Kolima iz Srbije za Tursku

[Prasnjavi]

И супруга и ја возимо али мислим да није страшно до Солуна да један вози. Пошто иначе стајемо у Романтику, имам довољно времена да се одморим и освјежим. Прије двије године смо из цента Солун до Земуна, са стајањем сат времена у Предејанима, стигли за 7,5 сати лагане вожње (кроз БЈРМ по ограничењима а на нашем аутопуту нисам прешао 140).

Овај хотел у Лагосу смо одабрали јер је баш ван вреве и могу лијепо да се одморим пред наставак пута. Порто Лагос има 370 становника. А, ако нам се баш и не буде одмарало, Ксанти је на 25 километара одатле. Послије, до Ајвалика имамо "само" 500 километара. И то је ОК јер контам да доручкујемо у Бургер Кингу у Пешану, и контам да имам још сат времена одмора око/на трајекту преко Дарданела.Контам да смо око 6 послије подне у Ајвалику тако да имам времена и да се окупам.

[727]

Da i ja iznesem svoje prošlogodišnje iskustvo o putu kolima u Sarimsakli. Odmah da kažem da sam pri planiranju puta pročitao ovu temu i da se pokazala dragocenom.

Na početku da iznesem neke opšte pretpostavke i lične faktore koji su uticali na plan: vozim naizgled neprimeren auto za ovako nešto (Z101, doduše, tek dve godine star i u odličnom stanju, sa kvalitetnim tamnim folijama - veoma važno za one koji nemaju klimu; LPG boca malog kapaciteta je nametnula i planiranje točenja gasa na odgovarajućim pumpama). Vozim sam i imam 25-o godišnje bogato vozačko iskustvo i daleko nadprosečan broj prevezenih kilometara za sobom. Bgd-Sarimsakli, 1.350 km nije mi ništa strašno i nikakav razlog za izbegavanje, ali činjenica da su na zadnjem sedištu dvoje klinaca a da auto nema klimu (najveći nedostatak) ipak nameće posebnu ozbiljnost.

Analiza ovih činjenica je prosto nametnula opciju "dvonoćnog" puta sa dnevnim odmorom u Grčkoj. Plan za odlazak je izgledao ovako: polazak u ponoć, dnevni odmor na plaži u Stavrosu ili Asprovalti i večernji nastavak puta. Do Stavrosa je išlo kao po loju. Granica SRB-MAK oko 04.00, praktično bez zadržavanja. Planirali smo da nekih sat-dva provedemo na Veleškom jezeru, ali prevideo sam banalnu činjenicu da smo tamo stigli tek sa prvim nagoveštajem zore i da je sve bilo sablasno pusto. Ipak, lepo je tamo i preporučujem svraćanje svima koji idu u neko normalnije vreme. Kolima smo obišli šta je moglo i već posle 10-15 minuta nastavili. U Grčku smo ušli kod Dojrana pri čemu ni malo nismo oduševili grčke carinike kojima sam morao da lupam na prozor ne bih li im dao do znanja da imamo namere da pređemo. U Valandovu postoji pumpa MAK petrola i toče sve vrste goriva. Obavezno napunite rezervoar(e) jer im je gorivo odlično i mnogo je jeftinije nego u Grčkoj. Do Soluna (u koji se ne ulazi) ide se odličnim i brzim putem, a par kilometara pre izlaska na Egnatia odos, postoji dobro obeležena benzinska pumpa na kojoj ima gasa (obavezno iskorititi priliku). Malo je nezgodan izlaz na novi auto put pa obratite pažnju; mene je ovde GPS (i pored najnovije karte) prevario pa sam napravio neplanirani krug od nekoliko kilometara, ali u "drugom pokušaju" obratio sam pažnju na putokaze i nije bilo problema.

