Göteborg-Švedska

[BiljanaK]

Ove zime smo, umesto da odemo na zimovanje, odlučili da posetimo Švedsku. 

Nama je u maju jedna lepa, “okrugla” godišnjica braka,  svakako smo planirali neko “evropsko” putovanje, ali Švedska?  Još Švedska zimi? 

To mi stvarno nije palo na pamet. Ideja je potekla od mog muža, koji je samo rekao: “Hoćeš na zimovanje? Idemo u Švedsku. I da znaš, nemoj posle na proleće opet da tražiš negde da ideš.”

Ali on uvek tako kaže.  

Geteborg smo izabrali zbog blaže klime, nego što je, recimo, u Stokholmu.

Nisam ljubitelj zime, a prva asocijacija na te Nordijske zemlje je velika hladnoća, ali nije bilo strašno, kako sam očekivala. 

 

Geteborg je drugi po veličini grad u Švedskoj. Nalazi se na njenoj zapadnoj obali, na raskrsnici tri velika grada: Stokholma (470 km od Geteborga), Osla (290 km) i Kopenhagena (320 km).

 

 

Grad je osnovao švedski kralj Čarls IX (u Skandinaviji poznat kao Karl IX) na ostrvu Hisingen, severno od današnjeg Geteborga.

Ostrvo su 1611. godine preuzeli Danci, ali je deset godina kasnije grad ponovo bio u rukama Švedjana i pod upravom švedskog kralja Gustava II Adolfa.

Geteborg su u 17. veku isplanirali arhitekte iz Holandije, upravo za ovog kralja (osnovan je 1621.)

Geteborg nazivaju i “Mali London”, jer su u njega 1800. godine došli brojni škotski i engleski biznismeni, kako bi grad postao velika industrijska sila.

Tada je Geteborg imao veliku trgovinu preko Severnog mora sa Velikom Britanijom, a Britanci su donirali svoje bogatstvo Geteborgu i izgradili škole, bolnice, biblioteke...

Svojim potpomaganjem Geteborga ostavili su značajan trag i zbog toga Geteborg nazivaju “Mali London”.

Grad je smešten na ušću reke Göta Älv u Kattegat, koji se posle uliva u Severno more,

 

 

Geteborg je i najveća luka u Skandinaviji.

Klima je kontinentalna, pod uticajem mora i Golfske struje, pa su zime blaže nego u glavnom gradu.

Najhladniji period godine je od decembra do februara, kada je temperatura često ispod nule.

Početkom februara, kada smo mi bili, pa narednih nedelju dana, se kretala izmedju -5 i +5 stepeni.

Reka Göta Älv deli grad na dva dela, južni, koji je na kopnu i severni, na ostrvu Hisingen,

 

 

Južni i severni deo grada spaja most Älvsborg,

 

 

Kažu da više “evropskog” ima u Geteborgu, nego u glavnom gradu, Stokholmu.

Zbog ovoga, kao i zbog činjenice da je klima blaža u Geteborgu, odlučili smo se za njega, a ne za glavni grad. 

Geteborg nije glavni grad, nije ni najveći grad, nema ni neko naročito staro gradsko jezgro, ali ima nešto što čini da se ljudi u njemu osećaju opušteno, a ima i svašta da ponudi. 

I dok se spremamo za detaljnije upoznavanje grada, nećemo slušati ABBU, jer ABBA nije iz Geteborga, ali Ace of Base jesu, 

 

 

[BiljanaK]

Putovali smo WizzAir-om.

 

 

Letovi za Geteborg i iz Geteborga su utorkom i subotom.

Iz Beograda je polazak u 6:00, a iz Geteborga u 9:10h.

Let traje malo više od dva sata, avion je kasnio po deset minuta i u odlasku i u povratku.

 

 

Povratna karta je koštala 190€ (sa prtljagom) i izvadjena je malo manje od mesec dana pre puta.

Smeštaj smo našli preko Airbnb-a. Gledala sam najpre Booking, ali su tamo u ponudi samo hoteli, a cene su....

Najbolji način da se stigne od aerodroma “Landvetter” do grada je aerodromskim autobusima “Flygbussarna”, koji idu tri puta u toku sat vremena. Karta u jednom pravcu je 95 SEK, a povratna 185 SEK. Karte možete da kupite kod vozača, ili on-line.

