Skyros + Evija = nasa dobitna kombinacija

[Teogonija]

 

Donja Hora je idealna za vecernju setnju, necete cuti pljuskanje talasica jer i ova donja je gore u brdu. Kad sunce zadje, razmili se domace i strano, Vece staraca zapljunulo stolice (naravno, okrenute ka ulici) u kafenionu Makedonija sa tombolom,

 

 

 

 

klinci jurcaju po velikom i jedinom trgu, sedi se po restoranskim bastama, na krovnim terasama sa sirokim pogledom, u fensi kafeima uz prijatnu, ne suvise bucnu muziku, neobavezno po stepenistu, sve vrlo opusteno, bez parade i kica. 

 

 

 

 

 

S veceri galerijice i radnje prosire se po  kaldrmi,  zasareni se, zazagori, ozivi, zamirise...A kad se popale svetla, nema onih neonskih reklama sto ruze pogled na starinske bele fasade i uske kamene sokake.

 

 

 

 Ususkano i prijatno, intimno i usko, uzbrdo glavnom dzadom, nizbrdo samo postrance. Automobila nema, al motorcikli se valjda tretirju kao pesaci, ipak, izgube snagu negde oko trga. Od trga i pocinje ono glavno.

 

Uzbrdo, uzbrdo pa na ravno...

 

Iako trg nije impozantnih dimenzija, pored  stesnjenih  ulica deluje veeeelik

 

 

Prazan trg u podne 

 

Danju je poprilicno uspavano, ipak  pre podne Hora zivi svakodnevni zivot glavnog mesta, ne obaziruci se mnogo na turiste. Tu su dve skole, (pored njih smo mi nalazili uvek parking, mada je regularan veliki parking negde sa druge strane mesta, postoje putokazi), glavna autobuska stanica, taksisti, prodavnice i jedina samoposluga na ostrvu sa kolicima, jedna banka, bankomat, posta, apoteka, bolnica, jedna novinarnica svastara.

 

 

 

Sve sto treba.

 

Semafor ne postuju motorciklisti, a ulice uske, krivudave i nepregledne  pa je tako regulisan saobracaj iz podnozja

 

 

 

 

Za turiste ima nekoliko renta car agencija, Turist info nisam videla, a mapu sam nasla samo na jednom mestu u nekoj galerij povise trga. Sasvim dovoljno galerija, taverni, kafica i pekara, za jedno lagano, mirno i opusteno letovanje u skiroskom stilu. 

 

 

 

 

Izmenjeno 26 okt 2017 (Teogonija)

[Teogonija]

Preostalo nam je samo da se oprostimo sa Skirosom cekajuci trajekt u kafeu Kavos na najlepsem mestu u luci Linarija. Ne propustite ovo. 

Cekanje (koje inace mrzim) nije bilo dosadno, naprotiv, do poslednjeg trenutka smo koristili blagodeti ostrva. U kafeu smo pronasli par interesantnih stvari (sem pogleda i kafe) . Veliku bogato ilustrovanu knjigu o Eleonora sokolu,( lepo smo je prelistali)  vrsti koja se moze naci na Skirosu, kasetice sa uzorcima  tla na obali za svaku plazu (pesak, sljunak, mesano...)

i velicanstven docek trajekta u luku uz Strausovu "Tako je govorio Zaratustra", melodiju kojom pocinje "Odiseja u svemiru". Vlasnik kafea vec godinama na ovaj nacin sacekuje Ahila, dobro izgleda i zvuci. Odlicna zavrsnica naseg boravka na Skirosu. Sta da vam kazem, toliko nam je bilo lepo tih 6 dana na ostrvu da  nam se nije polazilo i cekali smo do zadnjeg casa. 

Uz pozdrav sa Skirosa, zavrsavam konacno ovo pisanije.

 

Mi smo nastavili  putem Evije, a o Kimiju i okolini, sta smo tamo videli i koliko smo se navozali mozda na nekoj drugoj temi nekada. 

Hvala na paznji.

Izmenjeno 26 okt 2017 (Teogonija)

[dujaspasa]

Samo mogu da kažem BRAVO !!!

[jelenap.]

