Ostrvo TILOS - Slow motion - Ilustrovani putopis

[nspace]

DALEKO OD MASOVNOG TURIZMA - PUTOPIS
Otrvo Anafi (Kikladi), ostrvo Tilos (Dodekanez)
(via Santorini, Rodos)

 

Deo 2. Ostrvo Tilos

 

 

   Oko 14,5 km duzine i 8 km sirine, 75km severoistocno od Rodosa nalazi se mali Tilos (a 235 km udaljen od ostrva Tinos koje se nalazi na suprotnom kraju Egeja u severnim Kikladima, da ne bune zabune posto im se imena razlikuju samo po jednom slovu). Dok na poznati, lepi Rodos, magnet za turiste, stizu brojni kruzeri, ako i prolaze pored Tilosa verovatno pomisle da je to samo neka nebitna stena u daljini. Mozda nije nebitan ili bar u svojoj dugoj istoriji nije bio, ali Tilos jeste jedno sasvim nepretenciozno i nenametljivo ostrvo gde vreme sporo tece. Ako ste pak ljubitelji hajkinga onda vam samo trebaju dobre cipele za setnju i planinarenje stazama kojima ostrvo obiluje.    

OSTRVO TILOS

 

 

 

   Nakon prvog dela ovogodisnje ture istrazivanja malih i manje poznatih ostrva Egeja, opisane u prvom delu putopisa na stranicama foruma posvecenim Kikladskim ostrvima, tokom koje smo posetili ostrvo Anafi (sa usputnim osvrtom na komsijski Santorini),

http://www.putovanja.info/forum/topic/28549-ostrvo-anafi-grcka-iz-snova-ostrvo-slobode-ilustrovani-putopis/

sledi nastavak i upoznavanje sa ostrvom Tilos u Dodekanezima (sa usputnom posetom Rodosu).

 

   Da bi sa Anafija stigli do Tilosa, morali smo prvo do Rodosa. Nas omiljeni Blue Star feri, sa Anafija za Rodos kretao je u 2 iza ponoci. Plovidba do Rodosa traje nesto manje od 7 sati i s obzirom da je putovanje bilo nocu i nije nista zanimljivo moglo da se gleda sa palube, odmah smo se uvalili i nakrivili fotelje u air seats lounge-u i zaspali do jutra sanjajuci neke sledece plaze i predele, a potrebno je bilo i skupiti energiju za ubijanje dana na Rodosu.

BLUE STAR FERI

 

BLUE STAR FERI , WC SA POGLEDOM:)

 

   Nesto pre 9, brod ulazi u veliku luku grada Rodosa prolazeci pored starih zidina. Posto brod za Tilos imamo tek kasno popodne, ostaje nam dovoljno vremena da prosetamo ulicama starog grada, a i u povratku sa Tilosa imacemo jos pola dana slobodno i jos jednu priliku da potvrdimo gradivo. Kako je o Rodosu vec mnogo pisano, samo cu se kratko osvrnuti na grad sa par reci i slika napravljenih tokom setnje. Nasa zabrinutost u vezi toga sta cemo sa stvarima tokom ovog kratkog boravka na Rodosu brzo je nestala posto smo u prvoj turistickoj agenciji na koju smo naisli ostavili kofere na cuvanje ceo dan za evro po komadu, sto je bio dobar dil. Prosli smo kroz jednu od kapija i krenuli da istrazujemo zivopisne ulice starog grada. Pored hiljade nacickanih radnjica, izmedju drevnih zidina, za prodaju svega i svacega od uobicajenih predmeta za turiste kao sto su razni suveniri, slike, majice, jedan deda na trgu je prodavao rende za seckanje kupusa sa sve demonstracijom sa glavicom kupusa. Ne znam koja mu je ciljna grupa kupaca turista - ovi iz Amerike ili mozda Skandinavci, mada pre ce biti da smo mi, posto ima nasih na Rodosu dosta. Stari grad je zaista velik i zanimljiv i dan brzo prolazi u obilasku.

