Istočni Krit

[shumaca]

Za potrebe ovogodišnjih istraživača Istočnog Krita (a i onih potencijalnih, koji to planiraju u najskorijoj budućnosti), rešila sam da napravim putopis koji će pokriti i ovaj deo Krita. Namenjen je prvenstveno ljudima koji samostalno organizuju svoja putovanja, sa obiljem, za većinu ostalih – nepotrebnih informacija.

Put kolima dugo traje i zato se razbija na dva dana, sa prvim noćenjem u Đevđeliji. Nezaobilazno svratište je kafana Javor Agapi, za to se štelujemo cele godine Pre dve godine rešila sam da noćenje bude u Grčkoj i to u Polikastru - hotel Astro. Cena je bila prejaka za pruženi komfor (45 evra/noćenje za trokrevetnu sobu, u kojoj su kreveti naređani poput sardina, a kupatilo je kao iz horor filma), pa iako znači kad ustaneš ujutru, a granica je prethodno veče ostala iza, rešili smo (nas troje saputnika) da ubuduće za prenoćište rezervišemo Đevđeliju. Moram da kažem da me izluđuju nerealne ocene turista i zato ću se ovde potruditi da iznesem objektivno viđenje svakog smeštaja u kome smo do sada bili. Apartmani Kristina (vlasnik Šale) pored restorana Javor Agapi – jeftini ali prljavi. Higijena na nuli. Vidim da su prestali da se reklamiraju, ko im jednom dođe, idući put sigurno neće. Obradovala sam se prošle godine videvši novi smeštaj – apartman Cane, pa sam poletela tamo. Gazdarica je bila ljubazna, dočekala nas je ispred zgrade zajedno sa suprugom. Kada smo stigli do lifta, ispostavilo se da ne radi, a apartman se nalazi na 7.spratu. Iako me ljubazna gazdarica uveravala da je parking bezbedan i da stvari možemo slobodno da ostavimo u kolima, to nije dolazilo u obzir ni pod stavkom razno. Onda je ljubazna gazdarica naterala svog supruga da povuče kofere, koji su naravno preteški kad tri odrasle osobe planiraju letovanje u trajanju od tri nedelje. Mislim da je gazdi preselo što se uopšte pojavio. Kažu, dešava se da lift tako zaglavi i neće ni makac, pa se posle nekog vremena odglavi sam od sebe. Zgrada je inače nova. Na moju opasku da bi u građevinarstvu trebalo da postoji garantni rok od 2 godine nakon završetka radova, gazdarica je samo odmahnula rukom. Stan je potpuno nov, unutra je sve čisto, blista. Nedostatak je što su spavaće sobe pored prometnog puta (put koji iz Đevđelije vodi ka Negorskoj Banji), a preko puta stana se nalazi dečija igraonica. Užas od buke i dernjave do kasno u noć. Bili jednom i više nećemo. Ove godine smo rezervisali Holiday Home Panorama, isto u Đevđeliji, pa ćemo videti kako ćemo proći. Cena 35 evra/noćenje.

Što se tiče cena karata za trajekt, obično kupovinu karata obavim nekoliko nedelja pred polazak na put. Čekam u nadi da će cene da padnu Od proleća do septembra obično stoje u konstanti. Izuzetak je bio 2014.-te godine, kada su krajem avgusta spustili cene na relaciji Pirej – Iraklio za 20%, pa je to ubedljivo najjeftiniji trajekt koji smo ikada bukirali do Krita – za nas troje (deck seats u polasku, kabina za spavanje u povratku) + auto = 327 evra.

Po godinama, to je izgledalo ovako („smeštaj“ svaki put identičan):

2013. – 402 evra (Pirej – Iraklio, Iraklio – Pirej)

2014. – 327 evra (Pirej – Iraklio, Iraklio – Pirej)

2015. – 424 evra (Pirej – Hanja, Iraklio –Pirej) – te godine smo delili boravak na zapad i istok

2016. – 375 evra (Pirej – Iraklio, Iraklio – Pirej)

2017. – 373 evra (Pirej – Iraklio, Iraklio – Pirej) – trebalo bi da bude.

Još jedna informacija za sve koji idu kolima i planiraju kupovinu u JUMBO prodavnici. Jurila sam suncobrane sa UV 50 zaštitnim faktorom i računala da ću ih svakako naći u jednoj od tri prodavnice (prva u tržnom centru Sirios pre Atine, druga u Pireju i treća – poslednja nada u Irakliju). Nisam imala informaciju da je tržni centar Sirios u međuvremenu propao, da izgleda kao avetinjski grad u kome više nema ničega.

Dakle, ovo precrtajte na mapi, kao da ne postoji: https://goo.gl/maps/gwSWuqoNrnB2

U JUMBO prodavnici u Pireju zaposleni lik mi je rekao kako su sav plažni mobilijar povukli iz prodavnica u magacine. Na moje pitanje da li to znači da je povučen i iz JUMBA na Kritu, odgovorio je potvrdno – iz svih! Mislim se nešto, nemaš ti dete pojma. Taj dan je bio 2. septembar. Na Kritu sezona traje do kraja oktobra, bilo bi suludo da turistima ukinu mogućnost nabavke rekvizita za plažu. Po dolasku u Iraklio, jedva sam dočekala da otvore prodavnicu u 09:00 AM i uspem da nađem tačno 3 suncobrana, ali UV30. Nemojte da slušate zaposlene, meni su i u ovoj prodavnici u Irakliju rekli da nemaju suncobrane, ali sam ja zavirila u svaki kutak dok nisam pronašla. Sam Bog zna šta oni skapiraju kad im neko uputi pitanje. Ove godine pamet u glavu, pa ću u JUMBU u Beogradu da pazarim sve na vreme.

Trajekt iz Pireja kreće oko 21:00, a u Iraklio pristiže nešto posle 06:00 AM. U samoj luci nalazi se veliki parking i dnevna karta košta 3 evra. Svaki put kada sam vršljala po Irakliju, ovde sam ostavljala auto. Rasterećeno je, nema ko da iščuka i izgrebe kola prilikom isparkiravanja (za razliku od podzemnih garaža koje su skučene i skupe) i službenica je uvek prisutna u kućici.