Konačno dočekasmo sve sažeto na jednom mestu.  Uživala sam čitajući. 

Meni je najveći žal ostao za Skirosom upravo zbog Hore. Plaže me i nisu posebno kupile, osim par (inače i tvojih favorita) na kojima bih našla ono nešto što donosi uživanje.

I meni se neodoljivo dopada taj mir, koji ima Skiros i ta neposećenost jer volim da imam prirodu samo za sebe.

Dodatno me jako raduje što je čistoća ostrva na visokom nivou.

Još jednom, zaista hvala na nadahnutom, šaljivom, detaljnom opisu ovog ostrva. Znam koliko je vremena i truda uloženo u putopis i hvala što si istrajala da isti završiš kako bi mi malobrojni uživali.

Nadam se da ćeš i o Eviji u nekom skorijem periodu pisati, jako bih volela da čujem utiske. 

Veliki pozdrav

[suki]

@Teogonija

videla sam da si pisala o Hori i sve hocu da procitam, ali nikako da stignem.

Kao da sam znala, da tvoja prica i slike treba da mi ulepsaju, ovo grozno, olujno i kisovito popodne. Bas si me osuncala  

[Teogonija]

Hvala svima. 

Skiros nije ostrvo na koje se treba zaputiti samo i jedino zbog plaza.  Nisu  sigurno scenicne i fantasticne kao npr. na jonskim ostrvima, ali kada se udrobi svega i svacega sto ostrvo nudi, onda nekako ni te plaze ne razocaraju... pogled je uvek lep,mir,autenticnost, imunost na masovni turizam... eto to su neke stvari koje nadoknade to sto nisu na prvi pogled od onih da zastane dah. Kao sto sam i pokusala da prenesem pisuci i postavljajuci slike, ostrvo je za putnike koji vole sem kupanja i suncanja da na odmoru istrazuju, budu aktivni. Nama je ovo bilo jedno od lepsih letovanja (mozda zato sto je najsveziji utisak ), sadrzajno, drugacije... a fantasticne plaze smo imali na Eviji, tako da je Skiros+Evija zaista dobitna kombinacija 

Izmenjeno 30 okt 2017 (Teogonija)

[Teogonija]

Da ovaj putopis ne bi ostao krnj, dodajem i deo o Eviji, jer naslov tako nalaze, mada mozda i nije najpogodnije mesto za pisanje o ovom ostrvu. Ako administratori smatraju da ne treba ovde da se nalazi, neka slobodno prebace.

 

 

Drugi deo letovanja proveli smo na Eviji. Zeleci da obidjemo centralni deo ostrva, pre svega lepe plaze koje se ovde nalaze, na povratku sa Skirosa najjednostavnije nam je bilo da se stacionairamo u luci Paralia Kymis gde smo se iskrcali.

 

 

 

Primetila sam da je po pristajanju, na doku vec bio parkiran KTEL-ov autobus za Atinu preko Halkide, verovatno je red voznje uskladjen, mnogi su sa trajekta usli direktmo u bus.

Najjeftiniji smestaj u ovoj oblasti koji smo nasli na Bookingu bio je upravo u ovom mestu, pa je i to bilo znacajno za donosenje odluke. Bez velikih ocekivanja, na koncu smo bili zadovolji odabranim. Nestandardno velik apartman Limanaki, cist, sa prostranim delom u senci duda za sedenje napolju, direktnim pogledom na more, u kuci u kojoj nije bilo drugih turista.

 

 

 

 

Proveli smo tu mirne veceri i jos mirnija jutra pogledom ispracajuci i dopracajuci ribarske brodice svih velicina. Danju smo ionako bili odsutni. Sto je bilo bas super nekome (kucetu verovatno) da bespovratno pozajmi jednu muzevu patiku. Smestaj je pored glavnog puta koji vodi ka pristanistu i gornjem Kimiju, ali kako je na izdignutom nivou, imali smo privatnosti. Septembarski dani su neuporedivo mirniji od avgusta, slaba je frekvencija ka luci, buke nema.

