Skyros + Evija = nasa dobitna kombinacija

[Teogonija]

 

Ove godine sam imala slatko-gorke muke gde se uputiti na letovanje. Grcka se, po navici, podrazumevala. Ne volimo da ponavljamo destinacije, letovanje za nas nije samo potraga za najlepsim plazama, vec potraga za novim vidicima. Videli sva Jonska ostrva, davnih dana Tasos, Skijatos, bilo je tu i Lezbosa, Skopelosa i Peliona...Jedva sam nekako presekla dilemu pa rezervisala Kimi na Eviji, kad Jelenap. objavi utiske sa svog letovanja bas u ovom delu Grcke. Vidim, mnogo voznje je bilo. Mi voznju volimo, voli i ona i zato joj verujem na rec napisanu, ali nismo zeleli da sve prodje u svakodnevnim vratolomijama po usponima i krivinama.

 

 

Planincuge Evije od Kimija severno

 

I muke opet pocese.... Zahvaljujuci njoj definitivan izbor bila je kombinacija 2 ostrva. 6 nocenje na Skirosu, 6 nocenja Paralija Kymis, Evija.

Skiros sam merkala vec par godina, ali me je odbijala cena smestaja, dodatni troskovi za prevoz trajektom, nocenje usput, putarine... Al reko sad sam mu blizu...Sad il nikad...i rezervisem nesto najjeftinije tamo, pa kako bude.

 

 

Skyros je morskim putem povezan sa Evijom, Skopelosom i Alonisosom. Vazdusnim u sezoni sa Atinom i Solunom. Najlogicnije i najjeftinije nam je bilo koristiti vezu sa Evije iz mesta Paralija Kymis. Pocetkom septembra trajekt na ovoj liniji je vozio dva puta dnevno sa polascima u 14 h i 19:30. Septembar nije mesec kada se ocekuje masovna najezda na ostrvo, ipak ne zeleci da rizikujemo da nakon 1133 predjena kilometra izvisimo u luci, karte smo rezervisali i platili on-line direktno preko sajta prevoznika Skyros Shipping Co. http://www.sne.gr/index-en.php. Za odraslu osobu cena je bila 12.10 eur za automobil veci od 4,25 - 39,10 eura.

 

 

Luka Paralija Kimis, Evija

 

Odabrali smo polazak u 14h, posto smo zeleli da prespavamo negde usput. Prenocili smo u mestu Kamena Vourla, odakle nam je do luke za ukrcavanje ostao komad od 200 km, taman da se naspavamo, ujutro popijemo kafu na miru i stignemo bez nervoze.Planirala sam usput da svratimo u neki Lidl ili slican veci market, sta se vec nadje, pretpostavljajuci da na Skirosu ne postoji nista slicno.

 

Kamena Vourla je malo mesto sa gomilom smestajnih kapaciteta, dosta se nudi i na Bookingu koji mi uvek koristimo. Stigli smo predvece, uspeli cak i da se bucnemo u more. Kako je sunce vec zalazilo nisam mogla da steknem pravi utisak o mestu i plazi, uvece je cini mi se lepse nego danju. Glavna ulica se proteze duz mesta, pored mora. Sa jedne strane su nanizane radnje, taverne i kafei sa bastama preko puta, uz more. Sve bljesti, ulica je bas prometna i bucna. Plaza je uska i ne bas privlacna, ima tuseva, ponegde i lezaljki koje pripadaju kafeima. Obala je od onog sivog nabijenog, nekako zemljastog peska. Tu je naravno i velika bela crkva sa malim trgom ispred. Malo smo virili i gledali grcko vencanje, pa navalili na giros (2 eura), morali i na frape 2 metra od mora ... da sva cula shvate gde smo. Tamo u daljini preko mora, zmirkala su svetla nekog sela na Eviji daleko, daleko od nase baze i ja shvatam da je Evija zaista – div.

 

[Teogonija]

Auto-put ide celom duzinom od granice do iskljucenja za Eviju kod mesta Schimatari, ka Halkidi. Putarine su ukupno oko 27 eur. Presli smo beli viseci most, Halkida ostaje na levoj strani, dobro je sto se ne prolazi kroz centar grada, obilazak  smo ostavili za poslednji dan. 

 

Skulptura na pocetku promenade u Halkidi

 

 Lidl (2 komada usput do Kimija) i ostali marketi su bili zatvoreni, zaboravili smo da je nedelja. Bez zaustavljanja, brze nego sto Via Michelin kaze stizemo u luku. Evija jeste brdovita i vrletna ali ova ruta do luke nije naporna, nema uspona, zahtevnih krivina. Malo se uspori kada se prolazi kroz naseljena mesta, ili da se napravi mini foto sesn

 

 

 

 

Oko mesta Avlonari, u kopnu, Evija

 

Sa brojem rezervacije, vozackom dozvolom i pasosem preuzimamo karte na kiosku u luci. Ostalo je vremena za kupanje na Soustini plazi koja pripada mestu, a nalazi se jednu uvalu dalje od luke. Na nasu radost plazni bar je bio otvoren, guzve nigde, more je bilo cisto i mirno... muz je komentarisao kako kafe garant nece vise raditi kada se sa Skirosa vratimo na Eviju... bio je u pravu.