Već oko 7 sati stigli smo u Stavros, pravo pred veliku plažu. Brže od planiranog. Na žalost, dočekalo nas je pravo jesenje vreme. Prethodne noći kiša je lepo zalila pesak, a vetar je podsećao na jesenju beogradsku košavu. Pokušali smo da u ležećem "aerodinamičnom" položaju na plaži sačekamo prolepšavanje, ali svaki pogled na istok, odakle su oblaci stizali, nas je obeshrabrivao. E tu su strateški planovi morali da se menjaju operativnim odlukama. Dogovor je bio: hajdemo polako (cilj je trošiti vreme, jer smeštaj u Turskoj smo imali od sledećeg dana) na istok pa čim vidimo da se vreme prolepšava, pravo na prvu plažu. I tako, prilično pustim auto putem, polako se dovukosmo do Kavale, a bez ikakvih nagoveštaja prolepšavanja vremena. Tu smo svratili do prve veće samoposluge i BTW zgranuli se cenama (u nekim ranijim planovima za letovanje, gde je i Grčka bila realna opcija, a na osnovu ranijih iskustava, ni u naznakama nismo imali tolike cene). Proveli smo sledeća dva sata u duksevima na jednoj lepoj plaži na izlasku iz grada a kada smo primetili da nam Tasos šalje olujni oblak već je bilo kasno i dobro pokisnusmo dok smo uspeli da se upakujemo u auto. Kiša nas je mestimično dobro nalivala do pred Aleksandropulis gde se neočekivano razvedrilo. Ovaj grad nam je bio potpuna nepoznanica. Pošto nismo planirali zadržavanje u njemu, nismo se ni pripremili i pročitali ništa o tom gradu. Šteta. Grad je lep, prilično veliki i ispostavilo se kao pun pogodak što smo tu svratili. Za plažu nije bilo odgovarajuće vreme i pored sunca koje se pojavilo, bilo je hladno tako da smo veče proveli u samom gradu. U kolima smo pokušali da malo spavamo, ali to baš i nije jednostavna misija, tako da smo u 01.00 krenuli dalje. Inače, na izlasku iz ovog grada postoji pumpa sa gasom, ali pošto previdom nisam upisao lokaciju u GPS, nije ni bilo svrhe da je tražim.

Granica Grčko-Turska je baš doživljaj. Kod Grka smo opet bili prvi na rampi i prođosmo je za minut. A onda kreće zabava: lagana vožnja (ako sam zapamtio, ograničenje je 20 km/h pored do zuba naoružanih Grčkih a potom i Turskih vojnika) preko dugog nasipa i mosta do Turske carine. Ovde se treba zaustaviti na pet(!) šaltera uz jednu šetnju do "trafike" sa vizama (jel ih, beše, ukidoše pred ovu godinu?). I još jedan zanimljiva crtica: dok smo bili parkirani iza jedne od tih kućica (kupovina viza) priđe nam jedan čovek i smejući nam se obrati "Dokle bre vi u ovome?". Ispostavilo se da je to neki naš vozač jedne od onih drumskih krstarica-hladnjača. Pošto se sipeća kiša ponovo pojavila, veoma ozbiljno nas je upozorio da se ne igramo u ovakvim vremenskim uslovima jer je nepažljiva vožnja turskim putevima po kiši kroz predele s maslinjacima pogibeljna. Savet zlata vredan!

