Stokholm u proleće

[dujaspasa]

 

P R O L E Ć E   U  S T O K H O L M U
 

Uglavnom većina vas zna ponešto o Stokholmu, ali red je da se nekako počne sa osnovnim podacima.
Glavni grad Švedske, Stokholm, prostire se na 14 ostrva Stokholmskog arhipelaga, na mestu gde se jezero Mälaren spaja sa Baltičkim morem, a koja su medjusobno povezana sa  57 mostova. Gde god da se okrenete oko vas su kanali, široki bulevari, šetališta, mostovi...
Monumentalne građevine  dominiraju brojnim kanalima. Arhitektura grada podseća na Amsterdam. Parkovi, kanali, ostrvca, hiljade biciklista i najveći broj jedrilica u odnosu na broj stanovnika, daju karakter tom urbanom pejzažu ovog severnog arhipelaga i čine ga jedinstvenim. 

Zovu ga i "Venecija severa". Za razliku od prave Venecije koja mi je nekako "jednobojna", fasade su u Stokholmu živih boja - lepo ukomponovanih,  ukrašene skulpturama, bareljefima, stubovima i drugim ukrasnim detaljima. Zbog blizine severnog pola i "nagnutisti" zemljine kugle, krajem juna dan traje 18 sati, a u decembru samo oko 6 sati. Stanovmici Stokholma se na različite načine dovijaju da ublaže ovu pojavu, a šarenilom fasada to delimično pistižu.
Grad je pun lepog i simpatičnog sveta, devojaka i mladića. Hladan ali lep! Pored toga što je poznat po mnoštvu vodenih površina i parkova, poznat je i po visokom standardu i čistoći. 
Divićete se fasadama koje nisu zašarane grafitima i čistim ulicama, kao i vozačima koji staju na zebri ako želite da predjete ulicu!
Poznato je da je Švedska zemlja sa skoro najvišim životnim standardom na svetu, koji je zasnovan na prirodnim bogatstvima zemlje, vrednim radom stanovništva, kulturom i dugogodišnjem  NEratovanju, što se može odmah primetiti na ulicama Stokholma.
Ljudi Stokholma su idealna populacija, pristojni i tolerantni i moglo bi se reći veoma skromni, koju bih volela da imam oko sebe! Kad ih upoznate u svemu će vam rado pomoći, ali ni slučajno vas neće uznemiravati. U javnom saobraćaju i ulicama je obično mirno bez nekog haosa, izuzev petkom i subotom uveče kad možete sresti ponekog "veseljaka" posle noćnog provoda.
Visok stepen ekološke svesti, omogućen delom i zahvaljujući blagostanju u kojem švedsko društvo uživa, primetan je gotovo na svakom koraku. Briga o vodi, reciklaža, promovisanje vožnje biciklom za čiju namenu su rezervisane staze duž celog grada, samo su neka polja na kojima ovaj grad radi.
Verujem da je najbolji način da peške doživite lepote Stokholma mada je i iznajmljivanje bicikla dobra i veoma popularna opcija. Bicikl može biti i naporan zbog dosta strmih ulica u pojedinim delovoma grada. Naravno uvek možete iznajmiti taksi kad se umorite. Napominjem da ako želite da ništa ne propustite najbolje je ići svojim nogama.
Za brzi transport iz jednog dela grada u drugi postoji odlična podzemna železnica - metro. Stokholm ima više linija metroa. Pojedine stanice su ukrašene umetničkim delima i vrlo su interesantne.

Šarena pročelja zgrada oživljavaju tmurne zimske dane.

Posebno se to vidi u Gamla Stanu, istoriskom jezgru koje je omiljeno odredište turista i u kom se nalazi gro znamenitosti.

Dvorište u tom delu grada.

Stockholm je jedan od gradova sa najvećim brojem muzeja na svetu. Švedski nacionalni muzej sa oko 16.000 slika i preko 30.000 drugih radova, koji u svojoj kolekciji između ostalog  sadrži slike Rembrandta i Watteaua. Muzej savremene umetnosti (Moderna museet) sadrži umetnička dela najpoznatijih svetskih slikara kao što su Henri Matisse, Pablo Picasso i Salvador Dali ili domaći umetnik Torsten Jovinge. 
Nordijski muzej (Nordiska museet) se nalazi na Djurgarden ostrvu u centru Stokholma. Posvecen je istoriji kulture i etnografije Švedske. Osnovao ga je Artur Hazelijus, koji je i kreator muzeja-parka na otvorenom, Skansena.

