Mahdija, grad svile - putopis

[dujaspasa]

Naš boravak od 14 dana u Mahdiji bio je ispunjen raznim izletima, a samom mestu smo posvetili nekoliko obilazaka.

Grad može da se podeli na :

- Turističku zonu na severu gde se uz more nalazi 20- tak hotela, koji su svi na divnoj peščanoj plaži.

- Stari deo grada - Medina, koji se nalazi na dugačkom rtu.

- Novi deo grada sa avenijama i višespratnicama u centru i prizemnim kućama prema periferiji.

Prvog dana smo taksijem otišli do centra zbivanja, stare tvrdjave, Skifa el-Kahla i kroz nju ušli u Medinu.

Tu se nalaze radnjice sa raznom robom i suvenirima, živopisne stare zgrade sa interesantnim vratima i prozorima u uglavnom plavim nijansama. Šetajući, došli smo do kafane na otvorenom, Place du Cairo, u senci drveća (fikus bendžamin).

Seli smo da popijemo čaj od hibiskusa sa pinjolama, gledajući niz ulicu na Mustafa Hamza mosque (džamiju).

Skrenuli smo desno prema velikoj ribarskoj luci. Pošto je bilo kasno prepodne, ribari su odavno prodali svoj ulov, ukotvili brodove i složili mreže svuda naokolo.

Malo dalje od luke je početna stanica metroa koji vozi po obodu grada i preko Monastira do Susa. Uzeli smo red vožnje...

Drugog dana smo obišli muzej, koji se nalazi u belo okrečenoj zgradi sa stubovima, desno od stare tvrdjave. Za nama su ušla dva nemca i odmah izašla, verovatno su mislili da je to kafana! U prizemlju se pored dva velika mozaika, nalazi mnoštvo skulptura kao i predmeta za domaćinstvo od terakote i kamena. Na spratu su, u centralnom delu, velike jako lepo dekorisane drvene škrinje, kao i dekoracije od rezbarenog drveta. U jednom delu su velika drvena motalica-preslica i razboj. Mahdija je od pamtiveka bila čuvena po ručno tkanoj svili.

U odvojenoj prostoriji je trezor. Poznato je da je jedan francuz, baš tu uz obalu Mahdije, prvi na svetu započeo podmorsku arheologiju. U staklenim vitrinama su lutke u prirodnoj veličini umotane u svilene marame i ukrašene zlatnim i srebrnim nakitom. Tu su i kolekcije zlatnika iz raznih epoha.

Kustos muzeja je bio jako ljubazan i svo vreme nam je objašnjavao istorijat izloženih predmeta. Na kraju nas je pustio da se popnemo na staru tvrdjavu sa koje je pucao vidik na celo mesto. Interesantan je bio kamen od koga su bile sazidane zidine tvdjave. Bio je prepun školjki!

Nastavili smo šetnju desno od muzeja, prema moru. Na prostranom trgu, ispred gradske pijace, na improvizovanim tezgama, cele porodice su od cvetova jasmina pravile ogromne bukete u obliku bidermajera. Opojan miris jasmina, zamenili su orijentalni mirisi pijace, kako smo se njoj približavali. Glasna muzika pomešana sa molitvama, uzvikivanje cena i reklamiranje robe... Zelena pijaca sa povrćem je veoma slična našoj. Medjutim voćna pijaca je daleko raznovrsnija. Kod njih istovremeno uspeva sve, od jagoda do groždja, plus egzotično voće. Kupili smo nekoliko grana svežih urmi da grickamo usput. Meso se prodaje i tranžira direktno na tezgama. Posebno je živopisna riblja pijaca, sa obiljem šarenih riba, školjki i rakova, ulovljenih tu noć. Nas je najviše interesovala pijaca sa začinima. Začini se prodaju iz ogromnih pletenih korpi i džakova. Tu je šafran, korijander, anis, kurkum, cimet, djumbir, vanila, listići raznih čajeva i još svašta. Prodavac nam je sa velikom lopaticom iz džakova, od oka, vadio začine, praveći kombinacije za roštilj, čorbu, ribu, salatu... Svaki put je na meru dodao još malo, kaže, gleda ga Alah.

Odmah pored njegove radnje su kavezi sa živinom i zečevima.

Iz pijace smo, pored mora nastavili šetnju iza velike džamije (Fatimida). Odjednom se pred nama pojavio, na klifu iznad mora, okružen rascvetalim agavama "Cafe Sidi Salem". Sišli smo stepenicama do prvog sprata gde je čuveni riblji restoran. Kako nismo bili gladni sišli smo u prizelje u "Le Lido" gde smo popili po čaj od hibiskusa sa pinjolama. Odatle puca vidik na pučinu. More je bistro i narandžasto-tirkizno-ultramarin boje, u zavisnosti gde se gleda. Sa prizemlja se kamenim stepeništem, držeći se za brodsku užad može sići do mora, što sam ja uradila. Baš tada su ronioci izronili nekoliko polipa i većih riba, verovatno za restoran.