 

 

Preko puta kuce je parce pescane obale sa nazovi plazicom, sa gumenim cudima u moru, suncobranima i lezaljkama, koje su vec 10. septembra pakovali i odvozili do sledece sezone. Sto nije smetalo lokalnoj ekipi u poznom zivotnom dobu da tu natenane posrkucu prvu jutarnju kaficu (za poneti, sve sa zembiljima za bakaluk) zacinjenu kupanjem (kiseljenjem) od sat vremena u moru.

 

 

 

Paralia Kymis

 

Samo mesto nije od onih zbog cije bi se neodoljivosti zaputili 1100 km od kuce. Jedna ulica uz more, brdo... ne, ne brdo, ovo je planina... nice vec iza jednog-dva reda kuca. Malo prosirenje oko crkvice blizu luke, ribarski brodici, par taverni i kafea, nekoliko hotela i apartmana, ribarnica, modernija pekara-poslasticarnica i jedna starinska sa baklavama, market i jedan kiosk, pumpa (skupa), a na kraju prema Soustini plazi niz basti kafea i taverni sa direktnim pogledom na more.

 

 

 

 

A kad vec spominjem kiosk... zaboravili da ponesemo cigarete od kuce, pa smo kupujuci ih u Grckoj shvatili da su jeftinije na kioscima nego u prodavnicama. Info za zaboravne ovisnike.

 

 

 

U naselju je ostatak nekadasnje fabrike testenine, kameno veliko zdanje izgorelo u pozaru, stari kran kao simbol mesta, malo brodogradiliste, citav sistem lukobrana, ogroman dok bezmalo dugacak ko pista, po kom lokalna decurlija voza bicikle, mame vozaju bebe u kolicima, kucici na povocima vozaju gazde. Betonska grdosija u moru, sve sa onom ogromnom zardjalom dizalicom i nije prizor izuzetne lepote, ali eto lokalcima je bas korisno mesto za relaksaciju. Otese ga od mora.

 

 

 

Niko nigde ne zuri a i gde bi, nema nervoze, opustenost u vazduhu zarazila je i nas te smo lagano, ne bas tipicno našinski, uglavnom obilazili plaze. Jednu dnevno. Vec unapred pripremljeni da ovde ne vredi gurati mnogo stvari u jedan dan, jer sve je tako udaljeno. Sto se putanja tice nisu to neke strasne kilometraze, vremenski – bas udaljeno. Zbog postignute male brzine krivolinijskog kretanja. Aj u brdo, ajd niz brdo.

Izmenjeno 20 nov 2017 (Teogonija)

[Teogonija]

Kombinacija planine i mora. Prepisujem sa sajta (imperativno shvacenog naslova) "Popnite se u Kimi!"

 

 

 

“Regija Kimi je pored plaza, ogranicena sa TRI odvojene planine”.Ovo odvojene – ne znaci odvojene pitomim sirokim dolinama. Odvojene - brdima. Pa dalje kaze “Ortari planina ima litice medju najvisima u Evropi (od nivoa mora). Brojni vrhovi idealni su za planinarenje, kanjoning, penjanje po stenama.Regija vas ocekuje da testirate svoje vestine.”

 

Ma, fenomenalno!!! Dosli smo na letovanje. Morsko. Poneli smo kupace kostime i stupidne patikice za vodu. Planinarske cipele i stapove, jok. Lepo sam precrtala sve one divne plaze na severu iza sedam gora... ali guglao moj muz malo (za sta sam samo JA zaduzena) i zapeo oce bas tamo. Presrecan je kad mu se pruzi prilika za vratolomne voznje. Na srecu dovoljno je iskusan i mudar, vratolomne brzine po krivinama ne preferira. Pa s knedlom u grlu, njemu za ljubav resih da budem stoik. Navigatorica me mrzi. Vodala nas je nekim magarecim stazama, kretali , pa se okretali,  vracali se, pa motali krivinama po bespucima ...  A ja... kocila nogama i rukama, cinilo mi se da je provalija na pola mog tocka...naginjala se ko da sam na motoru...vratne zile mi se ukocile! Prosla sam sve faze od prestravljenosti do uzivanja u surovoj lepoti...sta ti je moc volje, a sve da ucinis plezir najdrazem bicu.

