Zasto sanjam Lisabon? - putopis

[Čika Zmaj Jova]

Grad bez štikli, minića i silikona, u kome Beograđani odmore oči, a Bosanci dobiju šansu ....

 

http://www.ekspres.net/reportaze/reportaza-lisabon-grad-bez-stikli-minica-i-silikona-u-kome-srbi-odmore-oci-a-bosanci-dobiju-sansu

[HoneyMne]

U 6/7/2016 at 4:20, ljerka je rekao/la:

@Teogonija

Prelepo ! Nadahnuto ! 

Putopis koji se čita sa velikim uživanjem, fotke  su divne, zapažanja, detalji, sve je pod konac, ali  doneto sa puno emocija.

 Iskrene čestitke  za uloženi trud ! Vidi se da ti je ovaj grad ušao pod kožu,verovatno ga zato i sanjaš. 

Sada,sa vremenske distance, koliko  dana treba planirati da se  Lisabon doživi kako zaslužuje ? 

 

Nije ti on bas preveliki grad...Ima oko 550 hiljada stanovnika ali sa gradskim naseljima ima oko 2,9 miliona. Mi smo bili 5 dana i zaista smo ya tih 5 dana obisli dosta, jer smo vec imali plan kuca cemo, sto cemo i kako cemo. Od skvera Markes de Pombal do starog dijela grada, dolje prema kapiji i obali smo isli pjeski, a metro, bus i tramvaji funkcionisu super pa smo do npr.Okeanaria, zicare i soping centra isli metroom. Da bi se dozivio kako treba, obavezno se mora poci dolje prema Trgu Rosio, kod cuvene poslasticarnice, zatim proci Rua Augustu, izaci kroz kapiju na trg Praca de Comercio, uzivati na obali ali se treba kasnije i popeti na tvrdjavu Sao Jorje, setati i posmatrati grad,pa u povratku svratiti na Alfamu. Mozete i u polasku gore,a kako se grad upoznaje i kroz specijalitete onda obavezno jedite ribu i pijte malo vina :)) Bas na Alfami je bio neki restoran gdje smo jeli losos na zaru a bio je preukusan i kostao  8,00 eura.Bogati su ribom tako da kod njih nije skup toliko.Mi smo stigli,osim parke Eduardo i skvera Marke[ de Pombal, u taj stariji dio grada ( Rosio, ulice od nje koje vode do obale, Alfama ), zatim i na Chiado, na Bairro Alto, onda u Okeanaraium, vozili se zicarom, a stigli smo i u oba soping centra  - Kolombo koji je najveci na Iberijskom poluostrvu, i u Vasco de Gama. Zatim smo isli i u Belem, gdje treba jedno pola sata voznje busom.  Sto znam, ko moze i ima kad, dobro bi mu doslo jednih 10 dana...

 

[HoneyMne]

Da, čika Jova Zmaj, i meni je bio pravi grad za odmor. Niko od nas nije predstavu imao kako izgleda i kakav je ali je bio za pravi odmor. Zasto? Zato sto kod njih nema ništa na silu, oni su ležerni, čak prodavnice i ostalo otvaraju oko 8,9h ujutro kad se ustanu, jednostavni su , i žene i muškarci. Žene bez nekog velikog šminkeraja, većinom oniže, obučene jednostavno - farmerke, šorc, majica,...Muški isto tako, nisu napasni, ali su i ako pristojni i često ćete inače kod njih čuti da vam kažu hvala ili obrigado. Iako ne znaju jezik, oni će se dobro pomučiti da vam pomognu i povesti vas tj.došetati do te tačke koju tražite.Ako u prodavnici ili šoping centru tražite nešto, takođe će vam biti na usluzi tamošnji radnici koji se bave promocijom nekih proizvoda ili slažu neku robu. Nemaju potrebu da nekome stavljaju do znanja da su nešto važni, kao što to ovdje rade non stop. U suštini su siromašni i nemaju puno para, a sami po sebi su jednostavni i naučili su da budu jednostavni ali su uvijek srećni, nasmijani, veseli, šaljivi, gostoprimni i nasmijani.  Istina je da to rade tokom dana, ali grad je prilično miran i bezbjedan. Nekako smo se i pored toga osjećali sigurno da smo često neko od nas išao sam do hotela i nazad a nekad čak i sa kesama. To jeste malo neobično za njih i njihove prilike, mada i za naše, ali popust od 50 - 70% nismo smjeli propustit :))  I u odnosnu na ostale gradove koji takođe imaju beskućnike, obično oko metro i bus stanica, ovdje na njih možete nalećeti po ulicama i trgovima ,zatim da vam se odjednom počnu drati i zapomagati što je nekako neobično tužno i bolno.

