Sta za vas znaci da mesto ( letovaliste) ima dusu?

[Amorfna]

Super tema Tirkizna.
Nisam zapravo sigurna kako bih odgovorila jer je to jedna od onih stvari koje često izgovaram a zapravo ne znam da definišem šta time mislim. SAmo upotrebljavam tu konstrukciju.

Ja 'imanje duše' uglavnom  povezujem sa atmosferom , duhom kojim mesto odiše,i time kako se ja osećam u gradu i da li ' mu pripadam' što je apsolutno iracionalno.
Vizuelni utisak ne utiče mnogo na to.

Moji prijatelji uglavnom plaču od smeha kad ja počnem da pričam kako volim Novi Beograd jer ima dušu. Još kad dodam da se tu zaista osećam živo, krenu i oni sažaljivi pogledi Svakom svoje.

No svakako to ima veze sa preferencijama. Veliki gradovi su po difoltu tu zakinuti jer su komercijalizovani, preplavljeni turistima i duh i autentičnost se lako previde. Odeš, istresiraš se u onoj gužvi i nije ti ni do čega.

Prag  mi je jedan od dražih glavnih gradova koji je izuzetak od pravila.. Kupio me jos 2004e čini mi se, išli smo na ekskurziju Beč - Prag, prelepi sterilni Beč bez duše i Prag koji je savršen spoj kulture i bluda. Ulickan a opet ne sterilan. I uvek mu se rado vraćam.

Naklonjenija sam manjim mestima sa istorijom. Takva mesta imaju talenat da i u samom putniku probude maštu i želju za introspekcijom pa se čovek lakše veže za njih - pa nađe u njima ono što želi da nađe.

[sandraivlada]

Minhen i Ninberg imaju dusu...Ne znam zasto nisam to ocekivala pa sam se iznenadila...

I Luksemburg...tvrdjava i simfonijski orkestar koji svira na trgu..Nekako lepo i opusteno..Uvek se rado setim te slike..

I zaboravih Veneciju..Duse koliko hoces, ali i turista previse pa ne mozes dusu da osetis kako treba...

I dvorci Loare i dvorci Bavarske i Spansko selo u Barseloni i prelepa ogromna Moskva....Moze se naci puno lepih mesta sa dusom...

Izmenjeno 14 apr 2017 (sandraivlada)

[fishbone]

U 13.4.2017. at 1:36, Amorfna je rekao/la:

Ja 'imanje duše' uglavnom  povezujem sa atmosferom , duhom kojim mesto odiše,i time kako se ja osećam u gradu i da li ' mu pripadam' što je apsolutno iracionalno.

No svakako to ima veze sa preferencijama.

Naklonjenija sam manjim mestima sa istorijom. Takva mesta imaju talenat da i u samom putniku probude maštu i želju za introspekcijom pa se čovek lakše veže za njih - pa nađe u njima ono što želi da nađe.

Jako lepo objasnjeno ono sto ni sami sebi neznamo objasniti. Skoro do detalja nam se poklapaju misljenja o manjim mestima, uspavanim lepoticama, zaspalim pre ko zna koliko vremena i cekaju nas da se probude i pokazu nam se u svom punom sjaju i lepoti!

[Hladovina]

      Bas sa uzivanjem citam kako opisujete dusu i imanje i nemanje iste po mestima koje ste obilazili. Pa mi pade na pamet ono " nije nesto lepa devojka , al` sto ima dusuuuuu"....

      Dusu nekog mesta , grada, letovalista, daju ljudi u tom mestu i tragovi njihovog delanja. Kuce u kojima zive , cesto i stare i podosta propale , a sa balkonima i prozorima prepunih cveca makar zasadjenog u predhodno koriscenim loncima, kanticama... Neveliki  trgovi u kojima se oseca autenticna atmosfera. Mestani koji ispijaju kafe i igraju karte, mice , sah, u skromnim kafanicama.  Ves koji se susi na vetru. Crkve sa mirisom voska i tamnjana. I mir u njima. Ulice poplocane kamenom . Kuce koje nisu sve pod konac i jednake. Otvoreni prozori sa zavesama koje viore na vetru i miris domacih kolaca...

