Napulj

[nebojsabrada]

Hvala vam na lepom putopisu. Pohvaljujem vaš opis putovanja koji je nenametljiv a sadržajan. Kako pominjete Siciliju da li se negde nalazi vaš putopis o Palermu i Cataniji? Mi planiramo veliku turu Jug Italije i Sicilija pa molim za preporuku koliko dana odvojiti za gradove Napulj- Catanija -Palermo?

Pošto se prepliću dva putopisa od dva autora pohvale se odnose na oba.

Izmenjeno 29 maj 2019 (nebojsabrada)

[nspace]

@nebojsabrada

Hvala na komentarima, dago mi je da vam se dopada i nadam se da ce biti od pomoci prilikom planiranja vase veoma zanimljive ture. Nisam tada pisao putopis, samo sam postavio foto ture, pa mozete pogledati. Ja sam sticajem okolnosti u Palermu i na Siciliji boravio / takoreci ziveo, nekih dva meseca, pa sam imao dovoljno vremena da obidjem sve bez zurbe, pa ne znam koliko vremena imate na raspolaganju za obilazak, ali svakako Sicilija je univerzum za sebe, velika je i tek tamo ima toliko toga lepog da se vidi i obidje. Ne znam kako i cime putujete  ali sam je ja uzduz i poreko obilazio efikasnim zeleznickim saobracajem. Pogledajte teme za Siciliju, pa probajte da se inforimsete sta i kako i koliko dugo i sta ne treba propustiti u zavisnosti koliko vremena imate. Svakako, pocevsi od vecih gradova i centara kao sto su  Palermo, Katanija, Sirakuza (pod obavezno), pa preko desetine zivopisnih sela po obali i brdima necete nigde pogresiti. Unapred vam zelim lep provod.

Izmenjeno 29 maj 2019 (nspace)

[Teogonija]

Čitam mužu  tvoj zaključak, smeška se i kaže BRAVO. To je to, Napulj je i na nas ostavio jak utisak, u zabavnijem gradu do sad nismo bili. Fucnuto, oronulo, beskrajno šarmantno, sa gomilom detalja zbog kojih se hod usporava a osmeh sa lica ne silazi. Zaista il te osvoji na prvu, il se ne dopadne ni na kraju. Naprosto mislim da ovde sredine i mlakog utiska nema.

A nasmejalo me par tvojih sličica, reko da li je moguće da smo u okeanu tezgi, pultova , gajbi...na kojima se prodaju dzidzabidze  slikali baš istu "prodavnicu"

Da ne bude zabune ovo je moja, a ne tvoja slika paprika tj. rogove il sta je već ovo. Kažu da je protiv uroka ali da radi samo ako se pokloni, a ne ako se kupi za sopstveno teranje zloduha, pa sam ja nakupovala takodje gomilu da poklonim dragim mi osobama. 

I jedna iz Positana, isti ugao, neki drugi šetači...

Super su ti postovi,  baš mi je  drago što su nam slični utisci. 

Izmenjeno 29 maj 2019 (Teogonija)

[nspace]

Verovatno smo slikali istu tezgu posto je tu bilo napisano sta je to i kako se zove...posle da imam da znam.

Ocekujem jos slika i utisaka i sa nekih  mesta gde ja nisam zasao, sigurno ih imas!

 

[nshedonist]

Izlet iz Napulja za Kapri i Sorento 03.05.2019.godine.

Trećeg dana našeg boravka u regiji Kampanja, u Italiji, odmah posle doručka, autobus nas je dovezao do Napuljske luke, gde nam je vodič obezbedila karte za hidrogliser za Kapri.

Sačekali smo polazak našeg hidroglisera, koji je krenuo u 10,10 sati. To je veliko plovilo, koje ima mnoštvo sedišta. Sa strane do prozora, sa leve i desne strane  ima manji broj sedišta, zatim dolaze dva prolaza sa leve i desne strane, a najveći broj sediša je u sredini. Sedišta u zatvorenoj palubi liče i podsećaju na sedišta u bioskopu ili u pozorištu. 

