Keln

[Berlin]

Slazem se Biljo, a sad malo istorije Ima je i to je cak stara skoro 2000 godina... 

Evo kako je nekad bio malen Keln. Od tornjeva je ostao Römerturm iz II veka. Dodirnete ga i pomislite "wow, 2000 godina! Ovaj zid bi imao sta da isprica!"

 

Izmenjeno 1 feb 2018 (Berlin)

[BiljanaK]

Svega ima u Kelnu: i istorije i kulture i zabave......

Blago tebi, @Berlin, što živiš u Nemačkoj. 

 

Ako budete u prilici, obavezno posetite neki od 36 muzeja, koliko ih u Kelnu ima. 

Upravo prolazimo pored jednog od njih,  (zgrada desno)

 

 

Rimsko-germanski muzej (Romisch-Germanisches Museum), arheološki muzej osnovan 1974. godine.

Muzej sadrži veliku zbirku predmeta iz rimskog perioda, iz rimskog naselja Colonia Claudia Ara Agrippinensium, na čijim temeljima je sagradjen moderni Keln.

Ova zgrada pravo, sa neobičnim krovom, je muzej "Ludwig", muzej savremene umetnosti, osnovan 1976. godine.

Ime je dobio po Peteru Ludwigu, čokoladnom magnatu, koji je te godine darovao 350 modernih dela Kelnu.

U muzeju su izloženi radovi nastali posle 1900-te godine, a u njemu se nalazi i jedna od najvećih zbirki Picassa u Evropi.

Sa oko 900 Picassovih dela, muzej "Ludwig" sadrži treću po brojnosti kolekciju radova ovog umetnika (posle Picassovih muzeja u Parizu i Barseloni).

U ovoj zgradi smeštena je i kelnska filharmonija.

Oba muzeja  nalaze se odmah iza katedrale.

 

A na velikom trgu "Roncalliplatz", ispred katedrale, na lazy bag-ovima,

 

 

Nemci uživaju! 

Ko je rekao da Nemci samo rade i da ne umeju da uživaju?     

[Berlin]

@BiljanaK Ovde sam da bi imao ko da ugosti kad nasi dodju u Nemacku Nema kod Nemaca slatko, voda, domaca kafa... 

Elem, muzej koji vas nece ostaviti ravnodusnim je u zgradi u kojoj je bila smestena centrala gestapoa. Subjektivno, najpotresniji deo zgrade je - podrum, gde mozete da posetite nekadasnje celije zatvorenika iz cele Evrope. Zidovi su u porukama koje su oni pisali. Nesto strasno i potresno. U dvoristu iza zgrade su streljani. Zastanete za trenutak i danas slusate pticice kako pevaju...

 

[BiljanaK]

U najpoznatijoj ulici za shopping, Schildergasse,  nalazi se "Weltstadthaus", veliki tržni centar, koji je projektovao Renzo Piano, poznati italijanski arhitekta. 

Tržni centar je otvoren 2005. godine i ima pet spratova.

 

 

Za kupovinu se preporučuju i ulice Mittelstrasse, gde možete da nadjete ekskluzivne brendove, a najaktuelnije trendove potražite u ulicama Ehrenstrasse i Hohenstrasse.

U svim ovim ulicama ima i mnogo kafića i restorana, u kojima možete da ručate ili samo da popijete kafu. 

I ovde možete da probate onaj specijalitet Rajnske oblasti, koji sam već pominjala, "Himmel un Aad",

 

          

         

 

(pržena džigerica, pire-kropmir, kompot od jabuka i prženi luk).

Cene jednog ručka u restoranu kreću se od 14-23e.

"Ulična" hrana je jeftinija. Kobasice u lepinji su 4e, već napravljeni sendviči 5e, fast food je 7e, kebab može da se nadje i za manje od 5e.

[Berlin]

Köln = kolonjska voda (eau de cologne)

Namirisimo se!

Izmenjeno 28 feb 2018 (Berlin)

[BiljanaK]

Keln je veliki grad, pa će vam za obilazak nekih njegovih delova biti potreban prevoz.

Najbolje prevozno sredstvo je tramvaj. Karta za jednu vožnju u jednom pravcu košta 2,80e.