 Na slici se vidi Riksdagshuset, Švedski parlament.

Izgradjen je krajem XIX veka u italijansko-francuskom klasičnom stilu novog baroka. Enterijeri su u jugendstilu.
Tu zaseda švedski parlament u kom su trenutno na vlasti Socialdemokrati u koaliciji sa Zelenima.
Tek izbliza se vidi njegova lepota.

Sergels torg, Sergelov Trg je centralni trg Stockholma.

Trg je mnogo kritikovan. Jedan deo Stokholma je porušen krajem 1960-tih godina da bi se na tom mestu sagradio moderan centar Stokholma. Tada taj deo grada izgledao kao da su ga bombe razorile! Mnogi su konstatovali da oni Švedjani koji nisu doživeli II svetski rat sada ga naknadno preživljavaju.

Obelisk u sredini trga je od stakla i čelika i stalno pati od raznih tehničkih problema. Uopšte ceo trg nije baš estetski privlačan, ali je to centar grada, pa svi putevi tu vode.

U Švedskoj je zabranjeno pušenje na javnim mestima. Umesto cigareta i mladi i stariji upetrebljavaju "Snus". To je duvan u kesici koja se stavlja u usta i tu se tako drži i neko vreme sisa kao bonbona, pa se onda baci. Nikotin prelazi u krv kao da puše, ali ne uvlače nista u pluća, pa je mnogo manje škodljivo od pušenja i za osobu koja to upražnjava a i za okolinu. Švedska je bila medju prvim zemljama koja je uvela restrikcije u vezi pušenja na radnim mestima, u zdravstvenim ustanovama, restoranima itd. Zato se i zimi vide ljudi ispred restorana, koji stoje oko stolova i greju infracrvenim lampama i puše, jer ne smeju u restoranu. Nijednom gostu (ni u kućnoj poseti) ne pada na pamet čak ni da pita da li sme da puši. Jednostavno izadje napolje i puši izvan kuće. 

Mame sa bebama. Mame piju kafu a bebe su nadam se zadovoljne, jer u Švedskoj roditelji imaju ukupno pravo na 480 dana odsustva, koja mogu da raspodele u periodu od rodjenja deteta pa sve dok dete ne napuni 8 godina. Uglavnom se uzme odsustvo prve godine. Ostatak odsustva se uzima za posebne prilike kao što su pocetak i kraj školske godine. Danas sve više mama i tata dele odsustvo. Prema statističkim podacima iz 2013 g. mame uzimaju 75%, a tate 25% odsustva. Većina tata  nekako uspevaju da uzmu odsustvo za vreme leta. U drugoj godini života beba polazi u vrtić. U Švedskoj sva deca imaju pravo na vrtić, ali, on se naravno plaća.

 

[dujaspasa]

Kozmetičko odelenje robne kuće Åhlens.

Popodnevna kafa u jednom od restorana velike robne kuće Åhlens u centru Stokholma.
Švedjani obožavaju njihovu kafu! Malo ljudi na svetu pije više kafe od njih. U Švedskoj pijenje kafe se tradicionalno zove fika, kojom prilikom prijatelji, porodica ili kolege se sastaju, piju kafu ili čaj, često uz to bude posluženo i nešto slatko. Fika je nešto više nego samo ispijanje kafe. To je socijalni fenomen, legitiman razlog da se sedne negde na moment i provede kvalitetno vreme u društvu. Većina Švedjana priušte sebi najmanje jednu fiku dnevno. Oni nikako ne pristaju da se prevodi reč fika i pretvori u običnu pauzu za kafu. To je jedna od prvih reči koje ćete naučiti u Švedskoj, odmah posle tack (hvala) i hej (zdravo). 

ICA Supermarket Mörby Centrum.
Tu možete naći namirnice iz celog sveta, pa čak i iz Srbije. Napred se vidi i prodavnica cveća. 
Mörby Centrum je severno od Stokholma i pripada opštini Danderyd; koja je poznata po tome sto tu žive bogati ljudi - imaju najviša (zvanična, potvrgnuta porezu) primanja u celoj Švedskoj.