 

Na povratku, sve pusto posle 10,sept, more ovaj put bilo uzburkano i ne bas cisto kao na dolasku

 

Trajekt Achilleas (Ahil, ima debelog razloga da se tako zove, o tome kasnije) nije bio dupke pun, ima salon, sank za grickalice i pica sa razumnim cenama, tri palube. Udaljavajuci se od luke, pogled mi se zalepio za sve one vrhove pod oblacima i robusnu obalu centralne Evije.

 

 

Pomislila sam “Nahvataces se ti zeno straha na ovom opustenom letovanju”. S razlogom.

 

Nakon 1.5 h modrog mirnog mora pristali smo u Linariju, skirosku jedinu luku. Vidim i ovde ima nekih brda i goleti, al “normalne” visine. Primirim se da ce bar pola odmora biti opusteno. I bilo je.

 

 

 

 

Linarija je minijaturno mestasce u zasticenom zalivu. Okolina brdovita i zelena. Na jednoj kraju, iznad luke na najvisoj tacki - velika plavobela crkva.

Zanimljivija je sa broda, daje pecat mestu. Izbliza me nije dojmila, PVC stolarija joj ne lezi.. Najlepsa je terasa sa pogledom.

 

 

 

Dole u mestu par taverni, sve su bile pune... par nekih radnjicica, jedna zanimljiva, sarena sa suvenirima i rukotvorinama. Ribarski brodici, par jedrenjaka i jahti. Zivahno mesto na dolasku, pri odlasku utisak je bio potpuno drugaciji, mirno i praznjikavo. 

 

 

 

 

Cak i u onoj guzvi pri iskrcavanju, primetila sam da je sve jako cisto i sredjeno. Svuda kante za djubre (ne smrdi nista) u dve boje za sortiranje otpada, veliki tankovi za odlaganje motornog ulja, male kante za baterije...bas vode racuna o zastiti sredine.

 

 

 

Postavljeni su i panoi sa objasnjenjima o biljnom i zivotinjskom svetu ostrva. Sve to ostavlja vrlo prijatan utisak pri prvom susretu. Vec sa palube markirala sam kao obavezan za posetu lep kafe na litici sa kaskadnim terasicama skroz do mora.

Tu smo uspeli da odemo tek na povratku, dok smo cekali trajekt ka Eviji.

 

Kavos bar, Linaria

 

Za Skyros smo rezervisali samo 6 noci, naknadno shvatam da je moglo i duze, posebno sto je ostrvo tako daleko a ne verujem da cemo ponovo na tu stranu.

Izmenjeno 24 sep 2017 (Teogonija)

[Teogonija]

Linarija je na zapadnoj strani ostrva, glavno mesto Skiros tj. Hora je na istoku, udaljeni su desetak kilometara. Smestaj smo rezervisali u Molosu, podno Hore,  preko Bukinga - Skyros Panorama studios. Imali smo apartman, a ne studio, cisto, odlican WiFi, sudova nedovoljno, ali smo na zahtev bez problema odmah dobili sve sto smo trazili. Vlasnici zive u dvoristu, uvek tu a nenametljivi ljudi srednjih godina, ujutro nude besplatno kafu po izboru sto je vrlo lep gest. Svako jutro nas je na stocicu cekao tanjiric sa smokvama.

 

 

Sve smestajne jedinice imaju zasebne ulaze iz dvorista, koje je bas lepo odrzavano, ima dosta parking mesta, mi smo bili zadovoljni iako smo izabrali najjeftiniju ponudu na Bookingu.  Bilo im je sve popunjeno, dok su drugi smestaji zvrljili poluprazni.

 

Molos i Magazija su naselja ispod litice na kojoj je Hora, protezu se duz obale na ravnom terenu. Nema vidljive granice izmedju ova dva mesta, meni deluje kao da je to jedno naselje.

 

 

Kuce su kockaste i bele, ravnih krovova. Ulice izuvijane bez nekog meni logicnog reda, dosta slepih puteva, ali orjentir su nam bili putokazi dok se nismo navikli. Veliko iznenadjenje je bilo sto ne postoji setaliste pored mora. Zanimljiva vecernja setnja je gore u Hori, visoko iznad mora. Pesacenjem prvom ulicom relativno paralelnom sa obalom, ne vidi se plaza, ali se Hora beli,  trotoara nema.

 

 

Primetila sam u oba mesta samo dva prosirenja, ne bi to mogla ni nazvati pravim trgovima, odakle puca pogled na plavetnilo. Tu se moze naci prodavnica, seoska sa najnuznijom ponudom, kiosk, mini decije igraliste i ujutro kamioncic - pokretna pijaca sa skromnom ponudom. .