Posle prilično oblačnog dana, počela je da pada kiša, koja je ubrzala naš odlazak iz ovog grada.

 

 

Ukoliko odlučite da posetite Keln, sigurno nećete biti razočarani.

Bilo da dolazite zbog obilazaka znamenitosti, noćnog provoda, ili "onako" (kako sam i ja došla), pripremite se na činjenicu da će vas ovaj grad oduševiti i ostaviti u mislima o planiranju neke naredne posete. 

[Teogonija]

 

 

Najlepse uredjen i najstariji park u Kelnu je Botanicka basta. Nalazi se na suprotnoj strani Rajne u odnosu na istorijski centar i katedralu, u blizini je zoloskog vrta.

 

 

 

 

Zauzima prilicno veliku povrsinu, izolovanu od gradske vreve i saobracaja, ulaz je besplatan. U letnjem periodu kapije se zatvaju u 21 h, u zimskom u 18h.

 

 

 

Nastala je jos u 19. veku, vole je Kelsani i danas, rado setaju i relaksiraju se u tihom okruzenju. Raj za mame sa bebama u kolicima, penzionere, ljubavne parove i sve ostale zeljne opustanja,  zelenila, romantike.

 

 

 

 

 

 

 

Brojne staze vijugaju kroz razlicite sekcije uredjene u italijanskom, francuskom i engleskom stilu. Postavljeno je i dovoljno klupa, a postoje i  info sprave  gde mozete slusati snimljen cvrkut ptica koje su se tu nastanile, sa stampanim informacijama o njihovom nazivu i osnovnim karakteristikama vrste.

 

 

 

 

 

Biljke su stigle sa razlicitih kontinenata, ima bas neobicnih vrsta, sve je  obelezeno karticama sa natpisima.

 

 

 

 

Staklena basta sa tropskim ugodjajem i bujnim zelenilom takodje je besplatna za posetioce. Raste poznato nam bilje iz kucnih saksija i cvecara, orhideje, strelicijumi, razne paprati.

 

 

Ovo sitno se rasirilo duz svih staza kao travica, moja mama ima to u maloj saksiji i zove ga Kućna srećica (valjda je to to )

ali ima i  cudnog, zanimljivog  rastinja raskosnih boja

 

 

 

ovo lepotica je stigla iz Japana (stablo je u pitanju)

Preko 10 000 vrsta raznog bilja, drveca, cveca...jezerce sa lokvanjima, ribnjak, avenija palmi na otvorenom (to je zaista nesto sto nikako ne moze biti ocekivano za  severno nemacko podrucje )

 

Centralno mesto zauzima lepa, pre par godina obnovljena glavna gradjevina Flora  u staklo metal stilu popularnom u 19. veku.

 

 

Izgradjena po uzoru na Kristal paltu u Londonu (mnogo manjih dimenzija). Na velikoj terasi je i kafe Danke Augusta, sto bi znacilo Hvala Augusta.

 

 

 

 

Kelsani se na ovaj nacin zahvaljuju Augusti, supruzi nemackog cara Vilhelma I (u njegovo vreme je Bizmark bio kancelar): Augusta je kao izuzetno liberalna osoba odlucila da botanicku bastu otvori za sve posetioce bez obzira na stalesku  pripadnost , sto bas i nije bilo ocekivano ponasanje polovinom 19. veka.

 

 

 

U kafeu su osmislili zanimljiv nacin samoposluzivanja. Sve naruceno vam stave u stilizovanu torbicu za piknik, na nju je zakacen kanapcetom otvarac za flase, ima i neke klope koju pakuju cini mi se u teglice...malo da se osecate kao da ste na izletu u parku posto nije dozvoljeno unosenje sopstvene hrane i pica (na terasu, na kapijama botanicke baste niko vam nece zavirivati u torbe ) cene su malo iznad kelnskog proseka, ali posto je ulaz vec besplatan nije bankrot ako se poruci bar neko picence, pogled je lep sa  svake strane. 

 

 

 

 

Ovde sam naucila i jedan kelnski manir. Ako sednete npr. troje na klupu gde moze da sedne jos toliko ljudi, najnormalnije je da pridju i pitaju da li mogu da sednu. To pitanje je cisto forme radi, predpostavlja se da cete im reci naravno, izvolite.