 

Evo nekoliko slika kuća u kojima oni žive. Spolja ne deluju tako raskošno, ali nalaze sa na sopstvenim, malim ostrvima. Taj položaj sam po sebi predstavlja luksuz.

 

 

Drottninggatan (Kraljicina ulica) je pešačka zona sa puno radnji. Slika je napravljena rano ujutru pre otvaranja radnji i zato je tako prazna i mirna.

Ulični svirač na ulici "Drottninggatan". 
Ako želite da kupite nešto od garderobe ili cipele sigurno ćete ovde svratiti.

 

Biblioteksgatan je kratka ulica, ali puna zaista luksuznih radnji za garderobu, cipele, tašne i nakit. Dok je Kraljicina ulica više za običan budzet (nije skupa), ovde treba imati malo dublji džep.

Hötorget (Haymarket) je trg u centru Stokholma. 
Preko dana je tu pijaca, gde se uglavnom prodaje voće, povrće i cveće. Na ovoj slici je prodavnica cveća zaštićena od zime i vetra sa plastikom.

 

 

 

 

Centar Stokholma, Hamngatan, ulica u kojoj se izmedju ostalih prodavnica nalazi i čuvena robna kuca "Nordiska Kompaniet". 

 

Ova grandiozna zgrada koju je projektovao Ferdinad Boberg, vodeći švedski arhitekta iz stila secesije je podignuta 1915 g. je čuvena "Nordiska Komapniet", koja se popularno naziva "NK" (izgovara se "ENKO"). To je najfinija i najskuplja robna kuća u Stokholmu.

 

Možete kupiti firmiranu garderobu, cipele, tašne, kozmetiku...pa čak i bombone napravljene po receptu starom 90 godina. U okviru nje su dva restorana, kao i nekoliko kafića. 

 

Mesto ima i neslavnu reputaciju. Tu je ubijena švedska ministarka spoljnih poslova Anne Lindth 2003 g. Ubio ju je Mijailo Miajilović, poreklom iz naših krajeva.

Deo ulice ispred "Östra Station", istočne stanice lokalnog voza.
Saobraćaj u Stokholmu izuzetno dobro funkcioniše, metro pre svega.

 

 

 

Izmenjeno 22 okt 2016 (dujaspasa)

[dujaspasa]

Tipičan pogled sa turističkih brodova na najstariji deo Stokholma, "Gamla Stan", malo ostrvo locirano izmedju Norrmalm i Sodermalm.
U pozadini se vidi crkva Riddarholmskyrkan čiji su najstariji delovi iz 1300-tih godina. Tu su sahranjeni mnogi Švedski kraljevi. 
Zgrada okrečena u belo se zove Wrangelska Palata i u njoj je danas Švedski apelacioni sud.

Spoljna fasada Kraljevske Palate.

 

U  Gamla Stanu se nalazi i čuvena Royal Palace. Kungliga Slottet (Kraljevska palata)  je najveća aktuelna Kraljevska palata na svetu. Kralj Carl XVI Gustaf je na prestolu od 1973 g, ali nema vlast jer je Švedska parlamentarna demokratija i svu vlast ima parlament i vlada. Kraljevska kuća samo reprezentuje Švedsku.

Kraljevska palata je obično otvorena za javnost kada se organizuju ture na više svetskih jezika. Smena straže se održava svakodnevno u 12:05 h. i dogadjaj je koji privlači veliki broj posetilaca naročito leti kada je promena straže propraćena i paradom.

 

U untrašnjem dvorištu Palate ljudi čekaju da udju na besplatno razgledanje (to je dan kulture kada je ulaz u sve muzeje, operu itd. besplatan).

Danas ima sigurno 20-30% devojaka medju članovima straže. Na slici je jedna od njih.

 

Gradska Kuća u Stokholmu ili "Stadshuset" je jedna od najvećih turistička atrakcija.

Nalazi se na obali jezera Mälarne na ostrvu Kungsholmen. Izgleda kao da je iz srednjeg veka ali nije. Sagradio ju je čuveni arhitekta Ragnar Östberg  početkom XX v. u stilu nacionalnog romantizma.

10. decembra svake godine u Stokholmu se održavaju ceremonije na kojima se najpriznatijim svetskim naučnicima dodeljuju Nobelove nagrade u poljima ekonomije, fizike, medicine, hemije i književnosti.