Svracama prvo u manastir Preobrazenje – Moni Sotiros, udaljen 5 km od Kimija (mesta u brdu) u planinskom predelu okrenutom ka Skirosu.

 

Put do manastira je bio OK (kad smo uboli pravi, ovde  je Navigatoricam brljala)

 

 

Osamljen medju liticama za koje su se zakacili oblaci, na skrovitom mestu, velik, sa mnostvom objekata od tesanog kamena, drvenim terasama kao u Mecovu, jednim izvorom u dvoristu i 40 monahinja. Videli dve.

 

 

 

 

 

Monahinja koja nam je otvorila crkvu dobro govori engleski, pruzila nam je par informacija. Osnovali su ga monasi sa Atosa u 16. veku, manastirska biblioteka cuva knjige iz 18. veka, najvrednija relikvija je pokrov iz 17. veka zlatnim koncem vezen na crvenoj brokatnoj tkanini, izlozena je na zidu u crkvi.

 

 

 

 Haran ko zna koliko puta danas se razvija i raste, imanje bogato sa stalama, kosnicama, vocnjakom i veliko bastom. Tu smo zatekli svestenika iz Atine, koji povremeno dolazi u manastir, a poreklom je sa naseg podrucja, pa je bilo zaista veliko iznenadjenje razgovarati ovde na srpskom.

 

 

Smesten na izuzetno lepom mestu, skriven od pogleda a daruje divan pogled. Mir, spokoj i blazenstvo i onima koji nisu predani molitvi.

.

 

 

Pogledi iz manastira

 

Nastavljamo dalje laganom voznjom ka selu Metohi, uz sve one lepe ali zastrasujuce poglede na more dole negde duboko i surove vrhove gore negde visoko. Nije daleko, ali voznja traje li traje. Iz krivine u krivinu. Ponegde odroni. Dobar asfalt.

 

 

 

Prva deonica mi je bas bila jeziva, a sledeca jos jezivija. Sidji, popni se...

Jos malo... samo da se survamo nekako do dole 

 

 

Evo ga i putokaz

 

 

sacuvajboze, ko ce to da popamti...

 

I konacno poslednja nizbrdica pored korita reke.

 

 

Kako mi je prijao ovaj mlazic vode posle rolerkostera!!!Sproveli ga iz debla 

 

Paralia Metohi

Plaza je bila ociscena od sveg onog otpada koji je na pocetku sezone tu zatekla @jelenap.

 

 

 

 

Bez lezaljki i suncobrana, jedna kantina, dve taverne, tus i kabina za presvlacenje. Pored taverne mano zavucene u pozadinu, primetila sam medju drvecem na omanjoj cistini satore. Da li je divljikamp u pitanju, ne znam, lici.  

 

 

 

 Scenicna sa siljatom stenom u moru i pecinom na kopnu koju su navodno nekada koristili pirati.

 

 

Strasna guzva

 

Cisto transparentno more, u pozadini dramaticne planine, zelenilo, mirna i privlacna divljim kamperima za logorovanje izmedju velikih stena u pozadini.

 

Posle voznje bila mi je fantasticna, naaaajlepsa na svetu.

 

Hiliadou je vrlo blizu, vazdusnim putem, odnosno obalom mozda vec iza sledece uvale, ali put do nje nije ni malo jednostavan. Pored mora ga nema, pa da bi se presla visoka brda koja dele ove plaze treba se popeti nazad na glavni put, nastaviti jos par kilometara do skretanja za Hiliadou.

Prva slika-Metohi, druga- Metohi i na kraju Hiliadou.

 

Iako sam znala da je ovo corav posao muz je insistirao, ali kada smo videli strelicu za Hiliadou na kojoj pise 6 km odustali smo. Ne zbog kilometraze vec zbog vrlo loseg kvaliteta zemljanog puta koji je vec na samom pocetku bio vrlo uzak i prepun dzombi. Kad je okrenuo kola, odahnula sam. Al za kratko... jer su me opet cekale one vrtoglavice. 

 

Tako je bilo u pohodu na sever od Paralije Kimis, onom sto sam ga precrtala jos u Bg-u. Ostalo po Eviji, nakon ovog vatrenog krstenja bila je pesma.