 

E sad, prvima smo rekli da je zauzeto i da ne mogu tu da sednu na sta smo dobili onaj njihov germanski pogled i facu sa spustenim ustima . Drugima smo rekli Naravno, izvolite. Brzo ucimo. 

 

 

Zanimljive su mi bile cvetne leje kombinovane sa barskim biljem i nekim lisnatim povrcem. 

 

U jednom delu baste je i deo sa povrtnjakom gde se moze uveriti i onaj ko ne govori nemacki,  koliko se kelnski razlikuje od knjizevnog nemackog jezika. 

 

 

 

Kelsani su jaaaako ponosni na sve u vezi Kelna. Na katedralu, pivo, dijalekt, svoj fudbalski klub,  karneval, specifičan smisao za humor, navodnu opustenost i duh. I na to sto ne vole one iz Dizeldorfa.

Sve to je  Kölsch . Jedino im kolonjska voda nema to Kolsh nego Cologne, po imenu kao ih drugi zovu. 

 

[Berlin]

Suuuper su slike! I basta je super, vredna posete u svakom slucaju.

(tehnicka informacija ukoliko bi neko otisao da se proseta - Botanicka basta je na istoj strani Rajne na kojoj je i katedrala - od katedrale na sever oko 2,5km; samo 4 stanice linijama 16 ili 18; ili setnjom niz Rajnu do sledeceg mosta, pa levo )

[Teogonija]

@Berlin

Hvala na ispravci u vezi polozaja Botanicke baste, mnogo sam prelazila mostove tamo vamo pa sam pobrkala strane

 

 Nalazi se na suprotnoj strani Rajne u odnosu na istorijski centar i katedralu, u blizini je zoloskog vrta.

 

 

To sam pogresno napisala, a trebalo je    Nalazi  se na ISTOJ strani Rajne gde je Katedrala

Da je pored zoloskog vrta, to je tacno.

[Berlin]

@Teogonija  odusevilo me je kako korektno gledas na moju dopunu. Namerno ne stoji u mojoj objavi "ispravka" ili nesto slicno, jer ljudi umeju brzo da se uvrede.

U biti je najvaznije da ti je u Basti bilo lepo i da si to uspela da docaras i recima i fotografijom preneses dalje.  

Sad buduci putnici imaju kompletnu sliku i podatke, a to je i smisao strane 

[Teogonija]

Za ljubitelje umetnosti, tacnije slikarstva nezaobilazan je Wallraf-Richartz muzej,

 

 

Nalazi se u centru na pesackoj udaljenosti od Katedrale kao glavnog orjentira jer u blizini ne postoji nista vise od njenih tornjeva. Muzej je blizu stare Gradske vecnice Rathaus,

Deli ih samo ogradjena arheoloska zona (poceli nesto da grade pa naisli na arheolosko nalaziste, kao kod nas na Trgu , sta ce dalje nemam pojma) 

 

Kriva slika u svim pravcima, ali postavljam je jer je slikano sa poslednjeg sprata muzeja odakle se vidi koliko je udaljena katedrala-levo i Gradska kuca desno. Ma, blizu sve.

 

Toranj Rathausa (stari deo Gradske vecnice) od pet spratova, ukrasen sa oko 130 statua raznih istorijskih licnosti

Kao orjentir moze da posluzi i trg Alter Markt sa druge strane Gradske kuce. 

 

Trg Alter Markt - stari trg danas okruzen pivnicama

 

U doba Rimljana ovde je bila pritoka Rajne, tacnije  rimska  luka, u srednjem veku glavna trgovacka zona, a ponekad i mesto za turnire i javna pogubljenja. 

O pivu i Rimljanima cemo drugi put, sada idemo tamo kud smo i krenuli, malo kulturno da se uzdizemo.

 

 

Ulaznica je 8 eur, radno vreme 10-18, ponedeljak zatvoreno.