Jeftinija varijanta je “Swebus-om”, ali oni ne idu tako često.

Do grada možete i taxijem, ali će vas to zadovoljstvo koštati izmedju 250 i 500 SEK,  u zavisnosti od toga u koji deo grada idete.

”Landvetter” je drugi po veličini medjunarodni aerodrom u Švedskoj.

 

 

Otvoren je 3. oktobra 1977. Aerodrom je otvorio švedski kralj Karlo Gustav XVI.

Od aerodroma do centra Geteborga ima 25km ili pola sata vožnje.

Približavamo se....

 

 

.....sneg...izgleda da nas čeka pravo zimovanje u Geteborgu. 

[BiljanaK]

Mislim da sam napisala ono osnovno što treba da znamo o Geteborgu, a sada-mape u ruke 

 

 

i možemo da krenemo u šetnju gradom. 

 

         Gustav Adolfs Torg

Ovaj trg okružuju četiri ulice: Köpmansgatan, Torggatan, Norra Hamngatan i Östra Hamngatan.

Do 18. novembra 1854. godine trg je bio poznat pod nazivom Stora Torget (Veliki trg). 1854. godine na sredinu trga je postavljena statua Gustava II Adolfa.

 

 

Statuu je izradio Bengt E. Fogelberg, ali je trg dobio zvanično ime Trg Gustava Adolfa tek 1959. 

U vreme Božića, na ovom trgu se postavlja Božićna jelka.

Interesantna je priča da je sadašnja statua na trgu samo kopija.

1845. godine statua je bila naručena od B. E. Fogelberga, ali ta prva statua, napravljena u Rimu, bila je neprihvatljiva, jer je bronza od koje je bila napravljena bila loša.

Nakon toga je model od voska poslat u Minhen, gde je napravljena nova statua, 1851.

Ali, brod kojim je statua poslata za Švedsku, potonuo je u Severnom moru. Statua je spašena, ali su ljudi koji su je spasili tražili veliku sumu novca, tako da se na kraju više isplatilo da se naruči nova.

Današnja statua je treća po redu. Malo je čudno da kralj izgleda staro u licu, iako je kada je rekao “Grad će biti ovde” imao samo 24 godine. 

Na ovom trgu su i zgrada suda i Gradska skupština.

 

Kungsportsplatsen se nalazi izmedju ulica Östra Hamngatan i Östra Larmgatan.

To je još jedan trg, na kome se nalazi statua kralja Karla IX, oca kralja Gustava II Adolfa.

 

 

Statuu je izradio vajar John Börjeson, 1904. godine.

Pored brojnih restorana, na ovom trgu su i mnoge kulturne institucije Geteborga.

Ovde se nalazi i glavni turistički info-centar.

[DraganV]

 

Putovali smo WizzAir-om.

 

 

Letovi za Geteborg i iz Geteborga su utorkom i subotom.

Iz Beograda je polazak u 6:00, a iz Geteborga u 9:10h.

 

Bravo!!!!

Po ovom snimku , verovatno snimano sa tornja, rekao bih da ti muz radi kao kontrolor leta. Zato i mozete da idete u ovom periodu jer ne kontrilise zimu. .

[BiljanaK]

Od trga Kungsportsplatsen prostire se Kungsportsavenyn, ili jednostavno Avenyn, najveća ulica u Geteborgu (duga je oko 2km).

 

 

Ovde možete da pronadjete sve vrste radnji,

 

 

restorana i hotele visokih klasa, kao i restorane brze hrane i to američkih lanaca, McDonald’s, Burger King, KFC, Subway.

Sa jedne strane ulice su koncertna dvorana i zgrada simfonijskog orkestra Geteborga, a ulica se završava trgom Götaplatsen, kulturnim centrom grada još od 1920. godine.

Na ovom trgu se nalazi čuvena statua Posejdona, delo švedskog vajara Carla Millesa, kao i Gradska biblioteka, Muzej umetnosti i Gradsko pozorište (Stora Teatern).

 

 

Avenyn povezuje centar grada sa delom u kome su Liseberg i Universeum.

Ulice oko Avenije su još lepše, presečene kanalima, preko kojih se protežu brojni mostići, sa relativno malom razdaljinom izmedju,

 

 

Šetajući centrom grada možemo da zapazimo da su zgrade  uglavnom niske ili srednje veličine i po arhitekturi je Geteborg tipičan evropski grad.