RODOS

 

 

   Nakon obilaska starog grada, ogladneli smo. Naisli smo na ovo:

 

 

Ipak smo se odlucili za giros:)

 

   Dan u Rodosu je brzo proleteo, vreme je da se ide u luku i brod za Tilos. Na Tilos stizemo kad je sunce pocelo da zalazi. I tu nas ceka gazda studija i odmah nas vozi u smestaj koji je bio u poslednjoj ulici u mestu, a kako je mesto malo to dodje 5 minuta peske od luke. Cak smo i ovde dobili delimican pogled na more sa mini terase. Ostavio sam stvari i odmah prosetao nazad u luku da vidim kako izgleda mesto u koje smo stigli. Mesto-luka Livadia nije nista sem par ulica, jedan trg sa lokalnom kafanom, par prodavnica, zanimljivom zgradom u kojoj je policijska stanica i dugackim uredjenim setalistem uz usku sljuncanu plazu duz cele prostrane uvale uz koji se nalaze kuce sa apartmanima na tri metra od plaze sa nekolio taverni i kafea. Ne mogu da kazem da postoji neki specifican stil arhitekture kao sto je to slucaj sa belim kucama na Kikladama ili sarenim kucama na Symiju i okolnim dodekanskim ostrvima. Delovalo mi je da je sve izmesano i ima od svega po malo. Od kamenih kuca, preko klasicnih sa krovovima, pa do kikladsko kockastih belih. Ono drugo sto stvara prvi utisak je osetan mir i tisina na ostrvu. Vece je palo, i mozda je vreme za neki vecernji izlazak, ali ovde je sve mirno, nema nikakve buke. Ceo vecernji izlazak se svodi na laganu setnju uvalom uz zvuke talasa ili veceru uz more u nekoj od taverni odakle se jedino cuju zvuci zveckanja escajga i tanjira i lagani žamor ljudi. Pravo morsko odmaraliste.
   Prema informacijama o ovom ostrvu, do kojih sam uspeo da dodjem na internetu pre putovanja, na ostrvu nema prevelik broj plaza, bar onih pristupacnih, a inace su plaze na ostrvu prava mesta za odmor i relaksaciju, nisu organizovane, priroda i predeli ostrva su lepi, sa zanimljivim zivopisnim naseljima u unutrasnjosti ostrva, crkve, manastiri, tvrdjave,…  Sutradan smo krenuli da proverimo sve te informacije.

   Prvo smo se spustili do luke da vidimo kako Livadia izgleda po danu, pronadjemo neki market da kupimo osnovne neophodne sitnice. Iznenadili smo se cenom vode npr. Dok je na svim kikladskim ostrvima na kojima sam bio do sada, paket 6x1.5 litara vode oko 1,40 eu, ovde je 2.70- 3.00 evra. Iako ostrvo deluje iole “urbanije” nego pusti Anafi i poveznije je cesce brodovima sa civilizacijom (Rodosom), cene u marketima su vise nego na Anafiju. Na pocetku uvale nalazi se mol za pristajanje brodova i luka za sidrenje malih jahtica i jedrenjaka koji su, kako vidimo po zastavama i natpisima na njima, dosli na ovo mini ostrvo iz gotovo svih delova sveta, od Australije, Italije, pa preko Amerike i obliznje Turske. Plaza koja se prostire uz dugacku uvalu Livadije me nije posebno privukla za kupanje posto se nalazi uz pesacku stazu i vecinom se na njoj kupaju gosti apartmana koji su im odmah iza ledja.

 

TILOS, LIVADIA

   Na samom kraju uvale, pred kraj plaze nema vise kuca, lepo je za kupanje i tu se nalazi mala ribarska luka sa usidrenim barkama uz mol. Ceo Livadi je inace zelena zaravan koja se spusta do plaze. Ostrvo je u odnosu na kikladska dosta zelenije i ima maslinovog drveca i aromaticnog, zacinskog zbunja koje ispusta svoje mirise dok sunce greje.

