Istočni Krit

[shumaca]

Tripco, ja ti ipak savetujem da odeš na Chrissi, pod uslovom da pratiš Posejdona i da nema vetra. Izgleda mnogo bolje uživo nego na fotkama, stvarno je jedinstven doživljaj. Voda je san snova, tirkizne boje i čista kao kristal.

Ne verujem da ćeš uspeti da nađeš nekoga u Goudouras-u da te prebaci do Koufonisija. To bi skupo izašlo. Pored onog zvaničnog "piratskog" broda Evdokija, koji kreće iz Makris Gialosa, postoji i varijanta preko kapetana Michaelisa i manjeg ali luksuznijeg broda Nautilos. Naravno, to bi ti bila još skuplja varijanta. Čitala sam post nekog od stranaca, bilo ih je 10 na brodu i cena po osobi je bila 40 evra. Verujem da su ostali ceo dan i da su mogli mnogo više da vide. On vozi i na Chrissi i tamo stiže za svega 25 minuta. Samo je pitanje da li u terminu kad tebi odgovara može da se skupi  dovoljan broj ljudi. Uvek je cimanje to organizovanje prevoza brodom izvan ustaljenih šema i pitanje je da li će doći do realizacije, a tebi propadne ceo dan u čekanju i na kraju ne uradiš ništa.

https://www.nautiloscruises.gr

Ono što sam ja čitala po netu, do Koufonisija idu zvanično brodovi iz Ierapetre i Makris Gialosa, nigde nisam naišla da postoji i tura iz Goudourasa.

[smotanko]

Kad se umorite od istrazivanja ,u Makris Gialosu u hotelu Makri Poli Kriti je privatna plaza na koju mpze da se udje slobodno,prolazi se kroz hotel ali ne moze da se koristi plazni mobilijar ,ta plaza je mini Falasarna,predivna za kupanje

 

[shumaca]

Plaže na potezu Ierapetra - Goudouras

Za vozače lepa vest - put je odličan i za vožnju nema nikakvih problema. Krit je poslednjih godina lepo istačkan i sa LPG pumpama, pa ko vozi auto na gas, imaće prilike da toči gorivo i kod Agios Nikolaosa, i u Sitiji, i kod Ierapetre i na izlasku iz sela Mouliana. O Irakliju da ne pričam

Prva plaža u nizu je Ferma. Pristojna, ali ništa specijalno. Po meni ne zavređuje gubljenje vremena. Silazi se niz stepenice kroz verovatno privatni posed.

Agia Fotia:

Ako se pregazi preko ovog kamenja na desnom delu plaže, stiže se na prelepu plažu Agii Anargiri:

Jedan od mojih kritskih favorita, Dragon's Cave tj. Ammoudi:

Totali su uslikani sa improvizovanog prostranog parkinga:

Preko puta parkinga, stalni prizor je ovakav:

Neposredno pre ovčica, nalazi se Zmajeva pećina, sa levim skretanjem koje vodi ka istoimenoj taverni.

Evo zbog čega je Zmajeva pećina top plaža - božanstveni pesak i fenomenalna voda. Na levom boku su visoke glinene stene, a na desnom boku su glatke stene sa bazenčićima za rastapanje gline. Prirodni spa centar:

Stensko zaleđe:

Nema prirodnog hlada, kao ni na većini kritskih plaža. Suncobrani se podrazumevaju. Još jedan plus za Dragon's Cave jeste činjenica da i kad na drugim mestima duva vetar, ovde obično bude mirno. I kad ima vetra, površina vode se namreška, ali nikad nisam zatekla velike talase.

Kalo Nero, za ljubitelje šljunka:

Desni bok plaže:

Levi bok:

Plaže/prizori na potezu od Kalo Nero do Votsalaki:

Manastir Kapsa:

I poslednja plaža u nizu, pre Goudourasa - Votsalaki. Kad smo stigli nas troje, bili smo jedini posetioci. Malo kasnije je došlo još dvoje stranaca, a onda i jedna žena. Nas troje smo opušteno čavrljali, a poslednja pridošlica malo-malo pa gleda i smeška se. Na kraju je prišla i pitala odakle smo. Žena je iz Leskovca, radi godinama na Kritu. Uzela je dan odmora i iz Hersonisosa zapucala na kupanje do Votsalaki plaže.  Poslužili smo je domaćim medenjacima, ona se obradovala i smejali smo se u neverici da od šestoro posetilaca na plaži, iz srpskog plemena bude čak četvoro

Ako je nekome bitno, levo od stepenica kojima se silazi na samu plažu, postoji tuš.