U nastavku, dosadnim pravcem brzo stigosmo do Kesana. Tu se na velikoj raskrsnici (kružni tok sa semaforima!) nalazi Shellova pumpa (obratite pažnju da se sa ove pumpe i prema jugu i prema zapadu koristi izlaz prema jugu, paralelno sa glavnim putem u dužini nekih 500 m, da ne biste kao ja išli 8 km prema Istambulu do prve mogućnosti za polukružno okretanje). Ako koristite LPG, napunite ovde rezervoar i ne žalite cenu od 2,02 lire. Vredi svaku paru! Za nas koji smo navikli na đubre od našeg goriva, ovo je otkrovljenje! Inače, cene LPG-a su na ulasku u Tursku, pa do Čanakalea 1,95-2,02 lire, dok južnije može da se nađe i za 1,80 (ne i na Shellu, oni znaju zašto drže cenu). Do trajekta u Čanakaleu došli smo lošim do pristojnim putem. GPS nas je nepogrešivo naveo na kapiju trajekta. Na žalost, kada smo stigli, samo smo pogledom ispratili postojeći trajekt. Obradovali smo se sledećim koji se odmah postavio, ali džabe kad smo na njemu čekali pun sat do sledećeg polaska (12,5€, ako se dobro sećam, auto + 4 osobe). Noćni prelazak Dardanela je fenomenalan! Ako imate GPS, pratite kretanje trajekta, zabavno je. Odavde put postaje prilično neobičan (ne mogu baš da ga okvalifikujem lošim). Širok je ali neverovatno valovit sa mnogo slojeva veoma različitog asfalta gde gume veoma različito prijanjaju, od nekog betona pa do smole... na kiši veoma klizav (hvala onom kamiondžiji na upozorenju). Na planini ispred Ajvačika (ne Ajvalika, taj dolazi kasnije) me je uhvatio umor pa sam na sedištu odspavao 10 min (nije greška i nije smešno, kratkotrajni san, po nekima i kraći od 1 min, je sjajan način za neku vrstu "reseta"). Uz ledenu kafu, bio sam kao nov i produžismo dalje. Možda je vredan pomena i put od Ajvačika do Edremita gde se nekih 30-ak km vozi širokim bulevarom pored obale i gde ni sam ne znam koja su ograničenja. Trudio sam se da pratim njihova vozila i tako mi je putna brzina je bila nekih 80 km/h.

U Sarimsakli, pred ulaz Buyuk Berka, GPS nas je nepogrešivo doveo na sam doručak (ponudili su nam da odmah uđemo u sobu ne čekajući predviđeno vreme).

Na kraju, kratak komentar: plan puta je bio dobar, ali vremenske prilike su uslovile njegovu značajnu izmenu i na to nije moglo da se utiče. Noćna vožnja je sjajna i sa stanovišta brzih prelazaka granica (svuda nailazite bukvalno na rampu) i izbegavanja gužvi i policijskih kontrola. Vozite ritmom koji vam odgovara. Šta bih promenio? Ne bih planirani dnevni odmor imao u Stavrosu (tačno polovina puta), već bih vozio do Aleksandropulisa, uz nešto raniji večernji polazak (verovatno oko 22h), jer je put kroz Tursku bar jednako naporan kao cela prethodna trasa.

Ako je nekome bilo zanimljivo i korisno da ovo pročita, hvala mu na trudu. Ako treba, mogu (ali kraće:) da pišem i o povratku (bilo je drugačije, sa zadržavanjem u Troji OBAVEZNO!!!), a skoro da sam razvio i strategiju za ovogodišnji put u Kušadasi.

Pozdrav!

[marvik]