 

 

Većina zgrada datira iz 19. veka, spoljašnjost je odlično očuvana, a reljefi i fasade oduzimaju dah.

 

 

Geteborg u zimskoj noći, počinje da pada sneg, 

 

[BiljanaK]

Na ostrvu Hisingen,

 

 

na severnoj obali reke Göta Älv, nalaze se neke modernije gradjevine od onih koje sam pominjala u prethodnom postu.

Ovde se nalazi istraživački centar ‘Lindholmen’ (Lindholmen Science Park) po kome se i čitava oblast naziva “Lindholmen”.

 

 

‘Lindholmen’ je medjunarodna institucija za obrazovanje i istraživanje u oblasti transporta, medija i kompjuterske tehnologije.

To je ova zgrada:

 

 

U ovoj oblasti nalaze se i oba univerziteta Geteborga, ‘Göteborgs universitet’ i ‘Chalmers tekniska’.

Nekada je u “Lindholmenu” radilo 2000 ljudi, a danas ovde radi i studira preko 21000 zaposlenih i studenata.

Do ‘Lindholmena’ može da se dodje autobuskom linijom broj 16, od glavne stanice (Nordstan) za desetak minuta, preko mosta ‘Älvsborg’.

 

Izmenjeno 22 feb 2018 (BiljanaK)

[BiljanaK]

Ovo je bio najlepši dan u Geteborgu, kada su vremenske prilike u pitanju. 

Sunčano, a i temperatura je bila viša u odnosu na sve prethodne i naredne dane.

Po ovako sunčanom danu rešili smo da odemo do Lille Bommen, mesta sa koga su nekada na svoja putovanja polazili Vikinzi. 

 

 

“Lilla Bommen” je deo luke u Geteborgu, na obali reke Göta Älv, a i cela ova oblast se tako naziva.

 

 

Ovaj deo luke završen je 1860. godine i u njemu se parkiraju manji brodovi koji plove po kanalima i “domaći” brodovi.

 

 

Gradnja “Lilla Bomenn-a” je počela 1640 i neke godine, a od 2015. se koristi kao marina.

 

 

Na zapadnom delu doka je zgrada opere, a na istočnom se nalazi zgrada ‘Lilla Bommen’, poznatija kao “karmin” (“The Lipstick”, ili na švedskom “Lappstiftet”).

Zgrada je crveno-bele boje i izgledom podseća na karmin. 

 

 

Visoka je 86m i ima 22 sprata.

Zgradu je projektovao Ralph Erskine.

Završena je 1989. godine i u njoj se nalaze kancelarije, prodavnice, restorani...

 

 

Ovde se 15. aprila 1908. dogodila velika nesreća, kada je parobrod “Göta Elf” potonuo u luci.

Parobrod je nosio veliki tovar, a dvadeset šestoro ljudi je izgubilo život.

 

”Lilla Bommen” se nadovezuje na glavni deo luke, gde se nalazi veliko brodogradilište i feriboti kompanije “Stena Line”, koji voze za Norvešku, Dansku, Nemačku i Veliku Britaniju.

 

 

U luci se nalazi i prvi kazino u Geteborgu, ‘Casino Cosmopol’, otvoren 2002. godine.

 

 

S’ obzirom na činjenicu koliko volim reke i brodove,  zaista sam uživala. 

 

[BiljanaK]

Ako dolazite sa decom, ili ste dete u srcu, kao ja (moj muž kaže “Za tebe ne važi ono ‘volim sve što vole mladi’, već ‘volim sve što vole deca’ “)  ,onda je ovo pravo mesto za vas: zabavni park “Liseberg”, najveći zabavni park u Skandinaviji! 

 

 

Godišnje ovaj park poseti 3 miliona turista, a do njega možete da dodjete tramvajem, do stanice Korsvägen.

’Liseberg’ je otvoren 1923. godine, kada je Geteborg slavio 300tu godišnjicu od svog osnivanja, a park je 2013. proslavio 90 godina svog postojanja.

Nekada je na mestu gde je danas ‘Liseberg’ bio samo pašnjak, sa kravama, konjima i ovcama. 

Kasnije je tu bilo zemljište na kome se uzgajao duvan.