Nekoliko korisnih linkova/saveta:

Najbolje mape za Grčku za GPS uređaje – Auto Drive Hellas

Najbolji website za upoznavanje Krita: www.cretanbeaches.com

Najbolja android aplikacija koja pokriva Krit: My Crete Guide http://www.mycreteguide.com/

Greece POIs:  http://index.pois.gr/google.asp?SubCatID=6

Vremenska prognoza, sa akcentom na vetar: http://poseidon.hcmr.gr/weather_forecast.php?area_id=gr#selectParameter

Odlična knjiga u kojoj su pokrivene praktično sve kritske plaže: Blue Crete by Alexandros Roniotis http://www.cretanbeaches.com/en/book-blue-crete

Cena pomenute knjige u lokalnim knjižarama na Kritu iznosi 28 evra. Za mene je bilo zapanjujuće da u knjižarama niko živi nije čuo za Alexadros Roniotisa, a boga mi, nepoznat je i lokalnom stanovništvu. S obzirom na to šta je uradio za promociju Krita, trebalo bi da ga urame kao ikonu. Ja sam mu beskrajno zahvalna, jer sam zahvaljujući njemu uživala u jedinstvenim prirodnim lepotama, za koje ne bih ni znala da postoje niti gde da ih tražim.

Neću pisati faktografske podatke o bitnim objektima u Irakliju, jer je taj posao odlično urađen u aplikaciji My Crete Guide, pa nema potrebe da prepričavam. Umesto toga baziraću se na korisnim informacijama i kačenju fotografija znamenitosti za koje smatram da treba da se nađu na spisku za obilazak, a prioritete svako pravi u skladu sa raspoloživim vremenom.

Pijace u Irakliju

Nekada se subotnja pijaca nalazila u centru Iraklija, tik uz obalu mora. Iz nekog razloga, izmeštena je u priličnu zabit tj. nije baš pristupačna turistima koji nemaju kola. Subotom od rane zore pa do 14h, veliki parking između ulica Itanou i Xilouri pretvara se u kombinaciju buvlje i zelene pijace. Zovu je još i Ciganska pijaca ili pijaca Patelle.

Ko je zainteresovan za organske proizvode, ručno sakupljanu morsku so i ostale domaće proizvode, a zadesi se u Irakliju ponedeljkom, sredom ili petkom, u terminu od 10:00 AM – 15:00 u parku Georgiadi (Parko Georgijadi) može da zadovolji svoju dušu

Ono što u svim turističkim vodičima zovu Agora, zapravo je The Old Market i nalazi se u ulici 1866.

Ako ulazite u pomenutu ulicu iz Kallergon ulice, sa leve strane otprilike drugi-treći lokal ima prirodne sapune na bazi maslinovog ulja (sa ili bez maslinovog lišća za body scrub) bez ikakvih hemikalija i parfema. U istoj prodavnici nude rakiju sa medom i cimetom, slatka crvena vina, ima svega, samo treba obezbediti nosača Sa desne strane, možda 2.-3. tezga od ulaza na pijac, nalazi se radnjica koju drže otac i sin. Svi mogući začini, semenke, a ako sa boravkom ostanete do druge polovine septembra, tu ćete uloviti novi rod suvog grožđa, bez hemijskih zagađivača. Tu je i odličan ratluk sa pistaćima. Nešto niže, sa desne strane, nalazi se prodavnica sa slatkišima. Vrata na koja se nadovezuje uzak i dugačak hodnik, nakon koga se ukazuje prodajni prostor, vode pravo do omiljenih čokoladnih bombona u šarenim papirićima  Cena 12-13 evra/kg.

Ima tezgi sa voćem i povrćem, nije sjajan izbor, uglavnom su voćke zelene na moj užas, a bočna desna uličica nudi veliki izbor svih vrsta riba.

Najbolji giros nalazi se u lokalu Politia ulici 25 avgust: Cena girosa je nešto jača, mislim da je 3 evra, ali je i znatno veći od standardnog, tako da vredi svakog centa.

https://goo.gl/maps/BSH8Rzx2TdT2

Za ljubitelje lokalnih slatkiša, tu je lokal na uglu "Filosofies" sa vrućom slatkom bugacom i pogledom na fontanu Morosini: https://goo.gl/maps/sB4ZtynCiuH2

Izmenjeno 1 apr 2017 (shumaca)

[shumaca]

Ulica 25. avgusta je pešačka zona, u kojoj i oko i stomak mogu podjednako da uživaju. Tu se nalaze brojni objekti od kulturno-istorijskog značaja. Detaljno o svakom objektu na My Crete Guide / City Guide / Heraklion, klikom na interaktivnoj mapi. Iz tog razloga, ovde samo u najkraćim crtama.

Crkva Sv. Tita u Irakliju, podignuta je u 10. veku i posvećena je Svetom Titu, prvom episkopu na Kritu i učeniku Sv.Pavla, kome je učitelj ostavio u zadatak širenje hrišćanstva na ostrvu. Prva crkva posvećena Sv. Titu je podignuta u Gortini u 5. veku. Nakon razornog zemljotresa i invazije od strane Arapa na Gortinu, svete relikvije poput lobanje Sv. Tita i čudotvorne ikone Bogorodice Mesopanditisse prebačene su u novu crkvu u Irakliju. Sa dolaskom Turaka, sve relikvije su prenete u Veneciju u kojoj se i danas nalaze, sa izuzetkom lobanje Sv. Tita, koja je 1966. godine vraćena u crkvu u Irakliju. Lobanja je izložena u paraklisu levo od ulaza u crkvu. Crkva je prvobitno bila sedište pravoslavne eparhije na Kritu, ali su je Venecijanci kasnije preobratili u katoličku katedralu. Iako je neprekidno stradala u požarima i zemljotresima, redovno je obnavljana kao najznačajniji spomenik Iraklija.

 

Lođa, podignuta u 17. veku od strane Frančeska Morozinija.

