Limnos - ostrvo tisine

[Teogonija]

Hvala, drago mi je da ste citajuci i gledajuci mogli da dozivite atmosferu Limnosa.

Preostaje mi jos malo pisanja, za par dana cu,  nadam se uspeti da privedem kraju.

Ima jos par zanimljivosti i jedno mesto koje smo slucajno otkrili

[Teogonija]

Na Limnosu postoji i pustinja. Ne ocekujemo kamile, ali prave pustinjske dine cemo naci. Nadam se. Krecemo na suprotnu polovinu ostrva (u odnosu na smestaj) ka krajnjem severu.

 

 

Penjemo se u brda, kroz mesto Dafni su ulice toliko uske da je nemoguce smotani u jednu na koju nas navigacija usmerava. Izlazimo nekako ka poslednjem selu na ovoj strani.

 

 

 

 

 

Katalakos se dobro sakrio od pogleda, ususkan na strme padine, okruzen brdima. Kamane kucice pokrivene starim crepom, slikovito izgleda. Vec se pored puta vide putokazi za ekolosku rutu ka pustinji Ammothines i plazi Gomati.

 

 

 

Ne silazimo na plazu, ali vec vidimo da od kupanja nece biti nista, ako se vetar ne stisa. Idemo prvo u pustinju, na prasnjavom putu smo, u pocetku deluje prohodno, kako odmicemo sve je vise peska.

 

 

 

 

 

Na jednoj uzbrdici definitivno odustajemo od voznje, ima mnogo rupa koje su verovatno iskopali neki drugi uporniji vozaci. Mi smo niski i ne bi bas da pred kraj letovanja rizikujemo. Mislim da bi ovde trebalo nekim terencem (ili agrotiko Toyotom, ona svuda stize) Penjemo se peske da osmotrimo da li se pustinja nazire, put dalje vijuga brdima, vetar duva, ne vide se dine. Odustajemo i od pesacenja.

 

 

 

 

Jedan kamper je motao seoskim putevima ispred nas, otisli su ka plazi. Zumiram da vidim sta se desava, mozda se kupaju. Ne, vetar dole duva jos jace, zastava kod kantine rasirena, ono dvoje samo setaju. Ne deluje ni malo prijatno. Kupanja nema, a nije bas ni za sedenje.

 

 

 

 

Gomati je bas dugacka lucna plaza, iza su pescane dine, ima lepih stena u moru, na kraju je blago zakrivljena malim rtom a na njemu neke kucice. Tu na samom kraju ima lezaljki i suncobrana, kantina iz prikolice i nekoliko kampera. Deluje kao da bi nam bilo mnogo dobro dole, jedna je od lepsih plaza ostrva, ali vetar nam je pokvario planove.

 

 

Nije vredelo da pratimo vremensku prognozu jer izbora vise nije bilo, deseti je dan, jos samo jedan pa prekosutra na brod. Mislim da je na Gomati plazi cesce vetrovito nego mirno (tesim se)

 

 

Mnogo smo zabaceni u odnosu na sve ostalo. Gde sad? Kada smo dolazili , pre sela Katalakos smo videli skretanje za divlju plazu Papia, zabelezila sam da je to malo parce peska izmedju kamenih litica, izolovano i zasticeno od vetra. . Vec na samom silasku sa asfalta put je uzak i dzombav, a do plaze ima dosta, sa brda na brdo. Nije nam ni to bas neka narocita opcija, bolje da ne krencemo mozda bi se i odatle da sevracali. Vetar je danas poludeo u svim pravcima, tako da je precrtavamo Papiu..

 

 

Na uvali Gomati skroz na suprotnom kraju od ezaljki ima jedna taverna, na uzvisenju, gleda u more i svi je hvale. Hteli smo da provedemo dan na plazi pa popodne odemo na rucak. Sve nam se izjalovilo, nismo gladni, kafu bi mogli popiti. Do nje se ide okolo naokolo, opet zemljanim puteljcima, dobro je sto postoje reklame za usmeravanje. Taverna zatvorena, podne je. Muz je za to da idemo dalje, misli da to ove sezone vise ne radi. Meni zao, ne bi rekla da su zavrsili, nisu valjda ostavili stolove i stolice.