 

 

 

 

Vrlo je cisto, izgleda da je prvi posao domacicama ujutro da pociste i operu  dvoriste, ali i ulicu ispred  ( neke jos u spavacicama). Cveca ima tu i tamo, nije da bukti od boja kao na nekim drugim mestima. Dvorista su uglavnom poplocana, tamo gde nisu, trava  tesko nice (mozda zbog peskovitog tla). Leandar generalno po celom ostrvu  ubedljivo pobedjuje bugenviliju. 

 

 

 

 

 

 

Iako u Molosu i Magaziji ima najvise smestajnih ponuda  na celom ostrvu,

 vise ostavljaju utisak mesta u kojima se zivi tradicionalan nacin zivota, a ne mesta podredjenog turizmu. 

 

 

 

 

Nekoliko taverni i kafea imaju lepe terase sa direktnim izlazom na plazu. Nije ni cudo sto se ostale koje su zavucene u kopno hvale krovnom terasom sa pogledom. Plaza je dugacka i peskovita, najorganizovanija od svih vidjenih, sa najvecom “guzvom”.

 

 

 

 

Fotografije su ranojutarnje ( da ne bude zabune sa nazovi guzvom).

 

Mada, ovde ima tako mnogo prostora da uopste nije problem izabrati mesto za svoj mobilijar i osamiti se. Tokom nase posete nije bilo vetrovito, tek blagi povetarac koji je prijao. Ipak, nekoliko kamenih brana u Magaziji su nagovestaj da ovde moze da bude i jacih vetrova kada more pobesni i talasi rastu.

 

 

Molos i Magazija gledaju ka otvorenom moru.

 

Potrebu za setnjom pored mora zadovoljila sam krstareci peskom spustajuci se severnog spica, rta Pouria ka kraju Magazije, priblizavajuci se litici na kojoj je izrasla Hora. Fotoaparat je bio u ruci, spreman svake sekude na okidanje, a ovde za zaljubljenike fotografije zaista ima obilje interesantnih kadrova. Prizori su raznoliki, zivopisni, a bele kucice Hore uvek su na vidiku. 

 

 

 

Izmenjeno 26 sep 2017 (Teogonija)

[Teogonija]

Nekoliko jutarnjih setnji dok je sve bilo mirno i uspavano, ja cu ovde sjediniti u jednu dugacku od nekoliko kilometara.

 

 

 

 

 

Na samom spicu, na rtu Pouria je bela vetrenjaca, renovirana i pretvorena u  bar-restoran. Uvece je ovde vrlo prijatno, diskretno osvetljeno, opustajuca muzika u pozadini. Obala oko nje je robusna, kamenita, mestimicno sa zutim  peskom,

 

 

Girismata

 

 Leva strana, iza krivine se nastavlja na jos jednu   plazu. Girisimata od zutog peska, sa samo jednom omanjom skupinom lezaljki, ostatak pust bez sadrzaja, na samoj plazi nema rastinja.  Ponegde su u moru, vec par metara od obale, kamene ploce. Plaza je dugacka pa se i ovde mogu naci delovi sa jednostavnim ulaskom u more, bez grebena. Plaza je lako dostupna,  malo izdignut put se proteze celom duzinom.  Pored njega par taverni, nesto smestajnih kapaciteta. Moze biti vetrovita sa talasima, okrenuta je ka severu. Mi smo je obisli cim smo stigli na ostrvo, bila nam je blizu smestaja, nije bilo vetrovito.

 

 

Najlepsa je ujutro  kada sunce izlazi,  pesak i more dobiju intenzivnije boje.

 

Od vetrenjace desno, juzno ka Hori, su ostaci drevnog kamenoloma. Neobican pejzaz sa cudnim oblicima, kamenim formacijama i u vodi i na obali, ponegde su nastali mali bazeni.

 

 

 

U jednoj osamljenoj steni, preostaloj nakog odsecenih blokova kamena izdubljena je crkvica Sv. Nikole. Plava vrata a oko vrata okreceno u belo, na vrhu stene postavljen krst, sa zadnje strane nista ne ukazuje da se radi o crkvi.

 

 

 

 

 

Unutrasnjost mala i skromna sa nekoliko ikona po zidovima, drveni ikonostas, osuseno cvece i titravi plamicci upaljenih sveca. Crkvu smo zaticali otkljucanu rano ujutro i kasnije uvece.

 

 

Plaza Vina

 

Spustajuci se dalje juzno, obala i more nakon kamenoloma postaju pitomiji. Najpristupacniji  deo za kupanje je pored najlepseg u okruzenju hotela Vina. Mislim da se po njemu i zove ovaj deo plaze.

 

 

   Na pescanim dinama poredjane su kuce sa pogledom, okrenute ka pucini. Poneki camac, ribarske mreze na pesku znak su da ovo naselje nije vestacki napravljeno samo za potrebe turizma.

 

 

 

 

Dvorista delimicno poplocana, pesak vlada, biljke se bore za opstanak. Osim kuca za stanovanje, ima i vikendica u septembru vec zatarabljenih, poneki smestaj za turiste.