Za one koji žele da  posete vise muzeja, moze da bude isplativa kartica MuseumsCard koja vazi dva dana, prvi dan je ukljucen i gradski prevoz, cena 18 eur. Za porodice (dvoje odraslih + deca) jos povoljnije - 30 eur. Isplati se i za dvoje bez dece jer ni prevoz nije bas jeftin (po gradu - centru moze sve peske, ali prevoz mora ako je neko dalje lociran)

U ulaznom holu  je odlicna velika prodavnica sa raznom divnom literaturom, suvenirima  i kafeom, ovde se moze potraziti ta kartica, posto na nekim mestima koja su naznacene na sajtu kao prodajna nemaju pojma sta smo im trazili , ni Nemci nisu vise ono sto su bili (ili sto sam ja mislila da jesu)

Muzej me oduševio. Nisam se uopste nadala da imaju tako bogatu kolekciju. Ko je jos cuo za ovaj muzeji, pored daleko poznatijih evropskih.  Na tri sprata su rasporedjena dela po periodima,

Na prvom spratu je srednjovekovna umetnost, a kako  uvek prvo pomislim "mracni" ja htela to da preskocim, pa se vratim na kraju ako budem imala snage. Cerka me ubedjivala kako je prelepo, a ja bas nesto nisam luda za religioznim scenama.  Nevoljno rekoh  ajd da joj udovoljim, protrčaću pa odoh do tri R, Rubensa, Rembranta i Renoara. 

Cim smo izasle iz lifta meni pala vilica. 

Umalo da mi promakne Direrov "Frulas i bubnjar"!!! Tako je to kad ides nepripremljen 

 

 

 

Boje su fantasticne, nema ovde bar u koloritu nista mracnog. 

 

 Cak su mi i religiozne scene bile zanimljive, svi su predstavljeni u  odorama iz epohe sa gomilom precizno izvedenih detalja. 

 

 

 

Naknadno sam saznala da su pre 600 godina kelnski umetnici bili izuzetno znacajni (danas se ne moze pouzdano tvrditi za mnoge radove   kojim  majstorima    pripadaju).  Stvorili su  dela koja se svrstavaju u vrh srednjovekovne sakralne umetnosti.  Prenosim deo teksta sa portala Srpske pravoslavne crkve

"Wallraf-Richartz-музеј удаљен је само стотину метара  од улице (данас једне од највећих комерцијалних улица Европе) и атељеа у којима су деловали ови мајстори-сликари, који су били изванредно организовани по еснафским радионицама и атељеима. Они су сами брижљиво крунили боје високе токсичности, приправљајући интензитет тих уникатних пигмената, као и њихову пастуозност и валере којима се, и након више стотина година, покољења диве. " 

 

Ovaj triptih iz 1340-1350 god. je rad kelnskog majstora i smatra se za jednu od najstarijih  sačuvanih nemačkih slika.

 

Slikama se i plašio narod

 

Ko ne ode u Pakao, valjda ce cekati na vratima Raja da ga andjeli sprovedu  do Sv Petra uz nebesku muziku harfi i violina.

Ne mogu ja u Raj ni na slici, jer ovu scenu sto sam upravo opisala i htela da postavim da je i vi vidite, umesto da je smanjim ja sam je obrisala. 

Mucenica

 

Treba me osisati na celavo da se naucim strpljivosti

 

Muzej ima jednu od najvažnijih zbirki sakralnih dela srednjovekovne umetnosti (u tom razdoblju je uglavnom  i bila takva tematika) na svetu, ja htedoh da je eskiviram, dobro da nisam. 

Posto su u salama izlozena dela od 13. do pocetka 20, veka ne moze ni meni sve da stane u jednu poruku, pa cemo dalje po spratovima neki drugi dan, ako volite slikarstvo 

Izmenjeno 30 okt 2018 (Teogonija)

[Teogonija]

Na drugom spratu je sekcija  pod zajednickim nazivom Barok,  u deset galerija su izlozena dela Spanaca, Italijana, Holandjana... Dva R su ovde, Rubens sa nekoliko slika i Rembrant sa jednim autoportretom. 

 

 

Pocasno mesto dobila je Rubensova "Argus i Junona" velikih dimenzija, gotovo 7 kvadrata  (neumesno je govoriti o kvadratima slikarskog platna, napominjem tek da bi vam docarala )

Ovde je u naslovu čini mi se malo pomesana grcka i rimska mitologija, ekvivalent  rimske Junone je grcka Hera. Po legendi Argus je bio div sa mnogo ociju, Herina omiljena ptica je bila paun.