Nagrade se dele tokom popodneva u Koncertnoj Zgradi.

Stubovi koji se vide sa strane pripadaju "Koncertnoj kući" ili "Royal Concert Hall". Tu se naravno priredjuju koncerti, ali je poznatija po tome što se u njoj svake godine 10. decembra dele Nobelove Nagrade.

Posle dodeljivanja nagrada svi gosti se prevezu do Gradske kuće, gde je veliki banket za oko 1000 osoba u takozvanoj Plavoj sali.

Banket je vrlo svečan sa večernjim haljinama i raskošnim programom. Naravno tu su prisutni na prvom mestu dobitnici nagrada sa porodicama, kraljevska porodica, diplomati, naučna i kulturna elita.

Jelovnik za tu večeru je tajna (sve dok se hrana ne servira), kao i večernje toalete dama, posebno onih iz kraljevske porodice. Sva gospoda su u frakovima, a dame se takmiče u bojama i eleganciji. Tokom banketa je i umetnički program, a sve se prenosi na televiziji. Posle je svečani bal u Zlatnoj sali. 
Te se sale upotrebljavaju i za različite svečane prilike kao naprimer proslava novih doktora nauka i profesora univerziteta. 
Gradska Kuća je otvorena za turiste, a brošure koje opisuju zgradu štampane su i na srpskom jeziku.

Postoji istinita priča da je žena arhitekte Ragnar Östberg cele dve nedelje, obučebna u dugu večernju hajlinu i sa cipelama na visoku štiklu, probala razne visine i širine gazišta na stepenicama. Cilj je bio da se izaberu najpodesnije dimenzije stepenica. Tim stepenicama pre Nobelovog banketa i sličnih proslava silaze svi pocesni gosti. Stepenice moraju da budu "prijatne" i lake za silaženje. Zamislite kakva bi to bila bruka i sramota da neko od počasnih gostiju padne prilikom silaženja.
 

[dujaspasa]

Tokom šetnje od Kugsträdrårdena na jug uz obalu mora pored Grand Hotela, preko mostića do ostrvca Skeppsholmen možete napraviti divne fotogafije pogleda na južni Stokholm i Gamla Stan.

Crvena gradjevina je Crkva Sv. Jakoba.

St Jacobs kyrka, Crkva Svetog Jakoba je jedna od najstarijih crkava izgradjenih na kopnu i nalazi se  u jednom kraju Kungsträdgården. Otvorena je 1643 g. u prisustvi kraljice Kristine. Crkva je puno puta menjala enterijere. Danas je poznata po tome što ima jedne od najvećih i najmoćnijih orgulja u celoj Švedskoj. Tu se priredjuju mnogi koncerti.
Fasada je crvena, boja koja dominira i u malim naseljina i selima Švedske. Tradicija da se fasade kuća boje intezivno crvenom bojom (Faluröd) potiče iz rudnika bakra u Falunu. Vadjenje bakra otpočelo je još u doba Vikinga, ali je tek u XVI v. postalo značajno. Crvena boja je ostatak pri prozvodnji i postala je ubrzo popularna u celoj zemlji.

Na desnoj strani narandžasta zgrada je "Grand-hotel". To je hotel sa 5 zvezdica i još uvek (iako je sagradjen 1874 god.) se smatra kao najluksuzniji i najbolji hotel u Stokholmu. U njemu  odsetaju mnogi strani zvanični gosti Švedske, dobitnici Nobelovih nagrada sa porodicama, poznati glumci, pevači itd. 

Brodovi koji u rano proleće čekaju da se puste u saobraćaj.

 

Ovo je slikano sa malog ostrva, spojenog mostom sa ostalim delom grada, koje se zove "Skeppsholmen" na kom se nalazi nakoliko muzeja izmedju ostalog i Moderni Muzej.

Na slici je pogled na juzni deo Stokholma koji se zove "Södermalm". Crkva koja se vidi je "Katarina Kyrka" ili Crkva Svete Katarine. Ta crkva je bila uništena prilikom požara 1990 g. i ponovo je sagradjena.

Pogled sa "Skeppsholmen" ali na Gamla Stan.

Taj deo Gamala Stana je na vodi i zove se "Skepsbron".

Jedrenjak "Af Chapman" koji danas služi kao "youth hostel",  jeftin hotel za mladež. Kao hotel je vrlo popularan jer je vrlo blizu centra grada.

