Tri krstarenja preko velike " bare"

[lavovi]

 

Dragi " prijatelji" stigao sam ja u Malagu i još mnogo mesta na svetu ali nažalost prekidam ovo i sva moja "putopisanija" i  "putomudrovanija". 

Molim da me ne pitate za razlog.

 

Pa sad.... da ne pitam . Sta je razlog zasto neces da pises,da nas vodis na krstarenje? Ajde u kafanu da te castim picem. Mozda se oraspolozis

[Leicester]

Ovaj kruzer na prve dve slike mi izgleda lepo za ta krstarenja preko velikih bara.Uspeo sam da dobacim samo do Malage,to je divan grad i mogao bih da postavim neke slike i ovde,da promovišem Malagu i na ovoj temi.Uveče se u centru upale neka raznobojna svetla na pojedinim zgradama i to deluje nestvarno dobro,nisam imao bolji foto-aparat da to uslikam.

[nebojsabrada]

Malaga.

" Lađa" pristaje i mi skačemo iz kreveta i žurimo da  doručkujemo i vidimo tu egzotiku. Iako je naša kabina unutrašnja i na 13 spratu pristajanje se primeti po malim vibracijama  od  propelera kojiu guraju vodu na dok. U bufet restoranu  trpamo hranu  ko da smo iz Afrike. Nećemo sve pojesti ali kako smo na "budžetu" da spakujemo za poneti ručak. Hranu teorijski ne smete iznositi iz restorana ali to vam niko ne brani. Osim toga nije nas ni blam jer doručak smo mogli naručiti da nam donesu u krevet u kabinu i niko nebi tada ni znao da li smo pojeli ili spakovali za poneti. A i nismo nešto ni poneli. Dobro smo jeli i poneli malo kroasana i peciva.

Malaga-mene to asocira na sladoled od malage koji volim i o ovom gradu neznam ništa. Za put sam proučio samo gde brod pristaje i kako se bez brodskog skupog izleta prebaciti do centra grada. Brod pristaje u centru Malage i pešice se bez problema stiže u pešački centar. Odmah se oduševljavamo kako je sve sređeno i blistavo. Odlučujemo da se prvo popnemo do tvrđave na brdu iznad Malage. Ja oduševljen jer na sve strane drveta pomorandže puna roda. Svaki čas zastajkujemo za selfije pod pomorandžama i pokušavamo da uzberemo koju. E jesu visoko al ja budala ubro. Nosao sam ih ceo dan al zajeb-to su divlje pomorandže i nejestive su.

Tvrđava ko tvrđava ali baš lepo sređena i odlično mesto za uživanje u panorami Malage. Puna je cveća i fontana i lepo smo proveli dva sata na jesenjem Španskom suncu. Posle smo sišli do centra i zaseli u prvi kafić sa baštom. Žena je odlučila da malo " istraži" prodavnice i Španske modne marke. Istraživanje je potrajalo i trajalo bi da se Španci nisu dosetili sijeste.

 Ne sećam se satnice ali iza podneva sve radnje se zatvaraju. Mi baš tad bili u nekoj radnji usred kupovine i Špankinja nas bukvalno izjurila iz radnje. Ostatak vremena smo proveli u besciljnom lutanju po Malagi 

Brod je trebalo da isplovi malo ranije( 16.00) pa smo se posle kupovine suvenira  uputili ka doku. U gradu je bila neka maraton trka i do luke bukvalno smo išli sa maratoncima. Kod samog doka je bio i cilj i bina za proglašenje pobednika. Ko je pobedio?

Mi - jer "Kolumbo" i brod nisu isplovili bez nas.

Onu klopu što smo poneli nismo ni gricnuli i žali bože što smo je vukli. A žali bože i onih dva kila divljih pomorandži.

Odmah u lift pa na 13-ti da vrljimo stvari pa u restoran.

Bufet radi non-stop ali od 16-17.30 radi gril i picerija. Pica ima više vrsta i odlične su.

Grabimo po parče od svake vrste i idemo na terasu da uživamo u isplovljavanju i panorami Malage. Dan je bio lep i žao mi što nismo bolje proučili ovaj grad. Sad brod ide za Maroko-Kazablanku.

Noćas će proći kroz Girblatar pa nam " obećali " nekakav sertifikat ili šta već.

Šta li nas čeka posle tog Gibraltara kad ćemo dobiti sertifikat?

Ne brinemo jer nas čeka još veća misterija-Kazablanka.

Posle rane večere na kojoj smo se zadržali odlazimo u kabinu. Kad tamo iz dnevnih brodskih novina saznajemo da je opet neka gala večera i da treba da se obučemo u svečane " krpe".

Kao što ranije rekoh- niko vas ne primorava da nosite odelo i haljinu ali svi putnici se svečano obuku i neprijatno je kad " štrčite". U restoran će vas pustiti osim ako niste u šortcu i japankama.

Gladni nismo ali poučeni da je meni perfektan odlazimo na gala večeru.

Naš sto nas čeka a naš konobar nepogrešivo nam daje preporuke za jela.

Kuvar je opet nadmašio prethodno veče. Sve je bilo tako dobro i dekorisano da smo zaboravili da smo jeli pre sat vremena.

Nakon večere čeka nas predstava u teatru ali kako imamo još vremena sedamo u bar pored restorana na po cigaretu. Pričamo sa konobarom i saznajemo da na brodu ima još jedna putnica koja ima Srpsko državljanstvo ali je Švajcarkinja. Kaže nam da je sama i da ide na večeru u terminu posle nas. Odlučujemo da je sačekamo i upoznamo. Baba je Beograđanka koja je Švajcarska bogata udovica. Na prvu loptu nije nam se dopala kao društvo ali kasnije smo je bolje upoznali i sada se godinama družimo sa njom u Španiji-Švajcarskoj- Argentini-Beogradu ( baba ima svud svoje stanove).

Večernja predstava sa Italijančićem kao voditeljem nije neka umetnička bravura ali zanimljivo ispunite sat-dva. Naravno pre spavanja opet do picerije da se " ne legne praznog stomaka". Picerija od 23.00 više ne pravi tipske pice unapred već sami poručite onu koju volite. Ona dnevna je valjala a ove su još bolje.

Kako je noć duga a ja volim jesti noću par slatkiša nosimo u kabinu.

Mini bar ispraznim od njihovog skupog alkohola i napunim kolačima da se " nađe".

Sobar nam namestio krevete na " mod spavanje" i doneo brodske novine za sutra.

Kazablankaaaaaaaaaa

-kad obijem neku banku odo ja u Kazablanku....-

Kako za Maroko treba viza mi smo se " spremili"!

Vizu imamo a i Kazablanku smo " proučili" za šta i kako obići.

Brod će pristati u 7.00 a isplovljava u 22.00. Biće to dug dan pa na spavanje. Kapetan nam na razglasu objašnjava da ćemo uskoro proći Gibraltar i da ćemo izaći na Atlantik.

Ma ko će da džedži na palubu i zija u mrak kad sem svetla u daljini nema šta videti.

Ja džedžo-vetar duva ko lud -u daljini svetla Gibraltara a ispred moreuza gužva ko u špicu. Sve puno brodova koji napuštaju Sredozemlje. Koliko li je širok taj moreuz i koji brod ima prednost?

Kad sam se dobro smrzo od vetra i prošli Gibraltar odo na spavanje.

[Dzonny]

Svaka čast za živopisne opise i zaista veliko iskustvo u putovanjima ovog tipa.

Nadam se da ćemo i dalje moći da čitamo o vašim putešestvijima i da ćete nastaviti ovakve putopise

Veliki pozdrav!