1740. godine zemljište je kupio okružni sudija Jacob Bratt i tada su u ovoj oblasti počele da niču prve zgrade.

Nakon Bratt-ove smrti, zemljište je preuzeo uspešni trgovac Johan Anders Lamberg.

Johanova žena zvala se Elisabeth Söderberg, koju je Johan od milošte zvao Lisa i po njoj je celu oblast nazvao Lisa’ s berg, što je na kraju postalo ‘Liseberg’.

Pre nego što je grad preuzeo ovu oblast i pretvorio je u zabavni park, posle porodice Lamberg bilo je još šest vlasnika koji su zemljište koristili u različite svrhe.

’Liseberg’ ima dva ulaza, sa zapadne i južne strane, iz Örgrytevägen i iz Södra Vägen.

U ‘Liseberg-u’ postoje mnoge atrakcije za one koji vole vožnju (ukupno 42 ), a oni koji ne žele da se voze mogu da šetaju i uživaju u cvetnim dekoracijama (leti), a zimi je ‘Liseberg’ osvetljen sa 5 miliona lampica, postavljenih u drveću.

 

 

U ‘Lisebergu’ ima i kafića, radnji, restorana, hotela,

 

 

i velika pozornica na kojoj se svakodnevno održavaju neke predstave.

 

 

Neke od vožnji uključuju “AeroSpin”, “Mechanica”, “Helix”, “Loke”,

 

 

a ove godine će početi sa radom i novi roller coaster, “Valkyria”.

Za decu će biti interesantni “Flower carousel” i “Virvelvinden”.

”Helix” je najduži i najbrži voz smrti u Skandinaviji i verovatno jedan od najboljih u svetu.

”AtmosFear” je najviša atrakcija ove vrste u Evropi.

 

 

Vožnja počinje pod zemljom, u podrumu tornja, a odatle vas vodi do vrha za 90 sekundi.

Povratno putovanje je nešto brže, padate slobodnim padom oko 3 sekunde.

Glavna atrakcija ‘Liseberg-a’ je drveni tobogan “Balder”,

 

 

koji je dva puta (2003. i 2005. godine) proglašavan za najbolji drveni roller coaster na svetu.

Sam park je takodje izabran kao jedan od najboljih zabavnih parkova na svetu, 2005. godine.

 

 

Ovde je i ‘Geteborsko oko’ (pravi naziv je “Liseberg Wheel”), nešto slično kao ‘London Eye’, ali nije toliko popularno.

 

 

Vozila sam se “za sve pare”, 

 

 

i ostali smo ceo dan, do uveče,

 

 

iako po slikama možete da vidite da nas vreme nije poslužilo, a bilo je i veoma hladno.

Ali- nije mi žao.  To ću vam reći ja, a moj muž bi vam rekao: “Hajde što je ona luda, al’ što sam lud ja?” 

Toliko se iznervirao, da je odmah otišao na pivo. 

Redovna cena ulaznice je 100SEK, ali ako imate City Card ulaz je besplatan, plaćate samo pojedinačne vožnje, a to košta od 3-10€.

 

Izmenjeno 25 feb 2018 (BiljanaK)

[BiljanaK]

Prvobitni plan nam je bio da istog dana posetimo i “Universeum” (nalazi se odmah pored “Liseberga), ali pošto mene nije bilo lako izvući iz ‘Liseberg-a’,  “Universeum” smo morali da ostavimo za naredni dan.

To se ipak pokazalo kao dobra odluka, jer je narednog dana bilo još hladnije i padao je sneg, pa bismo svakako morali da budemo negde u zatvorenom.

 

Universeum je najveći naučni centar u Skandinaviji.

To su, ustvari, tropska prašuma, akvarijum i centar vesele nauke za decu  u jednom prostoru.

Taj prostor zauzima površinu od 8000 kvadratnih metara i prostire se na 7 spratova.

 

 

”Universeum” je otvoren 2001. godine, a projektovao ga je arhitekta Gert Wingårdh.

Temperatura i vlaga su prilagodjeni onima u džungli, pa se nije lako aklimatizovati po ulasku sa spoljnjeg minusa.

Ljudi su to znali, pa su se i pripremili, 

 

 

“Universeum” se sastoji iz šest različitih delova, od kojih je meni najzanimljiviji bio ‘Akvariehallen’ (The Ocean Zone), deo sa morskim životinjama.