Potez od Makris Gialosa do Votsalakija je stvarno prelep, lako pristupačan, ali ima jednu manu, što se vidi po ovim uslikanim golim brdima. Vetar duva pa razbija, bandere su ankerovane u stenske mase, ono malo rastinja što postoji je nisko i bodljikavo. U svakom slučaju, ko ne može da se aka po udaljenim i zahtevnim lokacijama, nakon ovih fotografija ima predstavu šta može da izabere za sebe. Plaže su potpuno rasterećene, voda je savršeno čista. Na Votsalaki plaži grickale su me ribice dok sam bila u vodi. To se dešavalo samo meni, niko drugi nije prijavio ništa slično. Nije mi bilo baš prijatno

 

 

Izmenjeno 5 jun 2017 (shumaca)

[smotanko]

Agia Fotia je kako bih rekla cool plaza,ne mogu da nadjem odgovarajuci izraz ali je onako bas za kuliranje puna lokalaca

.

U taverni je dobra riba a zena ciji muz drzi tavernu je srpkinja

Ako nemozete da se parkirate na Agiji Fotii jer ume da bude guzvanjac nekad,mozete da produzite izmedju kuca pa da sa druge strane pridjete plazi ,tamo zemljani put koji se ne koristi

[Tripco]

Na tom potezu od M/Gialosa do Goudurasa sam ubeležio pod obavezno Kalo Nero i Votsalaki, ali ako moram da biram između Kalo Nero i Ammoudi, ova druga me je "kupila" gornjima slikama. Shumaca, foke su ti bolje nego one koje Roniotis ima na sajtu. Pošalji mu neke od njih, da malo osveži galeriju.

[shumaca]

 

Na tom potezu od M/Gialosa do Goudurasa sam ubeležio pod obavezno Kalo Nero i Votsalaki, ali ako moram da biram između Kalo Nero i Ammoudi, ova druga me je "kupila" gornjima slikama.

Tripco, Kalo Nero i Votsalaki izgledaju fantastično sa visine, ali nema tog meraka koji pruža Dragon's Cave. Videćeš i sam Na Kalo Nero nisam ni silazila, pogledala odozgo (u više navrata :D), nisam ljubitelj šljunka, ne volim da u vodu ulazim i izlazim četvoronoške. Svo troje smo saglasni da kad idemo u Makris Gialos regiju, suncobrane obavezno zabadamo u pesak Ammoudija.

 

 

Shumaca, foke su ti bolje nego one koje Roniotis ima na sajtu. Pošalji mu neke od njih, da malo osveži galeriju.

 

Hvala ti Aca je video nešto od mojih slika i otkinuo je. Hteo je da ih kači na svoj site, ali i ja sam bila u gužvi pa sam sve ostavila za kasnije.

Da ne zaboravim: obavezno otvori Anek Lines smart članske karte za članove porodice i naštampaj ih pred put. Zaključno sa prošlom godinom, prilikom kupovine karata za Balos/Chrissi/Koufonisi, dovoljno je bilo da pokažeš karte sa trajekta na uvid. Od ove godine daju popust isključivo na članske karte iz Smart programa. Bezobrazluk, ali treba se pripremiti.

Izmenjeno 6 jun 2017 (shumaca)

[shumaca]

Moni Toplou

Put koji vodi do manastira je odličan, ima serpentine jer se penje na veliku nadmorsku visinu, ali nema problema u savlađivanju. Vozač mora da se koncentriše na motanje volana, ali će saputnici uživati u pogledu. Neposredno pre ulaza u manastir, postoji put koji se odvaja na desnu stranu i vodi do vinarije.

 

Manastir datira iz 15.veka i poput većine kritskih manastira, prošao je kroz veoma burna i teška vremena, razaranja, pljačke, pogubljenja igumana i monaha. Naziv je dobio po turskoj reči „top“. Danas je to verovatno najbogatiji manastir na Kritu u čijem posedu se nalazi dobar deo teritorije na ostrvu.