Zatim smo obišli staro utvrdjenje Bojr El-Kebir. Dalje se nekoliko stotina metara uz samo more proteže groblje. Neke grobove bukvalno zapljuskuju talasi. Na sredini groblja je mala punska luka u kojoj su bili usidreni ribarski čamci na kojima je bila uredno složena mreža, kao i pribor, spremno za sutrašnje ribarenje.

[dujaspasa]

Pogled iz grada na niz hotela na dugačkoj peščanoj plaži.

Pravo je put koji vodi oko rta, oivičen kamenom ogradom. Celom dužinom prema moru su stene o koje su se tog dana razbijali talasi. Desno je stari grad. Lepe, sveže okrečene, stare kuće, izgradjene u mavarskom stilu. Tipično za Tunis, na kućama se posebno ističu ulazne kapije i prozori, ofarbani u razne boje, a najviše u sve nijanse plave.

Tišinu, iz nekoliko kuća razbijaju udarci razboja. Naime, Mahdija je poznata po ručno tkanim tkaninama od svile (i venčanicama od nje), kao i šalovima, tepisima... Na jednoj kući su vrata bila otvorena i čula se njihova narodna muzika. Moj muž pokuca i uz pozdrav "selam alejkum" upita da li možemo da udjemo. Bila je to mala prosrorija sa dva razboja na kojima su tkali otac i sin. Otac nije prekidao rad, a sin nas je odmah ponudio čajem. Pričali smo sa njima o svemu. Kažu, teško se živi, a radi se od ujutru do uveče. Za jedan dan istka se dva santimetra svile širine metar i po

Nastavili smo dalje. Opet tkačnica, ali i prodavnica ručno tkanih tepiha i raznih suvenira. Ušli smo da razgledamo. Opet je bilo, sedite sad će čaj... Naravno kupili smo manji tepih i nekoliko suvenira.

Nastavili smo šetnju uz more, prema vrhu rta. Na talasima su se ljuljuškali ribarski čamci. ( Fotoaparat je imao neku opciju i sve nam je obojio u plavo! )

Ova kuća mi se baš dopala, nestvarna je...

Na samom vrhu rta je, na malom proplanku, belo okrečen svetionik sa crvenim vrhom. Parking i malo odmorište sa klupama. Na sve strane je pučina. Kamenim stepeništem smo sišli do mora gde se nalazi velika zidana kapija iz doba Fatimida. (Sada se rekonstruiše.) Kroz tu kapiju se nekada davno, direktno sa brodova i čamaca, ulazilo u grad, koji je ceo bio opasan zidinama. To je bilo vreme kad je Mahdija bila glavni grad Fatimida. Kasnije je tu ulogu preuzeo Kairo. Levo su punske nekropole.

Od svetionika smo rešili da do centra prošetamo jednom od dugačkih, uskih ulica starog dela Mahdije. Ulice su čiste, stare zgrade negovane. Jedna žena je ispred ove kuće sa žuto-crvenim pločicama, čistila ulicu partvišem!

Ima malo zelenila. Cveće se gaji u saksijama uz puno muke. Tišina, prekinuta dečijim igrama... Mirisi egzotične kuhinje...vreme je ručku.

Može se reći da je svaka zgrada mali "muzej".

Polako se približavamo centru. Pikavci, omoti od čokolade i sladoleda...dokaz da se bližimo delu u kom su turisti. Počinje gužva, turisti kupuju suvenire.

Odlučili smo da od Stare tvrdjave odemo u novi deo Mahdije. Avenijom Habib Burgiba vrlo brzo smo došli do supermarketa Magazine General. A u aveniji 20 Mars smo kupovali u Carrefour marketu. U oba supermarketa ima svega kao i kod nas. Cene su fiksne. Taj novi deo grada nije ništa posebno.

Uveče grad opusti i svi turisti se povuku u Turističku zonu i svoje hotele.

Eto, završavam pisanje o obilasku Mahdije u kojoj "nema šta da se vidi".

Cela Turistička zona Mahdije u kojoj su svi hoteli (preko 20) se nalaze na istoj dugačkoj, širokoj peščanoj plaži.

Tunižani kažu da je to najlepša plaža u Tunisu.

More je bistro, nema meduza, a jako malo trave bude samo kad je nevreme.

Duž cele plaže, uz more, su razne školjke veličine nekoliko santimetara.

