Beč, Pariz, Minhen

[Marina 03]

E pa evo I mog konačnog izveštaja iz Pariza.

Uh, toliko mi se mešaju doživljaji da mi je prosto žao da nešto ne napišem, a ne bih da ponavljam ono što su dugi već pisali.

Kako to obično biva: od početka!

Maršuta: Beč 2 dana, Pariz 5 dana, Minhen 2 dana.

Iz BG smo krenuli malo kasnije nego što je predviđeno, ali smo u Beč stigli pre predviđenog vremena. Pauze su bile redovne i dovoljno duge za odmor. Jedina zamerka ide na autobus, mnoogo je usko između sedišta i neugodno za sedenje, a kamo li za tako dugo putovanje. Ali dobro, kao navikli smo se.

- Stižemo u Beč rano ujutru. Lokalni vodič odličan. Grad prelep, barem ono što smo videli, ali experti kažu da smo videli samo delić :( . Šetnje kroz Ring do Hundertvaserove kuće, čudne građevine, sa mnoštvom boja, neobičnih oblika, neravnih i vanlinijskih prozora, podova, zidova, čak i ulica. Ništa slično nisam videla ranije i mnogo mi se svidelo, mada nikada ne bih živela tu, a ljudi se upisuju na spiskove, pa ko kada stigne na red useljava se.

Hofburg sedište dinastije Habzburgovaca, Marija Terezija, prelepi vrtovi iako je zima, preostalo nam je da zamislimo kako to izgleda u proleće kada se ljudi izležavaju u travi i kuliraju. To mi zvuči tako extra, ja bih se tu izvalila i kulirala ceo dan :P

- Odatle do katedrale Svetog Stefana u koju je zaista uloženo i mnogo truda i novca i to se vidi, ali ni u pola kao kada se čuje priča o celoj gradnji. Fascinantno.

Pored Belvedera smo, nažalost, prošli bez zadržavanja.

- Smeštaj u hotel, lepo sređen i opremljen, u centru grada u blizini ulice Mariahilfer strasse, u kojoj je inače nezaobilazan šoping, samo što sve radi otprilike do 18:00, posle retko šta.

A sad spektakl!

Pariz, ccc, kad nisam pukla od sreće! Ponovo smo stigli prerano i usledilo je neplanirano panoramsko razgledanje sa našim vodičem. Juhu!

Hotel na periferiku Bagnolet, 10min metroom do centra (mada zvaničan centar ne postoji, u stvari to je crkva Notr Dam jer je to nulta tačka i od nje se mere sve razdaljine u Parizu).

Prva šetnja u Parizu, noć: Montmartr, 100 stepenika do bazilike SacreCoeur, odlično osvetljena, prelep pogled, unutra ogromna, e sad da li se to zove freska, Isusa Hrista sa zlatnim srcem koje sija punim sjajem na grudima. Dakle, zato je Bazilika Svetog Srca. Dole imaju katakombe, ali nismo silazili.

Sa desne strane bazilike nailazimo na raznorazne slikare, restorančiće, antikvarnice i slike (kao uljane ili tako nešto). Kupili smo gomilu tih slicica. Dalje peške ulicom koja živi noću, prepuna, u raznim bojama, svetlećih reklama do Mulin Ruža gde smo se zadržali samo ispred. Valjda nismo bili spremni da damo 150 evrića za predstavu, mada ima i jeftinijih valjda oko 95E. Verujem da je super, ali mnogo je bre. Drugi put

Drugi dan, ponovo panoramsko razgledanje sa lok. vodičem. Notr Dam, spolja, još više iznutra ostavlja mnogo jak utisak. Misa sa svim onim modernim ozvučenjem u toj staroj i izuzetnoj istorijskoj građevini daje utisak kao da se nalazite u nekakvom filmu sa specijalnim zvučnim efektima.

Sada krećemo na krstarenje Senom (10€) preko dana, ne noćno kao što je bilo predviđeno, ali nema veze. Odličan utisak, a slike su jedne od najlepših. Teško je opisati, vožnja Senom treba da se doživi, ali i sve ostalo. Nemam ja tih reči kojima bih prenela celokupan doživljaj.

- Nakon toga Orsej (8€ čini mi se). Bukvalno smo ga pretrčali i opet nismo uspeli da uđemo svuda, potrefili smo na kraće radno vreme. Skulpture, slike (Mone, Renoar...), uopšte kako je lep raspored napravljen, pa kako je sve lepo, promišljeno i proračunato smešteno i osvetljeno. Sve se tako skladno uklapa. Ne, ovo se definitivno ne sme propustiti prilikom posete Parizu.