 

Opasan je zaštitnim zidinama visine 10 metara iza kojih štrči zvonik visine 33 m. U okviru manastira nalazi se nekoliko objekata različite funkcije. Na sreću, u dvorištu je blagovremeno urađen bunar, koji je snabdevao monaštvo vodom tokom opsade od strane Turaka i pirata.

 

Najzanimljivija ikona od svih koje sam videla na Kritu: „Megas Ei Kyrie“, može da se kupi kao poster u manastirskoj prodavnici:

Preko puta manastira izgrađena je dvobroda crkva, posvećena Devici Mariji i Jovanu Teologu.

Put nastavlja dalje ka plažama Vai i Erimoupoli. Vožnja na ovakvoj visini pruža osećaj da ste na Krovu Sveta…istovetan doživljaj imala sam prilikom dostizanja najviše tačke na relaciji Ziros-Xerocampos.

 

 

Izmenjeno 6 jun 2017 (shumaca)

[shumaca]

Vai, Psili Ammos

Na Vai ima smisla doći pre hordi turista koje dovoze autobusi. Potrebno je poraniti i tada se da uhvatiti ono najlepše što plaža ima da ponudi. Kola sam ostavljala na proširenju sa leve strane puta, u hladu krošnji, nisam ulazila na zvaničan parking koji se plaća. Nikad se nismo zadržavali duže od podneva, jedno kupanje i pravac na Erimoupoli. Kad se sjate turisti, neopisiva je gužva, voda se zaprlja i prilikom ulaska oseća se nepodnošljivi miris UV mazalica. Trebalo bi ih kažnjavati za takav zločin.

Za dobar kadar vredi se pomučiti

Sa vidikovca pruža se pogled na Psili Ammos.

 

 

 

[shumaca]

Erimoupoli

Na putu ka Vai i Erimoupoli plažama, sa leve strane, nalaze se tezge lokalaca koji prodaju voće sa obližnjih plantaža. Uzgajaju organske baby banane i prodaju ih po ceni od 2 evra/kg. To su verovatno jedine hemijski netretirane banane koje sam ikada pojela U ponudi imaju i lubenice, dinje, plod kaktusa, med. Prodavac je markantni Grk sa brkovima, koji ume na nekoliko stranih jezika da izdeklamuje dve-tri proste rečenice. Ako ne radi on, onda ga zamenjuje supruga. Mislila sam da je Francuskinja porekom, jer izgovara: "zis is..." (kao da je iz "Alo, alo" serije ), ali me je njen suprug ubeđivao da je zapravo Nemica (moguće da je iz Alzasa, pa je pokupila dosta toga francuskog)...valjda bi on trebalo da zna bolje od mene

Da se vratimo plažama - prvo se nailazi na plažicu Itanos koja nije naročito interesantna, a onda po ostavljanju kola na prašnjavom terenu prepunom rupetina i prelasku preko brda, ukazuje se prizor, pa mogu slobodno da kažem, jednog dela mog Svetog Trojstva Istočnog Krita (Erimoupoli - Dragon's Cave - Xerocampos).

Pogled na arheološko nalazište Itanos:

Prirodna umetnička dela, zanimljivija od većine onih po galerijama:

Izvozali smo se kolima do vojne baze, koja nam je preprečila put do najudaljenije plaže na dalekom istoku - Agios Isidoros. Do istoimene crkve i plaže može se bezbedno doći jedino 4, februara, na dan Svetog Isidora, kada vojna baza otvara svoju gvozdenu kapiju.

Levo od blokiranog prolaza nalazi se neobična uvalica sa izmišljenom bojom vode:

Šteta što je podloga stenovita, pa je nemoguće postaviti suncobran - samim tim je i svaki duži boravak izlišan, jer sunce nemilosrdo prži čak i u septembru. U levom delu plaže sakuplja se svakakvo đubre (uglavnom plastika), ali je na preostalom delu voda izuzetno čista. Nadam se da neće doći do realizacije kapitalističkih planova o izgradnji golf terena i da će rt Sidero uspeti da zadrži svoju surovu neobičnost.