 

  Stazica koja nastavlja uz obalu gore prema brdu je jedna od planinarskih tura i prvo vodi do obliznje crkvice do koje smo se uspeli. Crkva je otkljucana, kao i vecina po ostrvima, prepuna je malih ikona i moze se uci, ostaviti prilog i zapaliti sveca.

 

 

   Red voznje buseva, istaknut na stajalistu na trgu Livadije, pokazuje da autobus saobraca relativno cesto i povezuje glavne tacke ostrva i plaze po ceni od 1.60 eu. Ostale 2 plaze koje su pristupacne i ucrtane u mapama su dosta dalje od samog Livadija, tako da je prevoz neophodan. Bez obzira na bus, posto je cena malog skutera po danu bila sasvim pristupacna (10eu dan) iznajmili smo skutere i krenuli u samostalno istrazivanje ostrva jer bus ne moze da zameni iskustvo istrazivanja neceg novog po nepoznatim putevima i bespucima dok vetar siba po licu. 

   Na ostrvu postoje samo dva “veca” naseljena mesta - Luka Livadia i selo Megalo Chorio koje povezuje odlican asfaltni put koji je, kada se zadje gore iza Livadija, ide gotovo pravolinijski po sredini ostrva. Negde na pola puta je i benzinska pumpa sa radnim vremenom samo do 14h. Krenuli smo tom trasom. Na ostrvu ima dosta koza i cesto pretrcavaju preko puteva. Nesto pre Megalo Horija, sa leve strane puta se vec vidi jedna od zanimljivih atrakcija na ostrvu. U pitanju je Mikro Chorio, tzv grad duhova - poveće, od davnina napusteno, selo na padini brda sa oronulim ostacima kamenih kuca. Do njega vodi putic koji se penje sa glavnog puta. Pored mnostva ostataka kamenih kuca bez krovova, jedino je sredjena I ocuvana jedna lepa crkva koja je u funkciji kao I kuca u kojoj je jedan Mikro Chorio Bar sa terasom u sred rusevina. Prizor deluje veoma zanimljivo kao neka filmska scenografija. Ovde srecemo prve od mnogobrojnih hajkera koji se uz pomoc stapova spustaju stazicom sa brda i prave odmor.

MIKRO CHORIO

 

   Sledeca stanica je zivopisno selo Megalo Chorio. Nalazi se sa desne strane puta na zelenoj padini brda sa panoramskim pogledom na prostranu, zelenu zaravan koja se zavrsava velikom uvalom i plazom Eristos gde smo se uputili na kupanje. Selo mi se veoma svidelo. Ovde skoro da i nema smestaja u ponudi posto je relativno daleko od morske obale, ali odise pravom seoskom idilicnom atmosferom, sa uskim ulicicama i malim simpaticnim dvoristima sa dosta zelenila, cveca i drveca nara. Put  za voznju se zavrsava vec u prvoj ulici dole, odakle se u selo dalje moze samo peske. Popeli smo se do poslednjeg reda gore, gde se na vrhu nalazi velika crkva i odakle se proteze lep pogled na celu dolinu i uvalu u daljini. Skroz visoko, na vrhu brda iznad sela nalaze se ostaci jedne od nekoliko tvrdjava kojih ima sirom ostrva.

MEGALO CHORIO

 

   Pauza uz kafu u jednoj od samo dve kafane koje smo nasli, pa se vracamo dole i krecemo puticem prema plazi. Na putu prema Eristos plazi, nalaze se zelene baste i kuce sa imanjima, a pred sam dolazak na plazu i nekoliko apartmana za iznajmljivanje.
   Plaza Eristos je najveca plaza na ostrvu, izuzetno prostana pescana uvala od nekoliko kilometara, skoro pa totalno divlja. Prasnjav put iza plaze vodi celom duzinom iza reda tamarisa koji je prirodni hlad na celoj plazi. Postoje dva, primerena ambijentu, beach bara od trske sa sklepanim drvenim stolicama I lezaljkama razvucenim medju tamarisima. Iako je bilo sporadicno ljudi na plazi, ona deluje skroz pusta zbog svoje prostranosti. Medju drvecem, u jednom delu se nalazi i mali improvizovani kamp sa satorima sa tusevima i toaletima. Skroz na kraju samo par lezaljki sa suncobranima koji pripadaju nekim apartmanima.