Izmenjeno 15 maj 2017 (Hladovina)

[Tirkizna]

Da...:-) ^

U mestu Neos Pirgos ima jedna kafanica, nije kod obale, ali gleda na more. Tu sede samo mestani. Nije fensi, sva je u plavim i zelenkastim tonovima, ima morske ''suvenire'' i motive unutra, vlasnik skoro da uopste ne razume engleski. Tu smo sedeli vise puta samo da bih ja uzivala u grckom jeziku, jer se nijedan drugi ne moze cuti :-)! Tako je bilo 2015.godine.

2016, kada smo bili u susednom mestu, ali smo svracali u NP, nije uvek radila, ali smo uspeli jednom da sednemo :-) Ova kafanica je takodje dobrinela ''duši'' mesta

[vessna72]

Prag je divan.Suptilno se uvlaci pod kozu i svako mu se rado vraca. Venecija je carobna i bila bi divna da nije uvek preplavljena turistima.Salzburg je nekako otmen i stamen,a s druge strane sarmantan i iznenadjujuci. Mnogo divnih ulicica koje te teraju da istrazujes dalje. Malo mesto Stercing u Italiji,kao i Sirmione na Garda jezeru. Stari grad Sirmione je zatvoren za saobracaj i prepun je kaldrmisanih ulicica i kucica sa muskatlama.Ljudi su spontani i prisni,nekako ti se i ne ide odatle.

I naravno,Grcka...Slazem se da je u Panagii stalo vreme...Turisti se setaju,fotografisu,galame,ali mestani kao da svojim prisustvom usporavaju to isto vreme i ne mozes da se ne zapitas cemu zurba.

U decembru smo bili u Nea Moudanji i kako ni na jednoj pumpi nije bilo toaleta,svratili smo u neku birtiju koja je radila. Podne,kraj decembra...desetak stolova popunjeno,vecina pusi i karta se.Kad smo usli svi pogledi uprti u nas...Sta cemo da popijemo,ajde dve cole.Sad ce...Ode covek da pazari,cetiri u kesi,za svaki slucaj...Kad izadjes iz wc-a,odmah preko puta krevet,odvojen paravanom...Prakticno,pomislih. Baka neka za susednim stolom nas pita da li bi jeli. Ne razumemo grcki,pa nam ona pokaze na pitu i gestakulira.Preslatko! Popili pice i vadim novcanik.Njih desetoro zove gazdu da dodje,a on necim zauzet,ne pojavlljuje se.Druga baka ustane nekako,a da sam shvatila na vreme,preduhitrila bih je, i kaze 2€.Kao jedan paralelan svet,jedna druga dimenzija...Grcka,gde se jos postuje porodica i sve njene vrednosti,gde jos ljudi i pored svega veruju u druge ljude,gde spontanost zivi i opstaje. Nije kao pre 30 i vise godina,ali nekako je ima,isplivava. Nisam neki pusac,ali volim sto ih boli uvo za to EU pravilo. U Kalitei,ove iste zime,u kaficu Briki,svakog dana gori vatra u kaminu...Mestani i poneki gosti uzivaju u dobroj kafi,kolacicima i uzu...Vec su drugog dana znali i ko smo i odakle smo i sta cemo popiti i kako se zove nas pas i da moze slobodno da se seta svuda i da uvek pitaju gde je kad nije sa nama....Nisam obisla celi svet,ali mi je Grcka dovoljna...ona,definitivno,jos ima dusu.