Pozdrav svima,

Prosle godine smo bili u okolini Kusadsija kolima, hotel se zvao Egeria Beach Club 4* sasvim solidan za porodice sa malom decom, ali to je druga prica. Mnogo dobrih saveta sam pokupio sa ovog foruma tako da jednostavno osecam potrebu da opisem nas put do Turske. Posto sam iz Vranja, isli smo preko Grcke jer nam taj put mnogo vise odgovara. U grupi su bila tri automobila, Opel vectra bez klime(sa dvoje dece!!!), Skoda octavia i Golf. Posto nismo imali GPS skinuli smo sa viamichelin.com detaljne mape koje fantasticne, sve to lepo odstapnao i treba samo pratiti uputstva. Polazak je bio u 12:20 iz Vranja. U 15:00h smo usli u Grcku bez zadrzavanja na granici . Tu smo napravili prvu pauzu za rucak. Na zadnjoj benzinskoj stanici u Makedoniji smo napunili rezervoare posto je gorivo u Grckoj skuplje. Put kroz Grcku je odlican, bez guzvi, tako da smo napravili 1 pauzu od dvadesetak minuta. Na 2-3km od granicnog prelaza sa Turskom ima iskljucenje koje vodi do benzinske stanice gde moze da se natankira gorivo po nizoj ceni nego u Turskoj. U vreme kad smo mi isli placala se jos uvek viza, sad su vize ukinute tako da je putovanje jevtinije za 40EUR. Prosli smo Tursku granicu tacno u 21:30h po lokalnom vremenu i tu smo napravili malo vecu pauzu za veceru. Odatle pravac za Eceabat putem E90/D550 (isti put samo razlicita internacionalna i lokalna oznaka)odakle se uzima trajekt za Canakkale . Treba obratiti paznju da je medjunarodna oznaka puta do Canakkalea E90, a nadalje E87. U periodu kad smo mi isli nije jos uvek pocela sezona tako da je trajekt isao na svakih sat vremena, a u periodu od ponoci do 06:00h na svaka dva sata. U sezoni, trajekt ide na pola sata, a od ponoci na svakih sat vremena. Stigli smo na trajekt desetak minuta pre ponoci taman da kupimo karte za trajekt koje kostaju oko 20 turskih lira. Put trajektom traje nekih tridesetak minuta, taman dovoljno za pauzu. Od Canakkalea je bitno da se prate oznake autoputeva narocito njihove lokalne posto je medjunarodna oznaka E87 do samog Kusadasija dok se lokalna oznaka menja. Put je dobro obelezen, na svakom skretanju se moze videti lokalna oznaka tako da je potrebno pratiti lokalne oznake i ne moze da se zaluta. Na polovini puta izmedju Cankkalea i Kusadasija postoji dosta krivina u duzini od oko pedesetak km i oznaka klizav kolovoz. Mi smo imali srecu da nije padala kisa a kazu kad pada kisa moze da bude veoma gadno i lako moze da se izleti s puta. Otprilike u tom delu je pocela kriza tako da smo malo usporili i napravili par pauza. Zadnjih stotinak km do Kusadasija je odlican i put, kao u Grckoj. Na ovom delu se placa i putarina 1,5lira. Hotel gde smo mi isli je oko 25km posle Kusadasija. Bilo je malo lutanja pri kraju, ali oko 06:30h (lokalno vreme) smo stigli do hotela. Ukupno Vranje - Kusadasi 1250km sa pauzama (ako se ne varam napravili smo 6 -7 pauza sa sve granicnim prelazima) za 17h.

Treba obratiti paznju da put zadnjih 300km do Kusadasija ide kroz naseljena mesta sa semaforima. Turci su se pametno dosetili da nocu iskljucuju semafore tako da nema zaustavljanja. Danju semafori rade i cesto se staje pa jos kad upece zvezda...Inace putevi kroz Tursku nesto i nisu mnogo sjajni. Pri povratku smo videli da se uzurbano gradi autoput koji bi trebao da spoji grcki autput sa onim turskim koji pocinje kao sto rekoh oko 100km pre Kusadasija. Pre polaska su nam pricali da Turci ne kaznjavaju i da moze da se vozi brze nego sto je ogranicenje. Na par mesta smo videli tursku saobracajnu policiju ali nas nisu zaustavljali. U hotelu smo upoznali nase ljude koji su takodje dosli kolima ali danju i kazu da su danju veoma strogi, pa nema veze da li si stranac ili lokalni. Njih je zaustavila policija i platili su 60EUR kaznu za prekoracenje brzine - ogranicenje je bilo 60km/h, a oni su isli 90.

Kao sto rekoh na pocetku price nasa kola nisu imala klimu ali klinci su dobro podneli. Prosecna temperatura u toku puta je bila 27-32stepeni. Svima preporucujem ko ima lap top da obavezno improvizuje neki stalak za lap top. Ja sam napravio jedan nosac od sper ploce, uz crtace i igrice decu nisam cuo. Ako nekog interesuje mogu da postavim sliku kako je to izgledalo.

Na kraju dali je naporan put DA . Treba se psihicki spremiti za ovako dug put. Jednog od nas je kriza uhvatila vec oko Soluna, kad smo stigli nismo mogli da ga nateramo da udje u kola sledeca 5 dana.

Da li bih ponovo isao DA - samo ovaj put ne mogu da ukombinujem odmor za kraj juna, a drugi period mi ne odgovara

Da li treba da se napravi pauza recimo u Canakkaleu oooo DA

Od mene toliko, nadam se da ce nekome koristiti.