U povratku, panoramski pogled koji obuhvata Erimoupoli, Itanos i Psili Ammos:

[shumaca]

Bondalaki

Neobična plažica sa crvenkastom bojom peska, udenula se u produžetku plaže Hiona. Put je zemljani i izlokan, sreća te nije dugačak. Kada sam izašla iz kola, vetar je tako divljački besneo, da mi umalo nije iščupao vrata. Uradila sam par fotki, nismo se zadržavali, jer vremenske prilike nisu bile odgovarajuće.

Na plaži Hiona se nalaze stabla rogača, po kojima je plaža i dobila naziv, ali je Bondalaki mnogo atraktivnija od nje.

Povratak u civilizaciju sa Erimoupolija, Vai i plaža u okruženju OBAVEZNO preko Palekastra, jer je ravno i lakše za vožnju od serpentina koje vode pored manastira Toplou. Na ulasku u Palekastro iz pravca Sitije, sa desne strane postoji (neugledna) prodavnica kožnih japanki, papuča i sandala. Cenjkanje je obavezno i japanke dobijate po ceni od 19 evra. Ako se u prodavnici zadesi baka, komunikacija je isključivo na francuskom

[shumaca]

Chochlakies klanac, plaže Karoumes i Mavromouri

Chochlakies je seoce koje se nalazi na putu Palekastro – Zakros. Ideja je bila da posetimo plažu Karoumes (ja bih otpešačila da nađem i Mavromouri), ali da bi se došlo do pomenutih plaža, potrebno je savladati Chochlakies klanac. Nisam imala informaciju dokle može kolima da se ide, pa sam auto parkirala na proširenju sa desne strane puta Palekastro – Zakros. Ko se bude odvažio na avanturu, slobodno neka skrene sa glavnog puta na levi sporedni put (videti mapu), jeste uži, ali je dobar asfalt. Kolima komotno može da se ide do crkve i seoskog groblja.

Ispred crkve nalazi se i česma, koja dobro dođe za osveženje u povratku.

Levo od crkve postoji tabla koja usmerava kuda treba da se ide. Prvi deo staze je prolazak kroz maslinjake i improvizovane kapije, a kasnije se ulazi u pravi klanac. Pešačenje u jednom pravcu traje 1:15h i sve je usput lepo obeleženo crvenom signalizacijom.

Po dolasku na plažu Karoumes, potpuno nas je fascinirao ambijent – ništa slično do tada nismo videli niti na Kritu, niti na nekom drugom ostrvu.

Na središnjem delu plaže, ali povučeno ka izlasku iz klanca, nalaze se dva velika stabla sa bogatim krošnjama. Ako ih ulovite sa sebe (a mi jesmo, jer ovde nema gužve ), suncobrani vam nisu potrebni.

Na desnom boku plaže, koji je i najlepši, sa narandžastim peskom i pećinicom, smeste se nudisti. To me je dodatno iznerviralo, jer su ležali u podnožju staze koja vodi ka pećini Pelekita, udaljenoj 3 km južno od plaže. Pećina je jedna od najvećih na Kritu i kažu da je unutrašnjost neverovatna. Ko bude planirao da ide, neka ponese baterijsku lampu. Meni je bilo neprijatno da se pentram iznad glava nudista, tako da sam odustala. Možda neki idući put…

Na levom boku plaže, ispod ovog desnog drveta, nalaze se drvena klupa i sto, na kojima drema deda koji čuva koze. Onako bunovnog, pitala sam ga za Mavromouri plažu i on je nezainteresovano i nemušto pokazao rukom iza leđa. Još sam ga dodatno razbesnela pošto sam pogrešno akcentovala naziv, pa mu je bilo potrebno par sekundi da ukapira šta hoću od njega. Ide se stazom između desnog drveta i stene. Pošto je rastinje nisko i bodljikavo, potkolenice sam lepo išarala, ali nije mi bilo žao.