Izmenjeno 10 jun 2016 (HoneyMne)

[Teogonija]

 

Baixa

Strogi centar grada koji se proteze od obale reke Tezo i ide gore Avenijom slobode, oblast je u kojoj ima mnogo zanimljivosti, trgova koji se gotovo nadovezuju jedan na drugi,  sa fontanama i spomenicima,   pesackih ulica sa restoranskim  stolovima,  tu je i metalno cudo od lifa Santa Justa, Trijumfalna kapija, kitnjasta zeleznicka stanica... Ajmo lagano, a mozda i nece biti nekim logicnim redom, nikad ranije nisam tako mnogo odstupala od isplaniranih pravaca kretanja ko u Lisabonu.  

Largo de São Domingos je manji trg kojim smo prolazili gotovo svaki dan iz pravca naseg smestaja blizu Martim Moniz trga. Na njemu je uvek bilo zivo, tu se sastaje africko stanovnistvo, u crkvi na trgu sluzi crni svestenik,

 

naokolo ima onih dobrih obicnih kafana gde se dobro jede za pristojnu kintu, suveniri nisu skupi, s nogu se pijucka lisabonska visnjevaca Ginjinha. Ispred cuvenog maleckog lokala u koji ne moze da stane vise od troje - cetvoro a da se ne napravi guzva po ceo dan stoje sa casicama, i to ne samo turisti.

Naleteli smo na neku studentsku ceremoniju, sve je licilo na obred inicijacije, prijema novih clanova u klub ili tako nesto. Studenti u crnom od glave do pete, uvijeni u crne ogrtace, poredjali se u red sa vodjom koji je nosio dugacku varjacu i drzao slovo dernjajuci se na sav glas.

Preko puta njih bila je grupa novajlija sa papirantim kapama sa ispisanim tekstovima, odgovarali su onom glavnom nesto u horu, pa su sve zalivali visnjevacom. Skupila se gomila da ih gleda, a meni bilo zao sto ne razumem portugalski, razumela sam samo reci Ginjinha i Ziveli.

Na trgu je zanimljiva crkva istog naziva , Igreja de  São Domingos jednostavne pink -sive  unutrasnjosti, posto je sve ukljucujuci zlatne oltare i vredne slike unisteno u pozaru 1959. Sada u njoj dominiraju stubovi koji su nagrizeni i okrnjeni od toplote, negde je cak jos vidljiva garez.  Pobocnim vratima pored glavnog oltara ulazi se u splet hodnika koji vode ka sakristiji. Hodnici su oblozeni plavo belim plocicama sa raznim scenama pa vredi zaviriti i u taj deo, retko ko od turista tamo zabasa, nisam sigurna ni da li je dozvoljeno, al nas niko nije vracao. . Inace u crkvi su se ranije desavae bitne ceremonije, sahrane, tj.opela i kraljevska vencanja, ali ovde je zacet i jedan gadan dogadjaj.

Krajem 15. veka u Lisabonu se nastanila velika jevrejska zajednica, prebegla iz Spanije. Nakon teskih godina kuge, suse i gladi nekom se na misi gde se molilo za spas  u crkvi ucinilo da je Isus zasvtleo cudnom svetloscu, i desi se tu neka frka. Te jeste znak, te nije...i kako Jevreji tu izvukose deblji kraj nemam pojma, verovatno i nisu bili omiljeni,  proglasise ih  glavnim krivcima  i za kugu i za susu. U celoj  prici fratri se nadjose pametni sa obecanjem  oprosta  grehova u zadnjih 100 dana svakom ko ubije jeretika. Tako da iz ove crkve krece, a na trgu ispred se nastavlja strasan pokolj 1506. koji je trajao tri dana i prosirio se na ceo grad. Zato danas na trgu postoji spomenik jevrejskim zrtvama pokolja, a jedan zid je prekriven recima "Lisabon- grad tolerancije" na raznim jezicima i pismima.

Ovaj trg je direktno izlazi na Rossio, povezan je kratkom ulicom i sa Praca Figueira , necemo na trgove , skrecemo u bocnu pesacku ulicu dugackog naziva Rua das Portas de Santo Antao. Ulica je poprilicno turisticka, poznata po gomili raznoraznih restorana , suvenirnicama.

Na kaldrmi su poredjani  restoranski stolovi   jedan do drugog, po tanjirima za reklamu  puzevi i skoljke. Ponuda raznovrsna, domaca, indijska, brazilski rostilj...  Ispred restorana stoje oni sto animiraju da udjes i nude meni, iskreno u Lisabonu sam to videla samo u ovoj ulici, nesto mi to nije bio dobar znak, konacno ovde se hrane vecinom turisti. sto meni nije bila preporuka, vec me je odbijalo. Ne tvrdim ja da ni u jednom od tih  restorana nije dobra klopa, otkud znam,  fakat za mojih   7 dana Lisabona vise sam se hranila suvom ranom iz ranca.  Nego ja to onako iz putnickog iskustva,  izbegavam  takva, a trazim neka druga mahom neugledna mesta gde je guzva na domacem jeziku. Da treba tako da se bira to  vec i vrapci na grani znaju, eto tek da se deklarisem od kojih sam...  A vala tamo po Lisabonu ima gomila restorana, kafana,  rostiljdzinica... na svakom cosku.