[miki2]

[Pozzz imali hotela negde pored puta gde bi se mogla praviti pauza za spavanje? a inace i ja sam napravio pomunutu policu

Izmenjeno 22 feb 2011 (ljerka)
Direktan odgovor na post, nema potrebe za citiranjem

[727]

Ako je nekome bilo zanimljivo i korisno da ovo pročita, hvala mu na trudu. Ako treba, mogu (ali kraće:) da pišem i o povratku (bilo je drugačije, sa zadržavanjem u Troji OBAVEZNO!!!), a skoro da sam razvio i strategiju za ovogodišnji put u Kušadasi.

Evo i plana za ovu godinu (prolazna vremena su pesimistička, verovatno će se putovati brže): Polazak u 0-0.30; Asprovalta u 8 h; nastavak puta u 14 h; Čanakale (možda i Aleksandropulis, ovih dana pada odluka i rezervacija hotela) u 20-22 h; nastavak puta u 8 h.

Povratak: Polazak u 13-14 h; Aleksandropulis (ili Čanakale, obrnuto od odlaska) 21-22 h; nastavak puta u 8 h; Asprovalta u 13-14 h; nastavak puta u 18 h; Ohrid u 23 h; 2-3 dana u Ohridu; 22-24 h polazak za Bgd.

Dosta je drugačiji plan puta od prošlogodišnjeg jer imamo namere da u više mesta svraćamo tokom dana. Verovatno će i sadnica izgledati nešto drugačije uz kraća zadržavanja u ovde pobrojanim mestima na račun nekih drugih usputnih.

Da dopunim sa konstatacijom da put kroz Bugarsku jeste kraći oko 150 km, ali to se neutrališe činjenicom da prvi put more vidite tek kod Galipolja. Putovanjem kroz Grčku, vrlo brzo se stiže do mora, odakle se može opušteno putovati sa mogućnošću osveženja u moru, takoreći, bilo gde. O kvalitetu puta da i ne govorim. Ipak, činjenica je da se potroši više goriva koje je u Grčkoj i skuplje nego u Bugarskoj, ali sve ima cenu.

Pozdrav!

Izmenjeno 21 feb 2011 (727)

[Prasnjavi]

Оно што мене интересује, а вјерујем да ми Марвик и 727 (пошто су последњи поставили постове) могу помоћи је:

- Да ли је то скретање за последњу бензинску пумпу у Грчкој обиљежено знаком за пумпу, или град/село... Рекосте да је 2-3 километра пред Турском границом па, контам, да се не бих враћао. Мени треба дизел и таман би ми био пун резервоар од ГР-ТР границе и назад.

- Неко је раније помињао бесцаринску зону између Грчке и Турске и неке фри шопове. Има ли тога и даље и ако има, вриједили си свраћати?

- Јесте ли свраћали у Burger King и Кешану? И ја контам да преноћим негдје око Аспровалте или Ксантија па контам да би у Кешану било вријеме ручка. Неко је писао и о одличном буреку у Чанакале(и,има... како ли се већ зове и пише?). Не бих се баш усудио да чекам до тамо са двоје клинаца. Ако успијемо да пронађемо тај бурек, добро и јесте. Али, сигурица је сигурица. Марвик, гдје си ти стајао на вечеру ("Prosli smo Tursku granicu tacno u 21:30h po lokalnom vremenu i tu smo napravili malo vecu pauzu za veceru".)?

- Да ли, и гдје, мијењате новац на уласку у Турску?

Хвала вам на исцрпним путописима.

[727]

- Да ли је то скретање за последњу бензинску пумпу у Грчкој обиљежено знаком за пумпу, или град/село... Рекосте да је 2-3 километра пред Турском границом па, контам, да се не бих враћао. Мени треба дизел и таман би ми био пун резервоар од ГР-ТР границе и назад.

Primetio sam da kod svakog izlaska sa Egnatie imaš oznaku za udaljenost od benzinske pumpe. Ja sam se uzdao u GPS gde se mogu selektovati pumpe po nazivima ili udaljenostima. Na žalost, ne i po tome da li imaju određeno gorivo, pa takve treba posebno planirati.