Plovidba je bila mirna, bez talasa, a hidrogliser je za nekih 40.-tak minuta bio u Marini Grande na Kapriju. Već u samoj marini je počeo da se oseća taj mondenski duh Kaprija. Nakon što se grupa skupila, vodič nam je podelila karte za funikolare odnosno žičaru, koja vozi turiste do gornjeg grada. Karta u jednom pravcu iznosi 2,oo eura, a gužva mnoštva turista za ulazak je neviđena. Žičara vas vrlo brzo odvede do gornje terase odakle se pruža pogled na pristanište odnosno Marinu Grande. Tu odmah je i čuvena Kula sa satom , kao i trg Umberta I. Mnoštvo turista iz celog sveta se vrzma , kreće i fotografiše sa svih strana. Vodič nas je ulicama gornjeg grada povela do čuvenog vidikovca,  sa koga se najbolje vide tri čuvene stene koje izviru iz mora, tačnije dve su u samom moru, a jedna je spojena sa obalom. Uz put smo prošli pored mnogih ekskluzivnih hotela i prodavnica.  U izlozima prodavnica najčuvenijih svedskih brendova nema cena robe. A po pravilu za cenu se i ne pita, jer se smatra da onaj ko pita za cenu i nije kupac, već za cenu pita iz radoznalosti. Na putu do vidikovca smo prošli i pored puno suvenirnica, koje se sve žute od limuna i suvenira  koji za motiv uglavnom imaju  limun u svim mogućim varijantama.  Prošli smo i pored manastira svetog Đakoma, u vezi koga nam je vodič ispričala istorijsku anegdotu. Naime, u vreme dok je na ostrvu vladala kuga monasi manastira su se zatvorili i izolovali od ostalih stanovnika, a meštani su iz protesta zbog takvog postupka, leševe mrtvih, koji su umrli od kuge bacali preko zidina manastira. Nakon što smo platili ulaz  u Augustove bašte - vrtove (mislim da je cena 1,00 euro), popeli smo se na terasu na kojoj je već bilo more turista, a sa koje terase se najbolje vide tri čuvene stene (faraglioni) koje su obavezni pejzaž razglednica sa Kaprija. Tu smo svi za uspomenu načinili mnoštvo fotografija. Gore u brdu iznad ove terase vidi se vila nemačkog industrijalca Kruppa, a u kojoj je boravio Maksim Gorki  i tu pisao roman Mati. Posle vidikovca dobili smo slobodno vreme, ali nam je vodič rekla da moramo izabrati jednu od tri moguće varijante našeg obilaska po ostrvu, jer za kratko vreme, koje nam je na raspolaganju nije moguće obići sve tri lokacije, koje preporučuje za posetu. Naime, izbor je bio između Vile Jovis, Anakaprija i Marine Pikola, s tim da je prve dve moguće obići samo prevozom u oba pravca. Mi smo izabrali da obiđemo Marinu Pikola, jer smo želeli da budemo pored mora. Meštani i drugi turisti su nas uputili da posle pumpe, krenemo prečicom i stazom koja na više mesta ima stepenice siđemo do mora. Staza je sva u zelenilu, a   vodi pored mnogih raskošnih vila. Nakon silaska stazom, koja je u hladovini usled mnogo drveća,  stigli smo i do Marine Pikolo i samog mora.. Tu se nalazi puno restorana i kafea, a tu su i više malih plaža. Bilo je  puno turista koji su se sunčali, a pojedini su se i kupali, mada je more bilo prilično hladno. Mi smo se smestili u jedan od kafea, čija je terasa, bila odmah iznad male plaže, a sa terase smo imali pogled i na poznate tri stene (faraglioni). Tu smo uživali sunčajući se i ispijajući kapućino. Kapućino i nije bio preterano skup obzirom na lokaciju, jer je cena bila 5,00 eura. Međutim, vreme je brzo proteklo i mi smo morali da se vratimo u gornji grad. Sačekali smo manji autobus, kome je trebalo petnaestak minuta da se po serpentimana popne do gornjeg grada. Cena karte je iznosila 2,5 eura. Tek smo prilikom povratka videli koliko nam je značila prečica putem koje smo sišli do Marine Pikolo. Mada, da smo morali da se vraćamo peške to bi trajalo i trajalo, a  bilo bi i veoma zamorno penjati se peške do gore. Još jednom smo obišli Kulu sa satom, Trg Umberta prvog, terasu na gornjem gradu, i žičarom - vozom po šinama, sišli do Marine Grande gde smo sačekali našu grupu, i ukrcali se u hidrogliser za Sorento koji je polazio u 15,55 sati.