Ulaz u dubinu je postepen, tako da je bezbedno za malu decu, a istovremeno se posle petnaestak metara može plivati.

Jednog dana su nas iznenadili jako visoki talasi! Bilo je baš uzbudljivo!

Toliko je tamo lepo da se spremamo da idemo opet...

[Biljana 2302]

I treba otići opet, ako je srcu tamo lepo ... i ja volim da se vraćam na takva mesta.

[dujaspasa]

Camel market

Petkom (njihova nedelja), je čuveni Camel market.

Obzirom da oni u gradu nemaju puno pravih radnji, sva kupovina za potrebe domaćinstva, oblačenje, za decu... se obavlja tog dana.

Camel market je nešto slično otvorenom tržnom centru na Novom Beogradu ili pančevačkom "buvljaku", samo znatno veće i sa raznovrsnijom ponudom. Gužva je velika i zato treba obratiti pažnju na sitne džeparoše.

Tu možete naći bogato dekorisanu keramiku iz Nabela, kožne cipele iz Sfaxa, kožne tašne, torbe, jakne, taburete, sandale, papuče... Cela jedna dugačka "ulica" provizorno natkriljenih tezgi je sa raznim materijalima, na metar, trakama, čipkama, koncima... Haljine, marame, pantalone, majice...ma, sve. Šerpe, čaše... krpe...Sve za održavanje automobila... Tepisi i staze...Za decu ama baš sve, od beba do tinejdžera. Jedan deo je sa seknd-hend robom. Nema firmirane robe (osim u seknd-hend ponudi).

Ko voli da "cunja" po takvim mestima, garantujem da će uživati. Mi redovno idemo.

Inače, Camel marketi su jednom nedeljno i u drugim većim mestima (mi smo bili u Susu i Nabelu i vrlo su slični).

Važno je i to da još uvek preovladjuje roba iz Tunisa i Afrike, ali polako sve više ima kineske robe. Kad smo , pre deset godina, prvi put išli na Camel market, nije uopšte bilo robe iz Kine.

Camel market se proteže od centra (stare tvrdjave) pa celom širinom od železničke stanice, iza luke pa ispred pijace i velike džamije sve do Cafe Sidi Salem. Za obilazak svega treba vam celo pre podne. Naravno, uvek možete prekinuti obilazak. Pa ko voli, nek izvoli.

Izleti iz Mahdije

Kako otići na izlet iz Mahdije?

Pored toga što će vam vodič još prvog dana punuditi fakultativne izlete, vi možete sami otići u okolna mesta.

Izlet u Monastir ili Sus ili Port el Kantaui:

Vozom, kog oni zovu i metro, sa stanice Zone turistique, koja je blizu hotela, možete za 5 Tun.dinara (povratna karta) otići do Monastira ili do Susa. Iz Susa vozićem za 2 TD do Porta.Ako imate planove grada lako ćete obići sve značajno. Red vožnje voza imate na recepciji hotela. Mi smo krenuli posle doručka, a vratili se da stignemo da se okupamo pre večere.

Izlet u Sfaks:

Sa početne stanice vozova koja je odmah iza luke, vozom za male pare odete do Sfaksa. Grad je velik i sasvim drukčiji od Susa. Prošetate gradom i nauživate se pravog Tunisa. Lepo kupite jedne cipele, i vratite se u Mahdiju.

Izlet u El Jam:

Iza železničke stanice je stanica za luaž (kombi prevoz). Sačekate malo da se kombi napuni i za oko 9 TD odete da vidite ogroman koloseum, popijete kaficu ili čaj, odete do muzeja i vratite se na kupanje pre večere.

Kao što vidite, prevoz, odmor u nekoj kafanici, ulaz u neki muzej koštaće vas min 20 TD, odnosno oko 10 evra. Vi uvek možete potrošiti i više. Na primer, mi smo u Sfaksu dali taksisti 10 TD i on nas je dva sata vozio po gradu i pokazivao važnija mesta.

Ovako izgledaju njihovi vozovi. Nigde niko nije ništa našarao. Na početku je poluprazan, a kasnije se skroz napuni.

Naravno, kao uostalom svi mi, obično pišemo o lepim doživljenim stvarima. Mora nešto da bude baš jako loše ili van dogovora da bi o tome pisala.

Tako da vam u pisanju iz Afrike ne pišem o pesku koji je svuda, koga svi čiste i peru a vetar ga nanovo donosi. Ne pišem vam o tome da oskudevaju u vodi iako to u hotelu ne primećujete. U nekim hotelima niže kategorije nije sve kako ste očekivali...itd. Zato, kao i inače kad birate gde ćete da idete i u ovom slučaju treba sve uzeti u obzir, želje i mogućnosti i tek onda odlučiti.