 

Izmenjeno 20 nov 2017 (Teogonija)

[Teogonija]

Idemo juzno juznije, dosta je bilo severa. Lep je ali mnogo zahtevan.

 

 

 

Platana je prvo mesto uz obalski put, par km od Paralije Kimis. Nekoliko smestajnih kapaciteta, kazu dobre riblje taverne sa stolovima na malim terasicama iznad mora pored puta, mesara, prodavnica... Nema svoju plazu, nema mesta za setnju, sve je duz magistralnog puta, nema neki trg za okupljanje, samo jedan mol sa par klupa. Dobar za pecanje. 

 

 

Prva plaza je Stomio, zaustavili smo se, pogledali pa produzili dalje. Pored puta je, nije losa, slozili vec sve lezaljke na gomilu. Trazimo nesto izolovanije, bez kuca i automobila u okolini.

 

Agios Georgios je deo plaze Stomio, odnosno razdvaja ih neki potok sto se tu uliva u more. Dalje se obalom nizu Mourteri i Agios Merkourios. Vrlo su slicne, rekla bi kao da je to jedna jaaaako dugacka plaza od 6-7 km, uostalom nije ni vazno kako se koja zove...  moj favorit je ipak poslednja. Sve ove plaze se nastavljaju jedna na drugu kilometrima bez prirodnih prepreka, ali do svake vodi drugacija putanja kolima. Uz obalu postoji samo prasnjavi zemljani put koji se nakon par km prekida usled odrona .Nije opcija, sa jedne na drugu mora se opet okolo naokolo. A i ne mora se bas na svaku, kao sto rekoh slicne su. 

 

 

Do Agios Georgios plaze smo dosli kada smo sa  glavnog magistralnog puta , nakon mostica koji prelazi reku, skrenuli  levo prateci putokaz reklamu za  plazni bar 4 Χοντρές. Na samom pocetku plaze je taj reklamirani  bar sa lezaljkama, dalje je pustinja sa dovoljno mesta za osamljivanje. Naravno, mi nastavljamo dalje prasnjavim putem  iako je iz bara dopirala fina muzikica,i delovao mi je simpaticno, onako neka mladja populacija, ali nesto nam  nije  odgovarala civilizacija. Kako je plaza jako dugacka, oko 2 km, sa ujednacenim okruzenjem mislim da je potpuno svejedno na kom delu se stacionirati, ne verujem da ovde i u vrhuncu sezone moze biti guzve.

 

 

Uzgred da napomenem kako smo mi bili ubedjeni da se nalazimo na plazi Mourteri.. Toliko o nasem snalazenju tamo na licu mesta, usprkos Navigatorici. Nije bila narocito bistra, ne razlikuje   zemljane od asfaltiranih puteva. Vodila nas je ovuda belim putem uz obalu ka Mourteriu, a sta ce... nije znala za odron. U svakom slucaju civilizacija je bila daleko, videle su se kuce, ali sitne, male... tamo preko vode. 

 

A ovaj u crvenoj majici je bas morao da se zalepi uz nas pored ovolike plaze 

Skinuo i majicu i gace, plaza je dakle OK i za golace, pa ko kako voli.

 

Tamo skroz na kraju je Agios Merkourios, tako blizu a tako daleko. 

 

Modro more, odsecena obala pruza hlad , temperatura vode savrsena, dan bez vetra i velikih talasa, cistoca i mir za neometano uzivanje su pozitivne strane ove plaze. Sitan sljunak i u moru i na obali, prijatan za stopala, bez kamenja i stena. Pljuskaju talasici, susti sljunak... i to je to. Nista drugo se ne cuje. 

 

 

Agios Merkourios se nastavlja na Mourteri, odvojene prevojem preko brda. Obe dugacke, lepsa je Agios Merkourous .Na obe plaze postoji po neki restoran, taverna, mestimicno lezaljke i suncobrani. Vec su se mnogi pakovali, prali i sklanjali mobilijar, pa je u septembru preporuka poneti sve sa sobom.

Lepa  Ag Merkourios je najlepsa   na samom kraju pored velike stene u zavetrini  koja daje malo  prirodnog hlada,  inace ga nema na plazi. Ovde je i more bilo najmirnije.