 

 

 

 

Izmenjeno 26 sep 2017 (Teogonija)

[Teogonija]

 

Slikovita ruina nekadasnjeg mlina, bezmalo u moru

 

 

 

 

 

 

 

Pored ostataka mlina  je  mala luka zasticena lukobranom za sidrenje ribarskih brodica stanovnika Molosa. Primetila sam da se na ostrvu na meniju vise nalazi meso, narocito jarece i razne vreste grilovanih sireva, od morskih djakonija. Mada je jedan od specijaliteta, pored mesa, narocito   hvaljen jastog sa spagetima. Meso probala, jastoga nisam. 

 

 

 

Malo dalje od luke pocinje plaza tj. uredjene plaze Molos i Magazija sa spominjanim tavernama, suncobranima i lezaljkama.  Grupe lezaljki su na pristojnoj udaljenosti, pa nema utiska prevelike zakrcenosti prostora.  Nista nagurano, nista pretenciozno, mirno kao i svuda po ostrvu, relaksirajuce, more cisto.  

 

 

Magazija je starije naselje od Molosa,  blize Hori. Ime potice od brojnih magacina baruta koji su se nalazili duz obale u vreme mletacke vladavine.

 

Pogled na deo Magazije, najlepsi deo plaze je skroz na kraju gde nekoliko stena pravi malu pescanu uvalu.

 

Mislim da se na Skyrosu  rano zavrsava sezona, uglavnom smo sretali grcke turiste. Nas jezik smo  culi samo jednom na celom  ostrvu i to bas na ovoj plazi .  Od registracijavideli  sve grcke, dve bugarske i jednog Litvanca (taj je tek ludji od nas). Doduse, i ono malo stranaca sigurno rentira kola.

Autobuski prevoz KTEL  postoji ali su linije ogranicene i polasci retki, tako da to sigurno nije nacin za istrazivanje ostrva. Videla sam da je povezana Linarija sa Horom, verovatno uskladjeni polasci sa rednom voznje trajekta. Postoji i linija koja povezuje Molos sa Horom, u Molosu i Magaziji ima nekoliko stanica, na svakoj je istaknut raspored voznje. Mozda su u sezoni nesto cesci polasci. Takodje postoji i linija od aerodroma do Hore, prolazi kroz Magaziju i Molos, vreme naravno prilagodjeno malobrojnim  poletanjima i sletanjima.

 

 

Nastavka ce biti, iskreno ne obecavam brzinu. Morala sam da pocnem ne bi li samu sebe naterala da pisem dok ne pozaboravljam.

 

 

 

Izmenjeno 26 sep 2017 (Teogonija)

[dujaspasa]

@Teogonija, kao i uvek, zanimljiv i prvoklasan putopis. Bravo!

[Teogonija]

@dujaspasa   i ostalima sto dadose srculenca 

Izmenjeno 26 sep 2017 (Teogonija)

[suki]

Citam ga od prvog trenutka, ali sam shvatila da nije kraj, pa nisam htela da komentarisem. 

Ali, ipak cu da kazem, dok cekamo nastavak, da sam u ovom delu uzivala  

[Dragan]

Gledam sada slike tvog smestaja u Magaziji, moguce da smo bili smesteni na istom mestu. Zaboravio sam ime gazdarice, cak sam sa njom bio jos naredne dve godine u kontaktu, jel sam se tada nesto ispitvao za naredno izvlacenje. Inace nas smestaj je bio blizu ovog restorana na obali, odatle je isla jedna vijugava ulicica i mozda 100-150 m dalje je bio i smestaj.

[Teogonija]

Obisli smo polovinu ostrva, onu zeleniju, vise nastanjenu... juzni deo smo tek naceli. Naime Skiros kao da je nastao nekom privlacnom silom. Ko je koga privukao ne bi mogla da odredim... dal je surovi jug hteo malo pitomosti severa, il je bujni sever hteo da istakne svoju lepotu pored usahle drugarice s juga.

 

 

 

Dva ostrva u jednom, zeleno i zuto. Kao granica izmedju potpuno razlicitih pejzaza smestila se dolina, od Kalamitse na zapadu do Achillia na istoku. Duzina tek 4 km, ostrvo je ovde najuze.

 

 

Achilli   je naselje od par kuca, osamljene crkvice na kraju puta i propolovljene plaze. I promasene investicije. Neko je nekada ovde pola prelepog zaliva okovao u betoncinu u pokusaju pravljenja marine. A nije dobro proracunao... jer ovde je mnogo stena koje vire iz mora i pristajanje bas ne bi bilo jednostavno, a i okrenuta je ka severu, meltemi i stene nisu dobra kombinacija za jahte.