[dujaspasa]

 

 

Samo  da vam dočaram plažu u Mahdiji!

[lelas]

Jedva  čekam, sad već ima manje  od 30 dana  do  polaska.

Ako  krenemo u  15.25 za  Monastir, kad najranije možemo biti u sobi?

Da dodam da su startne cene  smeštaja u Klub Selimi i Kap Mahdiji bile iste, a sad CM skuplja za 90  evra.

[dujaspasa]

Bićete u hotelu oko pola devet, devet uveče (po njihovom vremenu ). Verovatno će vam reći da ostavite kofere i odete na večeru, pa tek onda da idete do sobe. Mislim da je večera do devet.

Nemojte žuriti, soba vas čeka. Birajte sobu sa leve strane, jer je desno prema moru disko i može da vam smeta buka (osim ako niste ljubitelj te muzike).

Put od Monastira do Mahdije je jako interesantan. Nas su vozili kombijem uz morsku obalu i neka mala mesta usput. Osećala sam se kao da smo na besplatnom proputovanju kroz Tunis!

 

Najranije možete biti u hotelu oko pola devet po njihovom vremenu.

Izmenjeno 17 maj 2015 (dujaspasa)

[lelas]

Divno, i ja volim da prođem busom kroz zemlju u koju dolazim. Ove školjke bi lepo došle kao ukras u saksijama za cveće da prekriju zemlju.

 

Nisam baš neki gurman, ali tuniška kuhinja je nezaboravna. Ne znam šta pre da pomenem, možda zečetinu koju nisam do tada probala. I onaj mladi sir za doručak što služe, a nema tvrdoću mladog sira ali nije ni mileram. I ljubazno osoblje, ali ne sa izveštačenom, nego urođenom ljubaznošću. I onaj divni pesak, nije se tu mnogo otimalo od prirode.

[dujaspasa]

Iako sam već puno pisala o Mahdiji, jednostavno ne mogu a da vam ne prepričam kako je to bilo ove godine, dakle posle pet godina.

Sve je isto, ali je opet drugačije!!!

 

Počeću sa "Vratima Mahdije"  koja su uvek bogato ukrašena sa puno simbola i na taj način definišu porodicu koja u toj kući živi. Tako je u celom Tunisu.

Dakle...

 

VRATA  MAHDIJE

 

Neću vam puno pisati o njima, jer neznam značenja tih simbola. Nego, samo uživajte gledajući ih...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[dujaspasa]

Nastavljamo se ovim prelepim kapijama i vratima, koja se narodna umetnost urbanih sredina.

To je pozdrav domaćina gostu koji dolazi, kao kod nas "welcome" na otiraču pred ulaznim vratima.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kuće su renovirane, a vrata su sačuvana kakva su nekad bila.

[dujaspasa]

C A M E L    M A R K E T

 

Ako tražite autentičano iskustvo tunižanskog života obavezno posetite Camel Market. To je velika pijaca - bazar na kojoj će vam se pružiti puno mogućnosti da vidite ili kupite nešto. 

Jednom nedeljno u većim gradovima u Tunisu je Camel Market. Pretpostavljam da su nekad na kamilama karavani dolazili u te gradove i nudili raznoraznu robu.  Sada se roba prevozi uglavnom kombijima.
Za Camel Market u Nabelu, Susu, Mahdiji ... rezervisani su veliki trgovi i ulice i sve je posvećeno tom dogadjaju. Stanovništvo tih gradova i  okolnih mesta dolaze masovno u kupovinu.
Ne očekujte da ćete kupiti kamilu, mada i toga sigurno ima.
Možete naći povrće, voće, začine, posudje, asure, tepihe, tkanine na metar, ukrase, keramičke posude i ukrase, predmete od kože, šiše, kamenje, mirise, benkice, nakit, koze, ovce, živinu, zečeve, pantalone, dresove, cipele, papuče... polovnu robu i starine i poslednjih godina dosta kineske robe. Od vrlo skupuh i kvalitetnih stvari do sasvim jeftine robe, sve je tu!
Vrućina i mirisi... cimet, biber, šafran... koža, ovce... gužva i galama! Ali svima je baš u takvoj atmoseri sve na svom mestu.
Tu su ratluk i bela alva, a pored u razdrobljenom ledu flašice sa hladjenom vodom, koja je uglavnom mlaka jer ne stigne da se ohladi.
Jednostavno se prepustite utiscima i krenite u šetnju. Ako zastanete da nešto pogledate, ljubazni prodavci će odmah krenuti u obavezno cenjkanje. Tu će se priključiti i drugi okolni prodavci, ako nemaju druga posla. Ako pak krenete u cenjkanje, pa odustanete, očekujte da će vas i dalje vrlo ljubazno prodavac pratiti desetinu metara i nuditi još nižu cenu. To je običaj i smatra se normalnom pojavom.
Siti ćete se napričati, vi na vašem jeziku, oni na arapskom i lošem francuskom, gestikulirajući i pantomimom pokušavajući da objasnite šta želite.
Stvar se obično završava na obostrano zadovoljstvo: vi kupite neki zaista lep suvenir za male pare, a oni pri tom ipak zarade.