 

 

 

 

 

 

 

 

Setkamo se, obilazimo okruzenje, duva jako - al je lepo. Galebovi, talasi, hridi , male kucice za camce, brda naokolo, ne lici na ostatak Limnosa.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Deo obale kod taverne mi se ne cini zgodan za kupanje ni kad nema vetra, za mirnih dana. Na obali je pesak, a u moru mnogo kamenja. A sto bi se i kupao neko tu pored onolike uvale i lepog dela na drugom kraju.

 

 

 

 

Samo sto nismo seli u kola da krenemo, stize gazdarica. Pustili smo ih malo, da otkljucaju i iznesu namirnice iz kola, pa pravac terasa.

 

 

Zaklonjena, ne duvaaaa! Pogled za uzivanje, stolovi zanimljivo oblepljeni starim slikama limnoskog zivota. Nije bilo drugih gostiju pa sam mogla leeepo sve da proucim.

 

Sve stare crno bele fotografije koje sam postavljala su sa stolova Flomari taverne. Macicima nismo smetali, nisu ni oni nama, zaseli smo na kanabe, ispijali kafu. Sedeli, gledali...

 

 

 

 

 

 

 

Utom smo i ogladneli, kafana se punila. Ostali smo ovde par sati, toliko nam je lepo bilo, vredelo je voznje. A i gazdarica nam je rekla da vetar obicno prestaje oko dva sata. Nije prestao.

 

 

 

 

Iskoristii smo poslednji cas jer  se za dva dana, 15.septembra,  taverna  zatvarala do sledece sezone.

 

 

Vracamo se na nasu stranu (istocnu) ostrva i okusavamo srecu na Mikro Fanaraki, jednoj od plaza na Fanaraki rtu u blizini Moudrosa. Ovde vetra nije bilo, lezaljke prilicno popunjene.

 

 

 

 

 

Napokon mirno more i uzivanje do zalaska. Plaza je cista , uredjena, ususkana medju stene, slikovita, sa malo duzim plicakom, zgodna za porodice sa decom. Plazni bar nema terasicu sa stolovima, samo sank. Parking je oveci, mislim da je u sezoni ovde guzva.

 

 

 

 

Koliko smo mi primetili na Limnosu se nigde ne placaju posebno lezaljke i suncobrani. Dovoljno je poruciti nesto iz kafea. Frape je bio svuda 2.5 eur, cesto uz frape daju i besplatnu flasicu hladne vode.

 

 

Izmenjeno 4 okt 2018 (Teogonija)

[Teogonija]

Jos danas i gotovo. Nismo obisli suprotnu stranu naseg Mudroskog zaliva ispod aerodroma ka gradu. Tamo negde je i jedno ostrvce sa putem preko mora, a na njemu crkvica. Opet vetar (izgleda da smo imali srece sto nije duvalo svaki dan) eto prilike da istrazimo i ovaj kraj.

U mestu Pedino vidimo putokaze za Rusko groblje. Culi smo da je Limnos bio vazna baza za bitku kod Galipolja, vezbali su iskrcavanje, Australijanci su imali svoju bolnicu gde su se oporavljali ranjeni i iscrpljeni. Podlegli ranama sahranjivani su na ostrvu, postoje memorijalne ploce i groblje. To nismo obisli.

 

 

Za Rusko groblje nikad culi i zbunjivala nas je godina na tabli 1920-1921. Pored lagune skrecemo na makadam i vozimo duz golog poluostrva Palio Pedino. U istom pravcu su i groblje i crkva na ostrvcetu.

 

 

U podnozju brezuljka je velika stala, curke, paunovi (bez repa) i naravno ovce. 

 

 

Na njihovoj smo teritoriji, stoje i blenu, ni da maknu. Parkiramo kola usred stada pa lagano peske.Na vrhu brega okrenuto ka moru Kozacko groblje.

 

 

 

 

 

Gore beli krst, Bogorodica i mnogo uklesanih imena u nizovima razvrstani po veroispovesti. . Pise ko je ko, negde nema godine rodjenja, za sve je uklesan datum smrti. Ima zena i dece . Na metalnim tablama ugraviran dugacak tekst na ruskom, ne govorimo Ruski.

 

 

Razaznajemo da spominju Donske, Kubanske i Terske Kozake, milosrdne sestre, 85 dece, bracu i sestre, trudnice, oficire, pravoslavne svestenike i budistickog lamu, lekare, ucitelje, umetnike i advokate. Ostavise kosti na golom vetrovitom ostrvu za koje u zivotu nisu culi. Gladni i zedni, bolesni i promrzli. Dirnulo nas je ovo strasno.