Bazilika Sv. Marka, podignuta u 13. veku od stane Venecijanaca, uništena u zemljotresu u 14. veku, ubrzo obnovljena, da bi u 17. veku bila preobraćena u džamiju. Danas je tu smeštena opštinska galerija.

Fontana Morozini, najpoznatija fontana u Irakliju, sa 4 statue lava iz čijih usta teče voda. Nekada je sastavni deo fontane bila i ogromna statua Posejdona, koja je uništena najverovatnije u zemljotresu.

Turski sebilj iz 18. veka, sa oštećenom fontanom:

Lep primerak kasne otomanske arhitekture (nekadašnja prodavnica tekstila):

Fontana Priouli:

Venecijansko brodogradilište:

Rocca al Mare tj. Koules – tvrđava podignuta 1540. godine, nakon rušenja starog utvrđenja. Tokom Minojske vladavine, kao i tokom rimskog i prvog vizantijskog perioda, nije bilo potrebe braniti ostrvo od spoljašnjih neprijatelja u smislu postavljanja utvrđenja uz obalsku liniju. Tokom vizantijske vlasti, otpočelo se sa nekom vrstom utvrđivanja luka, ali ne u dovoljnoj meri. Arapima je bilo lako da u 9. veku osvoje Krit i od Iraklija je napravljena glavna baza za piratske prepade. Nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja, Turci ponovo osvajaju Krit, a zatim se na vlasti smenjuju Đenova i Venecija. Tvrđava je građena u teškim uslovima. Kamene blokove su dovlačili iz Minojske luke, sa ostrva Dia i zaliva Fraskija. Za izgradnju zaštitnih zidova od talasa, stare brodove su punili kamenim gromadama i potapali ih. Prizemlje tvrđave se sastoji od 26 prostorija različite namene: za skladištenje hrane, municije, tankova sa kišnicom, zatvora - svaka od njih je imala prirodno svetlo preko „krovnih prozora“. Nisu izostavljene ni pekara, mlin, kao ni mala crkva. Na spratu je bio smešten vojni garnizon, postavljeno je 18 topova sa 6144 đuladi različite veličine. U severnom delu podignut je svetionik. U tvrđavi je otvorena izložba podvodnih pronalazaka Žak Kustoa, među kojima je najznačajniji francuski potpoljeni brod „La Therese“ iz 17. veka, nazvan „olupina lobanja“ – u njemu su nađeni skeletalni ostaci preko 300 osoba.

Crkva Sv. Mine, izgrađena 1735. godine, povezana je sa teškim trenucima u kritskoj istoriji. U junu 1821. godine, Turci su masakrirali vladike, sveštenike i građane koji su se zatekli u crkvi i njenoj neposrednoj blizini. Na Uskrs 1826. godine, dok su hrišćani prisustvovali liturgiji u crkvi, Turci su rešili da izvrše napad i pobiju prisutne. U tom trenutku, pojavio se oficir na konju, izvukao je mač, usled čega su se okupljeni Turci razbežali. Zapravo su mislili da se radi o Ayian Agi, drugokomandujućem vojnom zvaničniku. Hrišćani su imali drugu teoriju – verovali su da je konjanik niko drugi do Sveti Mina, zaštitnik grada Iraklija i njegovih građana. Dan Sv. Mine proslavlja se 11. novembra i to je zvanični praznik.  

Godinu dana nakon razornog zemljotresa 1856. godine, crkva je obnovljena i tada je dodat zvonik.

Katedrala Sv. Mine građena je u periodu od 1862.-1895. godine, u znak zahvalnosti građana svecu zaštitniku. Rađena je u formi trobrodne bazilike sa dva zvonika. Mesto na kome je crkva postavljena označio je monah kome se Sv. Mina pojavio u viziji. Na severnoj strani crkve može da se vidi bomba koju su Nemci ispustili 1941. godine, tokom bombardovanja Iraklija. Bomba nije eksplodirala, što se smatra čudom.

Naći dečaka koji se zove Mina je jako retko danas na Kritu, a objašnjenje je krajnje neočekivano. Vanbračnu decu su, tokom turske vladavine, ostavljali pred vratima crkve Sv.Mine i sveštenici su prihvatali i odgajali tu decu. Deca su dobijala ime po svecu zaštitniku i građanima je bilo jasno poreklo deteta čim bi čuli ime.

Kad smo kod katedrale, u bočnoj ulici na istočnoj strani trga - ulica Karterou broj 35, nalazi se tradicionalna prodavnica kritskih proizvoda, sa milion vrsta tamjana, začinskog bilja, čajeva, prirodne kozmetike i generalno zdrave hrane. Kad god se zateknem u Irakliju, tu pazarim esencijalna ulja iz organske proizvodnje (BioAroma) po pristojnim cenama, a prodavac je kakav se samo poželeti može. Kad napravimo promet, onda dobijemo i prigodne poklone - kolačiće od rogača i najukusniji hladan čaj koji sam probala (sa cimetom, karanfilićem i ostalim miomirisima). 

Da ste na pravom mestu, znaćete ako stanete ispred prodavnice, a pred očima vam pukne ovakav prizor - božanstveni zvonik:

Sveta Katarina Sinajska – manastir Sv. Katarina je osnovan u 10. veku, pod upravom Sinajskog manastira. Ono što je preživelo od manastira do danas, jeste crkva izgrađena u 16. veku, u venecijanskom stilu. Crkva je predata u vlasništvo Katedrale Sv. Mine 1924. godine. Manastir je imao dovoljne prihode kako bi finansirao edukaciju (književnost, filozofija, teologija, retorika i umetnost) u 16. i 17. veku i zahvaljujući njemu dolazi do razvoja čuvene kritske škole ikonopisanja. Nakon pada Iraklija pod tursku vlast 1669. godine, crkva je preobraćena u Zulfikar Ali Pašinu džamiju i kao takva je ostala sve do 1922. godine, kada je i poslednji musliman napustio Iraklio, tokom grčko-turske razmene stanovništva. Od 1967. godine, objekat je postao zapravo muzej vizantijske umetnosti, sa manuskriptima, odećom, zidnim platnima, stvorenim tokom šest vekova pravoslavne istorije (14.-19. veka), od kojih vredi istaći 6 najznačajnijih dela Michael Damaskinos-a.