Ove godine smo bili na Camel Marketu u Mahdiji. On se održava petkom i zauzima prostor od glavne železničke stanice do restorana Sidi Salem uglavnom u četiri reda.

 

Na, po mojoj slobodnoj proceni, oko 4 kilometara tezgi, što pravih, što sklepanih od drveta ili kartona, improvizovanih šatora i drugih vidjenih i nevidjenh vrsta izlaganja robe bila je negde i na gomile izložena roba.
Evo prošetaćemo slikama kroz Camel Market.

 

Sigurno ćete u Tunisu kupiti neki suvenir ili praktičan predmet od divno oslikane keramike iz Nabela.

 

Začini su za mene nešto bez ĉega više ne umem da kuvam. Kari, šafran, kumin, korijander, biber, kurkuma, cimet, vanila, harisa, čajevi... Kupiju se na kilo.

 

 

Ko se kako snadje...

 

 

Progurate se na nekim mestima, jer čak i u takvoj gužvi možete uhvatiti taksi.

 

 

Polovne robe iz celog sveta naći ćete na gomilama. 

 

 

Na početku su bale sa namotanim tkaninama izložene na asfaltu.

 

 

Nakon čega ulazite u skoro kilometar dugu "ulicu" sa tekstilom.

 

 

Dalje nastavljamo kroz taj tekstil, jel "nema islaska" do kraja ulice.

[dujaspasa]

 

Tkanine neverovatnih boja.

 

 

 

I dezena...

 

 

Zavese...

 

 

I raznorazne dekorativne tračice i ukrasi.

 

 

 

Dugmići, perlice, šljokice, kopče...

 

 

Asure.

 

Šeširi.

 

Slatkiši...

 

 

Proveli smo celo pre podne u razgledanju i vratili natovareni poklonima za sve rodjendane rodbine i prijatelja za naredni period. Pun pogodak! Takvih stvari nema kod nas u prodaji, a cena poklona bar upola manja od one koje bismo utrošili ovde.

Uglavnom, prilično umorni, ali zadovoljni, stigli smo u hotel taman na ručak.

[hiron]

M A H D I J A    u  nekoliko  koraka
 

Istočna kapija Magreba, prestonica u vreme dinastije Fatimida, žitnica Rimskog carstva.
Danas  je Mahdija rado posećena, i na poseban način lepo mesto za sve vidove turizma, na sat ipo vožnje od novog modernog aerodroma Enfida.

 

Svetsku slavu Mahdija je stekla dvadesetih godina prošlog veka kada je ekipa Francuskih ronilaca u blizini Mahdije pronašla potopljen brod i iz njega izronila stotine dragocenih nalaza: amfore, bronzane i mermerne skulpture-kipove i veliku količinu zlatnog novca. Najveći broj tih nalaza su u muzeju Bardo u gradu Tunisu, a u muzeju u Mahdiji su izloženi zlatnici.

 

Tako je oformljena podmorska arheologija.

Kao što je Sfaks sinonim za proizvode od kože, a Nabeul za keramiku, tako je Mahdija sinonim za tkanje svile.
Turističkim vozićem za minimalnih 5-6 Tdn. možete se provozati od Mračnog prolaza Eskifa el Kahla, jedinog preostalog dela bedema koji je opasivao stari grad, duž hale gradske pijace, parka, proći pored velike Dzamije, videti izuzetni restoran Sidi Salem, tvrdjavu El Borj  koju još uvek koristi vojska, zgradu i kulu svetionika, staru luku Punjana, groblje na samoj obali mora, ostatke kapije Magreba, pa uredjenim šetalištem Avenue Cap Afrique, uz more do mesta polaska vozića, i tako steći utisak o veličini nekadašnjeg grada. 
Po uzdužnoj osi od gradske kapije se protežu dve trgovačke ulice. Obe su pune butika, zlatara, tkačnica i kafanica. Negde na pola dužine tih dveju ulica je trg koji ih povezuje, pun stabala fikusa bogatih krošnji i hlada, idealno mesto za pauzu. U kafanama se služi kafa, čaj, bezalkoholna pića, pivo, sokovi...