- Неко је раније помињао бесцаринску зону између Грчке и Турске и неке фри шопове. Има ли тога и даље и ако има, вриједили си свраћати?

Freeshop je neposredno ispred prve Turske rampe. Dobro je obeležen i radi usred noći (videli smo da neki ulaze, ali nije nas interesovalo).

- Јесте ли свраћали у Burger King и Кешану?

Ne, ali imaš veliku samoposlugu (cene slične našim, svraćali smo u povratku, ne treba gubiti vreme osim da potrošite preostale lire) dijagonalno od Šelove pumpe (spominjao sam gde je). Ona je u sklopu manjeg trgovinskog centra (Levis, Beneton...).

- Да ли, и гдје, мијењате новац на уласку у Турску?

Nismo menjali do Ajvalika. Potreban je samo za trajekt i gorivo (preporučujem plaćanje karticom), ali i tu primaju evre (uz malo pogađanja oko kursa, ali nije ni to loše za zagrevanje:).

[Prasnjavi]

Хвала на брзом одговору. Вјерујем да имају дизел на тој пумпи јер претпостављам и да камионџије имају интереса да ипају гориво у Грчкој. Видио сам на ViaMichelin да је последње искључење пред границу за Арданио и Ферес (на јужној страни Егнатије) а на Google Earth-у сам видио у Арданиу нешто што би било налик на бензинску пумпу

Izmenjeno 22 feb 2011 (DraganV)
ne citirati ako se poruka odnosi na prethodni post

[marvik]

Sto se tice znaka za pumpu, generalno znakovi za pumpe u Grckoj su slabo vidljivi tek plocica 30x30cm, tako da je mi nismo primetili, ali ima znak za iskljucenje ne znam za koje mesto. Inace vecera je bila s nogu tu na samoj granici ima jedan mali restoran brze hrane i tu smo jeli. Novac smo prvi put u Turskoj zamenili na benzinskoj stanici nije nas zeznuo Turcin sto se tice kursa. . Nisam siguran da je dobra opcija da spavas u Asprovalti proracinaj dobro vreme dolaska. Za mene Canakkale je pravo mesto za spavanje, moze se i rezervisati soba online sto nam je bila jedna opcija

[Prasnjavi]

Nisam siguran da je dobra opcija da spavas u Asprovalti proracinaj dobro vreme dolaska. Za mene Canakkale je pravo mesto za spavanje, moze se i rezervisati soba online sto nam je bila jedna opcija

Па, и ја контам да је то на пола пута а и да би мало "продужили" љетовање. Кренуо бих из Земуна прије 4 и контам да би тамо могли бити око 2-3 (са паузама). Таман за послијеподневно купање (жена и дјеца) и изједање гироса (ја). Ујутру би око 8 кренули за Ајвалик.

У повратку би спавали двије ноћи у Солуну. Чисто да мало прошетамо и одемо на пијацу.

[pecic]

Vidim da se na ovim stranama vrlo malo pominje put do Alanye, a i ono što je napisano može da dovede do zabune. Pominje se prelazak na azijsku stranu kod Čanakkalea, pa preko Bodruma i Antalije, što je ravno mazohizmu. Ko se odluči na put do Alanye trebalo bi da ide preko Istanbula, preko Bosfora i dalje prema Ankari sve do mesta Adapazari. To vam je od granice nešto manje od 400 km perfektnim auto putem . Kod Adapazarija se odvaja put za Antaliju i izlazite desno. Putarina za ovu deonicu bila je 3 EUR. Dalje se vozi lokalnim putem koji je dobrog kvaliteta, dolinom neke rečice, nekih 40 km, do mesta Bilecik. Odatle se put širi i vozite vrlo dobrim i širokim (skoro kao naš auto put)putem. Put je prav (čini mi se da se ponegde može videti i 20km ispred vas). Nigde se ne skreće i prolazi se kroz Bozuyuk, Kutahyu, Afyon (ovde smo u povratku napravili jedinu pauzu u njihovom Mcdonaldsu) i dolazi se do mesta Isparta. To je oko 400 km od skretanja sa auto puta. Ovde treba povesti računa i ne ići glavnim putem prema mestu Burdur i dalje u Antaliju. Taj put je odličan, širok, ali će vas odvesti visoko na planinu iznad Antalije. Pogled na Antaliju je sjajan, ali ćete morati da prođete kroz grad i izgubite dosta vremena u gužvi. Zato kod Isparte izađite sa glavnog puta ka gradu i idite alternativnim putem koji izlazi na obalu posle oko 100 km. Put je kvalitetan, ne preterano širok i zanimljiv. Uglavnom se putuje kroz borovu šumu pored dva jezerceta smaragdne boje. Na obalu se izlazi desetak kilometara od Antalije prema Alanji i preostaje vam još oko 120 km vožnje širokim putem koji može biti prilično opterećen. Vremenski, putovanje je oko 3 sata duže nego do Kušadasija, pa ko voli nek izvoli, nije mnogo strašno. Srećan put.