Sorento smo delimično već videli prilikom izleta za Pozitano i Amalfi, jer smo brodom na taj izlet krenuli iz luke u Sorentu. Nismo se zadržavali u samoj luci i plaži u blizini luke i kafeima i restoranima na obali, jer smo taj deo već videli. Pošli smo putem do već poznatih stepenica i popeli se na gornji deo grada Sorenta, koji se nalazi na vrhu litica. Nakon što smo se popeli stepenicama krenuli smo desno u pešačku zonu tačnije u ulicu San Cesareo, koja je ujedno i šoping zona, kroz koju se kreće puno turista. Sa obe strane ulice, koja je samo za pešake, načičkane su prodavnice, suvenirnice, kafei, restorani. Tu se prodaju predmeti od kože, testenine. Tu smo povoljno kupili magnete. Prodaju se ne samo magneti sa motivima Sorenta, već i Napulja i Pozitana i Amalfija. Kupili smo i upakovane začine koji su karakteristični za ovo podneblje, a koji se dodaju u špagete i testenine. U ovoj ulici smo u knjižari kupili i knjigu na engleskom jeziku "The gulf of Naples" koju izdaje edicija The Golden Book , a koje je ilustrovana brojnim  fotografijama svih znamenitosti Napulja, Pozitana, Amalfija, Sorenta, Kaprija, Pompeje i drugih mesta u Napuljskom zalivu i u zalivu Salerno. Bez obzira na kvalitet fotoaparata sami turisti nikada ne mogu  napraviti baš savršene fotografije, pa volimo da  imamo fotografije koje su fotografisali profi fotografi, a kojima je knjiga ilistrovana.. Knjiga košta 12,00 eura.  Na kraju ulice, je bio jedan restoran sa većom baštom-terasom, a koji je nudio tri varijante kompletnog obroka zajedno sa pićem i to za 10 eura. Posle celodnevnog obilaska prilično smo ogladneli i seli smo da jedemo, a ujedno i da odmorimo noge. U restoranu smo, obzirom da smo u Italiji, uzeli pizzu margaritu i pivo. Nakon što smo se dobro okrepili i odmorili, vratili smo se paralelnom  ulicom koja je dosta šira i predstavlja pravo šetalište - Korzo Italija, a gde smo ušli i obišli katedralu u Sorentu.  Vreme je brzo prošlo pa smo se vratili do parkinga gde nas je čekao autobus, koji nas je prevezao do Napulja, odnosno predgrađa Aversa....   nastavak u sledećem postu.....

[nshedonist]

Izlet iz Napulja za Pompeju, povratak u Napulj i poslednji obilazak Napulja, pre polaska za Srbiju 04.05.2019.godine.

Ujutro rano odmah posle doručka, spakovali smo kofere, odjavili se iz hotela u Aversi, i svako svojim autobusom, kojim ćemo na kraju dana krenuti prema Srbiji, krenuli u poslednji obilazak. Oni koji su uplatili izlet za Pompeju izašli su na glavnoj železničkoj stanici u Napulju, a koja se nalazi na trgu Garibaldi, a oni koji nisu išli u Pompeju su odvezeni do parkinga u  lucu odmah u blizini Kastel Nuovo, gde će nam uveče biti zborno mesto za polazak u Srbiju.