- Noć i Tour Montparnasse (9.5€). Da napomenem, po Nikolinoj preporuci!

Može da se bira ulaz na raličite nivoe, ali mi smo, naravno, izabrali sam vrh. Pogled sa 207 m iznad zemlje, iznad šarenoliko osvetljenog grada, malo tu ispred blještava Ajfelova kula koja na pun sat svetluca belim svetlom 10min. Inače je osvetljena žutom bojom. Uživanje je gledati odozgo svu tu svetlosnu raskoš. Pitam se da li sve gradske prihode troše na to osvetljenje.

- Treći dan, 31.12. čekanje u duugačkom redu za Ajfelov toranj. Ok. Vredelo je. Popeli smo se na III nivo, na trenutak sam se zaljuljala od visine, uplašila se laganih vibracija, koje sam možda i izmislila, ali drugi ljudi su bili mirni po tom pitanju, pa sam i ja prećutala :P. Zbog oblaka nismo uspeli da vidimo beskonačno daleko, ali i ovo je dovoljno i odlično. Pogled fenomenalan. Osećate da se nalazite na vrhu sveta . Ulaznica oko 11€ za III nivo.

- Predveče Galeri Lafajet. Šta sad ovde reći. Plašiš se da bilo šta dotakneš, Cene prikladne luxuzu. Izgled prikladan ceni. Sve sija. Veni vidi vici. Mada, ruku na srce, ipak mi je spolja bilo malo prenakićeno.

- Prednovogodišnja atmosfera, stotine automobila na ulici, bežimo u restorančić na kratko, večerica uz francusko vino i ljubazne ugostitelje, osećate se kraljevski. Jelisejska polja već od 23:00h zatvorena za saobraćaj i hiljade i hiljade ljudi na ulici, svi lepo raspoloženi. Em romantično, em lepo, em svi srećni... uh. 00:00h Nova godina, grljenje, ljubljenje, onako po srpski tu ispred Trijumfalne kapije. Šetnje kroz grad noću, opet svi veseli, sa svih strana prolaze i viču 'bon ane' , smejemo se i uživamo u atmosferi.

- 01.01. i sve je zatvoreno. Ni jedan muzej ne radi. Deo ekipe otišao u Diznilend, a mi ostali da udahnemo još malo Pariza, onako s nogu danju i noću, od Bastilje, Opere, Madlene, sa Konkorda, Rivolija, ispred Luvra, Notr Dama, mostova na Seni, Marsovih polja, Latinske četvrti, restorančića... Ma definitivno nema greške, najromantičniji grad na svetu. Koliko se emocija probudi u njemu, kako lako te natera da cvetaš od sreće. Nemam reči...

- A sada, teško je izgovoriti ovu reč, posl..nji dan u Parizu :( .

Idemo u Versaj. Gradjevina lepa, nije kič kao unutra gde je opet šarenilo boja, razne pozlate, raskoš kako to samo Lujevi umeju. Ali sa druge strane prelepe slike i živopisni likovi koji samo što ne koraknu i progovore iz slike. Vrtovi raskošni, ogromni, čisti. Zima, ali opet lepo. Fontane ne rade, pa se ne stiče pravi utisak. Nema bicikla, ni automobilčića i eto ponovo zamišljamo kako to izgleda u proleće. Nešto malo zimzelenog drveća, trave i vrtova, duugačka jezera, sunce, koje je tom danu dalo posebnu draž, daju malo živosti u svoj toj zimskoj monotoniji. Nije bilo vremena za selo Marije Antoanete, ali u tom trenutku nisam se bunila jer sam jedva čekala da uđem u Luvr.

Onog trenutka kad sam se našla ispod obrnute piramide, nisam bila svesna šta mi se dogodilo! Ni jedan jedini minut čekanja, sa parkinga direktno ispod obrnute piramide! A dva dana pre ljudi su čekali po 4.5 sata u redu. Inače bile su neverovatne gužve gde god su se kupovale karte. Jedino za Tour Montparnass nismo čekali dugo, par min. samo. Već drugi dan drugari su stajali u 10metarskom redu. Dobro, Nova godina je.