 

 

Sta ce Kozaci na Limnosu?

Guglala sam posle, trazila, nasla malo podataka.

Ishod u gradjanskom ratu je bio izvestan i beli general Denikin donosi odluku da se jedan deo ranjenih I bolesnih vojnika I oficira sa porodicama posalje negde van Rusije. Prvi brodovi pristaju u februaru 1920, drugi talas Vrangelovih jedinica napusta Krim i iskrcava se na Limnos u novembru iste godine.

 

 

Kako je izgledala njihova patnaj na “paukolikom ostrvu” zainteresovani mogu procitati na

Limnoska epizoda

 

 

 

 

 

Na putu do crkve Sv. Nikole vetar nas je razbio. Srecemo porodicu grckih iseljenika koji su dosli u posetu rodnom kraju, zena nam objasnjava da Limnos zovu Anemoessa, vetrovito ostrvo. Reko znamo, a i osecamo.

 

 

Vracamo se puni pomesanih utisaka.

 

Na pocetku poluostrva je plaza, mi u vetrovkama, ne bi da se skidamo.

 

 

Nastavljamo dalje, mozda jos nesto zanimljivo iskrsne.

 

Put vodi kroz selo Portiano preko kruznog toka oko drveta.

 

 

U ovom mestu bi trebao da postoji Folklorni muzej, nigde oznake. Mozda je u ovoj zutoj kuci, nekako mi najveca deluje.  Nisam htela da ometam drustvance u kafani, zuta kuca ionako zamadaljena, a i muz nije narociro zainetesovan.

 

 

 

 

 U prodavnicu sam morala da  zavirilm, sa vrata se vec nazirao  haos. Setio se muz nekog grckog silikona (bas ovde) oce da kupi (gradjevinci nigde mira nemaju) Ovakvu svastaru u zivotu ne videh, nema sta nema. Kanti sa farbama, pakovanja napitaka, neke gvozdjurije, hrane za kucice, metli i uglja za rostilj...I silikon, naravno. 

 

Kontias je jedno lepo kopneno mestasce sa obnovljenim tradicionalnim kucama ispod vulkanske litice obrasle borovima.

 

 

 

 

 

U mestu je Galerija balkanskih umetnika, bila zatvorena. Slikali su limnoske pejzaze, ima izgleda i nasih, bilo bi zanimljivo i to videti. U selu su jedine obnovljene vetrenjace na ostrvu.

 

 

 

Kako pise na tabli to je hotel, medjutim ne deluje da iko tu boravi. Popeli mo se se do vrha, naisli i na kafe, ni to nije radilo. Eto i retkog mesta na Limnosu gde moze da se sedne u kafe ispod borovih grana.

 

 

 

 

Vetar je prestao, poskidasmo jakne, pa se spustamo ka obali da proverimo moze li se kupati. Dolazimo na pocetak sledeceg poluostrva - Fakos na kom je obelezena jedna plaza Kokkino. Poluostrvo je dugacko, nenastanjeno, samo beli putevi, uzdizu se visoka brda, do plaze ima oko 7 km. Odustajemo iz istih razloga kao i kod Papie – ne znamo kakav je kvalitet puta,  ima li vetra

 

 

Diapori je pre uspona na Fakos, nije ni selo, ima par kuca, staru uzeriju, jednu tavernu koja bi mozda bila dobra u sezoni (ne znam koliki im je sada promet i da li je sveze), luku sa ribarskim brodicima i zanimljiv turisticki kompleks.  Kucice za izdavanje u tradicionalnom stilu gradnje. Ispred je laguna, lete ptice mocvarice, pogled je na brda Fakosa. Brizljivo se to odrzava, fina je travica, uredno deluje

 

 

 

 

Stotinak metara dalje imaju i plazu gde smo se konacno okupali i kratko zadrzali ispod (opet) opstinskog suncobrana.

 

Za poslednje kupanje na ostrvu biramo Evgatis i dalje prateci obalski put ka Mirini. Blizu plaze prolazi juzni krak magistralnog puta, dalje bi se stiglo do Thanos i Plati plaza koje nas nisu dojmile jednog od prethodnih dana.