Mi smo naravno izabrali izlet za Pompeju i izašli na trgu Garibaldi, odakle smo nakon što nam je vodič podelila karte, vozom krenuli za Pompeju.

Vožnju vozom do Pompeje učinili su nam mnogo interesantnijom i to u dva navrata, dve skupine muzičara, koji su ušli u voz i svirali, kako poznate napolitanske melodije, tako i neke od aktuelnih hitova., a nakon čega su od putnika dobili bakšiš.

O početka putovanja pratilo nas je odlično vreme, ali poslednjeg dana nismo imali sreće. Naime, odmah ujutro je počela dosadna kiša koja je padala celo pre podne, odnosno svo vreme obilaska Pompeje. Međutim, mi smo se trudili da nam kiša ne pokvari obilazak.  Fascinantno je koliku površinu zauzima drevna Pompreja posebno imajući u vidu da je kao grad osnovana još u šestom veku pre nove ere. Iako je padala kiša, to nam nije smetalo da obiđemo najznačajnije ostatke na ovom arheološkom lokalitetu. Videli smo ostatke Bazilike, Jupeterovog hrama, čitav niz popločanih kamenih ulica, više kompletnih leševa ljudi u raznim pozama koji su okamenjeni lavom. Zatim, ostatke kuća sa mozaicima, Videli smo i mozak čuvene bitke kod Ise, u kojoj se sa jedne strane borio Aleksandar Makedonski, a sa druge strane persijski car Darije III. Obišli smo pijacu sa ostacima fresaka kojima su oslikani zidovi. Bili smo i u javnom kupatilu sa termama. Obišli smo i javnu kuću Lupanar, u kojoj su na zidovima prostorija  freske sa odgovarajućim erotskim prikazima. Zaista je neverovatno da je takav grad postojao u to drevno vreme. Naravno da Pompeja treba da bude neizostavna stavka u o obilasku ovog dela Italije. Ali skrećem pažnju i da je veoma velik broj eksponata smeštej u muzeju u Napulju,  koji na zalost nismo stigli da obiđemo. Ali u nekom sledećem boravku u Napulju ćemo to svakako učiniti. Nakon obilaska Pompeje vozom smo se vratili u Napulj i to na glavnu železničku stanicu na trgu Garibaldi. Tu smo se sa vodičem dogovorili da nas grupno odvede do trga Duomo i Katedrale. Vodič nam ispričala i zanimljivost da se jednom godišnje ispred Katedrale iznosi krv Svetog Đenara u epruveti i prikazuje da se krv nije zgrušala, već je i dalje u tekušem stanju što se smatra čudom. Katedrala je zaista arhitektonsko remek delo imajući u vidu njenu veličinu i monumentalnost. U međuvremenu je stala i kiša, te je ponovo bilo lepo sunčano vreme. Nakon obilaska Katedrale vratili smo se do ulicom via Duomo do ulice Korzo Umberto I, i vratili se malo prema železničkoj stanici, te nakon druge manje bočne ulice stigli do Pizzerije De Michele. Ispred je bila neviđena masa ljudi koji su svi čekali svoj red da uđu u piceriju. Međutim, mi nismo želeli da gubimo vreme, koga smo imali veoma malo i bilo nam je dragoceno. Iz navedenog razloga fotografisali smo se za uspomenu ispred picerije i uputili se u obližnju (30-setak metara udaljenu) takođe jednu od najstarijih picerija u Napulju. Picerija Trianon da Ciro koja je osnovana 1923.g., a po kvalitetu pizze nimalo ne zaostaje za pizzerijom De Mikele.  U prizemlju ima malo stolova, koji su svi bili zauzeti, ali su nas konobari odmah sproveli na sprat na kome je ogromna prostorija sa stolovima i našao nam je slobodan sto. Kako smo bilo poprilično gladni poručili smo pizzu kaprićozu i pivo. 