 

 

 

 

 

More providno,  toplo, fino dno, sljunak na obali, tu je  i improvizovan tus, ima mesta za parking. Taj zadnji deo pored stene je naprivlacniji, bila najveca koncentracija ljudi,desetak na pristojnoj udaljenosti  

 

Kako doci do Agios Merkourios

 

Od Paralie Kymis ima oko 20-tak km, prvi deo puta ide uz more, pa se zavlaci u kopno, odakle se na levo prateci putokaz ka Mourteri mestu opet spusta ka moru. Asfaltnim putem duz cele plaze Mourteri stize se konacno na Agios Merkourios, put se tu i zavrsava. Via Michelin daje neku drugaciju, duzu rutu, nije bas od velike pomoci na ovim prostorima.

Mape nismo nasli, tako da je generalno za ovaj deo Evije potrebno strpljenje, lagana voznja i pracenje putokaza, bez nervoze ako se malo zaluta. Kao sto vise puta rekoh ni Navigatorica nije bas snalazljiva, mi smo koristili Here aplikaciju

[Teogonija]

 

Kalamos rangiraju kao najlepsu plazu centralne Evije, samim tim i najprometnija je. Vec sa visine, pogled  obecava. Dostupna je  asfaltom, nije divlja, tu je i malo turisticko naselje. Parking je na ulasku iznad kuca, mora malo peske do same obale.

 

 

 

Na Kalamosu se moze naci za svakoga ponesto, delovi za samovanje i za uzivanje u guzvi, mesta za divlje kampovanje i sobe za spavanje, postoji i mini market.

Zatekli smo najvecu guzvu, povratak u civilizaciju...

 

 

Nije nam zasmetala povecana posecenost ... malo za promenu, tek  da ne podivljamo...da se podsetimo kakva je atmosfera na letovanju u sezoni i da potvrdimo jos jednom kako nam septembar vise prija.

 

Plaza je dobra iz svakog ugla. Nekoliko uvala pruza razlicit ugodjaj i atmosferu. 

 

 

 

Na samom kraju, najzasticeniji od vetra, deo za camce...

 

... koji se nastavlja na urbani deo, odvojen izvajanom stenom od "divljeg dela"

 

 

 

 

Dve glavne uvale odvaja ova stena isturena u more sa rupom u sredini, podseca na kameni most, odlicna za pentranje i skakanje u more.

 

 

 

 

 

 

 

Uredjeni deo ima vise posetilaca, organizovano je  sa svim uobicajenim detaljima ... taverne, tusevi, kabine za presvlacenje, lezaljke, pedaline, kajaci, odbojka na pesku, golovi za vaterpolo.

 

 

 

Druga je lepsa iz prostog razloga sto nema lezaljki i suncobrana pa vise do izrazaja dolazi bljestavo belilo obale i kontrast sa tirkiznom bojom mora. Oivicena je cudesnim stenama horizontalnih slojeva razlicitih nijansi, sa vremenskim tragovima mora i vetra.

 

 

 

Iznenadio nas je niz satora na ovoj drugoj, iako tu nije zvanican kamp. Bio vikend, dosli ljudi da se opuste nakon naporne radne nedelje. Vikendom je uvek ovako.   Mora da je bilo tridesetak satora. Grci izgleda vole  na divlje. A to im dodje kao izlet za vikend, ko je nama kriv sto nemamo more.

 

 

bljestavo beli sljunak...il je pesak...ne razumem se u te granulacije, al ako je ovo sljunak onda je to najsitniji moguci, ne videh takav nigde. Moj fotoaparat nije umeo (ja nisam umela) da zabelezi belilo, na fotografijama deluje mnogo zuckasto.

 

 

 

 

 Vidi se jos jedna, najintimnija i najizolovanija uvala skroz odvojena brdima, do nje se moze kolima zemljanim putem naokolo, pre silaska u samo naselje. Ja sam pokusala da stignem tamo peske,  stazom koja se penje od ove uvale sa satorima.  Brzo sam se vratila jer nije bilo prijatno ici kroz  "toalet"  kampera. 