Trgovci su ljubazni, nenametljivo agresivni sa pričama i argumentima zašto morate kupiti baš to što oni nude. Stariji se sećaju vremena Serbia et Montenegro, a kada spomenete Jugoslaviju ili Habiba Burgibu, sledi Tito, Naser, Nehru.... i redom do Sirimavo Bandaranaike i Lal Bahadur Sastria. 
U centru postoje tri velike, veoma bogato snabdevene samoposluge - mega marketa: Monoprix, Carrefour i Magasin General i veliki broj manjih radnjica. Maslinovo ulje "Ruspina" je izuzetnog kvaliteta, a vina su u rangu Alžirskih. Znalci kazu da su Francuska vina u velikom procentu iz severne Afrike.

O samom gradu moglo bi se mnogo šta reći.
Važno je to da iz Mahdije polazi metro do Soussa, preko Monastira po vrlo povoljnoj ceni (2,5 Tdn u jednom pravcu). Postoji i taksi stanica sa kombijima (luaž) koje koristi stanovništvo za vožnju u bližu okolinu i gradove u zaledju prema pustinji Sahari. I naravno redovan železnički i autobuski saobraćaj.

O hotelima možete saznati u našim agencijama ali sve one uglavnom prodaju aranzmane sličnog ranga.
Hoteli su grupisani i naredjani uz more u turističkoj zoni. Zajedničko im je to da imaju kilometarski dugu peščanu plažu koja važi za najlepšu plazu Tunisa.

K o r a k   p r v i

Do Mahdije se može doći morem kopnom i vazduhom.Turisti koriste avion. Kada sletite u gradu Tunisu, Enfidi ili Monastiru, posle "rituala" pri dolasku kao i u svaku zemlju, do Mahdije možete opet, ako ste sretnik jahtom, možete vozom, ali turisti uglavnom idu autobusima.

O vozovima znam da su tačni veoma moderni i čisti. Iako sam malo putovao vozovima u Tunisu rado bih putovao opet. 

 

 

Imao sam zadovoljstvo jednom na relaciji Nabeul - Bir Bou Regba - Hamamet da putujem starim vozom ciji su vagoni imali klupe od drvenih letvica (kao u tramvaju) pa me je to podsetilo na vreme kada su tramvaji tako izgledali, i čega odavno nema.

Ipak turisti sa svojim vodičima i agencijama najčešće putuju autobusima. Posle ubacivanja stvari u prostor za prtljag, zauzimaju se mesta u odličnim urednim i lepim obavezno klimatizovanim autobusima.
Nasa ekipa od desetak odraslih osoba imala je sreću da će nas do našeg hotela odvesti kombijem. Vodič nam je podelio malo prospekata, nešto štampanih uputstava koja zaista valja pročitati, zakazao sastanak u hotelu za popodne, poželeo srećan put koji će od aerodroma Enfide do Mahdije trajati oko sat ipo do dva.Nasmejani vozač kombija je rekao nešto kao "Inšalah" što bi trebalo da znači "uz Božiju pomoć" i povezao nas je. 
Bilo je jutro, nisko sunce je sijalo iz pravca mora i osvetljavalo beskonačne redove stabala maslina,

 

 

tu i tamo ispresecanih širokim redovima kaktusa "Opuncija"  načičkanih plodovima koji kada sazreju bivaju ukusni i osvežavajući. 

 

 

U selima i gradovima usput kuće su veoma lepe, ali oko njih svuda ima dosta šuta i djubreta.

 

 

 

I put oko sveta počinje prvim korakom.

 

 

 

[hiron]

K o r a k  d r u g i ,   H o t e l
 

Od kapije od kovanog gvoždja, koju je otvorio čuvar, niz put  koji vodi do kružnog skvera, kombi je polako prilazio hotelu El Mouradi Cap Mahdija. 

Posle prijatnog putovanja i ugodne vožnje stigli smo pred naš hotel, pokupili stvari i krenuli ka recepciji. Mislim da samo nas dvoje jedini ostavili taj čuveni "bakšiš" vozaču. Kao što svi navale da tapšu kada pilot prizemlji avion, tako ostavljanje tog dinara predstavlja ustvari priznanje šoferu za uspešnu vožnju.

I ako nesvesni upijali smo prve utiske. Svi hoteli, bar oni u kojima smo boravili imaju ambiciju, tačnije, ljudi koji su ih projektovali da izgledom hotela nešto kažu. To svakako nije najvažnije za nas koji ćemo u hotelu provesti deset-petnaest dana. l pak pre no što je kombi stao pred zgradom primetio sam tri karakteristična detalja (normalno to je profesionalna deformacija). Na sredini fasade tu gde je ulaz u hol i recepciju je uvučeni deo koji čini svojevrsno  trostrano ogradjeno dvorište. Ono je opervaženo nizom stubova koji nose četvorostranu nastrešnicu.