 

Rubens je naslikao scenu sa vec mrtvim Argusom i Junonom (Herom?) koja na dlanu drzi par ociju, ostale oci su se vec nasle kao ukras na paunovim perima. Pored nje  glavu drži Iris,  boginja duge i glasnica bogova. Iris ili dužica je očni organ...hmmm ima to sve neke veze  Sta god slikar hteo da kaže, moju pažnju je uspeo na duže da privuce, kompozicija, kolorit, bezbroj nijansi na pregibima tkanina, izrazi lica, nakit...

 

Jos jedna Rubensova, ovu veliku  Sv. Franjo Asiski (u sredini)  je radio za glavni oltar jednog manastira u Kelnu. I ostao je u Kelnu. 

 

Iz njegove radionice ponikao je i Van Dajk

Jupiter (kao Satir) i Antiopa , ponovo mitoloska scena

 

Svaka soba u muzeju  ima naziv npr. Ponos i moralnost,  Vera i prosperitet, Više svetla! Bliski i udaljeni svetovi...  sa sažetim objasnjenjem promena u drustvu koje su se odrazile na pravce i stilove  umetničkog delanja,   tako da se osim uživanja u lepoti slika  stiče jasniji pojam zašto su tako grupisane. Takodje pored svake slike su dvojezični  (nemački i engleski) komentari.

 

 

Za nacin na koji su osvetlili prostor u i slike sve pohvale, pažljivo, precizno. Osvetljenje vrlo često više smeta nego pomaže, ovde se planiralo vrlo delikatno.

 

Kad već spominjem svetlost, evo prave igre svetla i tame

 

 

Van Horthost se vratio iz Italije i naslikao ovu sliku 1622. . Neverovatan doživlja je videti ovo uživo, svetlost koju dete Hrist zrači, ne obasjava samo lica oko njega, već kao da  isijava sa platna.

 

Evo jednog Španca

Muriljo je siromasnog porekla, sa 10 godina ostaje siroče, ali daleko je dogurao. Slikao je i prizore iz svakodnevnog života, sirotinju, ulične scene malih prosjaka. Bez patetike i patosa, 

Umetnike sve vise zaokupljaju druge teme, ne samo mitologija i religija,  slikaju prizore iz svakodnevnog života

Jan Brojgel (otac)

 

Galerija sa portretima i scenama porodičnog života. Tu su postavili ove velike mekane pufove, pa se može udobno prileći ili zasesti kao u dnevnoj sobi  i gledati kako su imućne porodice uživale u svojim raskošnim domovima. 

 

Mrtve prirode i pejzaži

 

 I jedan Ticijan za kraj drugog sprata

 

Venera sa ogledalom, 1555. god.

 Ogledalo je detalj  koji se često sreće na slikama. Postoji još jedna Ticijanova Venera sa ogledalom, vrlo vrlo slicna ovoj.

Venera je tema  raznih umetnika inspirisanih antickim statuama. Postoji tumačenje da je Ticijan dodavsi joj odraz u ogledalu hteo da napravi paralelu slikarstva i kiparstva, da pokaže kako se i na slici telo može videti iz više uglova.  

Iz Baroka idemo u 19. vek

 

 

[Teogonija]

Odsek "Slikarstvo i skulptura 18. i 19. veka" u devet soba.

 

 

 

Muzej poseduje najvecu kolekciju impresionista i neoimpresionista na teritoriji Nemačke. 

 

Pol Sinjak, Capo di Noli

 

Van Gog nasao južnu svetlost Provanse i naslikao "Pokretni most"  koji ga je podsetio na rodnu Holandiju

 

Tuluz Lotrek

 

Teska melanholija Edvarda  Munka,  "Četiri devojke na mostu"  jedna od nekoliko verzija  na mostu.

 

Prolece blizu Vetheuila,  prozračni Klod Mone

 

 

 

Jedna galerija "Italija-zemlja snova"  je posvecena slikarima  koji su inspiraciju tražili u kolevci umetnosti i kulture.