ERISTOS PLAZA

   Od Megalo Choria i plaze Eristos, put dalje vodi na severni kraj ostrva u uvalu Agios Antonios koja nije nista sem mola za barke, par kucica i tavernom uz more u kojoj se sprema riba. More je ovde ustalasano posto vetar duva sa severa.

AGIOS ANTONIOS UVALA

 

   Put pun serpentina nastavlja skrecuci prema levo i penjuci se uz more na brdo. Na kraju puta je manastir Agios Panteleimon koji obavezno treba posetiti. Pre njega je spustanje na drugu plazu Plaka, ali cemo se na nju vratiti posto obidjemo manastir. Manastir se nalazi na samom vrhu planine uvucen u zelenu liticu koje se spusta dole do mora gledajuci na zapadnu sranu obale.
  Na redu voznje buseva, videli smo da autobus za obilazak manastira iz Livadija vozi samo nedeljom, tako da smo mi danas bili jedinim posetioci. Zatekli smo samo svestenika u lepoj kamenoj crkvici medju zidinama, okruzenoj belim manastirskim konacima. Pored, ususkan medju drvecem, postoji i prijatan kutak sa klupama i stolovima namenjen za putnike namernike da naprave predah. Tu se nalazi i planinski izvor.  

MANASTIR AGIOS PANTELEIMON

   Spustamo se nazad krivudavim putem od manastira pored prelepih predela i skrecemo zemljanim putem na plazu Plaka. Plaza Plaka je sa sitnim sljunkom i takodje celom duzinom sa prirodnim hladom od senki drveca. U pozadini u sumarku se nalazi kamp sa po kojim satorom, a na samoj plazi medju drvecem, po koji sredjen “apartman” kampera sa improvizovani klupama, stolovima, satorskim krilom… I na ovoj plazi nema g. od guzve, zaticemo samo par kupaca. Iznenadjenje su predstavljali paunovi (?!) koji setaju plazom. I to ne mali broj. Ne znam odakle su se zatekli ovde, ali vec po prvom suskanju kese pri vadjenju keksa iz ranca, okupirali su nas i shvatili smo da su se naucili da na plazi poukusavaju da pronadju hranu od kupača koji naidju. Na pocetku je bilo zanimljivo, zatim kada smo jedva uspeli da ih se otarasimo, slatko smo se smejali narednim “zrtvama” posetiocima koji su stigli na playu, takodje sa prvobitnim odusevljenjem sto zaticu ove lepe ptice na plazi.

PLAZA PLAKA

 

... 

 

Izmenjeno 22 sep 2016 (nspace)

[nspace]

   Sledeceg dana, skuterima smo se uputili nepoznatim putevima koji gore od Livadije vode prema drugoj strani ostrva. Penjuci se zemljanim putem, izbijamo na veoma dobar asfaltni put i krecemo njime da vidimo kuda vodi. Put sa visine obilazi uvalu Livadia.

POGLED NA LIVADIJU

 

   Put prolazi visoko iznad par uvala sa lepim malim izolovanim plazama, cini se pescanim, tirkiznom bojom vode, ali potpuno nepristupacnim sa kopna.