Istorijski muzej – ko nema vremena, ne mora da ide u razgledanje. Mnogo je bitnije otići u Arheološki muzej. Mi smo bili i u Istorijskom, jer je 2014. godine obeležavan jubilej 400 godina od smrti El Greka, pa je u ovom muzeju, pored dva njegova platna koja imaju u redovnoj postavci, priređena izložba radova iz njegovog italijanskog perioda. U Istorijskom muzeju može da se vidi razvoj Iraklija kroz vekove, lične stvari i soba Nikosa Kazantzakisa, vizantijska keramika i skulpture itd...Bolje je fokus prebaciti na Arheološki muzej i otići u Fodele, gde se mogu videti „moderne“ replike El Grekovih najznačajnijih platana.  

Preko puta, odmor i osveženje:

Šta će meni dozvola!

Crkva Sv. Petra i Pavla, izgrađena u 12. veku, predstavlja glavni hram manastira dominikanskog reda. Kada su Turci okupirali Iraklio, preobratili su je u Sultan Ibrahimovu džamiju. Imala je ozbiljna oštećenja od zemljotresa u 14., 16. i 18. veku, a i mi smo je zatekli u fazi rekonstrukcije.

Crkva Sv. Mateja, izgrađena je 1508. godine. Nakon što su Turci preobratili crkvu Sv. Katarine u džamiju, crkva Sv. Mateja postaje glavni pravoslavni hram na Kritu.

 

 

Izmenjeno 7 apr 2017 (shumaca)

[Tripco]

Ovo je najdetaljniji opis znamenitosti Iraklija koji sam ikad pročitao (na bilo kom jeziku). Svaka čast! Mislim da ni Aleks Roniotis (uz svo dužno poštovanje istom) nije izneo toliko podataka na svom sajtu.

Nego, nestrpljivo čekam opise "dalekog istoka", sve ono iza Sitie, tu tek slede poslastice.

[shumaca]

Pre 3 sata, Tripco je rekao/la:

Nego, nestrpljivo čekam opise "dalekog istoka", sve ono iza Sitie, tu tek slede poslastice.

Ako čekaš na Kato Zakros, do njega za sve ove godine nisam stigla. Zaglavim na Xerocamposu i ni makac dalje :))) Trebalo bi da ga vidim ove godine

Bilo bi dobro da dan traje 48h, ovako mi je stvarno frka sa vremenom, poslom i svakodnevnim obavezama. U svakom slučaju, nadam se da ću do polovine juna okačiti najvažnije.

Prvo sam mislila da opise uz objekte iz Iraklija uopšte ne pišem, ali mi onda bilo malo bezveze da ostane načisto kuso. Moglo je da se piše i o fontani Priuli, kako je nastala (kao rezultat turske opsade Iraklija, kada su Turci presekli dotok vode do fontane Morosini, koja je bila glavni izvor za snabdevanje stanovništva, ali nešto mora da ostane i kao faktor iznenađenja kad odete tamo na lice mesta Nema smisla da ispišem svaki spoiler :))

Hvala Tripco. I ja jedva čekam da čujem vaše utiske, jer svako iskopa nešto novo što se nije pojavilo u nekom od prethodnih putopisa.

[Tripco]

Da, između ostalog i Kato Zakros, ali, po slikama, mene takođe više privlači Xerokampos. Nekako mi je Kato Zakros tek velika plaža sa par uvalica okolo a Xerocampos u tom plažnom odeljku ima mnogo više da ponudi. S druge strane, kod Zakrosa su one iskopine sa minojskom palataom i klisura sa grobnicama. Mada, ta klisura bi bila malo krupan zalogaj, jer Aleks kaže da je potrebno 2 sata pešačenja da se dođe do plaže. Problem su ona dodatna 2 sata da se vratimo do auta. Od klisura sam pod obavezno zaplanirao Richtis, bez izlaska na plažu, a videću još nešto dole na jugoistoku, ima toga što nije mnogo zahtevno.

No, da ne kvarimo unapred opise, znam da ćeš predstaviti ovaj deo Krita u pravom svetlu. 

[shumaca]

Pre 5 sati, Tripco je rekao/la:

Da, između ostalog i Kato Zakros, ali, po slikama, mene takođe više privlači Xerokampos. Nekako mi je Kato Zakros tek velika plaža sa par uvalica okolo a Xerocampos u tom plažnom odeljku ima mnogo više da ponudi. S druge strane, kod Zakrosa su one iskopine sa minojskom palataom i klisura sa grobnicama. Mada, ta klisura bi bila malo krupan zalogaj, jer Aleks kaže da je potrebno 2 sata pešačenja da se dođe do plaže. Problem su ona dodatna 2 sata da se vratimo do auta. Od klisura sam pod obavezno zaplanirao Richtis, bez izlaska na plažu, a videću još nešto dole na jugoistoku, ima toga što nije mnogo zahtevno.

Ni meni ne pada na pamet da pešačim kroz Klanac Mrtvih, neću da dovodim saputnike u situaciju da popadaju na nos. Radije bih išla kroz Aradenu, Imbros ili Agia Irini, a i sa njima je isti problem. Spustiš se dole i onda treba da vračaš u bob da li ćeš naći nekoga da te vrati do polazne tačke i po kojoj ceni. U Kato Zakrosu me interesuje isključivo minojska palata, a za kupanjac na Xerocampos :))

Pored Richtisa, obavezno planiraj i Chochlakies klanac. Sat i 15 minuta pešačenja koje se završava plažom Karoumes, Kačiću fotke pa ćeš videti koliko je lepo.

[shumaca]

Agios Nikolaos

Prilikom dolaska u grad iz pravca velike raskrsnice koja se račva na krake ka Irakliju, Kritsi, autoputu Agios Nikolaos - Sitia i pravcu ka Istronu, najzgodnije je kola ostaviti na besplatnom parkingu pored sportskih terena.