 

 

Evgatis je najlepsa od ove tri. Uz magistralu ima nekoliko apartmana za izdavanje, nema prodavnica. Osmatramo na koji cemo deo, mrzi nas da raspakujemo opremu i kako nema skoro nikoga, svejedno nam je. Mozemo i u kafe bar Karavi, tu je i parking, tusevi, kabine za presvlacenje.

 

 

Prostrana je, sa jos nekoliko plaznih barova na veeelikoj udaljenosti. Kod jednog se moze iznajmiti oprema za ronjenje. Pakuju se, na prikolicu tovare pedaline i ostale vodene zanimacije. U sezoni ovde ima vodenih sportova.  Na jednom mestu je napravljena rampa invalidima  za ulazak u more, ni to nigde ne videh do sada.

 

 

Evgatis (zovu je i Nevgatis) je jos jedna tipicna pescana plaza, dugacka i u septembru mirna, sa slicnom pricom...mek lep pesak, toplo i bistro more. Na levom kraju uzdizu se visoke  dine sa morskim ljiljanima, naravno da sam se za kraj i tu popela.

 

 

 

 

Gotov i  ovaj 11 dan, sutra na Dijagoras, pa na kopno. 

 

 

 

Izmenjeno 4 okt 2018 (Teogonija)

[Teogonija]

Sad vidim da ne mozeda se otvori link  u prethodnom postu,( nemam vise mogucnost izmene ) a vezan za Kozake na Limnosu, pa ako nekoga interesuje moze da procita ovde

http://eprints.ibu.edu.ba/564/1/FLTAL%202011%20Proceed%C4%B1ngs%20Book_1_p980-p986.pdf

[Teogonija]

Dodje vreme da se pakujemo pa na put. Kuci jos necemo, zvali nas prijatelji na Sitoniju, njih dvoje sami u cetvorokrevetnom apartmanu, steta da se ne iskoristi. Brodina Dijagoras pristize, cedimo poslednje minute u Mirini.

 

 

Ukrcavanje je bilo brzo i lako, ceka nas dnevna voznja, miran i suncan dan za uzivanje na palubi.

 

 

 

Karte za trajekt smo kupili on line direktno preko prevoznika Hellenic Seaways po ceni oko 165 eur za dvoje i automobil, povratna.

 

Na ostrvu smo sipali samo malo goriva pred povratak, za svaki slucaj, skuplje je nego na kopnu. Pumpi ima dovoljno i ubelezene su na turisticku mapu.

 

Po selima uglavnom ima prodavnica sa osnovnom ponudom, za lebac nece biti problema, za jaja nisam sigurna.  Pored puta ka Mirini,  posle aerodroma su dve velike improvizovane tezge sa vocem i povrcem. U samom gradu ima dosta prodavnica svih vrsta mesara, pekara, samoposluga, a na izlazu je jedan veliki market mislim da je Masoutis.

Hrana je odlicna, izbor morskih plodova velik (hobotnica je specijalitet) , ali tradicionalna ishrana se bazira na mesu. Pevac sa lokalnom flomari pastom, stifado od divljeg zeca, jagnjetina, fava (odlicna!).

 

 

Proizvode i sireve, po lokalnoj recepturi poznat je Katalakto, beli sir koji se nekada stavljao u korpice od pruca (odatle naziv -korpica) i odlican Kackavalj (tako nekako i oni izgovaraju).

 

 

 

 

Ima nekoliko vinarija, vino muskat aleksandrijski je narocito poznato.

Kako na ostrvu ima mnogo timijana, cuven je i med od njega. Nisam ga kupila jer sam uvek skepticna da li je to bas originalan med ili ga krste sa necim.

 

Od taverni posetili smo samo tri i to one koje su kao najpoznatije.

U brdskom selu Sardes u Manteli jeli pevca i divljeg zeca. Taverna je bez ikakvog pogleda, u selu koje nije vredno paznje, ali je vrlo prijatno zahvaljujuci odlicnim konobarima.

 

 

Puno i u septembru. Ja bas ne jedem pevca i zeca svaki dan, pa ne mogu da ocenim sta smo to jeli. Mozda je bila koka i kunic, pitam se odakle im toliko pevaca...a zeceva ima mnogo. Lovna sezona je pocinjala dan nakon naseg odlaska, mada smo mi svaki dan culi pranginjanje po brdima. Elem, hrana je bila ukusna sta god bilo to sto su nam posluzili, treba ici bas praznog stomaka, a na kraju  i uzeti  neki digestiv.

