi

 

 

 

Čuvena je i pešačka staza izuzetne lepote od Petrovca do Reževića manastira, duga oko 3 km, lako savladiva. Početak je poviše tvrđave,

 

 

kroz zelenilo borove šume i četinara sa stalnim pogledom na veliko plavetnilo, prolazi kroz nekoliko tunela, a od Perazića Dola penje se do manastirskog platoa i magistrale.

 

Pogled sa manastirskog platoa na Perazića Do i hotel koji se gradi brzinom Skadra na Bojani, na mestu nekadašnjeg hotela As.

 

Nismo stazom šetali duži niz godina, nekada je bila osvetljena, dok su  tuneli  bili u totalnom mraku, ne znam u kakvom je sada sve stanju, ali postavljeni su noviji putokazi i sa manastirske i petrovačke strane.  Za ležernu zimsku šetnju po meni je sasvim dovoljan deo Petrovac – Perazića Do i nazad, to je oko 2 km. 

 

 

Manastir Reževići na visoko uzdignutom platou, pored  magistralnog puta lakše je dostupan automobilom (za lenje koji ne vole pešačenje uzbrdo od Petrovca)

Nebrojeno puta smo prošli pored njega, a eto tek ove godine prvi put svratili. 

 

 

U manastirskom kompleksu su tri male crkve, najstarija je podignuta još u 13. veku po predanju,  nalog je dao  Stefan Prvovenčani. 

 

 

 

 

Gotovo 8 vekova od začetka do danas i brojne izmene, nasilna rušenja, pljačke, paleži, zemljotresi...zamiranja pa obnavljanja 

 

 

Danas je ovo ženski manastir, dobro održavan, a nalazi se pod zaštitom države. Unutrašnjost crkvi nažalost nismo obišli, monahinja je imala goste te nismo hteli da smetamo ali eto ideje za neki naredni dolazak. 

 

 

 

U manastiru Reževići ruže cvetaju i zimi 

 

 

Na suprotnoj strani Petrovca je još jedna šetna staza koja duž uvale Lučica, pa zatim opet preko brda, vodi do uvale Buljarice. Ljubitelji duuuugih šetnji tako mogu spojiti Buljarice sa Perazića Dolom, ili čak manastirom Reževići (ali mora se onda nekako i vratiti nazad )

 

Dakle, u Petrovcu ima dosta stvari za prisilno zanemarivanje, ali ostaje  podosta  za prirodno nametljivo istraživanje i uživanje. 

 

Izmenjeno 17 feb 2019 (Teogonija)

[Teogonija]

Sveti Stefan “ leži kao školjka uz obalu mora, rumena i divna.” Crnjanski

 

 

Malo utvrđeno naselje već decenijama sinonim za ekskluzivu, ima burniju prošlost od one turistički obojene sa imenima Sofije Loren, Jurija Gagarina, Alberta Moravije, Maje Pliseckaje, Tita...

 

 

Nastalo još 1442. god. kada je dvanaest plemena Paštrovića sagradilo kuće, crkve i utvrdu blagom sa zarobljenih turskih galija.

 

 

 

Ostrvce je bilo utočište od napada, mesto odlučivanja i suđenja, trgovačka luka gde su se sklapali poslovi sa Mlečanima.

 

 

 

 

Obično smo ovde dolazili da bi  malo šetkali  po crvenkastom plažnom šljunku i duž uređenih stazica parka, pa bi onda dugo  sedeli pored mora,  zverali naokolo, a naročito nam  bilo teško  da se odlepimo i   pokrenemo. Vratili bi se u kola i nastavljali dalje. 

 

 

 

E ovaj put je tradicionalno  bilo svega toga, ali otkrila nam se jedna staza koja postoji ko zna koliko desetina godina a mi je nikada nismo, ko zna iz kog razloga,  iskusili. Lenjost, to je to. 

 

  

Pa kad smo videli da silni narod ide tamo negde, reko ajd i mi da probamo, ionako žurbe nema, plana nema, sunca ima. 

[Teogonija]

Laganim korakom peške smo krenuli ka  Pržnu. Staza se nakon plaže Svetog Stefana blago penje na brdo Palje i dalje nastavlja jednako uređenim popločanim putićem.

 

 

 

Kroz svežinu četinara kibicujemo i ljubomorišemo. Pecaroši u svom svetu, briga ih baš za Novu godinu i ostalo, može im se. Gunđa muž “Što ne ponesoh štapove”.

 

 

Silazimo ka Kraljevoj plaži a ona se prostrla u svoj svojoj lepoti.

 

 

Nema suncobrana i ležaljki da je ruže, nema skupog iznajmljivanja, zimi  je dostupna besplatno svima bar za sedenje i šetanje i sunčanje i uživanje.

 

 

U pozadini plaže buja nenarušen park, botanička bašta stara 80 godina, formirana od doba Karađorđevića koji su ovaj deo obale izabrali za svoje letnje odmaralište.