[vessna72]

Mozda nije pravo mesto,ali bih ovde napisala i jedan detalj iz Skoplja. Po povratku iz Grcke,planirali smo da prenocimo u pansionu Anni,ali smo nekako dosli do hotela Anni koji je preko puta grcke ambasade.Sve su nas oni ljubazno primili,ali vidimo mi da to nije to sto smo rezervisali.Silazimo na pice,cujemo kako momak sa recepcije objasnjava nekome da smo tu i da su nam dali najbolju sobu i da je sve u redu. Pitam ga da li smo na pogresnom mestu,kaze,gazda vas ceka u pansionu. Ma,nema problema,kako da stignemo do tamo.Objasni on nama,odemo mi,vila kao iz bajke. Citala sam na bookingu da sve isti dorucak sluze,a tu pricu smo vec doziveli u Vrahosu. Ponudimo ga da sedne sa nama na pice,pricali o svemu i ja provucem to kako ljudi nisu mastoviti,kako dorucak ne treba uvek da bude isti i kako jedno jaje moze da bude kuvano,kajgana,na oko ili przenica...Ujutru silazimo na dorucak,a on kaze-ocete burek i jogurt :-)

[vekim]

meni mesto ima dusu ako nije tipicno turisticko gde se kuce otvaraju na pocetku sezone, a krajem septembra je vec sve zatvoreno. Tamo gde mogu da vidim starosedeoce i turiste u istom kaficu i da je svima udobno i dobro, Tamo gde da u bilo koje doba godine da dodjem zateknem mesto puno zivota. Meni je to mesto sa dusom, Opet ne znaci ni da ce svako takvo mesto na mene ostaviti utisak, prosto to je nesto sto se desi kad stignem negde i osecam se kao da bas tu treba da budem, i uopste ne mogu da napravim razliku kako se to desi u mojoj glavi. Meni od cele Sitonije samo Sarti ostavi takav utisak, i Stavros i Solun, Olimpijsak regija me nazalost ostavi onako mlako, nemam bas neku posebnu zamerku bude lepo letovanje, ali tamo jos nisam nasla mesto koje bih ponovo obisla, Ove godine cemo prvi put obici Kasandru i zanima me kako ce to izgledati, mada priznajem da imam vec favorite koji su me na prvu sliku privukli 

[nepoznata001]

Mesto koje ima dusu....Svako ima svoje misljenje. Za mene mesto ima dusu, kada se u necemu razlikuje od drugih, kada zivi bez stanovnika. Takva mesta su prelepa po pitanju prirode, mirna, uvek imate prelep osecaj kada ste u njihovoj blizini. Mesta sa dusom su posebna iz nekog razloga. Taj razlog moze biti ili neki deo u njima koji je vezan za istoriju i religiju, naravno to moze biti i nesto po pitanju buducnosti, ali lepe buducnosti. Kada bi birali mesta, svi bi odabrali drugacije iz drugacijih razloga. Mislim da o tome mozemo pricati beskrajno, jer je svet veoma veliki i ima mnogo neotkrivenih mesta. Ako bih trebala odabrati samo jedno, mislim da ne bih mogla pored tolikog broja. Ipak se samo jedno mesto uvek izdvaja, to mesto je tamo gde volimo da budemo. Kada bi birali mesto sa dusom, verovatno bi uvek odabrali neko mesto gde imamo lepe uspomene i za sta nas vezuju lepa osecanja. 

[sandraivlada]

 

      Bas sa uzivanjem citam kako opisujete dusu i imanje i nemanje iste po mestima koje ste obilazili. Pa mi pade na pamet ono " nije nesto lepa devojka , al` sto ima dusuuuuu"....

      Dusu nekog mesta , grada, letovalista, daju ljudi u tom mestu i tragovi njihovog delanja. Kuce u kojima zive , cesto i stare i podosta propale , a sa balkonima i prozorima prepunih cveca makar zasadjenog u predhodno koriscenim loncima, kanticama... Neveliki  trgovi u kojima se oseca autenticna atmosfera. Mestani koji ispijaju kafe i igraju karte, mice , sah, u skromnim kafanicama.  Ves koji se susi na vetru. Crkve sa mirisom voska i tamnjana. I mir u njima. Ulice poplocane kamenom . Kuce koje nisu sve pod konac i jednake. Otvoreni prozori sa zavesama koje viore na vetru i miris domacih kolaca...