Na putu za Mavromouri:

Dolazim do cilja, ali nisam računala na dva problema: prvi - da će na njoj boraviti par koji želi privatnost i gde jača polovina snima slabiju. Prepali su se kad su me ugledali i po(d)vukli su se ispod stene. Neprijatno i meni, nisam računala da ću ikoga zateći, a pritom ne mogu ni lepo da priđem i da islikam kao što sam planirala. Drugo, sunce je zašlo za oblake, a kad nema sunca, čitav prizor je mrtav. Čekala sam neko vreme i kao za inat, nije htelo da mrdne. Nešto se mislim, ovo će da bude kao prve godine kad smo došli u Knosos - a na kapiji zakačeno obaveštenje da je lokalitet zatvoren zbog štrajka radnika u kulturi Moraću i na Mavromouri da dođem još koji put ako mislim da ga zateknem "otvorenog"

Digla sam ruke (prava je šteta, jer je plažica peščana i sigurno je prelepa u uslovima normalne osvetljenosti) i vratila se nazad na Karoumes. Jedina živa stvorenja koja su mi usput pravila društvo:

Kao što se da videti iz priloženog, otkinula sam na ovo travnato busenje i tako bih ga rado preselila u moje dvorište , da kučići imaju gde se zavlače.

Usledio je povratak kroz klanac. Evo kako izgleda lom koji reka Flegas ostavlja za sobom. Sreća te presuši preko leta, samim tim je suvo i u septembru, pa posetioci mogu da dođu do plaže.

[shumaca]

Xerocampos

Do zabačenih delova Krita, oblasti koje moj gazda sa istočnog Krita definiše kao "virgin areas", obično vode loši putevi. To nije slučaj sa Xerocamposom. Na koju god stranu da se krene, bilo preko Zirosa, bilo preko Zakrosa, put je asfaltiran i u odličnom stanju. Moj savet svima je da prvi put idu preko Zirosa, a da povratak bude preko Zakrosa. Ziros je predivna visoravan, sa jednom jedinom manom - tu je smeštena radarska kontrola i svaka upotreba fotoaparata i kamere je strogo zabranjena (stoji tabla sa upozorenjem). Na moju veliku žalost, nemam nijednu fotografiju iz te oblasti. Prosto, nisam smela da rizikujem da mi neko nadrndano lice pod oružjem oduzme celu karticu. Inače, svaki put kada sam išla preko Zirosa, neka nevidljiva sila me je vukla ka ulazu u radarsku kontrolu, dok su saputnici vrištali u kolima da vozilo vratim na pravi kurs Nijedan metak nije završio u vozilu, karoserija je izbušena isključivo od grada

Dakle i pored besprekornog asfalta, nama koji nismo navikli na pogled sa velike nadmorske visine u kombinaciji sa lakat krivinama i neobezbeđenim ivicama (tu i tamo ima bankina, ali nikad celom dužinom, nego uglavnom tamo gde je procenjeno da je najkritičnije), nije svejedno dok se spuštamo na nivo mora. Svaki sledeći put vožnja je sve opuštenija Ako Krićanima saopštite da je put Ziros - Xerocampos zastrašujuć, neće im biti jasno o čemu se radi i pitaće vas u čemu je problem 

Pogled na Mazidu Ammos, najveću plažu u oblasti Xerocampos:

Po dolasku na plažu (skreće se desno sa glavnog puta, ima oznaka Paralia), levi deo nam se nije dopao, jer je kamenit, dok je desna polovina od besprekornog peska:

Za boravak na plažama Gerontolakos i Argiles, zgodno je kola ostaviti na improvizovanom parkingu, na kome čak može da se uhvati i prirodni hlad.  Mesto za parking je označeno pokazivačem na mapi, a i tu je raspored plaža radi lakše orijentacije:

koordinate na GoogleMaps: https://goo.gl/maps/XKbmNesqvPR2

a na licu mesta parking izgleda otprilike ovako:

Ispred parkinga nalaze se uvalice sa prirodnom hladovinom:

A ko hoće da uživa u bombonicama od plaža, krene pešaka na jug, prema crkvi Agios Nikolaos (penje se na brdašce):

iza koje se nalaze dve lepe plaže. Gerontolakos je moj mali raj:

U zaleđu plaže je peščana dina sa kritskim ljiljanima (mi smo uvek dole u septembru, kada su ljiljani u punom cvatu):

Ptica sa najneobičnijim kljunom, potpuno prilagođena uslovima na jugoistoku ostrva: boja perja se apsolutno stapa sa peskom, dok je kljun izuzetno dugačak, zgodan da sa njim bode u dubinu peska i odatle vadi hranu:

Plaža koja prethodni Gerontolakosu, baš ispred crkve Agios Nikolaos je Argiles, tj. glinena plaža. Celo zaleđe je od gromada bele gline, najbolji prirodni spa centar na Kritu. Odavde smo uzimali zalihe i koristili ih na Erimoupoli plaži, a onda gledali ostale turiste, kako se bezuspešno bacaju u potragu za glinom na levom delu plaže sa stenama i čude se gde smo je mi našli

Severno od improvizovanog parkinga pa do Alatsolimnija (slanog jezera), nalazi se čitav niz mini plažica pored samog puta:

Alatsolimni (slano jezero) je potpuno suvo preko leta, značajno je kao usputno svratište prilikom migracije ptica, između ostalih vrsta i flamingosa. Prizor u septembru nije interesantan, ali red je da okačim:

Inače u "centru" Xerocamposa postoji par taverni, nešto od privatnog smeštaja i jedan mini market.

Na izlasku iz oblasti, nalazi se glavna poslastica, a to je plaža Alona tj. Katsounaki. Smeštena je na izlasku iz klanca Katsounaki. Prvi put kad sam dolazila u Xerocampos, računala sam da ću je lako naći i nisam zabadala tačku u GPS niti sam memorisala taj deo mape. Izvlačila sam iz malog mozga da se silazi sa asfaltiranog puta, ali nisam znala kuda da idem, jer putokaza nema, a nema niti jednog živog stvora koga možete da pitate. Idući put sam ubacila tačku u GPS i on me je doveo bez problema. Silazi se sa glavnog puta na zemljani i trucka se sve do imrovizovanog parkinga.

Pešači se možda desetak minuta do peščanih dina koje su u zaleđu plaže. Sa kritskim ljiljanima, razume se

Na plaži obično dominiraju nudisti. Plaža nije zvanično nudistička (koliko znam, na Kritu postoji samo jedna takva i nalazi se u zoni Hore Sfakion), ali u principu svaku plažu koja je izolovana i do koje se teže dolazi, nudisti uzurpiraju za sebe.

U povratku preko Zakrosa, sa glavnog puta može se videti ovakav neobičan spoj: završetak klanca Katsounaki i plodnih patcheva obradive zemlje

 

 

 

[shumaca]

Klanac Richtis

Pripremajući se za prvu godinu boravka na istočnom Kritu, pretraživala sam na internetu koji bi klanac bio pogodan za pešačenje. Potrebno je bilo da ispuni dva uslova: da bude dovoljno atraktivan i ne previše zahtevan – nije mi cilj da saputnici popadaju na nos. Na jednom website-u za svaki klanac na Kritu stajala je „karakteristika“ (easy, hard itd...) i kada sam videla da je u klancu Richtis zeleni pojas, da mu je zaštitni znak lep vodopad koji i u septembru ima vode, a za težinu savladavanja je stajalo „easy“, odluka je pala.

Klanac se nalazi na izlasku iz sela Exo Mouliana i na glavnom putu stoji putokaz. Mi smo kolima išli gotovo do kamenog mosta Lachanas i ostavili smo vozilo u hladovini. Kameni most datira iz 19.veka i za njega je vezana još jedna krvava priča iz kritske istorije: prilikom razmene stanovništva, Grci su obećali Turcima da će ih odatle prebaciti u Sitiju, gde ih čeka brod za povratak u Tursku. Kad su se Turci okupili kod mosta, sve do jednog su ih izmasakrirali.

Strelica označava da se prolazi ispod mosta i dalje samo pratite putokaze (crvena signalizacija). Klanac je prepun zelenila (ne celom dužinom, ali dobrim delom pešači se kroz hladovinu), ima dosta vode i predstavlja odličan odmor od sunca i rashlađivanje nakon prethodnih dana provedenih na vrelim plažama. Obavezno poneti patike ili obuću koja je pogodna za pešačenje, papuče i sandale ne dolaze u obzir. Ima penjanja i spuštanja sa stena i treba se za to pripremiti.

Dužina klanca iznosi 4 km i potrebno je nekih 50-60 minuta za dolazak do vodopada visine 15 m. Tu je ujedno napravljeno i odmorište, sa drvenim klupama i stolom.