i još jedna bajata informacija. Kada sam 2009. bio u Kusadasiju, u njihovim novinama Miliyet pročitao sam (više iz slika i brojeva) da se planira izgradnja auto puta Istanbul-Izmir kojim bi se putovalo 3,5 sati (znači manje od 3 sata sa 140 km/h). To znači nešto više od 5 sati od turske granice. Ne znam dokle su dogurali, izgleda da i oni imaju nekog ministra što koči. Ali ako su Turci to zacrtali, sigurno će i izgurati.

Izmenjeno 2 apr 2011 (Infoputnik)
spojene poruke clana, pisane jedna za drugom

[MrBuco]

S obzirom da sam pre 4-5 godina sluzbeno bio nekoliko dana u Alexandroupolisu, odluka da 2009.god. na putu za Sarimsakli spavamo u tom mestu se sama nametnula. Iz Beograda do Alexandroupolisa ima 900km, sto je (bar meni) ok za voznju u cugu. Alexandroupolis je lep gradic, ali mu plaza nije najjaca osobina ...tako daaa, ne preporucujem za kupanje, ali za predah svakako.

Ako nekome znaci za dalju okvirnu kalkulaciju, krenuli smo ujutru u 7h iz Alexandroupolisa i oko 13h bili u Sarimsakliju. Jedan trajekt nam je u 9h pobegao ispred nosa, a pauza je samo bila na trajektu.

Ako ste vec usli u Alexandroupolis, postoji stari put ka granici i prati se putokaz za aerodrom (Alexandroupoli Dimokritos) i Traianoupoli. Tim putem se dolazi do mesta Feres i pretpostavljam da je tu ta poslednja pumpa. Ali ne preporucujem vam da idete tuda. Nema Bog zna sta da se vidi, a i put je dvosmeran. Udobnije je vratiti se na autoput i izvesti tih 45km bez opterecenja. Kod grka je karakteristicno (bar za Egnatiu) da su im pumpe u naseljima a ne direktno na auto-putu (kao npr. kod nas), tako da ako hocete da natankate gorivo onda sa autoputa pratite putokaze za naselje. Ako se ne varam, poslednje "iskljucenje" u Grckoj je upravo za Feres.

p.s. U Alexandroupolisu, blizu aerodroma, nalazi se JUMBO ...u povratku smo svratili na pola sata, i ostali skoro do zatvaranja .

[ognjenj]

Pozdrav svima

Planiram ove godine u junu na letovanje u Sarimsakli, kao i uvek sa kolima. Putujem sa suprugom i dvoje male dece, a plan je da se ide preko Grčke, sa spavanjem u Alexandropolosu u odlasku, a u povratku sa spavanjem u manastiru Prohor Pčinjski.

Ovde na forumu je sve jako dobro opisano i mnogo mi je pomoglo u organizaciji puta, samo nisam siguran gde je bolje da se ukrcam na trajekt za Canakale, u Ecebat ili Kilitibahir?

Druga stvar: Ako neko ima neko neki predlog gde prespavati jednu noć u, ili oko Alexanropoluosa?