 

 

 

 

 

 

Uvala je oplemenjena rastinjem  sa raznih krajeva sveta, sve je pod konac, održavano i negovano.

 

 

 

 

Nekadašnja rezidencija savršeno se stapa sa okolinom, nepretenciozna kamena fasada stilom prati tipičan izgled primorskih kuća.

 

 

Zaveo nas jedan slobodan sto u punoj hotelskoj bašti, padamo na njegov šarm na prvi pogled i nakon dugog hoda od nepunog kilometra kočimo.

 

 

 

“Koraci ko laki oblaci” ali Sunce, Kraljeva plaža, i slobodan sto u rezidenciji...to se NE propušta.

 

Kraljevi su umeli i mogli, e sad možemo malo i mi.

 

 

Na kraj plaže ima jedna pećina, ustvari tunelče, kroz njega se između slojevitih nakošenih stena izlazi na malo parče popločane obale.

 

 

 

Eeee iz te perspektive Kraljeva plaža izgleda još kraljevskije, kada je pozlati sunce na zalasku posebno.

 

 

Put nakon Kraljeve ide iznad Kraljičine. Ali mi se kroz žbunje provlačimo i spuštamo, sve pogledavajući hoće li nas neko oterati, jer ovde je sada Spa kompleks koji pripada hotelu.

 

 

Opet ljubomorišemo jer deluje baš baš onako za opasno zimsko lenstvovanje na zatvorenom bazenu. Sad ja gunđam “Što ne ponesoh kupaći”

 

 

Lažem sebe, jer ne bi mogli ovde ni sa kupaćim ni bez.

 

 

Prašinarimo dalje senovitim parkom, čudimo se gde nestade nekadašnji hotel "Kraljičina plaža", nema ga...zjapi kraterčina...nići će neki novi od xyz miliona evra...samo da ga ne dignu po običaju nebu pod oblake.

 

 

Stižemo do Pržna, Rapsodija u plavom meni vazda lepa. Iako se i  tu po rtu izgradilo kolko se moglo.

Kula na hridi odoleva, parčence šetališta koje bi želelo da bude riva, napravljeno davno novcem nekog povratnika iz beloga sveta, zaljubljenog u svoje mesto - odoleva takođe.

 

 

 

 

Tako da delić Pržna i dalje ima ribarskog šmeka, sa sidrima, mrežama, mirisima iz konoba , kamenim kućama i kamenim dvorištima punih nara, smokvama, maslina i loze.

 

 

 

 

Put nazad isti, ali malo drugačiji. Sunce zalazi, boje se menjaju,

 

 

sve se narandžasti i plamti ko na kič razglednici “Pozdrav sa Jadrana”.

 

 

Svetla se popalila i blješti Budva, jače miriše more i bor il mi se to samo čini i vara kad pri slaboj svetlosti čulo vida prepusti glavnu ulogu čulu mirisa.

 

 

 Nema opasnosti od strmeknjivanja ni po mraku, staza je osvetljena sasvim dovoljno da se ne ugane noga, a opet ima i  mračnih budžaka (ako nekoma zatreba) 

 

 

Obrisi Svetog Stefana crne se na mastiljavom moru, poznate konture se menjaju, otkrivaju nam se u neviđenom obliku. Ma lepo je i noću

 

 

kao što rekoh ista, a drugačija.

 

 

 

 

Baš sam ga nešto izmračila na kraju.  

A htedoh poručiti da vredi šetnje i noćom i danjom. Dva različita doživljaja garantovana.

Izmenjeno 17 feb 2019 (Teogonija)

[Teogonija]

Stari grad Bar

 

 

 

Bar ima svoje istorijsko jezgro, drugačije od onog kotorskog, budvanskog ili novljanskog. Drugačije jer se ne nalazi pored mora, crkvena zvona ne zvone, ne čuje se dečija graja, ne visi veš sa konopaca, nema prodavnica i picerija.

 

 

 

Tih je i ruševan. Napušten i prepušten.

 

 

Podno Rumije, zaklonjen planinskim vencima i utvrdjen debelim zidinama nekadašnji Antibareos sada je muzej na otvorenom. U zimskom periodu može se posetiti od 9h do 17h, ulaznica je 2 eura.

 

 

Prvi zapisi o postojanju grada potiču iz 8. veka, mada nalazi arheološkog istraživanja potvrdjuju da je naselje postojalo još u praistoriji. Kroz dugu istoriju  grad je prelazio iz ruke u ruku, smenjivali su se vladari Duklje, Vizantije, Zete, Mlečana, Osmanlija, razne feudalne porodice i despoti.

 

Mletački lav na ulazu i osmanski minaret

 

Jedna od brojnih crkvi

 

 

Turbulentnu prošlost pratila su rušenja, dograđivanja, da bi zemljotres 1979. razorio mnoge objekte. Postojalo je nekoliko poduhvata da se restaurira i obimnije istraži lokacija, ponešto je kompletirao ali dosta toga je ostavljeno u postojećem stanju  i prepušteno urušavanju.