Piza je bila fantastična. Ukus se dosta razlikuje od pizze u Srbiji. Ustanovili smo da glavna razlika dolazi od sira mocarela, koja joj daje ukus, kao i od preliva od paradajza-kečapa koji su drugačijeg ukusa u odnosu na uobičajeni ukus u Srbiji.  U jednom delu te velike prostorije se lepo moglo i videti i fotografisati kako pizza majstori prave i peku pizzu. Napulj je poznat ne samo po prvoj operi, već i po prvoj pizzi. Pizza bila veoma obilna, za puno nadeva, a nije bila ni preterano skupa. Mislim da je bila 8 eura.

Posle okrepljivanja i odmora u pizeriji ponovo smo se vratili u ulicu via Duomo, odakle smo ulicom via Tribunali, koja je predstavlja ulaz u pešačku zonu i u antički deo Napulja krenuli u obilazak tog dela Napulja. Taj deo je pun restorana, kafea, suvenirnica., prodavnica. Ulicom se kreće mnoštvo turista. Na tom putu je više crkvi, a  neke od njih smo obišli.

Prilikom šetnje naišli smo i na čuveni kafić koji je sav u znaku fudbalskog čarobnjaka Maradone. Napolitanci obožavaju Maradonu kao neku vrstu božanstva. Prvenstvo Italije uvek su osvajali timovi iz Rima ili sa severa Italije. Međutim, u sezoni kada je Maradona igrao za Napoli, ovaj klub je prvi i jedini put osvojio prvenstvo Italije. Kafić koji sam spomenuo je sav ukrašen fotografijama Maradone, a na jednom zidu su od fotografije napravili bukvalno oltar. Svi koji vole fudbal žele da se u ovom kafiću fotografišu u takvom ambijentu, ali vlasnik naravno to ne dozvoljava ukoliko ne budete gost kafea i nešto poručite. Mi smo posle kiše, prvi seli u bašti na jedan od četiri -pet stolova, koji su bili mokri od kiše, a koje je konobar prethodno obrisao, a za nama se popunila cela bašta. Popili smo espreso kafu za začuđujuće malu cenu od 1,5 eura. Mislili smo da će biti daleko skuplje.

Dalje smo izbili na ulicu via Toledo, a kako nam je vreme polako isticalo, nismo se popeli do Castela Sant Elmo, koga smo videli samo izdaleka,  a što će nam ostati, kao i poseta Nacionalnom muzeju, za neku sledeću posetu Napulju. Spustili smo se do trga Plebiscito, koji je ovaj put bio slobodan i daleko lepši za fotografisanje, kao i bazilika San Francisko i Kraljevska palata, a budući da nije bilo gužve, kao za prvi maj. Pored Teatra Svetog Karla (kraljevske opere) i Galerije Umberta I, i zamka Castel Nuovo, koga smo usput obišli, stigli smo do parkinga gde nas je čekao autobus i polazak za Srbiju.

Nakon svega moram reći da su nam utisci veoma pozitivni, ali da je Napulj baš poseban i da je različit od gradova u severnoj Italiji. To je jedna čudna mešavina stilova napolitanskog, španskog, mavarskog, normanskog ujedno i sa savremenim stilom. Ljudi su užurbani, bučni, ali i ljubazni. Pri tome se većina pravila ne poštuje. Morate veoma voditi računa kako prelazite ulicu, jer motorima jurcaju kao muve bez glave. U većini slučajeva ni crveno svetlo za njih ne znači puno. Ima dosta kontejnera iz kojih đubre nije odneto. Na ulicama ima veliki broj automobila koji su udareni, ogrebani, ali limarija nije popravljena. Ali i u takvoj situaciji za divno čudo sve funkcioniše. Kao da je u pitanju neki organizovani haos. Na primer, imate kartu za brod koji kreće u određeno vreme. Brod se napuni, oni će zaustaviti ulazak na brod, a vi ćete bez obzira na to što je vaš brod otišao, iskoristiti vašu kartu sa sledećim brodom.  U svakom slučaju Napulj je baš poseban, ima poseban duh i treba ga videti.