Od vodopada pa do plaže kojom se klanac i završava potrebno je još nekih 20-tak minuta.

Pre dolaska na plažu, nalazi se drugo odmorište sa česmom. Voda je pijaća, tako da ne morate da nosite sa sobom više od jedne 1.5 litarske flaše, koju ćete dopuniti na ovom mestu za povratak. Na odmorištu nalazi se dosta stolova sa klupama u kombinaciji kamen-beton.

Plaža ima kristalno čistu vodu, mislim da je tu najčistija voda na potezu Iraklio-Sitija i jedino sam ovde videla lokalnog ronioca da vadi školjke, za pripremu obroka.

Nepovoljnost je to što je ulazak u vodu jeziv, usled oštrog i krupnog kamenja. Procedura za ulazak je sledeća: peške se ode do vrha poluostrva od krupnog kamenja, a onda iz sedećeg položaja postepeno se pomera do ulaska u dubinu. Ako bi se krenulo iz plićaka, ulazak u dubinu bi trajao predugo. Namenjeno isključivo strpljivim kupačima

Tek da se vidi da i ovde uspevaju palme: 

Meni je pešačenje kroz klanac bilo opuštena varijanta, međutim saputnici su bili totalno komirani…tako da to „easy“ za težinu savladavanja klanca važi za mlađi svet koji je fizički spreman, dok za one koji nisu u kondiciji, penjanje i silazak sa stena, makar i u hladovini, može da predstavlja popriličan napor. Oporavak je obavljen u selu Mochlos

Pitala sam gazdu kakva je situacija sa zmijama na Kritu, pošto se krećem po kamenjarima i zabitima i to po vrelom suncu, a odgovor koji sam dobila je potpuno zapanjujuć: imaju 4 vrste zmija i nijedna nije otrovnica! Zapravo, nemaju nijednu opasnu životinju na ostrvu. Ima škorpija, ali nisu smrtonosne. Pitam šta im je najkrupnije od divljači, a na osnovu gazdinog opisa, zaključila sam da je reč verovatno o jazavcu

Ostrvo je stvarno blagosloveno, može jedino da zaluta poneki krokodil (zahvaljujući neodgovornim i glupavim ljudima), ali to je samo u oblasti Rethymno

[shumaca]

Selo Mochlos

Malo i mirno seoce, sa par taverni i peščanom plažom između njih, idealno je za povratak u život, nakon zahtevne fizičke aktivnosti. Nakon piva, grickalica i kupanja na glavnoj plažici, saputnici su bili kao novi

Zapadna plaža je kamenita sa kadicama. Nismo bili zainteresovani za obilazak ostrvceta Sv.Nikola, koje se nalazi preko puta Mochlosa. Da ja prisutna neka egzotična plaža, ja bih se prva ukrcala u čamčić, ali pošto to nije bio slučaj, nije mi se dalo da razgledam arheološko nalazište kojih na Kritu ima iza svakog ćoška.

Za totalnu nirvanu:

Par sličica u povratku ka Agios Nikolaosu:

Proizvodnja gipsa:

Hotelska plaža Istro:

O plaži Voulisma koja je u komšiluku, neću da pišem niti da kačim fotografije iz protesta. Plaža je pretvorena u javnu kanalizaciju. Strašno šta je hotelu, koji je smešten iznad plaže i čiji gosti su je uzuprirali kao privatnu hotelsku plažu, dozvoljeno da ispušta u vodu. Ne savetujem nikome da se tamo kupa. Mislim da je zapravo boravak na njoj nepodnošljiv za svakog ko nije Rus. Za svoje goste, hotelsko osoblje organizuje na plaži razne sportske aktivnosti i onda teraju turiste da se sklanjaju sa peska da bi mogli da razapnu šta su planirali od rekvizita. Užasno mesto u svakom smislu.

[Tripco]

A kako stoje stvari sa silaskom na Istron (Pilos) plažu? Dokle može kolima da se siđe? Vidim da postoji jedan puteljak koji vodi skroz dole do onog dokića za čamce, al ne znam koliko je to prohodno. Na cretanbeaches stoji da je silazak na plažu stepenicama sa suprotne strane hotela u odnosu na dok.