A plan bi bio ovakav, i podložan je promenama i prihvatam sve savete i sugestije:

17.06. oko 03:00 krećem iz Beograda i putujem potpuno opušteno bez namere da se negde usput kupam.

17.06. oko 16:00(po Grčkom vremenu), znači nakon 12 sati putovanja je planirani dolazak u Alexandropolus. Tu ćemo prošetati po gradu i otići, po savetu MrBuco , u Jumbo, a posle na spavanje.

18.06. polazak između 6 i 7 ujutro i bez nekih dužih pauza, dolazak u Sarimsakli tog istog dana između 12:00 i 14:00. Ovde bi mi značio savet gde stati i doručkovati, odnosno ručati.

Takođe bi bilo dobro da neko od iskusnijih prokomentariše ove moje satnice, mislim da su OK, ali ako sam negde pogrešio da me ispravi kako bi drugi koji posle čitaju znali šta da očekuju, odnosno da imaju bar neke smernice koliko dugo traje ovaj put (Beograd-Sarimsakli, preko Grčke). Ja ću naravno da pratim temu i po povratku da napišem svoje iskustvo. :D

[727]

Pošto smo rezervisali smeštaj u Kušadasiju u julu, sad imam zanimaciju da detaljno pripremim i taj put.

Do Dardanela sve je već puno puta prežvakano i nema nepoznanica. Odatle, svi koji smo putovali prema Sarimskaliju ili Kušadasiju kao podrazumevan spominjemo put najbliži obali. Ipak, ViaMichelin kao alternativu navodi 44 km duži put koji od Lapsekija (naravno, tada je logičan taj trajekt, ne onaj južniji) vodi prema istoku do Bandirme i zatim ka jugu preko Balikesira pa do Izmira. Ovo je interesantno jer je većim delom reč o putu koji je spona Izmira i Istanbula. Pretpostavljam da je iz tog razloga dosta dobar, ali plašim se da bi mogao da bude opterećen, pa ako se provlači kroz neke planinčine, moglo bi biti veselja s kamionima. Ima li neko iskustva s tim putem?

Inače, zanimljivo je ovo kako po šest meseci pripremamo put koji nije duži od jedne prosečne Beogradske mesečne kilometraže, pada mi na pamet da je baćuškama i amerima potrebno manje vremena za planiranje puta do Meseca Valjda je svakome njegova "muka" najveća.

[forestlander]

ViaMichelin kao alternativu navodi 44 km duži put koji od Lapsekija (naravno, tada je logičan taj trajekt, ne onaj južniji) vodi prema istoku do Bandirme i zatim ka jugu preko Balikesira pa do Izmira.

Ako je samo 44km, i dobar put sa više traka pa i da razmisliš o toj ruti. Gledajući na mapu deluje mi da je daleko veća zaobilazna kilometraža. U svakom slučaju još ne naiđoh na post u kom neko ide ovom rutom, zaobilaznom.

Realno nema potrebe jer je i ovaj put koji od prelaza u aziski deo Turske, preko Ayvalika (Sarimsakli) do Izmira dobar i bez nekih gužvi (a mprelazio sam ga u avgustu 2009 i tada su ga renovirali).

Ja lično više volim trajekt prelaz Gelibolu-Lapseki jer su mesta daleko manja od ovog južnog Eceabat-Canakale, a po meni ima jednu veliku prednost, a to je da od Lapsekija ide se magistralom i veliki grad Canakale se prolazi obilaznicom tako da ne gubiš ni trenutka vremena po gradu i uličicama i semaforima.

Jedini krivudav put ti je u regionu Ayvacik, pre nego što izbiješ na more i to ti je nekoliko krivina i spust ne duži od 15minuta (ko je išao u Marmaris, zna šta je spust posle Mugle). Tako da slobodnu idi ovom rutom.

A kroz Tursku je krajnje jednostavno, ne treba ti GPS, mape od granice pratiš samo sledeće putokaze: Edirne - Canakale - Izmir - Kušadasi, sve lepo obeleženo, velika zemlja pa nema šanse da se zbuniš i da neki putokaz ne primetiš jer se isti nalaze na svakih 20km. Lepo se provedi i manje se brini, pozdrav.