 

 

Jahti i jedrilica nema, marina je degradirana u ribarsku luku. Mozda su se projektanti zaneli mitologijom. Odavde je Ahil, nakon skrivanja na ostrvu, isplovio put Troje. Njegova majka Tetida poslala ga je na dvor skiroskog kralja Likomeda kako bi sprecila ispunjenje prorocanstva o pogibiji podno zidova Troje. Ahil je proveo 9 godina na dvoru, prerusen u zenske haljine. Odisej, cuvsi da je Ahil ovde dolazi prerusen u trgovca i na prevaru ga razotkriva. Donosi dzindjuve i haljine za Likomedove kceri, ali i oklop i stit. E, tu Ahil vise nije mogao da izdrzi, umesto za nakit, poseze za oruzjem... Ostalo je poznato. Eto objasnjenja zasto se trajekt koji plovi ka Skirosu, zove Ahil. Kao i ovaj zaliv.

Pescana plaza je pusta, doduse bilo par bakica sa obaveznim sesiricima koje su tocajuci se u moru razmenjivale neke recepte. Malo smo prodivanile one Grcki, ja Engleski   napricale smo se silno al razumele smo se.

 

 

Ima par suncobrana od palminih grana, okruzenje slikovito, uprkos marini... ona betoncina se na srecu i ne vidi, zaklonjena je od pogleda kamenim lukobranom.

 

Dalje neces moci

 

 

Naokolo brda, u daljini iz mora strce surovi grebeni, na zakrivljenom kamenom rtu bela kockasta kapelica. Posvecena je Sv. Nikoli, zakljucujem po nekoliko ikona sveca, okicenim kormilom i kormilarskim tockom. Spolja po stenama namalane neke bele prikaze, protiv uroka valjda. Crkva otvorena, vrata zakacena samo rajberom, kao i mnoge na ostrvu. 

 

 

 

 

 

 

Idemo dalje dolinom do druge strane ostrva. Zastajemo da vidimo cuvene skiroske konje. To je mala autohtona pasmina, ne raste vise od 1.1 m.

 

 

 

Ostrvljani su ih koristili za transport i zemljoradnju, vidjali smo ih svuda po ostrvu, na njivama... magarca ni jednog. Nekada su ziveli u divljini, na onom golom juznom delu ostrva, danas se bore za njihov opstanak. U te svrhe je nastala ergela, izdrzavaju se od ulaznica, naknade za jahanje, donacija. Pored je i lepa taverna sa pogledom na konjice i brezuljkasto okruzenje.

 

Kalamitsa na zapadnoj obali je naselje, lici na vestacki napravljeno za turizam. U anticko doba bila je vazna skiroska luka, nekoliko ostataka nadgrobnih ploca pronadjenih ovde  izlozeno je u Arheloloskom muzeju Skirosa.

 

 

Plaza je dugacka, blago zakrivljena, sljunkovito-pescana. Pristup kolima moguc je sa oba kraja, asfalt kruzi podalje od plaze, iza mocvarnog podrucja. Pristup u more jednostavan, nema stena, dubina se povecava postepeno, voda malo hladnija. Gotovo svuda na Skirosu je more bilo malo hladnije nego na Eviji, na koju smo otisli kasnije. Da li je uvek tako ne znam, izgleda da ima nekih hladnih izvora, mesanja slatke i slane.

 

Vikendice i kuce za izdavanje, Kalamitsa

 

U naseljenijem levom  delu  je jedna taverna,  sa lezaljkama i suncobranima, a reklama za windsurf- znaci moze da bude vetrovito. Plaza nije najlepsa na svetu, ali mir, spokojstvo, prelep pogled pobedjuju 

 

 

 

 

 

Stacionirali smo se kratko, na drugom delu plaze, daleko od lezaljki, i tu ima nekoliko slamnatih besplatnih suncobrana. Bilo je dobro, dok nije,  nosen vetrom, na mahove poceo da dopire ne bas prijatan miris. 

 

 

 

Ovo podrucje je mocvarno,  iza pescanih dina rastu vrbe i trska. Po trsci, kalamia na grckom, je mesto dobilo ime.  Postavljene su table o biljnom i zivotinjskom svetu mocvare, rute kretanja...

 

 

Htela sam da istrazim malo, ali kanali u sevaru su ustajali, neodrzavani, kad dune vetric eto onog mirisa. Nekad je bilo uredjenih staza za setnju, sada je sve propalo i neugledno.

 

 

 

Bio mi je tuzan prizor  konjica u blatu, mada su oni mirno zvakali trsku... ipak odustajem. Ima stvarno mnogo ptica, samo se njihov cvrkut i leprsanje krila cuje, nista drugo. Mnogo ih ima u vreme migracije, prolece i jesen, kako pise na tabli ovo im je prvo zgodno mesto nakon dugog leta. Prepoznajem neke capljice, kormorane, ciope, ostalo ne znam sta je.

 

 

Al sta je smokva i te kako znam. Raste svuda po ostrvu, na izvolte. Zamalo da se unakazim na neku zardjalu bodljikavu zicu, al sta cu kad su one ljubicaste bile zrele i socne. Taman kako treba.

 

 

 

Put od Kalamice vodi pored mora na juzni, pust deo ostrva. Postepeno se penje u golo brdo, po padinama caruju koze, cicak i sasuseno nisko zbunje. Cudno, pored puta u toj goleti sve leandar do leandra.