Najveći akvarijum je ‘The Ocean’, u koji staje 1,4 miliona litara vode.

Do akvarijuma se dolazi tunelom, dok pored vas plivaju ajkule. 

 

 

U akvarijumima ima i raža, jegulja i kornjača.

 

 

Interesantan je i akvarijum ‘North Sea’, sa preko 30000 vrsta riba, u kome mogu da se vide ribe koje žive u Severnom moru,

 

 

Zanimljiv je i deo ‘Regnskogen’ (The Rainforest), prašuma sa tropskim životinjama.

 

 

Ovde možete da vidite guštere, ptice, insekte, nekoliko vrsta majmuna i razne tropske životinje.

 

 

U delu ’Dödliga Skönheter’ (Deadly Beauties) nalaze se kajmani i zmije otrovnice. 

 

 

Ovo je sledeći deo, ‘Explora’, u kome se vrše eksperimenti sa tehnologijom,

 

 

a ovde sa ljudima  (Health Lab)

 

 

Poslednji deo je ‘Kalejdo’, deo o zločinima i istrazi, 

 

 

U laboratoriji ‘Job Land’ najmladji mogu da obuku kostime i isprobaju različite profesije. 

“Universeum” se nalazi u ulici Södra Vägen, radno vreme je od 10-18h.

Cena ulaznice je 190SEK, ali ako imate City Card ulaz je besplatan.

 

 

[BiljanaK]

U Geteborgu postoji katedrala, “Domkyrkan”, koja je ovaj status dobila 1665. godine (do tada je bila samo crkva), ali nije tako značajna kao ona u Ahenu, a nije ni lepa kao one u Strazburu i Kelnu,  pa neću ni pisati o njoj.

Ali, izuzetno mi je drago što smo posetili jednu srpsku pravoslavnu crkvu. 

To je hram Svetog Stefana Dečanskog u Geteborgu, u ulici Runstavsgatan, br.9.

 

 

Ovde se odvija kompletan kulturno-duhovni život Srba koji žive u ovom delu Švedske (najviše naših ljudi živi u Malmeu, zatim u Stokholmu, a procentualno najmanje ih ima u Geteborgu).

Imali smo priliku da malo popričamo sa našim ljudima koji ovde žive i rade, pitali smo ih kako im se čini život u Švedskoj, a i njih je interesovalo kako je u domovini. 

Jedna rečenica mi je posebno ostala u sećanju, a to mi je rekla jedna gospodja, koja tamo živi već petnaest godina: “Znaš kako, kad odem u prodavnicu, ne razmišljam koliko ću da kupim, već da li će to što kupim moći da stane u frižider”. 

[BiljanaK]

Na potezu izmedju kanala Rosenlund i Stora Hamn, tačnije pored kanala Rosenlund,

 

 

nalazi se čuvena “Feskekörka” (bukvalno “riblja crkva”), a to je, ustvari, riblja pijaca, zgrada koja izgledom podseća na druge crkve u gradu, ali je namenjena prodaji rečnih i morskih plodova.

Najsvežije morske plodove možete da kupite upravo ovde.

Riblja pijaca je otvorena 1874. godine i zamenila je nekadašnju pijacu na otvorenom. Zgradu je projektovao gradski arhitekta Victor Von Gegerfelt.

Nedeljom i ponedeljkom “Feskekörka” je zatvorena, ali ostalim danima ovde možete da kupite svež ulov iz mora: rakove, školjke i prvenstveno ribu.

Kada kupujete sveže morske plodove, od iskusnih i veoma profesionalnih prodavaca dobićete i recepte i uputstvo kako da ih pripremite. 

Ako ne želite da kupite ribu, ili druge morske plodove i sami ih spremate, u istoj zgradi nalazi se i restoran  “Gabriel”, u kome možete da ručate.

S’ vremena na vreme ispred “Feskekörke” možete da vidite ljude kako pecaju u kanalu.

Ako su dovoljno srećni, mogu da upecaju i lososa! 

 

[BiljanaK]

“Feskekörka” je odličan uvod za priču o restoranima, jer su morski specijaliteti u svim oblicima: jastog, škampi, bakalar, školjke......glavno obeležje restorana u Geteborgu.

 

 

Kada je reč o hrani, umerenost je sinonim za švedsku kuhinju i ishranu. Njihovi obroci su prilično mali, ako se porede sa našim.