Ptice, koje prezimljavaju u Stokholmu. Ljudi ih hrane kao mi labudove na Dunavu.

Zgrada na levoj strani je Ministarstvo Spoljnih Poslova.

Palata u kojoj se ministarstvo nalazi sagradjena je u XVIII v. Ovde je vidimo sa kraće strane. Glavna fasada je okrenuta ka trgu "Gustafa Adolfa". Na sredini trga je spomenik Gustafa Adolfa na konju, koji je poznat po tome što je vodio švedsku vojsku u "tridesetogodišnjem ratu".

Zgrada na drugoj strani trga je opera podignuta 1880g. U staroj zgradi opere, koja je bila na istom mestu smrtno je ranjen švedski kralj Gustav III 1792 god. Taj dogadjaj je inspirisao Verdija da komponuje operu "Bal pod maskama". 

Dramaten je švedsko nacionalno pozorište čija zgrada je urađena u art nuvo stilu. Otac švedskog pozorišta August Strindberg kao i Henrik Ibzen su ovde izvodili svoja dela. 

Ispred pozorišta Dramaten je kip posvećen glumici Margareti Krok.

Nedaleko od pozorišta se nalazi trg posvećen velikanu filmske umetnosti Ingmaru Bergmanu.
Ingmar Bergman je mnogo  godina bio režiser, a 6 godina i direktor tog pozorišta. Imao je nadimak "demonski režiser" zbog svog naglog temperamenta, a i tražio je mnogo od svojih saradnika. Ali oni sa kojima se dobro slagao su ga mnogo voleli i cenili.

Setite se i da je božanstvena Greta Garbo rođena u Stokholmu.
 

[dujaspasa]

Kungsträdgården ili Kungsan kako se popularno naziva, znači  ”Kraljevski vrt”, je park u samom centru Stokholma. Okolo su poslovne zgrade, banke i osiguravajuća društva kao i najpoznatije robne kuće. 
U davna vremena park je bio privatno vlašnistvo kraljevske porodice. Tek u XVIII veku je park otvoren za gradjane Stokholma.

Kungsträdgården je popularan cele godine, ali je najlepši  u drugoj polovini aprila u doba kada cvetaju japanske trešnje.

Tada je park pun ljudi. Posebno u doba ručka svi službenici, koji mogu, iskoriste priliku da ručaju u parku. 

Grupe ljudi sa sendvičima i pivom ili sokom i sede i uživaju u suncu i drveću okićenom roza cvetovima.

Dolaze i deca iz vrtića ili poneke škole na izlete. 
Naravno najlepše je ako je vreme sunčano.

Deo leta sunce praktično ne zalazi! U Stokholmu zadje oko sat pre nego što opet izadje! S druge strane mračni meseci su dugi i hladni u Švedskoj, tako da kad grane sunce ljudi ne žele ništa drugo osim da budu napolju i uživaju u lepom vremenu.
Proleće i rana jesen doslovno omamljuju.
Nigde u svetu nećete videti da ljudi bukvalno obožavaju sunce kao u Skandinaviji. Već u martu kada sunce postaje malo jače, sede u zimskim kaputima i sunčaju lice. 

Stokholm je inače grad pun zelenila, ali u vreme prolećnog rascvetavanja deluje božanstveno. To je pravo vreme za šetnju gradom. Još uvek nema previše turista i možete natenane da pijuckate toplu čokoladu u bašti nekog kafića.

Zima uglavnom nije tako strašno hladna u Stokholmu,  temperature retko padaju ispod  -15°C, a često su izmedju -5 i plus 2-3 stepena. Poslednje dve zime su bile vrlo blage, skoro bez snega. Ali, mrak je vrlo teško podneti. Zato je sve osvetljeno zimi i u prozorima su svetiljke i lampice. Ali to nije neko jako, blještavo svetlo već meko i blago, da dočara utisak topline. Uz to je svuda dobro zagrejano: stanovi, radna mesta, radnje, metro, autobusi...

Evo i nekoliko fotografija napravljenih u vreme Božićnih praznika.
Prozori se osvetljavaju zimi, kao deo proslave  Božića. Već od 1. decembra pa ponekad do kraja januara, svaka kuća ili stan stavlja u prozore specijalne lampe sa malim sijalicama.