Luvr, oduševljenje od početka. Mapu u ruke i akcija. Redom u sva tri krila muzeja, jer svuda ima važnih stvari za gledanje. I stvarno mora da se unapred zna šta želite da vidite, jer ogroman je muzej, bez plana teško ćete izaći odatle, a da niste propustili nešto važno. Čak i sa planom, mi smo prešli samo malo više od osnovnog. Nego da se vratim na konkretno razgledanje. Najpre Rišelje krilo od niskog prizemlja do drugog sprata. Francuske skulpture, Mesopotamija, slike iz renesanse, sobe Napoleona III. Zatim krilo Sully (valjda), na drugom spratu slike, ka dole Egipatske skulpture, faraoni, kraljevske krune i nakit i konačno italijanski slikari i Mona Lisa sa 100 ljudi koji se guraju do nje. Čudan je osećaj stajati u blizini Mona Lize, na trenutke ste tu, a na trenutke stojite pored da Vinčija i gledate kako radi sa kičicom u ruci, okolo rasutim paletama boja. Odoh daleko. Dakle Mona Liza, udaljena je, to je jedina mana, ali sam osećaj da uživo gledate to čudo od slike suzbija sve druge osećaje čak i lakat u leđa od nekog Japanca.

Sledi grčka kultura, Afrodita (Venera) sa Milosa, Atina, gladijator, pa posle Mikelanđelo itd.

Sada još jedna kratka šetnjica kroz Rivoli, Konkord i odatle polazak za Minhen.

Ne razmišljam o tome da odlazim, pravim plan za iduću posetu ovom gradu punom prelepe arhitekture, očaravajućih građevina, modernih izloga, primamljivih restorančića, ukusnog vina, lepog ali i kičastog šarenila... Ovde ću napraviti pauzu da me ne ubije nostalgija.

Predposlednji dan Minhen. Posle Pariza, nemamo čime da se oduševimo. Nakon panoramskog razgledanja sa lokalnim vodičem razočarani ''siromašnošću'' grada i Minheškog Versaja, odlazimo u hotel, pa uveče u pivnicu. Videli smo zgradu BMW, Olimpijsko selo, Obelisk, Marianplace ili tako nešto u centru grada, ali ruku na srce lepo je, ne može se porediti sa Parizom, glupo je to raditi, treba lepo uživati i u tom i bilo kom drugom gradu.

Sutra slobodan dan do podne i polazak za BG.

[Ventimille]

Lepo, Marinche, lepo.

Drago mi je da si se super provela (a i kako bi drugachije u Parizu:)).

Mogla bi da nam bacish par slika u MFT ako te ne mrzi (chujem da ponovo radi. Aleluja).

Da parimo ochi, mi koji josh nismo posetili Paris. B)

[salsita]

PUN POGODAK :)

[Xenon]

Predivno napisano, naviru sećanja dok čitam... a i meni je ostao isto tako bledi utisak o Minhenu, jer posle Pariza jednostavno nema šta da traži... i isti utisak prilikom odlaska, ni u jednom trenutku se povratak u taj grad ne dovodi u pitanje

a u Beču sam dva puta bio, i nisam video tu zgradu... moraću to da ispravim jednom :)

[Marina 03]

Lepo, Marinche, lepo.

Drago mi je da si se super provela (a i kako bi drugachije u Parizu:)).

Mogla bi da nam bacish par slika u MFT ako te ne mrzi (chujem da ponovo radi. Aleluja).

Da parimo ochi, mi koji josh nismo posetili Paris. B)

Hvala

Istinski jeste lepo i stvarno treba otići i videti sve to.

A MFT ću postaviti ovih dana. Ne brini ne bih to propustila , nego sam u nekim obavezama, pa nikako da sednem da odvojim slike...

Za Hundervatersove kuće sam čula tek tu na licu mesta, mada čini mi se da je to nekako obavezno prilikom posete Beču. Ako uspem da odvojim slike i za to, poslaću na MFT.

Kažu da su se stanari smorili od turista koji im kucaju na vrata i žele samo da virnu u te čudnovate prostore. Mi to nažalost nismo radili, pa imamo samo slike spoljne arhitekture.

Sada sam videla Emyine slike iz Beča, moje nisu ni u pola tako lepe, pa ni nema svrhe da ih postavljam. Tamo možete videti Hundervatersove kuće, prepoznaćete ih definitivno

Izmenjeno 20 jan 2011 (DraganV)