 

 

E da,vredi zaviriti u tavernu, bar na putu do toaleta. Po zidovima su posteri sa prizorima ruralnog zivota, ja to volim. Tu sam i videla da se onaj sir iz korpica nekada potapao u more.

 

Taverna Flomari kod Gomati plaze je za svaku preporuku. Spoj tradicije i inovativnosti, ukusno i zanimljivo. Pa i ako se ne jede nista, treba bar popiti picence i uzivati u spokoju.

 

 

Odlicna mekana hobotnica sluzena sa favom, grilovano povrce redjano sa pecenim krompirom (zanimljivo) i seljacka salata po receptu gazdarice kao vrhunac. Na vrhu su male zive tikvice secene na kolutice i marinirane u maslinovom ulju, sircetu, zacinima. Hrskavo i osvezavajuce. To pod obavezno probati. Atmosfeta familijarna, kad je gazdarica svima donela uzo bilo je nazdravljanja na raznim jezicima. 

 

U kopnenom selu Lichna u Mudroskom zalivu svega par km od naseg smestaja je kao najcuvenija ostrvska "Lako cemo", ne znam grcki naziv, jedina je u selu.  Dobro je sto smo prvo tamo svratili, pa nisam mogla da poredim. Mnogo je hvale i dizu u nebesa, sad naknadno ja imam gomilu zamerki. Lichna je isto jedno selo koje sem ove taverne pored crkve i nema bog zna sta zanimljivo. Sa celog ostrva dolaze ovde da jedu. Hobotnica nam je bila zilava i malo je vise uhvatila zar, sluzena je uz komade ukiseljenog crvenog luka sto je zanimljivo, ali mrsavo kolicinski. Fava je bila odlicna, jagnjetina seckana na male komadice, kao medaljoncice servirana preko horta ( njihovo divlje zeleno bilje) bila je ukusna i mekana. Narucili smo sir Katalakto, tamo mi se dopao i bila sam iznenadjena sto je blagog ukusa (neocekivano, jer je ovcije mleko)

 

 

Kad sam kuci probala Katalakto jakog i punog ukusa , to veze nije imalo sa onim u taverni. Belo vino nije bilo rashladjeno. Previse zamerki za No1 na ostrvu. Lako cemo. Da li im je slava udarila u glavu, ne znam, a i porcije su im malecke, sve su to vise neka predjela. I malo su drveni konobari, nekako sa visoka... preporucuju dnevna jela, a za njih nigde cene u meniju. Kao da rade u Hajatu a ne u kafani sa neudobnim stolicama na zemljanom podu. Meni tamo ipak bilo lepo jer sam odmah udarila po vinu, bilo krcato, ne znam samo sta su ona silna deca jela tamo.

 

Nije bilo para da se vise degustira, cenim da u staroj luci Mirinemoze dobro da se jede. Da, probala sam i giros, videla ga na dva mesta. U lokalu Souvlaki.gr nista nije valjao, cena 2.5 eur ne naplacuju dodatke.

 

Venizelika 

 

Od slatkisa probali baklave, pune krupno seckanih oraha i Venizeliku - limnoski specijalitet,  pravljen za Venizelosa kada je dolazio na ostrvo.

 

Turisticke agencije u Mirini, uglavnom locirane u Turskoj uvali, nude razlicite dnevne ekskurzije po unutrasnjosti ostrva, za one koji nemaju automobil. Agencije za rentiranje automobila,  takodje smo videli samo u Mirini. Redovne autobuske linije nisu dobra opcija za samostalan obilazak. Iz Mirine se moze i na dnevne "morske" izlete. Ribarenje, vecernji polasci, poseta plaza i sl. 

 

 

 

U Mirini, u Grckoj uvali, blizu Arheoloskog muzeja nude se i bicikle za iznajmljivanje. Kako ovo funkcionise ne znam,  videli smo po ostrvu mnogo biciklista (doduse, sa ozbiljnijim biciklovima) tako da moze biti zanimljivo i za ovaj vid aktivnosti jer nisu zahtevni putevi. 