 

 

 

 

Dolazimo do naselja Nifi. Na GE sam cekirala lepu uvalicu. Nismo videli ni jednu kucu, izgleda da je to mali skup vikendica ispod puta, pogleda zaklonjenog bujnim rastinjem, ogradjeno pa nema ni javnog prilaza plazi, sigurno je privatna.

 

 

Ovde je izvor (eto odakle zelenilo) pored puta po kome se naselje zove Nifi - kao mesto na kom su se skupljale nimfe. Sada se  skupljaju kozice na pojilo a i da malo obrste smokvu. Da li jedu koze smokvin list, ne znam ali jednoj dzinovskoj, staroj, donje grane su potpun gole, kora oglodana. A skiroske kozice su male, kao i konjici. 

 

 

Nifi - izvor

 

Nakon 1-2 km od Nifija pogled sa visine puca na Kolimbadu, prelepu osamljenu plazu. Sa asfaltnog puta tek 500m zemljanog vodi do nje, tako da pristup nije tezak. Planirali smo je kao obaveznu za neku narednu posetu, ali na zalost nismo stigli. A obecavala je...

 

 

Sva ova do sad spominjana mesta su blizu, udaljena po par km asfaltnim putem.

 

Izmenjeno 1 okt 2017 (Teogonija)

[Dragan]

Setih se i ja sada Kolimbade (mislim da sam je i pominjao u onom mom pisaniju iz 2009.godine), ostala je i nama tada nedostanjani san, jer u periodu kada smo bili glavni prolaz do plaze je bio kroz nekakav privatan posed, a taj zemljani put da budem iskren nismo ni uocili. Nama je izgledalo kao da je put do plaze sa kopnene strane eventualno moguc samo pesaka, a posle smo i u Magaziji od jednog lokalca dobili potvrdu da je to tako ..............

Mene taj juzni deo nije generalno fascinirao, tako da smo se preostala 3 dana muvali uglavnom po severnom i vise puta se vracali do omiljene nam plaze Agios Petros.

Nekako mi je Skiros i ostao u secanju kao ostrvo za najvise 4-5 dana boravka, a ako bi mu se ikada ponovo vracao to bi iskljucivo bilo zbog bozanstvene Hore i prelepog manastira na vrhu litice iz perioda vizantijskog cara Nicifora Foke.

Izmenjeno 2 okt 2017 (Dragan)

[Teogonija]

@Dragan

Jeste pominjao si Kolimbadu  ja bas od tebe cula za nju. Nazalost nismo ni mi taj zemljani put probali, videli ga samo iz daleka... ali nama gazde smestaja rekose da moze do nje Ni peske ne bi bilo mnogo naporno cini mi se. 

Meni je zao sto se nismo malo duze vozili juznim delom, i eto nekako meni su se bas ta golet i surovost predela, lep pogled, izolovanost...dopali na juznom delu, ko voli da pesaci isto moze da  bude zanimljivo, videla sam na nekim sajtovima da postoje rute, ima gore nekih crkvica ispod stena, kao u nekim pecinama.  Na jugu  u jednoj uvali je  i grob engleskog pesnika koji je mlad umro 1915. na brodu ukotvljenom u blizini, trazio je da tu bude sahranjen, a spomenik mu je podignut na lepom mestu sa pogledom na pucinu, gore u Hori.  Ja ne znam nista o tom Rooperu Brooku od ranije pa mi nije bila ni zelja da odem do tog osamljenog mesta na jugu zbog njegovog groba, ali bi bilo lepo da sam otisla zbog prirode. 

Rekoh da volimo da se vozimo kroz lepe predele sa pogledom, onako neobavezno, nekad bez posebnog cilja... zastajemo, ponesto usput vidimo, ja fotografisem, pa se malo kupamo,,, gde nam se dopadne zaglavimo uz kafu u taverni ili na nasoj stolicici uz knjigu... pa bilo to negde u brdu ili u nekoj uvali koja nema ime i nije mozda ni najlepsa, al nama se ucini privlacna iz raznih razloga..Mislim da nam je prilicno  "pomereno" shvatanje letovanja. Moram to da naglasim da bi svi koji citaju moj dozivljaj Skirosa  imali u vidu kakav lik pise   I zato meni nekako nedostajalo jos par dana tamo

Izmenjeno 2 okt 2017 (Teogonija)

[Teogonija]

 

Krecemo u krug po severnoj polovini ostrva. Iz Molosa se zavlacimo u kopno, severno u pravcu aerodroma. Pravih sela nema, razbacane skupine od par kuca pored puta, poneka basta, neki maslinjak, mnogo smokava, nara, bele crkvice posejane svuda. Raznolikost i promene, od suvog do plodnog.  Izmedju brda protegla se uska dolina sa  njivama koje se uredno navodnjavaju. Ovo je ruralno podrucje ostrva.

 

 

 

Zastajemo pored bele kapele na uzvisenju, tacka sa koje se otvara pogled na ceo severni kraj, more i aerodrom sa pistom koja gotovo izranja iz vode. Nebo nadlecu vojni avioni u svakodnevnoj vezbi.