Zvezda je takodje uobičajena dekoracija.

 

Božićnja jelka, ostaje naravno i preko nove godine. Božić i Badnje veče  se ovde slave više nego u bilo kojoj drugoj zemlji Evrope ili SAD. Švedjani upopšte nisu religiozni. Božić je ustvari  porodični praznik - svetlost u mračnom decembru. U doba božića u Stokholmu dan traje svega 6 sati i 5 minuta! Ali pošto je sunce vrlo nisko celog decembra, ako je vreme oblačno skoro da i nema dnevne svetlosti. Zato je tu ta velika potreba da se slavi u toplini i svetlosti.

Teško je nabrojati 10 razloga zašto je lepo provesti zimu u Švedskoj. Medjutim dug period dnevne svetosti od maja do avgusta i umerene temperature čine tada Stokholm veoma privlačnim.

Ova kuća se nalazi u delu grada koji se zove Aspudden.

Lepe kuće u Art Nouveau stilu, sagradjene su početkom prošlog veka sa ciljem da se stvore higejnski i zdravi stanovi za radnike. Danas je to deo grada gde žive mnogi umetnici, kulturni radnici, novinari... Od 2-3 bivša radnička stana napravljen je po jedan veliki stan. Unutra je sve moderno, a spolja šarmantno. Svi ti stanovi su u privatnom vlasništvu. 
U Stokholmu je velika nestašica stanova i stanovi su skupi. U centru Stokholma su cene 8.850 e po kvadratu, a van centra  oko 5.500 e. Naravno svi uzimaju kredite i zasada to ide dobro jer su kamate vrlo niske. Zvanična kamatna stopa Narodne banke Švedske je -0,5%. Trebalo bi da se plaća bankama što je novac na računima, ali tako daleko još nije došlo.

Bašta ispred kuce u Aspudden.

Izmenjeno 22 okt 2016 (dujaspasa)

[dujaspasa]

Moja prijateljica živi u Täby, mestu koje je udaljeno 14 km. od Stokholma. Täby je neka vrsta predgradja sa porodičnim kućama i vilama okruženim divnim baštama. Nema pravog centra mesta, mada postoji jedan veliki tržni centar (kao Usce), samo veći, u kom se snabdevaju.
Evo nekoliko slika Systembolaget uTäby Centrum.

Slike rashladnih vitrina sa morskim plodovima u trznom centru - Täby Centrum.

Razne vrste rakova...

i školjki...

Fileti raznih vrsta riba...

 

Razne vrste kavjara...

Meso se prodaje kao i kod nas.

Za francuske sireve ne morate ići u Francusku. Izbor sireva iz celog sveta je tu.

Bez šunke se ne može...

Već pripremljene, ukysne salate olakšavaju domaćicama spremanje obroka.

Na pitanje šta švedjani jedu, odgovor je : "To je komplikovano".  Danas u Stokholmu postoje restorani sa svih krajeva sveta od koreanskih, japanskih, kineskih, vijetnamskih, indiskih, iranskih, turskih pa onda iz skoro svih evropskih zemalja, uključujući i srpske, pa McDonalds i ostali americki lanci brze hrane, pa finiji restorani američkog tipa, meksikanski i južno američki.
Švedjani mnogo putuju i vole da probaju stranu hranu.
Od domaće hrane, jede se dosta ribe kao i ostali morski plodovi.
Jedna večera u domaćem izdanju u Švedskoj bi bio "Salmon" - losos (lax na švedskom) uz neki sos i male kuvane ili pečene krompiriće ili kuvan pirinač. Uz to neka salata od raznih vrsta zelene salate pomešena sa paradajzom.
Naravno na kraju nesto slatko.

Recept za pripremu lososa:

Polovina lososa se malo posoli i peče u rerni na 180-200° oko 20-25 minuta.
Sos:
Skuva se kocka supe od povrća u 2,5-3 dcl vode i doda nekoliko istucanih (samlevenih) zrna belog i roza bibera. U to se doda  sok od 1/2 limuna i 3 dcl milerama. Meša se kratko vreme na tihoj vatri. Sos treba da je topao kada se servira.
Svaka porcija lososa se ukrasi sa 1-2 kriške grejpfruita koji se pre toga oljušti, sve belo se ukloni i iseče u kriške.