Pratite duple trake, dolazite do manjeg kružnog toka i prvo sledeće skretanje desno u ulicu Ikarou. Vodite računa, ona je uska, a Grci parkiraju vozila, pa zna da bude potesno. Odatle desno skretanje, nastavljate pravo i sa leve strane se ukazuje parking.

https://goo.gl/maps/GhXfVV8Xtnv

 

Povratak sa parkinga ka Istronu/Sitiji/Kritsi kod mene je išao ovom linijom malina boje. Vidim da GoogleMaps rutira dužim putem, pa može da se desi da su u međuvremenu zabranili ovakvo skretanje. U svakom slučaju, lako je ustanoviti kad se nađete na licu mesta Dakle, vozite pored teniskih terena, uključite se desno na duple trake kojima ste došli, vratite se u kružni tok i izlazite na glavnu raskrsnicu sa semaforima:

Savršena spanakopita i verovatno najjeftinija od svih kritskih pekara, nalazi se u maloj i neuglednoj pekarici, koju drži simpatična baka. Ona uvek časti gosta koji prvi put uđe u pekaru (mene je častila svake godine, jer ko će popamtiti sve te silne turiste), još ako vas ima podosta u grupi, dobićete punu kesu loukoumades me meli o trošku kuće . Slatku bugacu ne preporučujem, nekako je žilava. Da ne bi bilo zabune, pošto se pored nje nalazi fancy pekara, ovo je taj lokal:

https://goo.gl/maps/wyU8WZMGdMw

 

Gazdarica mi je preporučila fancy-nancy pekaru, u koju nisam ni stigla da odem (ošacovala sam je prilikom šetnje), ali ako neko bude imao više vremena, mogao bi da prenese svoje utiske:

https://goo.gl/maps/sR4oGwCiVQn

 

Sreda je pijačni dan u Agiosu i otvorena pijaca je organizovana na parking prostoru ispred Opšte bolnice. Počinje od ranih jutarnjih sati (već od 6:00h) i završava se negde oko 13:00h. U ulicama koje izlaze na parking (Teotokopulu, Antisaseos) organizovan je buvljak, koji postepeno prerasta u klasičnu zelenu pijacu. Odličan izbor voća, povrća, ribe, mlečnih proizvoda (sirevi gravijera - moj favorit, jer je blagog, orašastog ukusa i kefalotiri, karakterističan za Lasiti plato - jači kačkavalj od ovčijeg mleka), začinskog bilja, čajeva, rasade.

https://goo.gl/maps/8npM7rNdLSn

 

Moje otkriće na pijaci je bio crni paradajz, koji nisam videla nigde drugo na Kritu.

Toliko sam bila oduševljena ukusom, da sam penila gazdi Grku kako je dobar. On mi je odvratio da je to sve GMO i da ga on nikad ne bi kupio (čuj, crni paradajz?!), kao ni grožđe bez semena....koje smo takođe tamanili u neograničenim količinama, jer je SLATKO za razliku od bezukusnog grožđa sa semenom Da ne bude zabune, naravno da nisam za propagiranje GMO hrane, ali ovo je zaista ukusno. Nakon crnog paradajza jasno mi je zašto se paradajz ubraja u voće

Još jedno nezaobilazno mesto je Bojanov giros joint. Bojan je naš Leskovčanin, koji je dugi niz godina radnik u grčkom ugostiteljstvu.

Nalazi se pored jezera, čim se pređe mostić, kod taksista sa desne strane:

Marina u Agiosu:

Agios je malo mesto, ali i dovoljno veliko da u njemu dugi niz godina opstaje ekskluzivna prodavnica krznene robe. Mene je obradovala prodavnica organskog pamuka - za moj džep mnogo pristupačnije, sa prirodnim zemljanim tonovima

Par fotografija iz dela blizu luke i jezera Voulismeni:

Jedino što kvari lepotu prilikom šetnje oko jezera jesu lokalni konobari, dosadni i naporni preko svake mere. Taverne su klasična prevara i gazda nam je rekao da nikako u Agiosu ne idemo na večeru. Zakazao je telefonom večeru u selu Kroustas, u tradicionalnoj taverni Stavrakakis.

https://goo.gl/maps/J5cDbPLTtvB2

 

https://www.facebook.com/pg/%CE%A4%CE%B1%CE%B2%CE%B5%CF%81%CE%BD%CE%B1-%CE%A3%CF%84%CE%B1%CF%85%CF%81%CE%B1%CE%BA%CE%B1%CE%BA%CE%B7%CF%82-573355302807098/about/?ref=page_internal

 

Ono što je karakteristično za lokalnu kuhinju jeste pečena jagnjetina (tsigaristo), skjufihta (domaća testenina sa rendanim i istopljenim sirom anthotiros), staka (kuvano brašno sa sirom), uz obilje salate (grčke i tsatsikija). Na kraju večere, kuća časti slatkiš - grčki jogurt sa domaćim slatkom od grožđa. Sve je bilo odlično i toplo preporučujem svima koji se nađu u blizini. Cena je iznosila 48 evra za nas troje.

Najkvalitetnije začine i čajeve našla sam u selu Kritsa. Na potezu Agios Nikolaos - Kritsa, nalaze se Lidl i nezaobilazna Panagia Kera - crkva sa kontraforovima iz 13. veka:

Na ulasku u Kritsu, postavljeni su putokazi ka besplatnom parkingu:

https://goo.gl/maps/LnZSm3ShQEk

 