 

 

 

Oko kapele na  padinama mnogo napustenih kamenih kuca. Vidi se da su nekada bile solidno gradjene, sa velikim prostorijama... razgledamo ostatke...prave eko kuce. Kamene sa ravnim krovovima, izolovanih debelim slojem morske trave, trske, zemlje, verovatno nepropusne ilovace.

 

 

Zanimljivo nam je bilo kada smo kasnije na arheoloskom nalazistu saznali da su se cak i u  bronzano doba kuce gradile i izolovale na slican nacin. Pokusali smo da dodjemo do bilo kakve informacije sta se desilo sa ovim selom, kada je gradjeno, napusteno... Nigde imena naselja, nicega...

 

 

U muzeju u Skirosu zaposleni nam je rekao da su to kuce iz 18 veka, gradili su ih zemljoradnici koji su imali njive u blizini, koriscene su sezonski, ziveli su zajedno sa stokom... I naselje se zvalo Katounes! Jos jedno iznenadjenje... pa to lici na rec katun!!! kaze da se mnogo ljudi interesuje i da bi bilo lepo da se lokalitet obnovi ili bar obelezi. Napustene su kada je gradjen vojni aerodrom i bio ogranicen pristup ovom podrucju.

 

 

 

Skrecemo desno sa asfalta na siroki dobro utaban zemljani put u pravcu arheoloskog nalazista, vozimo nekoliko km pored seoskih imanja i naravno nezaobilaznih belih kapelica. Na ostrvu kao da svaka sira porodica ima jednu, nigde ih do sad nisam videla toliko. Neke su novije, neke su primetno stare, kod jedne smo videli neko okupljanje uvece. Na platou su bili  postavljeni dugacki stolovi, sve sa stolnjacima i cvecem. Gomila se tiskala, nosili tanjire i pladnjeve prepune hrane, bili veseli i raspolozeni... nije bila svadba u pitanju, vec neka druga vrsta proslave. Dan nekog svetca, verovatno. Htela ja da sidjem s puta i iz blizine vidim o cemu se radi, muz mi nije dao, kaze gde ces medju familiju.

 

 

Postoje putokazi, iskopine se  lako nalaze. Palamari je praistorijsko utvrdjeno i dobro planirano naselje, formirno sredinom III milenijuma. U kontinuetetu je trajalo do 1650.g pre n. e.

 

 

 

Radno vreme lokaliteta je od ponedeljka do petka od 8 do 15h, subotom i nedeljom od 10 do 14h, ne placa se ulaznica. Postoji mala sala sa fotografijama, skicama i objasnjenjima. Predmeti sa nalazista su u vitrinama Arheoloskom muzeju u Skyrosu (Hori).

 

 

 

 

Samo deo naselja je iskopan i konzerviran, nekada je obala izgledala potpuno drugacije, zbog erozije deo naselja se obrusio u more, te arheolozi ne mogu da rekonstruisu tacan izgled luke. Naime, stanovnici su se pretezno bavili trgovinom sa ostalim ostrvima u Egeju, Malom Azijom i Bliskim Istokom, imali su trgovacku flotu. Vidljivi su ostaci polukruznih bastiona, rovova , ulica, kanala za drenazu, kuca koje su imale ognjista, ostave, peci... i pomalo su licile na kuce kakve se i danas grade na ostrvu.

 

 

 

Objekti izgradjeni od razlicitih vrsta kamena, verovatno donetih sa svih delova ostrva.

Lokalitet se nalazi u potpuno goloj uvali, zuti pesak preovladava, u moru kamene ploce. Cini mi se da je u udaljenom delu uvale (plaze) ulazak  manje kamenit , pa je mozda dobro za osvezenje u moru nakon razgledanja.

 

 

Nama nije bilo mnogo vruce, duvao je neki vetric, pa smo mi krenuli (suvi) dalje u krug oko ostrva. Vracamo se na glavni put i nastavljamo  sada vec ka suprotnoj - istocnoj strani. Nakon par km skrecemo ponovo na dobar zemljani put prateci putokaze za tavernu.

 

 

Nakon 1-2 km usred nicega, odnosno usred borove sume Agios Petros, taverna za svaku preporuku. Odjednom smo zaboravili  sta smo hteli, mislim - kupanje i plazu...

 

 

 

 

 

Motiv cuvenih skiroskih maskara, tradicionalog godisnjeg obicaja koji se jos uvek postuje 

 

Bacamo sidro na terasu... odlican frape i neverovatna svezina, mir... Slatko kucence koje neumorno  donosi sisarku i trazi da je bacamo, i tako sto puta. Kad smo se umorili, ode do drugog stola mrtvo ladno, pa jovonanovo   Proucavamo jelovnik i zadovoljni cenom i ponudom vec biramo sta cemo kasnije za veceru.