 

 

Ostrvo nije preveliko i naporno za istrazivanje, sa nase centralne pozicije na sve strane najduze smo vozili 30-tak km. Brda su niska, nisu teska za savladavanje. Asfaltni putevi povezuju sva sela, ima ih oko 30, a do mnogih plaza se dolazi zemljanim putevima. Mreza ovih puteva je vrlo, vrlo razgranata (treba doci do svih tih njiva, kapelica, plaza) vecinom u odlicnom  stanju, bez rupa, kamenih ispupcenja. Najcesce su siri od asfaltnih kroz neka sela,  tako da se njima bez problema moze voziti i obicnim automobilima.

 

 

Ostrvo je oker, zuto i braon sa mnogim dolinama gde su obradiva polja. Oskudno zelenilo vinograda, smokvi, badema, maslina, tamariski i ponekog bora na takvoj pozadini upecatljivo dolazi do izrazaja.

 

 

Bez velikih ocekivanja, znajuci da nema scenicnih plaza u usecima i medju stenama, bili smo prijatno iznenadjeni i mnoge su nam se dopale, narocito na nasoj istocnoj polovini.

 

Obilje interesantnih lokacija za istrazivanje, mir i tisina, odsustvo guzvi i ocuvan tradicionalan nacin zivota su nas toliko dojmili da ozbiljno razmisljamo o povratku za neku godinu.A i ostalo je jos coskova u koje nismo zavirili.

 

Ne radi se vise ovako, ali je lepo videti kako je nekada bilo

 

 

Nadam se da se stvari nece bitnije promeniti i da ce Limnos ostati jedno od retkih autenticnih mesta.

 

 

 

 

Toliko od mene, ja vise o ostrvu ne znam 

 

 

 

Izmenjeno 4 okt 2018 (Teogonija)

[dujaspasa]

Bravo, @Teogonija! Zaista si nadahnuto i sa puno iskrenosti napisala ovu divnu priču. 

Svaki tvoj putopis je odličan, al' mi se čini da si ovim prevazišla sve prethodne.

Mislim da treba da "zaoštriš olovku"  i kreneš da pišeš roman. Imaš oko za detalje, primetiš skrivene stvari, duhovita si kad treba... 

U svakom slučaju, sa zadovoljstvom ću sve ponovo pročitati.

[Teogonija]

@dujaspasa

 Hvala na lepim recima, zadovoljstvo  je procitati  da  trud nije bio uzaludan 

Citajuci sada kompletan tekst, primetila sam poprilican broj  raznih gresaka (slovnih, razmaka, interpunkcija  i sl.),  a kako nemam mogucnost korekcije, nazalost tako ce i ostati. Izvinjavam se  citaocima sto sve nije malo pismenije.

Izmenjeno 5 okt 2018 (Teogonija)

[Zoe__]

Bila sam na Limnosu ali mi je drago sto sam jos jednom putovala tamo zahvaljujuci vasem putopisu

Posebno mi se svidjaju iskustva sa Farakla, mi smo isli po izuzetno obacnom i vetrovitom danu (koliko zaista zrno peska moze da boli saznah tad ) jos vise izgleda kao sa druge planete po lepom dnevnom svetlu. 

Ljubav za Limnos 

[jelenap.]

Izuzetno mi se dopada što sve ono što fotografija u potpunosti ne dočara, tvoja priča jako vešto dopuni i isprati. E to je sa mog gledišta pravi spoj i prava mera. 

Odličan putopis.  

[ljerka]

Sjajno  ! Poezija od putopisa. .

Nadahnuto,  rečenice sa težinom koje  uspešno docaraše spokoj i lepotu Limnosa. Svaka čast ! 

[grau]

Limnos se malo promenio od vremena pisanja ovog putopisa. Neke delove na Istoku ostrva, sela Kontopuli, Kaliopi i plažu Keros su potpuno okupirali Bugari koji idu svuda gde ima vodenih sportova. Isto tako plaža Saravari je postala udarni bugarski resort u sezoni, naročito otkako su tamo u zaleđu izgrađeni apartmani i taverna. Ove godine u zaleđu Mikro Fanarakija kreće sa radom blok od 6 bungalova, iako simuliraju tradicionalan stil ta plaža, jedna od lepših na ostrvu neće biti ista. Trebaće neko vreme da izraste drveće da to malo humanizuje.