Kad ostavite kola, krenete uzbrdo i u ulici kojom idu autobusi ka selu Kroustas, sa leve strane, nalazi se mala prodavnica začinskog bilja, čajeva, ljutih papričica uvezanih u venac, sirupa od rogača sa čokoladom, pasulja, boba itd...Začinsko bilje i čajevi su vrhunskog kvaliteta, sveži su, cena im je jača nego na pijacama, ali vredi. Devojka koja drži prodavnicu je jako komunikativna i simpatična. Zapitkivala sam je kako se hrane lokalne bake koje su dugovečne i saznala sam da kritikuju unuke koji jedu prerađenu hranu iz prodavnica. Svako jutro popiju šolju čaja i zaliju je čašom crnog vina i u ishrani koriste jedino lokalne celovite i neprerađene namirnice (nema keksa, slatkiša, kupovnih sokova, mesnih prerađevina itd...). Rogač je dragocena namirnica i u vreme ratova i nemaštine, othranio je stanovništvo. Lokalni lekari ga preporučuju za jačanje kostiju, jer ima 3-4x više kalcijuma od mleka. Pored toga, prirodan način odbrane stabala masline od štetočina postiže se naizmeničnom sadnjom maslina u jednoj vrsti, zatim sledi vrsta rogača i na taj način dobija se zaštita maslina organskim putem (rogač luči prirodne hemikalije, odbojne za štetočine koje bi inače napadale masline). Razvoj gradnje na ostrvu uslovio je seču stabala rogača i narušio je ovu prirodnu ravnotežu koja je postojala.

 

Kupovina čajeva na meru pretvara se u poseban doživljaj, jer devojka pravi na licu mesta biljnu mešavinu, u koju dodaje karanfilić i mrvljene šipke cimeta. Sve to zajedno miriše kao sam raj. Tu čajnu mešavinu sam potrošila, ali još uvek imam zeleni čaj u kombinaciji sa kardamonom, cimetom, pomorandžom, jabukom i crvenim biberom. Upakovan je u zip lock kesicu i miris ostaje intenzivan dok god vodite računa da kesicu dobro zatvorite. Šteta što miris ne mogu da priključim kao attach

Crveni biber je izuzetno kvalitetan i preporučujem ga uz začinsko bilje i čajeve u ponudi.

Prodavnica bi trebalo da je na ovoj lokaciji:

https://goo.gl/maps/YAf33JsZcqD2

 

a ako nešto pomaže oko naziva, kačim nalepnicu sa majčine dušice:

 

 

 

 

 

Izmenjeno 2 jun 2017 (shumaca)

[shumaca]

Pronašla sam među sličicama i pominjanu mešavinu kritskih trava, lekoviti čaj kome dugovečnost duguju i starice iz Kritse. Ko ima prilike da kupi, neće se pokajati. Čaj je jedinstven.

[shumaca]

Sitia

Na putu od Agios Nikolaosa do Sitije, može se videti most koji Grci grade poput Skadra na Bojani. Neće ga završiti ni u narednih dvadeset godina. Već na ulazu u Sitiju, sa leve strane, nalazi se Lidl. Nešto kasnije, sa desne strane je prvi Halkiadakis. Ima još jedna Halkiadakis prodavnica, a tu je i Adriadni, sa nešto manjim izborom robe. Sitija je odlična za smeštaj u svakom pogledu: snabdevenost, dobar položaj za istraživanje dalekog istoka, mir (u septembru je tako...gazdaricina ćerka kaže da u julu i avgustu ne izlazi napolje, jer sve vri kao u košnici od turista) i čovekomernost. Svaki put joj se rado vraćam.

Prilikom ulaska iz pravca Agios Nikolaosa, nema problema za snalaženje. Saobraćajna signalizacija je odrađena kako treba i usmerava po potrebi ka centru grada ili ka Vai i Erimoupoli plažama. Bitna su dva kružna toka, jedan na ulazu u grad i drugi baš u samom centru, uz obalu.

Levim putem se dolazi iz pravca Agios Nikolaosa:

Prvi kružni tok sa fontanom:

Dijagonalno od njega, nalazi se giros joint Kritikos (=Krićanin), za koji sam dobila preporuku od Grka sa Erimoupoli plaže. Prvi put je bio odličan, idućih par puta ne tako sjajan, ali ja u Sitiji nisam pronašla bolji giros od ovoga. Cena mu je malo jača (čini mi se 2.8 evra), mada zasluženo - giros je (pre)obilan (za ženski svet svakako, muškarci će se verovatno obradovati :D). I dalje ubedljivo vodi Kypros iz Hanje.

https://goo.gl/maps/aKE8o2brf4s (tačan položaj)

 

Gazdaricina ćerka mi je preporučila Traku, ali ja sam bila totalno razočarana, tako da ovaj lokal zaobiđite:

Besplatni parking se nalazi na ovoj lokaciji i uvek sam tu ostavljala kola (iz pravca Agios Nikolaosa, pratiti oznake za Vai i Erimoupoli):

35.204671, 26.108476

 

 

 

U luci je takođe besplatan parking, ali je meni više odgovarala ova lokacija.

Putokazi su tu da usmere kuda treba:

Lako se stiže do sledeće bitne odrednice, a to je hotel Itanos. Sam po sebi nije značajan, osim što ima terasu na vrhu sa božanstvenim pogledom (uveče može da se izađe na piće), ali se pored njega nalaze nadaleko čuveni "Mitsakakis" - sa najukusnijim galaktobourekom koji sam ikada probala (2 evra je zapakovan, nešto skuplji ako se jede na licu mesta) i nezasluženo zapostavljeni "Kafe" sa savršenom vrućom slatkom bugacom. Galaktoboureka ima uvek "na stanju", a za bugacu treba potrefiti termin kada izbacuju, jer prave male količine koje se brzo razgrabe. Ja sam se kačila na onaj u 19:30h Bugaca je nešto skuplja, čini mi se 2.2 evra i vredi svakog centa.

Park pored hotela Itanos:

Drugi bitan kružni tok, u kome se nalazi odlična pekara "Krema Kanela":

Lokacija na GoogleMaps: 35.207870, 26.106211

Odlične pite, kad nađem spanać, ne tražim dalje

Pekara u kojoj smo kupovali hleb, na ukrstu ulica Mysonos i Daskalogianni:

U ulici Daskalogianni br. 6 nalazi se i ribarnica, ali sam kasnije videla još jednu (veću), pa sam ribu pazarila kako gde stignem. Riba se kupuje do 9h, nakon toga je izbor sužen, ako uopšte išta ostane.