 

 

 

 

Mnogi od 240 ubeleženih  objekata su i dalje bez krovova, prozora, vrata...obrasli žbunjem i puzavicama.

 

 

 

Štrče ruševine, okrajci streme ka nebu načeti, usamljeni zidovi nekadašnjih palata na tri sprata  - popucali, samo što se ne raspolute i kamenje ne popada.

 

 

Široki lukovi, visoki ulazi i ostaci ukrasnih venaca po fasadama klesanih u kamenu bude maštu kako je nekada izgledalo u doba kada je život tekao sa svim tim  vlastelama, sveštenstvom, trgovcima, zanatlijama i bučnom dečurlijom koja je jurcala ulicama. 

 

 

 

 

Vreme razgradjuje nemilosrdno ono što je nekada s trudom stvarano u pustoj želji da bude čvrsto, stameno, lepo, za ugled i ponos. Bršljan neometano obavija zidove i buja medju mukom tesanim kamenim blokovima.

 

 

 

Nedostaje kamenje na stazama i stepenicama, šetamo pažljivo uličicama, provlačimo se ispod lukova, ima to šarma i neke mistike pogotovo zimi po sunčanom danu kada nema mnogo posetilaca i sve je obavijeno tišinom koja tako dobro paše uz ovo avetinjsko mesto.

 

 

 

Dok zamišljamo kako je nekada moćno, lepo i bogato bilo, ima i tuge zbog nebrige i slika svih onih novih gradjevina koje se podižu duž celog primorja nekim drugim velikim novcima. Prava je šteta jer deluje kao da sve, pa i ono što je obnovljeno, i dalje lagano propada.

 

 

A grad koga su zidali i razvijali   Mlečani, Turci i ostali sa brojnim crkvama, palatama, kulama, hamamom, akvaduktom, citadelom, kućama zanatlija, tgovaca i ostalog običnog sveta zaista zaslužuje mnogo, mnogo više brige i ulaganja.

 

 

 

 

U podnožju usekom brda teče reka Bunar na kojoj su bili mnogi mlinovi gde se mlela maslina za pravljenje ulja. Okolina je bila bogata maslinjacima, vinogradima i stablima nara.

 

 

 

Van zidina grada je lepo obnovljena Omerbašića džamija podignuta u 17. veku sa mezarima i turbetom nekog derviša. Naime tu je bila i derviška tekija i ovaj deo Starog Bara je čini mi se u najboljem stanju.

 

 

 

U svakom slučaju preporučujem posetu Starog Bara.

Na padini podno zidina u kosoj uličici naredjani su restorani sa lepim terasicama, pa se i ovde može provesti neko vreme da se predahne nakon hodanja.

 

 

Pogled iz Starog Bara je lep, sa zidina citadele puca naniže ka moru, a iza su moćni planinski lanci obavijeni oblacima.

 

 

 

A kad sunce krene da zalazi, sve dobije drugačiju notu i čitav Stari grad se pozlati, pa još kad se pun mesec sa druge strane zakači za planinski vrh, ugođaj je poseban.

 

 

 

 

[lazzarus]

Prelepo

[Tirkizna]

Nisam nikada bila zimi u Cg jer nemam toliko vremena, posto volim da Bozic slavimo kod mojih, ali vidim da je bas lepo! Zainteresovala si me za Bar! Ovog proleca smo obilazili Boku i Budvu, ali za sledeci put planiram i Ulcinj i verovatno Bar. Hvala

Razmisljam i o Skadarskom jezeru, Rijeci Crnojevica, ali mislim da ovde nema takva tema

[VERANDA]

@Teogonijaotkrij mi sa kojim bogovima si sklopila dil...svaka tvoja fotografija na svim temama može da bude umetnička slika...svetlost, ta čudesna svetlost na njima nije nikako data običnim smrtnicima...opisi uz njih su čitalačka poslastica...moj savet ako to već nemaš objedini negde sve tvoje što si slikala i pisala na forumu...molim te, sačuvaj i zaštiti...kada kao sada naletim na nešto tvoje poludim od sreće, gledam, čitam, uživam...maštam, u toj mašti otputujem...nestvarno lepo...što bi rekao Radović "ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi" tako i ti treba samo ovo da radiš: putuješ, slikaš , pišeš i uživaš!!!

[Teogonija]

 

...ti treba samo ovo da radiš: putuješ, slikaš , pišeš i uživaš!!!

Slažem se u potpunosti ...eeeee ala  bi to bio život 

Hvala na predivnim rečima. Tvoj  dobar savet da sve sačuvam  su mi  davali i drugi (ukućani me  opominju s vremena na vreme) a ja lenjaaaa pa nikako to i da uradim. Moraću.