Uglavnom se sastoje iz komada mesa ili ribe i priloga od kojih je tu vrlo često krompir ili neki sos.

Obožavaju kombinacije slano-slatkog, ljuto-slatkog i kiselo-slatkog, pa tako i ćufte jedu sa nekim slatkim sosom. 

Riba, rakovi, školjke i druga morska hrana su apsolutni favorit, što je potpuno razumljivo s’ obzirom na geografski položaj i blizinu mora.

Skoro svi restorani u Geteborgu imaju u ponudi dnevni meni.

Teško je naći restoran sa tipično švedskom kuhinjom, a takvi su i “fensi” i prilično skupi. 

Najjeftinija varijanta bila bi “Sausage Stalls”, na tezgama na ulici, kobasice sa pireom u lepinji. To je za Švedjane ono što su hamburgeri za Amerikance. 

Dobre ponude imaju i brojni sushi restorani, kao i indijski i tajlandski, koji su i jeftiniji, ali će ih sa cenama uvek “pobediti” picerije i mesta na kojima se prodaje kebab.

 

 

Najbolji restorani nalaze se u ulicama oko Avenije (Avenyn), na trgu Järntorget i u ulici Linnégatan (ovo je jedna od najdužih ulica u Geteborgu i završava se na trgu Linnéplatsen, blizu obale reke).

Pored toliko morskih specijaliteta, prosto mi je bilo žao što nisam ljubitelj ribe i morskih plodova,  i što sam jela neke proverene varijante, kao što je piletina, sa raznim povrćem. 

 

[BiljanaK]

U ulici Haga Nygata, u najstarijem delu Geteborga koji se zove “Haga” i koji je obnovljen 80tih godina prošlog veka, nalazi se cafe “Husaren”.

Ovde možete da popijete najbolju ‘fiku’ u gradu,  uz čašicu razgovora sa članovima porodice, prijateljima ili kolegama.

’Fika’ za Švedjane nije samo ispijanje kafe, već i predah od posla, druženje i prilika da se pojede neki kolač (najčešće su to one velike rolnice sa cimetom).

 

 

Za Švedjane je ‘fika’, koja je inače i potekla iz Geteborga, kao čaj u pet kod Engleza,  samo što mislim da ovaj običaj kod Engleza nije više toliko prisutan, a kod Švedjana je itekako popularan.

 

 

Reč ‘fika’ koristi se i kao imenica i kao glagol, pa da kažem da se meni, kao nekom ko mnogo voli da pije kafu,  ovo ‘fikanje’ izuzetno dopalo.

’Fikali’ bismo mi i češće, ali....pušenje je svuda zabranjeno. 

Švedska je jedna od prvih zemalja koja je uvela zabranu pušenja na javnim mestima. Umesto toga, svi žvaću neki duvan.

Stvarno ne znam kakvo im je to zadovoljstvo?  

I tako, naše ‘fikanje’ prodje bez cigareta. 

 

 

Osim “Hage”, ulice poznate po ‘fiki’ su i već pominjana Linnégatan, kao i Vasagatan.

 

[BiljanaK]

Ulica “Vasagatan” je odlična  i za shopping.

Mnogo radnji nalazi se i u oblasti “Haga”, kao i u Kraljevoj ulici (Kungsgatan), gde se nalaze brojne ekskluzivne radnje i u sporednim ulicama oko nje, a to je odmah pored dva tržna centra koji postoje u Geteborgu, “Nordstan” i “NK”.

Tržni centar “NK” (Nordiska Kompaniet) nalazi se u ulici Östra Hamngatan.

Na ovom mestu je od 1864. godine bila robna kuća, a 1971. otvoren je ovaj tržni centar na četiri sprata i sa ukupno 45 radnji.

Radnje koje ovde možete da nadjete su: “Gant”, “Mulberry”, “Mexx”, “Ralph Lauren”, “RedGreen”, “Tiger”, “Boss”, “Levis”, itd.

 

 

Jedan ovakav tržni centar nalazi se i u Stokholmu.

”Nordstan” je najveći tržni centar u Skandinaviji.

U njemu ima oko 180 radnji i 150 kancelarija, rasporedjenih na četiri sprata.

Tržni centar je počeo sa radom 1972. godine. Nalazi se na Brunnsparkenu.