 

 

Od taverne je putokaz za nekoliko plaza (naravno i dalje zemljanim putem). Limanaki pravo 500m, levo Agalipa 600m, Agio Petros 300m. Biramo najblizu i po rasirenom misljenju - najlepsu, skepticni u grcko merenje razdaljina. Njihov metar definitivno nema istu daljinu kao i nas.

Konacno, Agios Petros u svoj svojoj hvaljenoj lepoti.

 

Sliku posvecujem clanu @Dragan koji je prvi i jedini do sada pisao o Skirosu, a ovo mu je omiljena plaza na ostrvu 

 

 

Izmenjeno 2 okt 2017 (Teogonija)

[Dragan]

Agios Petros, ta nezaboravna plaza sa finom hladovinom u pozadini, ciji mir tu i tamo narusavaju preleti grcke avijacije sa obliznjeg vojnog aerodroma .............

Izmenjeno 3 okt 2017 (Dragan)

[Teogonija]

Da, nezaboravna Agios Petros. Etiketa najbolje plaze na ostrvu joj dobro stoji. Nema prevare.

Sitan sljunak, tirkizno cisto more, okruzena gustom borovom sumom, dalje od obale hridi izranjaju...iz daljine se obala beli...scenicno vrlo...sve je tu na mestu bas kako treba za opustanje tela i duse.

 

 

Sastoji se iz dva dela, prvi je siri, lepsi pristup u vodu, sitniji sljunak pomesan sa peskom. Druga je uza, intimnija, malo robusnija. Hladovina bliza moru, ali bilo je vise nanete morske trave, sasvim je odgovarajuci i ona prva ionako nije bilo guzve.

 

Prva, glavna uvala

 

Druga uvala

 

Nikakve organizovane ponude nema, ovo je za istinske ljubitelje prirode. Sa takvom reputacijom privlaci divlje kampere, napravili su svoje male oaze ispod krosnji, nenametljivo se zavukli u pozadinu . U Grckoj je generalno zabranjeno slobodno kampiranje, ali ovde ih niko ne dira, dobri su gosti gore u taverni, uvece smo skoro sve zatekli na veceri. A zanimljiv neki svet, ja malo virila. Majka sa cerkom tinejdzerkom, neka gospodja u godinama koja je sve vreme nesto pisala, sama devojka tek pristigla, starosedeoci su joj objasnjavali kako se pravi ognjiste, dve devojke zauzete crtanjem...Mnogo mi se to nesto dopalo, pa mi se probudila zelja da i mi tako nekad nesto probamo. Romanticno mi deluje to budjenje u prirodi uz zvuke talasa... ali stalno mi se vraca pitanje higijene. Ko zna mozda nekada i probamo dok ne omatorimo totalno, imamo opremu. Bar na 1-2 noci pa posle u neki smestaj na ribanje i pranje. Plaza je mesovita, jedni pored drugih tekstilci i golaci, opusteno.

 

 

Na Skirosu smo videli mnogo, vise nego bilo gde drugde, ljudi koji su na odmor poveli i svoje ljubimce. Cak i na palubi trajekta je postavljeno destak kucica za pse.Kako meni djavo e da mira nigde, morala sam da obidjem plazu uzduz i popreko, popnem se na brdo.

 

 

 

 

Odatle je tek pogled fantastican, sa svakim metrom uspona bio je sve lepsi i lepsi, mirise intenzivno sve ono bilje. Milina.

 

 

 Vidi se aerodromska pista i jos jedna uvala malo dalje od Agios Petrosa, na samom kraju ovog zapadnog dela ostrva. Pred kraj dana morali smo i nju da obidjemo. Vratili smo se do taverne, pa produzili pravo prateci oznaku za Limanaki, tako se valjda zove. Zemljani put ide pored ogradjenog, pretpostavljam vojnog dela,  ovde je malo losiji i uzi, nema ni kilometar, polako...  na kraju nas je sacekala  nagrada.

 

 

Pusta, ususkana uvalica u smiraj dana, sva narandzasta, sa muzickom pozadinom klatecih zvona iz kozjeg stada. Pitome, stajale su naokolo, buljile u nas i cekale valjda da odemo.

 

 

 

I sta raditi ovde nego uskociti odmah u more... dodjose i neki stranci... odusevljeni i oni ko da prvi put vide more, poskidase se u trku. Do gola. Opusteno. Posle smo slani i mokri sedeli za vecerom, al sta mari.

 

 

Klopa u taverni Agios Petros je za svaku preporuku. Ukusna, obilna, lokalni sastojci. Cene umerene, vise nego povoljne za kvalitet dobijenog. Obavezno probati nesto jarece, meso u sos od limuna se topilo u ustima. Grilovani lokalni sirevi su takodje odlicni, malo jaceg, intenzivnog ukusa.Imaju i neke zanimljive kuglice od patlidzana...ma svasta nesto drugacije. Castili nas obilno, grilovana feta, grcki jogurt, hladna dinja, domaci hleb premazan maslinovim uljem i zacinskim travama mmmm, tesko smo savladali sve.

 

Izmenjeno 4 okt 2017 (Teogonija)