 

 

Levo i desno su dugačka i ničim narušena zidna platna. Po sredini pristupnog dvorišta na visini krova prvog sprata je piramidalni krov koji nadkriljuje "svetlarnik" kroz sprat  i osvetljava centralni deo hola, ispred recepcije hotela, gde već stojimo sa pasošima u rukama u očekivanju da dobijemo sobu i kjučeve.

Elem široka zidna platna, centralno dvorište sa nizom stubova i dve simetrično postavljene fontane  kao i piramidalni krov pokriven crepom od zelenog fajansa neodoljivo asociraju na pilone na ulazu u neki Egipatski hram sa prednjim dvorištem gde vernici u hladu sede i čekaju da udju u hram u blizini Egipatske piramide.
U slobodnom prevodu to glasi: dobro ste došli u zemlju višehiljadugodišnje istorije, zaštićeni ste društvenom piramidom Tunisa!

 

 

Izbor soba, male promene i dopune su rutinska stvar, i iskustvo je  način kako ćete ispuniti sve svoje želje. Iako u tome imamo poprilično iskustvo, najčešće se prevarimo. Nikada nećete dobiti smeštaj koji ispunjava sve što želite, pa čak i ako dobijete apartman u kome ste već boravili pre neku godinu, to nikako ne znači da se u medjuvremenu nije uradila adaptacija koja je sve promenila. Miran razgovor sa recepcionerom, po mogućstvu na francuskom daje dobre rezultate, a desetak Tdn vas ubedi da ste velikodušni, a recepcioner  smatra da je učinio sve da ispuni vaše zahteve.

 

Hotel Cap Mahdija je stari hotel u veoma dobrom stanju sa jednim izuzetno lepim detaljem. To je venjak koga pokriva stara vinova loza. 

 

 

Od dvorišnog izlaza iz hola hotela, dužine pedesetak metara, sa obostranim kamenim sećijama  i platnenim dušecima, do dečijeg i bazena za odrasle je to vinovom lozom zasenčeno šetalište-štrafta.

 

 

Tu se sedi i leži u svim pozama piju se pića, sluša muzika, sačekuju se oni koji idu na plažu i oni koji se vraćaju. 

 

 

To je glavno mesto društvenog života. Ni jedan hol, lobi, dnevni bar, bilijar sala ne daje ni trunku prisnosti i druženja kao venjak vinove loze u Cap Mahdiji hotelu sa 3 (tri) zvezdice.

K o r a k   t r e ć i

Mnogi idu u hotele "all inclusive" baš zbog toga: sve je ukljuceno. Smestaj, hrana/piće, odmor i zabava, bez kontakata van hotela. 

 

Ako je najvažnije odmarati se, onda je kupanje u moru zaista lep doživljaj, sunčanje i izležavanje na ležaljkama na plaži, uz bazene, u hladu palmi, u venjaku-prolazu pod vinovom lozom... 

Oni koji žele mogu se baviti sportovima od stonog tenisa do streličarstva i jahanja, na vodi i u vazduhu. 

 

 

 

U hotelu postoji ekipa mladih ljudi zaduženih za zabavu. Zaista su zabavni, umeju da zainteresuju i one sa "manjkom adrenalina". Vole muziku i igru u čemu su umereni. Uz šiša bar, "her stilistu" , maserku i butik sa sitnicama koje se obično kupuju za "poklanjanje" mogućnost prijatnog provodjenja vremena je velika, ali...
 

[hiron]

K o r a k    č e t v r t i

 

....Ali, kada smo se jednom, pre nekoliko godina aurobusom vraćali sa jednodnevmog izleta u grad Tunis koji je obuhvatao šetnju po gradu, posetu muzeju "Bardo",  

 

 

Sidi bu Said,

 

 

Kartaginu... 

 u trenutku kada se autobus parkirao pred ulazom u hotel jedan momak je uzviknuo: "...bolje da sam ceo dan proveo na bazenu gledajući "lepotu oko sebe", nego što sam ceo dan gledao te kućerine i ruševine..." Zato je važan:

K o r a k   p e t i 

 

Čim prodjete kapiju, na ulici će vam gotovo odmah prići taxi. 

 

Krenete li desno, ići ćete uz kapije niza hotela: to je turisticki deo Mahdije. Mi smo pošli levo, kroz modernu i novu Mahdiju uz morsku obalu, do ulaza u staru Mahdiju.