Sa tri strane “Nordstana” nalaze se tri tramvajske stanice, tako da je dobro povezan sa mnogim delovima grada.

 

 

U ulici “Avenyn” nalaze se radnje sa najpoznatijim svetskim markama odeće i obuće.

Ako vam treba nešto od stvari za kuću, za to je dobra ulica “Vallgatan”.

Najveća buvlja pijaca u Geteborgu, ‘Kammersen Loppmarknad’, nalazi se u ulici “Första Långgatan”.

Ovde, na preko sto tezgi, možete da pronadjete bukvalno sve. 

Prodavnice slatkiša i čokolaterije nalaze se u ulici “Södra Larmgatan”.

 

 

Za kupovinu knjiga i kancelarijskog materijala predlažem ulicu “Södra Hamngatan”, u kojoj je 1882. godine otvorena prva knjižara u Geteborgu, “Wettergren”.

Od 2006. knjižare “Wettergren” su deo lanca “Bokia”, pa možete da ih nadjete i na nekoliko drugih mesta u gradu.

Većina manjih radnji radi do 18h, veće radnje i tržni centri rade do 20h.

Ljudi rade do 17h, posle odu na kafu  ili u kupovinu i već posle 19h grad počinje da biva pust.

Radan narod, nema sumnje. 

[BiljanaK]

Ono što je u Geteborgu interesantno i što svakako treba videti nije grupisano na jednom mestu, pa je gradski prevoz neophodan.

Kompanija koja je zadužena za javni prevoz je “Västtrafik” i obuhvata autobuse, tramvaje i brodiće, koji su deo gradskog prevoza.

 

 

 

Kartu ne možete da kupite kod vozača, već u trafikama i radnjama kao što su “Pressbyrån”, ”7-Eleven” ili drugim, na kojima vidite znak “Västtrafik”.

Ako imate nekog od švedskih mobilnih operatera, kartu možete da kupite i putem SMS-a.

”Pressbyrån” trafike za kupovinu karata nalaze se na svim tramvajskim i autobuskim stajalištima.

Možete da kupite kartu za jednu vožnju, ili za 1, 3 ili 7 dana.

Karta za jednu vožnju košta 29SEK, važi 90 minuta, može da se koristi i u povratnom pravcu i u toku ovog vremena možete da se vozite gde god poželite.

Ista karta važi za tramvaj, autobus i “Västtrafik” brodić.

Gradom saobraća 13 tramvajskih linija.

Tramvaj broj 11 vozi iz centra grada do ostrva Južnog arhipelaga.

Ovih 11 ostrva, koja pripadaju Geteborgu, sa izvanrednim uslovima za sportove na vodi, važna su odredišta gradskog stanovništva željnog odmora.

Tramvaj broj 11 vozi do Salthomena (to je poslednja stanica ovog tramvaja, vožnja traje 20-tak minuta), gde je luka, a onda kompanijom “Paddan” možete na vožnju oko ostrva Južnog arhipelaga (Styrsö, Brannö...).

Glavno tramvajsko i autobusko stajalište u centru grada je “Brunnsparken” i tu prolaze skoro sve autobuske i tramvajske linije.

 

 

Sve stanice su opremljene tablama i monitorima na kojima piše koje linije tu prolaze, dokle idu i za koliko minuta dolazi sledeći tramvaj/autobus.

 

 

Mi smo se uglavnom vozili tramvajem, čisto, uredno, nema gužve,

 

 

Dugog čekanja nema- sve pohvale za gradski prevoz! 

Pošto karta nije jeftina, a ako vas zateknu bez nje, moraćete da platite kaznu u iznosu od 1200SEK , najbolje je da uzmete ‘City Card’, koju sam već pominjala.

Ova karta postoji u varijanti 24, 48 ili 72h 

 

 

i sa njom možete neograničeno da se vozite u toku tog vremena, a imate i besplatan ulaz u većinu gradskih muzeja, turističko razgledanje grada autobusima HOP-ON/HOP-OFF, vožnju oko ostrva Južnog arhipelaga brodićima kompanije “Paddan”, ulaz u zgradu ‘The Lipstick’,....

’City Card’ koja važi 48h košta 395SEK.

Geteborg je i pravi biciklistički grad, sa posebnim stazama i semaforima za bicikliste.