Radnja sa tradicionalnim kritskim slatkišima:

Deo uz obalu je lepo sređen, ima i drvenih i betonskih klupa za sedenje:

Utorak je pijačni dan u Sitiji, a otvorena pijaca se nalazi iznad druge Hakliadakis prodavnice. Preko puta Halkiadakisa, postoji namenski parking uz prodavnicu. Tu je zgodno ostaviti kola i za pijac.

Prošle godine sam se frapirala kad sam ugledala koliko je oštećen glavni put Sitia - Vai, baš kod Minos apartmana (naselje Petra). Talasi su toliko besno udarali da su gotovo uništili traku iz suprotnog pravca. Gradonačelnik je doneo odluku da pobaca u more, a uz obalu, betonske blokove, kako bi zaštitio saobraćajnicu. Na taj način bi uništio plažu od koje žive meštani u Sitiji i takva odluka je izazvala buru i gnev kod lokalnog stanovništva. Nadam se da će naći drugo rešenje i da će plaža u Sitiji ostati dostupna turistima za korišćenje.

Zalazak sunca u Petri:

 

 

 

Izmenjeno 3 jun 2017 (shumaca)

[Tripco]

Pa gde si, bre, izgibosmo čekajući na nastavak (eh, ni ja nisam ništa bolji, onomad napravih celozimušnju pauzu).

Dobro si spomenula ove konobare oko jezera. Spopadali su me na italijanskom (to vučem s jonskih ostrva, tamo je to bilo standardno), pa kad ukapiraju da sam iz Srbije, obavezno nađu nekog našinca da popričamo.

Nego, jel znaš za Kritsu, u vezi nekretnina, da je to (u globalu gledano), najjeftinije selo za nekretnine na Kritu? Ja sam pre 2 godine (kao i uvek kad se vratim s letovanja iz određenog dela Grčke) češljao njihove sajtove za nekretnine i tu je bilo tušta i tma, starih kuća (većinom za renoviranje) iz Kritse. Cene upoređene, s, npr. Krfom su bile 2 do 3 puta niže.

[shumaca]

Tripco, kad se putuje? :)) Nema me nigde, nemam vremena ni za šta, ali sam obećala zajedničkoj drugarici da ću detaljno izneti korisne informacije za olakšano snalaženje po gradovima. Plaže ionako svako bira po svom ukusu...Nemam kad da postignem, pa moram da pišem u sitne sate...tako da neću imati vremena da se raspišem o svemu i svačemu, nego ću dodavati ako/šta/kad budem stizala. Mene kupovina nekretnina ne zanima Prvo, nemam novca, a i da imam ne bih se nikad zarobila na jednom mestu. Ovako mogu da zujim gde god da mi padne na pamet. Treće, gazdaricina ćerka iz Sitije mi je prošle godine rekla da na kuću od (ako se dobro sećam) oko 120 m2 plaća porez 6xx evra. Grom i pakao. Kritsa je baš selo sa gomilom propalih kuća. I Hanju kad posmatraš tuga te uhvati od onolikih objekata u fazi raspada, bez ikakve šanse da ih neko obnovi u dogledno vreme.

[shumaca]

Ostrvo Chrissi

Na ulasku u Ierapetru iz pravca Istrona, ubrzo se pojavljuju oznake za parking koji se plaća. Lokacija je sledeća:

https://goo.gl/maps/hpCNDvptDTR2

Pošto smo dvaput išli na ostrvo Chrissi, jednom nam se posrećilo i nikoga nije bilo u naplatnoj kućici – ne sećam se da li je možda bila nedelja, pa je to bio razlog.

2013.-te godine cena karata je iznosila 10 evra po osobi, a uz cenjkanje sam prošla sa svega 8 evra. Bukvalno su me vukli za rukav i šaputali da kupim karte baš kod njih. Godinu dana kasnije, svi brodići su radili zajedno u dogovoru i nije bilo moguće isposlovati sniženje. Svi su solidarno držali cenu 25 evra. Malo je reći da smo bili u šoku. Za svega godinu dana, cena je otišla trostruko gore.

U septembru je vreme ostajanja na Chrissiju sramotno kratko. Brodići iz Ierapetre kreću oko 10h (u razmacima od po 15 minuta), povratak je oko 16h. Mislim da je u sezoni bolja situacija, pa će junski, julski i avgustovski turisti verovatno imati prilike duže da uživaju u jedinstvenoj ekološkoj sredini. Kako god bilo, posetu Chrissiju treba obavezno uvrstiti na listu za istočni Krit.

Brod pristaje na jug ostrva, u blizini Chrysi bara. Na ostrvu nema električne energije i bar se snabdeva strujom preko agregata. Turisti po iskrcavanju slede drvenu platformu i izlaze na severni deo ostrva – plažu Belegrinu.

Po dolasku na plažu, najbolje je otići skroz desno, gde je morsko dno peščano. Na ovom frontalnom delu, na ulazu u vodu nalaze se oštre stene, pa je bosonogima ulaz najblaže rečeno nezgodan.

Ambijent u mnogome podseća na Kedrodasos. Zabranjeno je vaditi školjkice iz peska i uzimati za uspomenu, ali to pravilo niko ne poštuje.

 

Moj outfit se lepo uklopio u okolinu

 

Slike datiraju iz dve različite sezone - 2013. i 2014. godine.

Povratak do brodića:

U luci u Ierapetri postoje male prodavnice. U jednoj od njih (krajnja desna, kada ste licem okrenuti ka moru) radila je naša Leskovčanka i tu su mogli da se nađu najlepši saronzi na koje sam naletela na ostrvu.

[shumaca]

Malopre gledam na netu da li su menjali cene karata za egzotične destinacije na Kritu i na ovom linku http://www.cretandailycruises.com/explorecruises/chrissiisland/tour/onedaycruise.en.html

stoji da u luci u Ierapetri postoji besplatan parking. Da ne bude da sam navukla forumaše na onaj plaćeni, čisto da postavim informaciju. U Ierapetri je kao i u svim gradovima na Kritu sistem jednosmernih ulica. Nije baš zgodno za drndanje po nepoznatom terenu.