Izmenjeno 24 nov 2017 (Teogonija)

[Lila-P]

 

@Teogonija, ovo je fantastično! Znala sam da čitanje ove priče treba da ostavim za neki ružan zimski dan. I isplatilo se

Sviđa mi se Skyros. Ima par plaža koje su baš dobre ali mi je najjači utisak ostavila gornja Hora. Kao muzej na otvorenom sa onim uskim stepenicama i duplim vratima.

Najbolji je, naravno, tvoj način prezentacije. Istorijske činjenice, mitovi i legende.... a sve začinjeno mrvom humora.

A sad moram da citiram jedan deo

 

 

I tako...Nisam ja neki vernik. U stvari nisam nikakav, od ovih poznatih konfesija. Ja sam nesto... a glupo je o veri, uvek se tu nadje neka rec za koju se neko uhvati pa krene preganjanje, ubedjivanje, objasnjavanje... Meni to bezveze jer sta tu ima da se tumaci, to je licno, il nesto osecas iznutra, il ne osecas. Postujem oba i sve (fanatizam precrtavam) . Nema se rasta o tome nadgornjavati. A sto onda spominjem to sta sam i kakva. Pa eto, bitno je... sto bi rekli na sudu, dozvolite mi, videcete kasnije zasto je bitno . Dakle, ja sam kao neki pravoslavni ateista (cula ja nekog ucenog coveka na televiziji da tako kaze i zapamtila) Postujem vrlo tradiciju, obicaj, sve to kao deo nekog identiteta, vaspitanja...nisam rasla medju budistima... mada, ja jednom plakala na sred katolicke mise...eto nesto me puklo tamo u tudjem svetu medj tudjim narodom,iako ni reci nisam razumela i krenule suze ko lude same od sebe... gde ja ode...al tako misli odose...volim da obidjem, cujem, saznam... i dirne me to, ako je istorija,kulturno nasledje, drevnost, lepota...

 

Gde me nađe?

 

[Tijuana]

Ima li jos nekih novosti sa Skirosa? Ja planiram tamo u avgustu...

[Teogonija]

@Tijuana 

Tek sad vidim poruku. Izgleda da na Skiros niko ne ide, a kad se vratis napisi nesto... bilo bi lepo procitati jos necije impresije. Srecan put i uzivaj Gde si rezervisala smestaj?

Sad vidim da nisam kompletirala opis naseg boravka na Eviji bilo je tu joos par lepih plaza vrednih voznje, a  obisli smo i grad Halkidu na povratku. Nije los za zaustavljanje i kratku setnju. 

Izmenjeno 19 jul 2019 (Teogonija)

[sandraivlada]

 

 

@Teogonija, ovo je fantastično! Znala sam da čitanje ove priče treba da ostavim za neki ružan zimski dan. I isplatilo se

Sviđa mi se Skyros. Ima par plaža koje su baš dobre ali mi je najjači utisak ostavila gornja Hora. Kao muzej na otvorenom sa onim uskim stepenicama i duplim vratima.

Najbolji je, naravno, tvoj način prezentacije. Istorijske činjenice, mitovi i legende.... a sve začinjeno mrvom humora.

A sad moram da citiram jedan deo

 

 

Gde me nađe?

 

Fantasticno nego sta..Evo citam redom i mastam..A dok ja mastam ti bi Lila  mogla malo i da razradis ovu Eviju i Skiros...Kako i odakle..Pa jos bez auta..Mozemo mi to..

[Pawtraveller]

@Teogonija Hvala na sjajnom i inspirativnom putopisu! Priblizilo se, krecemo za 3 dana pa poslednjih par veceri sedim i belezim da nesto ne propustimo... Samo sto cemo mi obrnutu kombinaciju, Evija+Skiros Eto, bice novih utisaka uskoro za buduce avanturiste!

@jelenap. Tvoj putopis sa Evije "Veliko pusto ostrvo" nam je pomogao da shvatimo koliko je zahtevna pa je izbor pao na jug a ostalo necemo obilaziti ovaj put. Tako da su u planu neke stvari sa tvoje liste koje niste obisli...zmajeve kuce, dimosari...

Hvala puno, a ja javljam nase utiske kad se vratimo!