 

   Predeli su krsoviti, sa kamenim terasama i ostacima kamenih kuca medju maslinama, nalik na krsevima po Dalmaciji. I ovde srecemo par planinara. Asfaltni put se zavrsava na najvisoj tacki brda kod nekog postrojenja ogradjenog zicom i drvoredima. Jedno od pitanje koje smo sebi postavljali tokom boravka na ovim malim ostrvima je bilo i gde se odlaze smece sa ostrva. Ovde na Tilosu smo pronasli odgovor. Deponija smeca izgradjena je u nedodjiji daleko od pogleda, na samom vrhu zabacenog brda, daleko od svih naseobina. Razlog je verovatno taj, posto da je dole u nakoj uvali, bilo bi vidljivo i prizor bas ne bi bio lep, ali se nama ni ovo resenje nije cinilo najboljim. Naime ovde visoko, vetar duva jacinom koja skida kacket sa glave, tako da je zicana ograda oko deponije nacickana kesama koje se u mnogome preletele ogradu i rasule se dole po celoj padini prema moru. Jeste daleko od ociju, ali ne izgleda lepo u svakom slucaju.
   Skrecemo skuterima na neke kozje staze. Na srecu vlasnik renta car agencije gde smo izjamili skutere nece citati ovaj putopis, pa ni saznati gde smo sve pokusali da proteramo njegove vespice od 50cc.Pokusavali smo da ikako nadjemo put, makar se i peske spustali do lepih skrivenih uvala, ali nismo uspeli. Izgleda da je njima, nazalost, moguce pristupiti samo camcem sa mora. Zabelezili smo ih samo fotkama iz daljine. Stize SMS poruka na mobili od operatera “Dobrodosli u Tursku”. Turska obala je veoma blizu i jasno se vidi.

   Kako je velika Eristos plaza ostala najbolji izbor za kupanje, dane smo provodili na njoj u pravoj robinzonskoj atmosferi, dok nam se cinilo da vreme ovde duplo sporije tece. Na plazi smo jednog dana zauzeli instaliran napusten “apartman” sa stolicama za plazu i stolom, dobrom zavetirnom i hladom medju drvecem i sve priborom za jelo, soljama i kafom kojom se ipak nismo posluzili. Taman kada smo se spakovali predvece da podjemo sa plaze, dolazi covek na motoru na svoj "posed". Krenuli smo da se izvinimo sto smo mu koristili njegov stek, ali je samo odmahunuo rukom, kao znakom dobrodoslice i na engleskom dovoljnom za osnovno sporazumevanje upitao odakle smo. Iznenadio se kada smo rekli da smo iz Srbije. Nema nasih ovde. Covek je inace iz Atine, a ovde dolazi da provodi celo leto i spremao se za put nazad. Ispricao nam je dosta detalja o ostrvu. Rekao nam je da je do pre nekoliko godina, ostrvo i ova plaza bilo glavno okupljaliste mladih bacpackera i kampera, ali su ih mestani proterali te da su oni sad pronasli novo mesto - Anafi, upravo odakle smo mi stigli ovde. Sada, kaze, mestani su se pokajali i pokusavaju ponovo da dozovu kampere nazad na Tilos.

   Koliko smo mi mogli da vidimo, za ove dana provedene na Tilosu, za razliku od Anafija gde prosek posetioca cine mladi ljudi, pa do nekih srednjih godina, na Tilosu su sada pretezno posetioci vremesni penzioneri proseka oko 70 god, u potrazi za mirnim mestom za odmor, a koji dolaze svojim jedrenjacima, ili se lako transferuju sa obliznjeg Rodosa do koga je lako doci iz bilo kog kraja sveta. Otuda, mozda, i malo vise cene na ostrvu. Mada ova populacija skoro da ne mrda sa glavne plaze u luci Livadia, tako da su ostale udaljene plaze mesto na koje dolaze mladji i kamperi. Drugi profil posetilaca ostrva su, kao sto sam vec rekao, hajkeri i to u zaista primetnom broju, posto obelezenih staza za pesacenje ima mnogo duz celog ostrva, a predeli su zaista lepi. Dobili smo i mapu sa ucrtanim turama za planinarenje.  