Ko na Krit dolazi Anek Lines trajektom, neka sačuva karte i dovoljno je da ih pokaže na uvid prilikom kupovine karata za Balos&Gramvousu/Chrissi/Koufonisi - popust je 4 evra i za Chrissi i za Koufonisi (toliko je bilo i za Balos poslednji put kada sam išla).

Vožnja brodom do ostrva Chrissi traje oko 45 minuta.

[shumaca]

Ostrvo Koufonisi

Još jedna nezaobilazna stanica za sve ljubitelje netaknute prirode i divljih plaža. Kao i ostrvo Chrissi, predstavlja posebnu i zaštićenu ekološku zonu.

Polazak broda je iz malog mesta Makris Gialos i tokom cele sezone termini su fiksni: 10:45-17:15h. Utešno je znati da mi septembarski gosti nismo uskraćeni za vreme provedeno na ostrvu u poređenju sa turistima tokom udarne sezone. Cena karte po osobi 25 evra, sa pokazivanjem AnekLines karata na uvid 21 evro, a ako kasirka nema metalnog novca za vraćanje kusura, onda prođete kao ja, po ceni od 20 evra

Iako na webiste-u http://www.cretandailycruises.com piše da je parking u luci besplatan, nisam želela da rizikujem i da se glavim po uskim uličicama. Kola sam ostavila na parkingu pored crkve.

 

U Makris Gialosu je sve blizu, tako da gde god da ostavite kola, nećete se napešačiti do luke

Mislim da smo nas troje bili jedini turisti koji su samostalno došli. Ostatak grupe činili su Skandinavci i Francuzi, u aranžmanima preko agencija, sve sa animir skandinavskim tinejdžerkama, čiji je zadatak bio da deci okupiraju pažnju, kako bi roditelji na miru mogli da pišu razglednice (ukoliko nisu zauzeti prožderavanjem hrane). Nama troma nije bilo dozvoljeno da uđemo na brod sve dok se i poslednji „vodani“ turista nije ukrcao, iako smo imali nezavisne karte od njih. Totalno šikaniranje za koje ne vidim nikakvo opravdanje.

Do ostrva se putuje najmanje sat vremena. Računala sam da ćemo sigurno imati duže kupanje na čuvenoj Hiliaderfiji, na kojoj su se na medenom mesecu banjali princ Čarls i Lady Di (britanska mornarica je zatvorila prilaz za sve ostale, razume se ), međutim to se nije desilo. Prvo pristajanje je bilo na plaži Halasma (niko od posade nije izgovarao nazive plaža, morala sam naknadno preko Google Earth-a da prepoznajem gde smo se iskrcavali). Zapravo, brod se usidrio podaleko od obale (videti donju fotografiju) i dobili smo možda 30-tak minuta slobodnog vremena. Najveći deo putnika nije ni napustio brod. Prvi utisak, dok sam gledala sa broda plažu ispred koje smo pristali, bio je razočarenje.

Ali hajde kad sam već tu, neću valjda da sedim na brodu. Kad sam otplivala do obale i okrenula se da pogledam oko sebe, bila sam potpuno fascinirana. Ovo je jedna od tri najlepše plaže na kojima sam ikada bila. Voda je tirkizne boje, kristalno čista (to mi je stvarno suvišno da ponavljam za kritske plaže u izolaciji), pesak rozikaste boje. Sa leve strane nalazi se ulaz u pećinu, a sa desne su hridi sa kadicama za sakupljanje morske soli. Nisam mogla da prežalim što nemam vodootporni fotoaparat da uslikam tu lepotu. Pogled sa broda je jedno veliko ništa u poređenju sa realnom lepotom plaže, koja se sagledava tek nakon izlaska na obalu. Hiliaderfia mi je bila treća uvala sa desne strane, ali ja to tada nisam znala…mislila sam da ćemo do nje tek stići i da ćemo tu provesti najveći deo vremena.

Nakon ukrcavanja, oplovili smo jugozapadni deo ostrva, zavirili u pećinu koja je poput gomile drugih na grčkim ostrvima i dolazimo do plaže Prosfora.

Tu je brod ostao usidren u dubini, a nas su čamci prevozili na obalu. Ovde je bilo moguće poneti sa sobom i suncobrane i fotoaparate. Iskače se iz čamaca u plićak, sa vodom dubine do kolena.

Plaža je prelepa, specifična je po ogromnim stenama – monolitima. Pesak je zlatno žut i predivan, a voda…pa standardna za kritski raj 

Gledam po povratku na Google Earth gde mi je ostala neposećena Hiliaderfia i pitam se šta je razlog da nas ne iskrcaju baš na njoj. Možda su podvodne stene (koje se mogu videti i na GE) glavni uzrok. Ili su Grci isuviše lenji da bi se trudili oko turista, kad sve može lakše, jednostavnije i za iste pare. Takvo ponašanje ostavlja gorak ukus u ustima. Ima i privatnih varijanti za odlazak na Koufonisi, brod sa manjim brojem ljudi. Tu bi već moglo da se dogovara i pregovara oko celodnevnog plana boravka na ostrvu, ali je verovatno i cena po osobi astronomska. Dok se ne izbunari nešto bolje, dobro je i ovakvo uživanje u parčetu raja I više nego dobro!

[Tripco]

.Ne odgovorih na "kad se putuje". Pa, 9. jula, a možda i ranije, ako nađem neku pogodnu šemu na kopnu za par dana (Kamena Vourla ili Atina, ali teško da će biti zbog nekih obaveza, još nije utvrđeno).

Nego zanima me za ostrvca nešto. Chrisi bih izbegao zbog toga što treba platiti nerazumno visoku cenu za jednu (istina, izuzetno dorbru) plažu,  Koufonisi (Lefki) je već nešto što pruža mnogo više. Znam za varijante prevoza iz Makrygialos-a, no, postoji li neka lokalna varijanta iz Gouduras-a? Cenim da bia (ako postoji) to bilo nekim solo, malim čamcima. Razdaljina odatle je nekih 3-4km.