 

Uz malo nadmudrivanja za 4-5 Tdn taksista će vas odvesti gde god hoćete u mestu. 

Ako ste simpatični i interesantan sagovornik voziće vas i duže do god može sa vama da ćaska. Gotovo svi turisti dodju na trg pred  "Tamni prolaz" gradsku kapiju tvrdjave koje odavno nema.
Sa ovog mesta više nema smisla "brojati korake". Na oko sto metara levo i desno je more. Tuda je nekada davno bio prokopan kanal koj je tako odvajao sam vrh poluostrva na kome je Mahdija od ostrva, tvrdjave koja je opasivala ceo grad u kome su stolovali pripadnici dinastije Fatimida. Iako su Arapi i muslimani, nikada nisu bili pod jakim uticajem Kaira ili Damaska o čemu govori i činjenica da u ne jako dalekom zaledju Mahdije u gradu Kairouanu postoji Džamija po značaju treća odmah iza onih u Meki i Medini.
Prodjete li tamni prolaz, gradsku kapiju koja je bila u rekonstrukciji u vreme kada smo mi bili tamo, stupili ste  na elipsasto ex ostrvo, sada poluostrvo dužine oko kilometar ipo, i širine pola kilometra. Svi koji razmišljaju kao gore pomenuti momak, ne treba ni da dolaze u tu staru Mahdiju; tu je sama istorija. Svi ostali će provesti vreme u ugodnoj i zanimljvoj šetnji. 
Moguće je provozati se turističkim vozićem. Mi smo "šetali peške", krenuli smo u pravcu kazaljke na satu. Odmah pored gradske kapije su ulice koje vode po uzdužnoj osi starog grada. Levo ka moru u uličici sa desne strane je galerija. Ulja svih formata plene i bude želju za detaljnijim pregledom. Ipak to su samo "slike za turiste " veoma profesionalno uradjene, a neki akvareli kažu da tu verovatno ima i vanserijskih slika.

Iza ugla počinje ulica koja se malo dalje širi u trg sa palmama i klupama na šetalištu. 

Niz butika i radnji su u zgradama sa druge strane trga. Na šetalištu ka moru je kameni zid na kome se lepo sedi.
Bacite pogled do obzorja, pravo na sever, nekako pored rta Cap Bon. Od njega do južnog rta Sicilije je samo 160 km. Odmah uz kameni zid šetališta, tri-četiri metara niže ljuljaju se ribarski čamci zatrpani mrežama. Put malo dalje naglo skreće  i iza ugla ide pravo na istok.

Pored nas prolaze automobili uzanom ulicom uz more. Iz kuća sa strane čuje se ritmičko udaranje. Prilazimo otvorenim vratima odakle čujemo te zvuke. To je tkačnica. 

 

 

Četiri razboja su rasporedjena po uglovima prostorije, a za razbojem koji je najbliži otvorenim vratima, izvoru svetlosti, radi stariji čovek koji je, čini vam se sama kost i koža, a ustvari je sama "žila". On tka svileno platno izuzetnih boja. 

 

Ne prekidajući tkanje, ozarenog lica što uopšte neko na njih obraća pažnju, rado su nam dozvolili da ih posmatramo kako tkaju i fotografišemo.
Za razliku od razboja sa V.V.Gogove slike koji je sav od drveta ovaj ima prostorni metalni ram: spreda je valjak na koga se namotava završeno platno, ono je zategnuto prema tkaču. Ispred njega su češljevi koji izdizanjem velikog broja uzdužnih niti svile, stvaraju prostor izmedju češljeva koji takodje mogu odizati ili spuštati niti. Potezanjem jednog od kanapa  u prostor izmedju podignutih niti baca se čunak, obostrano klinasta  drvena struktura koja u šupljini na sebi ima namotaje svilene niti, koja se zategne popreko na niti koje podižu češljevi. Tkač pod nogama ima, kao pedale kod auta, poluge kojima naizmenično podize češljeve. Svi ti pokreti ruku i nogu, pokretanje poluga let čunka levo desno, stvara niz zvukova, udaranja drveta o drvo, škljocanja, zveckanja, šapat kada uglačano drvo klizi preko takvog istog... 

Po zvuku stari majstor tačno zna koja šara se tka. U vazduhu se osećaju mirisi sveže ofarbane tkanine i konaca koji u raznobojnim kalemovima leže po celoj prostoriji. Dodirujem tek izatkano platno na razboju. Poželim da probam ukus te tanane svilene prašine koja lebdi u vazduhu i na tračku sunca blješte kao sićušni svici.
Ne možemo kupiti tubu svilene tkanine, pozdravljamo se!  Ostavljamo 5 Tdn kao da smo posetili muzej ili izložbu.