U Švedskoj ne možete da kupite vino, žestoka pića i pivo koje ima vise od 3,5% alkohola u običnim prodavnicama namirnica i prehrabene robe.
Švedska država ima monopol što se tiče prodaje alkohola.  Alkoholna pića se prodaju samo u državnim prodavnicama koje se zovu "Systembolaget" (popularno Systemet ili Bolaget). Tih prodavnica ima u svim većim tržnim centrima kao i u centru Stokholma. (U manjimmestima je malo teže). U suštini  Švedjani vole Systembolaget jer je fantastično snabdeven i izbor vina je ogroman.Tu ima vina i to odličnog kvaliteta iz Australije, Južne Afrike, Amerike (SAD, Čile), Francuske, Italije, Austrije, Portugalije, Hrvatske (ranije je bilo iz Jugoslavije - Vranac ali sada ga nažalost nema) itd. Cene kvalitetnih vina su vrlo pristupačne, čak su jeftinija nego u Francuskoj. Zasto? U Švedskoj se oporezuju pića prema količini alkohola, a ne toliko prema kvalitetu.

Pivo se i proizvodi u Švedskoj, ali i uvozi.
Švedska je postala "zemlja vina", što se potrošnje tiče. Vina se ovde ne proizvode jer groždje ne sazreva, ali se naveliko piju.

Tradicionalno švedsko žestoko piće - Brenvin je rakija od krompira ili žitarica. Obavezno se pije za praznike kao što su Badnje veče i Božić, Uskrs i Midsamer ali i u drugim prilikama!

[dujaspasa]

Vikendica u tipičnom švedskom stilu sagradjena od drveta ofarbanog u crvenu boju, sa belim oko prozora i vrata.

Takvih kuća ima po celoj Švedskoj, ali ne i po velikim gradovima. Ima ih po malim mestima i izvan naselja.

 

Okružena je šumom, pa se često desi da zimi dodju srne u potrazi za hranom. Evo kako to lepo izgleda...Domaćini im često namerno ostavljaju hranu!

Ispred kuće ja malo jezero, gde leti može da se kupa, jer se voda zagreje pošto je jezero duboko samo 3-4 m.

 

Eto tako smo zajedno prošetali kroz priču i slike iz divnog  Stokholma! Za mene, do sada potpuno neobičan i nestvaran ambijent i običaji. Ljudi, koji svojom jednostavnošću i svojim vrednostima su me zaplenili!

 

 

PS: Moja najbolja prijateljica iz školskih dana, koja živi u Täby, je dala ogroman doprinos ovim impresijama iz Stokholma, što je vrlo očigledno! Ovim putem želim da joj se zahvalim!
 

[mikap]

Predivno.

Pročitala sam u jednom dahu.  Jako si lepo opisala gradi i u slici u reči. Pravo predstavljanje jednog grada, arhitekture, ljudi....

Svaka čast. Pravo uživanje je bilo pročitati putopis.

[Gospodin Iskra]

Svaka cast na fenomenalnom opisu i slikama. 

Igrom slucaja sam rodjen tamo pa uvek volim da citam o ovoj zemlji...a sto rece mikap, ovo se cita u dahu. Bravo.

[ljerka]

@dujaspasa   Odlicno !

Jako lep putopis, sa zanimljivim informacijama iz svakodnevnice ovog grada i drzave, sto dodatno obogacuje tekst. Zanimljiva su  pravila, obicaji,  zapazanja, sve  lepo "upakovano".

Vidi se ulozeni trud koji zasluzuje sve pohvale.    

[DraganV]

Em se cita em se gleda. Sve pohvale i za tekst i za slike.

Bravo, bravo, bravo!

[dujaspasa]

@mikap, @ljerka, @Gospodin Iskra i @DraganV, puno vam hvala na podršci i pohvalama!

 

[misajank]

vrlo lepo,primer odlicnog opisa,nema niceg suvisnog,bravo

[Afrodita35]

Uzivala sam u ovom putopisu i podsetila se dana, kada sam zivela tamo 

[ZexyS]

Zaista lep putopis.

Cuo sam da u Svedskoj i Danskoj kesh maltene i ne koriste vec samo kartice. Zna li neko vise o tome? Tj kad ides u Svedsku i Norvesku, ne moras da menjas novac u svedske krune vec samo karticu koristis koju imas (Visa, itd, stogod...)