 

"Nemački Rimljani" je bila grupa umetnika koji su početkom 19. veka otisli iz zemlje zagušeni normama  klasicnog slikarstva,  u potragu za novim izazovima. Opijeni antikom, mitologijom, renesansom stvarali su drugačija dela i po povratku izvršili jak uticaj na ostale nemačke umetnike. 

 

 

Prelepa "Nanna"

 

"Pećina u Napuljskom zalivu"

Bilo je ovo samo par kapljica boje u odnosu na ono sto muzej nudi. 

Ja nemam koncentraciju dužu od tri sata, tako da cu sigurno ponovo otići u obilazak (videce mene Keln jos ko zna koliko puta )

.Pored stalne postavke  uvek priredjuju i privremene izložbe, ja sam posetila muzej u vreme privremene izložbe sa temom "zivotni stil u baroku". A desava se i da pozajmljuju dela drugim muzejima, tako da ovaj put nisam imala priliku da vidim Renoarov "Par".

Deca su uvek najlepsa pa za kraj evo  jednog  romantičnog  dečkića

 

i crvenokose male vezilje

 

 

[Teogonija]

Duhovno site, a telo traži da se odmori.

Na izlazu iz muzeja, na malom trgu je  kružna bronzana fontana sa karnevalskim scenama.

 

Zaljubljeni  parovima u plesnim pozama.

 

Preko puta Wallraf muzeja je  jedna vrlo mirisna muzejska postavka, na  prvom spratu  Farina prodavnice.

 

 

Sa tradicijom dužom od 300 godina proizvodnju parfema još uvek vodi ista porodica. Mirisnom kolonskom vodicom prskale su se krunisane glave Evrope, na Farina miomirise nisu bili imuni ni Gete, Betoven, Mocart, Tomas Man, Oskar Vajld, Mark Tven...Romi Šnajder i Fransoaz Sagan...

 

Gladne i žedne,  nakon umetnosti bi trebale na nešto fino.  Kavijar i otmeno pićence.  

Ipak,  trebali bi nesto Kolš. Šta je više Kolš nego pivo! 

 

Kolš se zove i dijalekt i rekoh već sve kelnsko. Ali kad se kaže Kolš, obicno se misli na pivo. I to samo određeno, iz pivara koje poštuju stogo propisanu tehnologiju, u krugu od max 50 km od Kelna.

Pivo je ovde institucija. Svaka pivnica Brauhaus nudi svoju vrstu.

 

Pivar Sion

 

 

 

 

Fruh je blizu katedrale, sa večito krcatom  baštom

 

Kelnsko pivo služi se isključivo u visokim tankim čašama od 2 deci. Nosi se na Kranz-u, poslužavniku -  vencu za 10 - 12 čaša.

 

 

Mi biramo pivaru Gaffel ispod Katerale, blizu žlezničke stanice. Ovde, kao i u većini ostalih može se poručiti i neka klopica. 

 

Meni je bio na nekoliko strana, a ja sam htela nesto baš kelnsko. Nisam imala snage da se udubljujem, pa poručujem Kelnski kavijar  Nek ide život.  I dobijam ovo:

 

Neka krvavica, šta li je. Muška hrana. Otmenost u pivnici sa papirnim podmetačima. Kad sam gladna može sve 

Moje dete bilo pametnije,  naručila isto nešto kelnsko.

(Kolš) Tatarski biftek

 

Dobro ide uz pivo. 

Mislila sam da je samo jedna obična gradska legenda da konobar donosi drugu čašu kad vidi da si sve popio.  Sipaj, ne pitaj. Ovo ovde stvarno radi, nije bajka.

Ja nisam znala. Fazon je:  ako neceš više, staviš podmetač gore na praznu čašu. Ako to ne uradiš, stvarno će doneti sledeću. Brzi su ko munje, samo vitlaju nakolo sa onim venac poslužavnicima. Isključivo  muški konobari to rade, Köbes tako se zovu. Nema raskošnih devojaka u dirndlima  To je za Bavarce.

Ovo pravilo važi u pivnicama, ne pabovima i restoranima. Platiš naravno koliko popiješ. Jedna  čaša ( Stange) točeng piva je oko 1,8 eura.

 

Živeli!!!

 

Izmenjeno 1 nov 2018 (Teogonija)