E, to vam je Agia Kirijaki na Pelionu..Kao da ste njega opisivali...

Opisala sam ga detaljno na forumu Pelion na 86 strani...Procitajte i uverite se...

[Milkica87]

Dobar dan, dragi ljubitelji putovanja!

Nova sam na forumu, ali ne mogu reći da ne pratim nešto što se ovde piše. 

Mislim da je možda ovo prava tema da na njoj otpočnem svoje druženje sa vama.

Jer: volim mesta sa dušom.

Šta to znači za mene: mesta na kojima mogu više da odmorim nego da jurcam i budem opkoljena bukom - modernost mesta po svaku cenu nikada nije u sklopu mog viđenja duše.

Ukoliko nije reč o mestu sa snažnom istorijskom pričom, atraktivno po svojoj kulturnoj baštini, onda najviše volim mirna mesta koja odolevaju osavremenjivanju zarad turista.

Volim da negde udahnem prostor na kojem je jasno da ljudi žive prirodnim tempom - da mesta ostaju ista kao i kada nema turista - osim veće gužve koja nailazi leti,

Volim prirodnost, i naravno prirodu - prostor sam po sebi uvek daje poseban šmek: da li je destinacija raskošna, i gde god pogledaš imaš mnogo štošta da vidiš, ili je plaža divna, mala, velika, bez pompe i gužve, gde možeš da nađeš svoj kutak koji ćeš svojatati dokle god si tu.

Jednostavna sam za negu - volim da udišem život koji nenašminkano postoji, da odmorim, da žmurim od uživancije i prepuštanja i da istovremeno razrogačenih očiju upijam mesto. 

[orline]

 

      Bas sa uzivanjem citam kako opisujete dusu i imanje i nemanje iste po mestima koje ste obilazili. Pa mi pade na pamet ono " nije nesto lepa devojka , al` sto ima dusuuuuu"....

      Dusu nekog mesta , grada, letovalista, daju ljudi u tom mestu i tragovi njihovog delanja. Kuce u kojima zive , cesto i stare i podosta propale , a sa balkonima i prozorima prepunih cveca makar zasadjenog u predhodno koriscenim loncima, kanticama... Neveliki  trgovi u kojima se oseca autenticna atmosfera. Mestani koji ispijaju kafe i igraju karte, mice , sah, u skromnim kafanicama.  Ves koji se susi na vetru. Crkve sa mirisom voska i tamnjana. I mir u njima. Ulice poplocane kamenom . Kuce koje nisu sve pod konac i jednake. Otvoreni prozori sa zavesama koje viore na vetru i miris domacih kolaca...

Hvala ti  Čitam temu, i pokušavam da opišem tu emociju koju osetim kad se nađem u mestu koje "ima dušu". I naletim na tvoj post... Sjajno, u potpunosti se slažem. 

[Tamaraaa]

Da se priključim temi jer sam i sama u potrazi za mestima sa dušom.  Ne bih ponavljala sve što ste navele, manje više, svi mislimo na isto pod tim pojmom. Mogu da kažem da je na mene baš lep utisak ostavila banja Montecatini u Italiji. Malo mesto prepuno palmi sa ogromnim parkom u kojem Italijani uživaju sa svojim porodicama. Prelepi kafići, veliki plato, čuje se samo italijanski jezik. Jedini što mu nedostaje je more. Sve vreme dok sam šetala, očekivala sam ga tamo negde, da priča bude kompletna. Na istom putovanju obišla sam i dva sela od 5 čuvenih Cinque Terre. Manarola je zaista izvanredan doživljaj. Sigurno ga znate sa fotografija, sav je od kućica u bojama, strmog prilaza obali, čamčića... Ukoliko budete imali priliku, nemojte ga propustiti!