 

 

[jelenait]

Nshedonist, nadam se da nisi u Napulju pomenuo kečap! Na pizzu se stavlja samo gusti sok od pasiranog paradajza, možda je u tome razlika.

Ali, htela sam nešto drugo da primetim: da li mi je promaklo, ili zaista među poslednjim putnicima za Napulj niko nije pomenuo Cappellu San Severo; da li je moguće da vas vodiči nisu tamo vodili ili vas nije impresionirao Hrist pod velom? Ili mi je, čitajući, promaklo.

Inače, vidim da ste baš lepo izobilazili.

[nshedonist]

@jelenait

Potpuno si u pravu u Italiji ne postoji kečap za pizzu. I u Italiji vam nikad  u piceriji neće doneti dodatni kečap, kako se to čini u Srbiji, da bi dodatno prelili picu . Picu će vam doneti  u startu prelivenu prelivom od paradajza i to vam je to. Međutim, naši ljudi pod prelivom od paradajza podrazumevaju kečap. Stoga sam, da bi objasnio razliku u ukusu, jer zaista je preliv od paradajza potpuno drugačijeg ukusa od kečapa, koji se koristi u Srbiji, naveo preliv od paradajza-kečap, kako bi ljudima bilo jasnije da razlika u ukusu potiče od drugačijih sastajaka kojima se pizza preliva.

Što se tiče vodiča i njihovog angažmana, moram reći da je, na žalost, u pitanju  komercijalni deo u centru pažnje. Naime, vodičima je, po običaju, bilo u interesu da se što više putnika prijavi za fakultativne izlete, a što se dodatno naplaćuje. Ali sa druge strane i putnici su imajući u vidu kratko vreme, koje je bilo na raspolaganju, imali interes da koriste usluge vodiča. Naime, kada bi imali više vremena na raspolaganju, mogli bi drugačije organizovati posete najznačajnijim znamenitostima, ali vremena je bilo zaista malo , te je verovatno ono što smo uspeli da vidimo bilo maksimum za vreme, koje nam je bilo na raspolaganju. Kada bi trebali sami da se organizujemo verovatno bi uspeli da vidimo sve što je značajno, ali bi nam u tom slučaju trebalo bar duplo više vremena od onog koje smo imali. Iz tog razloga mi smo uplatili sve predviđene fakultativne izlete i prepustili se vodičima.

U svakom slučaju, za prvi put, mi smo zadovoljni onim što smo za kratko vreme uspeli da vidimo. A za sledeću posetu Napulju i regiji Kampanja, znali bi da se sami organizujemo da vidimo ono što smo sada propustili da vidimo.

Pozdrav NShedonist.

[Leicester]

Da li je pametno obilaziti u avgustu Pompeju i Vezuv iz Napulja,kao i Sorento i Amalfi obalu?Da li su vrućine koliko-toliko podnošljive,je li možda neko to praktikovao u tim uslovima?Čitao sam na nekim blogovima o gužvama u vozu ka Pompeji i da ima baš puno džeparoša.Preporuka je da se obidje Pompeja i Vezuv u istom danu.

Razmatram da spojim Napulj sa Barijem u jednom putovanju jer postoji i Flixbus povezanost ova dva grada.Vrlo zanimljiva regija (tačnije dve pokrajine) za naš standard imajući u vidu jeftine letove i smeštaj.Doduše,letovališta na Amalfiju su mnogo skuplja od samog grada Napulja.

[Teogonija]

Avgust nije najbolji mesec za obilazak Pompeje. Na lokalitetu  u avgustu je realno ocekivati velike vrucine i guzvu, hlada ima malo, ponegde...cesmi sa pijacom vodom dovoljno

 

 Smatram da nije dobro planirati obilazak Vezuva i Pompeje u jednom danu. Pompeja jè ogromna, steta je ne obici sto vise. Mi smo polovinom maja prosle godine na lokalitetu proveli  8 sati, sa pauzom za pice i osvezenje, pa opet ne mogu reci da smo je celu celcijatu obisli (to je nemoguce)  Ali to smo mi, volimo da zavirimo svuda i kada bi isla ponovo opet bi tako. 