Moja preporuka je da se ne ide na Limnos u avgustu jer je tada prenakrcano turistima, pored Bugara za koje je Limnos ono što je za Srbe Istra, prošle godine su ga otkrili i Rumuni, povećao se i broj Nemaca i Austrijanaca a i Italijani se naziru. Sreća pa je to i dalje samo u visokoj sezoni kada je ostrvo ionako najmanje zanimljivo ali ono ima skromnu turističku infrastrukturu pa su recimo restorani rezervisani po 7 dana unapred a to vam ne treba a i smeštaj ume da bude skup. Jun i septembar su idealni.

Ja sam imao sreću da boravim na Limnosu sada već bukvalno u svakom mesecu godine i ovo ostrvo je pravi kameleon, uvek je drugačije i uvek je božanstveno (sem u avgustu). Sada sam bio za Uskrs i ta lepota vegetacije je nešto neopisivo, ta polja maka, lavande i kamilice, ne postoji novac kojim se mogu platiti ti mirisi i pogled.

Sa jednom stvari u tekstu se ne slažem a to je pasus o taverni Ennoia Poxs - lako ćemo. To nije mesto za ljude koji dođu samo da večeraju. To je ozbiljno gurme mesto koje je pomerilo standarde i limite gastronomije na Limnosu. Način na koji se sprema hobotnica je tradicionalan za ostrvo - a to nije raskuvavanje dok ne krene da se raspada od mekanosti. Hobotnica se tamo ne kuva u vodi već se stavlja u lonac bez vode i onda kuva u svom soku (moru) koji pusti. To je vekovima star način na Limnosu kojim se zadržava strukura i ukus hobotnice, Onda se baci na jaku vatru i potom servira sa pireom od tarame, ukiseljenim lukom i vinskim moštom. Zanimljivo je da su jedini ljudi od kojih sam čuo iste zamerke (žilava hobotnica) bili Srbi, bukvalno. Zato ih uglavnom uvek kada me pitaju za savet i šaljem u tradicionalna grčka mesta gde dobiješ brdašce mesišta i tanjir pomfrita - Mantela u Sardesu, To Paradisiako u Propuliju i Galazio Limani u Mudrosu, na primer.

Divan putopis, svaka čast za predanost i detalje. Septembar je i za mene divan mesec kada se oseća da je leto na zalasku a i dalje možeš da uživaš u toplini vrelog peska i mora, plus svi divni plodovi ostrva su tu, grožđe, smokve. U putopisu su inače neke stvari i za mene što sam tamo skoro pa lokalac bile novost - recimo snopovi susama. Znam da se gaji na ostrvu jer postoji lokalna proizvodnja tahine čiji je kvalitet egzemplaran ali nisam znao gde su polja. Znam recimo gde su ostaci polja pamuka od kojih je Limnos nekada živeo i jako prosperirao.

Izmenjeno 3 jun 2021 (grau)

[grau]

Jao da ovo umalo da zaboravim, molim te skloni slike i pricu o onoj maloj uvalici povise Fanarakija

To je stvarno tajno mesto za koje zna malo ljudi, jedno od retkih na Limnosu gde covek moze da se skine go i uziva

I gde je stvarno izolovan od ostatka sveta.

Glupo bi bilo da se procuje pa na mestu za mozda max 6 ljudi bude 60.

[Sabrijel]

 

Sa jednom stvari u tekstu se ne slažem a to je pasus o taverni Ennoia Poxs - lako ćemo. To nije mesto za ljude koji dođu samo da večeraju. To je ozbiljno gurme mesto koje je pomerilo standarde i limite gastronomije na Limnosu. Način na koji se sprema hobotnica je tradicionalan za ostrvo - a to nije raskuvavanje dok ne krene da se raspada od mekanosti. Hobotnica se tamo ne kuva u vodi već se stavlja u lonac bez vode i onda kuva u svom soku (moru) koji pusti. To je vekovima star način na Limnosu kojim se zadržava strukura i ukus hobotnice, Onda se baci na jaku vatru i potom servira sa pireom od tarame, ukiseljenim lukom i vinskim moštom. Zanimljivo je da su jedini ljudi od kojih sam čuo iste zamerke (žilava hobotnica) bili Srbi, bukvalno. Zato ih uglavnom uvek kada me pitaju za savet i šaljem u tradicionalna grčka mesta gde dobiješ brdašce mesišta i tanjir pomfrita - Mantela u Sardesu, To Paradisiako u Propuliju i Galazio Limani u Mudrosu, na primer.