 

   Ispucali smo dane na Tilosu i vreme je da krenemo nazad u civilizaciju. Ponovo preko Rodosa odakle imamo transfer direktno za Atinu. Brod koji ide nazad za Rodos, ima usputno stajanje na ostrvu Symi (jednu od mojih odavno zeljenih destinacija za posetiti). Sa Tilosa smo krenuli u 5 ranom zorom i prelep prizor nas je docekao kad je brod poceo da se priblizava Symiju. Crveni izlazak sunca iza Symija, ocrtavajuci siluetu ostrva. Grad Symi izgleda prelepo dok ga obasjava jutarnje sunce. Sarene kuce I crkve sa krovovima, kao nacrtane, spustaju se sa brda prema moru, a na uglu visoki sat zvonik. Ostaje samo zelja i nada da ce nekom sledecom prilikom ovo biti destinacije koju cu uspeti da posetim na neko duze vreme.  

OSTRVO SYMI

 

   Po dolasku na Rodos i do vecernjeg leta za Atinu jeftinim Ryan airom (21eu Rodos-Atina), imamo vremena za jos jednu setnju  gradom, utvrdjujemo gradivo i koristimo vreme za poslednje kupanje na najblizoj gradskoj plazi kod Kazina. Kakav kontrast u odnosu na sve do sada. Buka, cika, guzva, suncobrani, lezaljke jedna tik do druge postrojene u kilometarskom redu, mali shok za nas koji smo dosli iz nedodjije. Jedni sto je more iznenadjujuce cisto, sama plaza sa sitnim sljinkom jako prijatna i voda topla za kupanje. Iskoristili smo cari organizovanih plaza i iskoristili tuseve za spiranje soli pred put kuci.

   U Atini smo, petak je vece i steta je ne obici je jos jednom na nekoliko sati do leta za Beograd. Grad je prepun i ziv i meni mnogo lepsi nocu nego danju kad upece letnje sunce. Akropolj svetli sa brda vidljiv is svih delova centra grada prepunih basti kafica.

ATINA

  

   Pozdravjamo Atinu, a sa aerodroma pozdravljamo i Grcku do ponovnog susreta sledeceg leta, na nekom drugom mestu, od mnogih sa liste zelja koja cekaju da budu istrazena.

__________________________________

Ostale fotografije u  Foto Turi Tilos, uskoro.

Video reportaza celokupne ture Anafi, Tilos (via Pirej, Santorini, Rodos, Symi).

Izmenjeno 22 sep 2016 (nspace)

[trile]

Nestvarno lepo....

[misajank]

bravo po drugi put

razmislite o tome da povedete i nas sledece godine

[nspace]

Postavljena je foto tura Tilos

 

Pre 47 minuta, misajank je rekao/la:

bravo po drugi put

razmislite o tome da povedete i nas sledece godine

Vazi:) Mada koliko god delovala nepristupacna i daleka, do ovih ostrva nije toliko tesko doci, jedno sto nisu toliko poznata, ali brodovi idu, malo redje, ali se da organizovati.

 

[suki]

Predivno!

Nadam se, da je to sve, budite humani, prema nama ostalima 

 Bar do sledece godine 

[Dragan]

Jako lepo, svaka cast. 

Ja sada za kraj ocekujem da izvuces jos jednog keca iz rukava, i da nam priznas da si isao i na ostrvo Agatonisi, ili makar na Halki  ............

[nspace]

He he, na zalost to je sve za ovo leto. Vidis, ovaj Agatonisi mi je promakao, a koliko vidim mogao bi mozda da se uklopi u jednu turu sa Furnijem i Samosom, posto je blizu.

Halki nam je bas bio blizu, izmedju Tilosa i Rodosa, ali na zalost zbog ogranicenog vremena usled kupljene povratne avionske karte nikako nije mogao da se uklopi neki izlet, kao i na moju zalost Simi, na koji sam toliko zeleo da sidjem s broda kad je stao u luku na putovanju nazad.

[komisura]

U 9/23/2016 at 15:57, nspace je rekao/la:

He he, na zalost to je sve za ovo leto.

I bolje, postaćemo ljubomorni Šalim se, i ovaj putopis je odličan, sa svim korisnim informacijama i divnim fotkama. Sad još malo da se "krčkaju" utisci, pa polako kreće da se razmatra sledeća sezona. To je meni najdraža zimska zabava