 

 

 

Imam milion divnih fotografija

 Usli smo u svaku kucu koja je bila otvorena (na zvanicnom sajtu se azurira vreme kada su koje kuce dostupne posetiocima), zaista je steta "preleteti" lokalitet... Ima tu mnogo hodanja i kada niste detaljni... Kada bi  se islo  na Vezuv u istom danu treba razmislati i o vremenu za transfer, evo linka da vidis mesto i vreme polaska busa. 

https://www.visitpompeiivesuvius.com/en/bus-schedule

Sto se voza iz Napulja za Pompeju tice nasa majska iskustva su vrlo pozitivna, voz skroz ok, polazi na vreme, prilicno cist, pulmanova sedista, sedeli normalno,  nije bila guzva, dzeparose nismo primetili, sto ne znaci da ih nema, oprez u meri kao i svuda na frekventnim turistickim rutama. Mi smo koristili regionalni ili neki metropolitano voz (ne secam se tacno), a ne circumvesuviana. Proveri na sajtu Trenitalia, videces da ima dosta vozova sa glavne zel. stanice u Napulju unesi Napoli Piazza Garibaldi, razlicite su i duzine putovanja, a cena je oko 2,8 eura, karte smo kupovali na automatima kojih ima dosta na zeleznickoj stanici i placali smo karticama (vozili se desetak puta vozovima u raznim pravcima i svuda imali odlicna iskustva, sto nas je iznenadilo jer smo sve to iskreno drugacije, losije  zamisljali) ceste su kontrole, karte se validiraju na stanici pre ulaska u voz.

Mi smo na  na lokalitet usli kod Amfiteatra, to je desetak minuta od zeleznicke stanice, setnjom kroz centar mesta preko lepog trga sa velikom katedralom,

ima i drugih ulaza, mi smo se prilicno dobro pripremili unapred i meni je ovaj  ulaz najvise odgovarao s  obzirom na rutu koju sam isplanirala, a  i vezano za vreme kada su kuce otvorene.  

Za obilazak Amalfija, tj. obale mislim da je najbolje biti smesten u Salernu. Odatle je odlicna povezanost autobusima kao jeftinijom i manje konfornom,  duzom opcijim od brodova.

 

 

 

Brodici takodje polaze iz Salerna, skuplji su, ali vredi svaki cent.  Mi smo kombinovali i bus i morski prevoz, jer su zaista zanimljiva oba nacina.

 

Slika iz busa

 

 

Ovo je jedan muljavi snimak iz busa takodje, naravno ja sam balkanska zena laktasica, pa sam sela, ne samo da sam sela, nego i uhvatila mesto na "pravoj" strani u busu. 

Kod buseva treba voditi racuna o velikoj guzvi, tu radi laktanje na nazalost nama blizak nacin, ali jadni stranci iz civilizovanijih zemalja se ne snalaze bas najbolje pa izvise cekajuci sledeci psrevoz. U avgustu su na Amalfi obali sigurne, ali sigurne nenormalne guzve. Svi hoce tamo, sto nije ni cudo jere je PRELEPO

 

 

 

 

 

[klubva]

@Leicester Slažem se sa ovim što je @Teogonija lepo napisala.

Salerno je odlična baza za obilazak Kampanije, može da se pronađe dobar i jeftin smeštaj a sam grad ima puno toga da ponudi a na par kilometara je Amalfi obala.

Kao što verovatno znate, cene u avgustu svuda u Italiji više nego obično.

Pompeju sam obilazila početkom septembra i bilo je jako toplo ali izdržljivo!

Razmišljala sam da obiđem Vezuv kraj avgusta 2017. godine ali sam odustala zbog vrućine! No, sve je individualno. Ko zna, možda ove godine ne budu toliko toplo.

U svakom slučaju, ako ste u prilici, posetite ovaj kraj obavezno!