Ha, jela sam tu hobotnicu, u nekom od restorancica u Mirini i meni se baas dopala.  Jedino sto mi se nije svidelo, i eto prilike sad da pitam nekog ko se mozda razume, je ona usoljena sardina u velikim limenim konzervama (mislim da smo to u Masutisu uzeli). Sta se radi sa tim? 

[grau]

pa ništa, otvori se konzerva, sardina opere od soli, očisti od svega što bi moglo da smeta - ostaci krljušti, centralna kost, ako je ostalo nešto od utrobe.  lokalni način serviranja koji ćeš zapravo retko gde naći je da se riba isfiletira, da se par minuta tako otvorena podrži u vodi da se odsoli, onda se baci voda, natapka kuhinjskim ubrusom da se osuši, onda se sipa malo sirćeta preko fileta. ako je prejako par kapi vode da se niveliše. preko toga tanki krugovi crnog luka. u čaši rashlađeni cipuro, po želji sa ili bez anisa (uzo ili obična lozovača). na drugom tanjiru lokalni sir, kalataki ili melihloro, ko hoće beli ili žuti. i onda polako, pa dokle stignete...

[Teogonija]

@grau nadam se dobroj sezoni ove godine  na cudesnom  Limnosu. Izvestavaj nas i dalje  s vremena na vreme o promenama koje ostrvo "trpi" tek da znamo sta nas ceka ako se jednom ponovo zaputimo tamo. 

Bas bi volela jos jednom da dam sansu hobotnici tj. kuvaru u "Lako cemo". Mora da mu nije bio dan onomad kad sam bila . Limnoski nacin spremanja nije mi nepoznat  jer morsko sam dete sa ozbiljnim prof  ribarima u familiji (imamo cak i jedinu prof zenu ribara, takozvanu Morsku vučicu o kojoj je svojevremeno snimana dok. emisija) tako da sam odrasla na onome iz mora vise nego na brdascima mesa i pomfrita, a inace bas njeno velicanstvo   hobotnica je obavezan gost na porodicnoj slavi. Tako da se pomalo  razumem u "problematiku" zilavih i mekanih krakova (kraka? kako se kaze u mnozini ne znam) u tome i jeste glavna  vestina, a ona ne moze da se raskuva... ako se kuva duze nego sto je potrebno postane ono sto ne treba da bude. 

 

Tako da ostajem pri tome da je moj krak bio gumen  kao zvaka i sagoreo  do gorkog ugljenisanog  a belo  vino bilo neoprostivo mlako, sve ostalo sto smo probali je bilo ok. I da, ukiseljena kapulica se i kod mene u Dalmaciji sluzila uz hobotnicu a vinska domaca kvasina je takodje uvek tu da se ćušne posvuda,  tako da

Mediteran ima mnogo svojih razlicitosti  ali i slicnosti. 

I da li sam ja luda pa ovoliko pisem o jednom kraku  hobotnice koji je serviran pre 4 godine, a  nakon tvog posta od pre godinu dana? A ko to više i može znati

Za onog zeca i pevca u Manteli sam rekla da nisam bas upucena  kakvog bi to trebalo biti ukusa i ne razlikujem pevca od koke, ajd  zeca od kunica mozda malo vise, ali za morske zivuljke...

Hocu reci, da  se dok pisem trudim da ne  dajem olako sudove o bilo cemu, da se ogradim kada je potrebno da bi citaocima bilo sto  jasnije dok  prenosim neki dozivljaj koji je naravno nuzno i  subjektivan (jer da je drugacije ne bi ni se ni zvao dozivljaj).  Verovatno  mi ne  uspeva sve to uvek. 

Eto to je mozda susina ove moje  duuugacke poruke

Istina je i da mi nedostaje pisanje po forumu pa bi mi bilo pametnije da prionem na pisanje novih putopisa.

Veliki pozdrav i zavidim ti sto mozes da uzivas na Limnosu kad god hoces (ako sam dobro shvatila) 

Ostrvo koje ostavlja snazan utisak.

Poruka napisana u mirnom i prijateljskom tonu, nadam se da ce tako i biti shvacena.  na paznji.