 

Prosli smo ovom ulicom zato sto je zivopisna i sto smo hteli da udjemo u Casa de Alentejo.

Spolja ne odudara ni po cemu od ostalih,unutrasnjost iznenadjuje dekoracijama u mavarskom stilu, velikim centralnim holom sa arabeskama i lukovima, palmama u saksijama, galerijama i raskosnim restoranskim salama.

Ovo zdanje je pocetkom 20. veka preuredjeno /sadasnji izgled/ kao mesto za susrete ljudi iz oblasti Alentejo koji su doseljeni u Lisabon, odatle i naziv Casa de Alentejo, ali vrata su otvorena i svim radoznalcima, tako da nije steta proviriti bar na kratko, mi smo se zadesili bas kada su se prodavali neki lokalni proizvodi sirevi, sunkice isl.  Ti doseljenici  iz Alenteja, bili su imucni pa im se moglo da angazuju vrsnog arhitektu koji se lepo poigrao, a sam kraj Alentejo sto bi znacilo nesto kao iza Tezoa, je bogata, plodna  oblast  sa druge strane Tezoa od centra Portugala pa  dole ka jugu. 

Tu negde pred kraj ulice smo nabasali i na Lavra uspinjacu, posednji i najstariji od tri tramvaja- uspinjace, Lavra je izgleda bas malo zanimljiva, da ne kazem totalno nezanimljiva turistima, pa eto prilike gde bez guzve probati, vodi do Torel vrtova, nisam bila..

Iz ove ulice izbijamo na Restauradores trg. Ovde je stanica metroa, Hard Rock Cafe u staroj bioskopskoj zgradi, sarena kaldrma i  veliki obelisk sa bronzanim krilatim statuama Pobede i Slobode podignut u spomen na sticanje nezavisnosti 1640. nakon spanske dominacije.

 

Zadesili smo se tu 25. aprila na Dan slobode, nacionalni praznik koji ne obelezava tu slobodu stecenu u 17. veku. Posmatrali smo povorku koja se spustala niz Aveniju slobode.

Zastave partija su bile razlicite, al svi su pevali istu pesmu - Grandola vila Morena. Pesma, kao i karanfili, su simboli Karanfil revolucije kojom je zapocela portugalska demokratija.

Pesma je posluzila kao lozinka, pa kada je 25.04. 1974. pustena na jednoj radio stanici to je bio znak za pocetak operacija sirom zemlje koje je organizovala vojska, a narod im se pridruzio u zbacivanju diktatorskog rezima.

 

Crveni karanfili zadenuti u puscane i tenkovske cevi, u rupice na reveru bile su slike sa lisabonskih ulica onda, a ovog 25. aprila ceo Lisabon je ponovo bio napolju, u praznicnoj atmosferi, delili su se crveni karanfili, pevale se neke pesme na bini podignutoj na Rossio trgu. Zivo, zivo, guzva, sareno, volim kad naletim na neko lepo desavanje, jest da su guzve u prevozu nenormalne i ne mozes naci mesto u basti, al ako. 

 

Izmenjeno 11 jun 2016 (Teogonija)

[Teogonija]

Rossio trg

ili Praca Dom Pedro IV, dobio naziv po kralju Portugala i prvom kralju Brazila.

Taj Pedro bio je sin onog sto je pobegao u Brazil ispred Napoleona i ruzne spanjolke Sarlote, eno im slike tamo gde sam pisala o vidikovcu Santa Katarina, a baba mu je bila poludela kraljica Marija I. Rodio se i umro u palati Queluz, koja se moze obici, a do mesta Queluz se stize vozom za dvadesetak minuta upravo sa Rossio zeleznicke stanice.

Odrastao je u Queluzu sa svojom ludom babom, daleko od roditelja koji nisu mogli ocima da se vide, pa su i oni ziveli svak na svoju stranu. Danas bi se to zvalo disfunkcionalna porodica, ja bi rekla totalni raspad , dzaba kruna i skiptar. Dakle kad mu je otac pobegao u Brazil, setio se da povede i sina, malac se druzio sa sluskinjama i mentorom, opet nigde roditelja... malo uci, vise divlja naokolo, jase, lovi...prerusen luta mracnim cetvrtima Rija, po cumezima se petlja sa zenama sumnjivog morala... tamo je ostao dvadesetak godina, krenulo mu malo bolje... bio je pun liberalnih ideja, ispade pozitivan lik, proglasio nezavisnost Brazila 1822, krunisan je tamo za kralja, a kada mu je otac umro nasledio je i portugalsku krunu. U Portugalu se nesto gadno zakuvalo, frka izmedju liberala i apsolutista,  pa smatrajuci da su mu krune preteske , a i sa stalnim osecajem da je u Brazilu stranac, a u Portugalu Brazilac, odustaje od obe i predje ih svojoj deci, Mariji II u Brazilu /po njoj se zove pozoriste na trgu/, sinu u Portugalu.

Queluz palata

Vec tesko bolestan iz kreveta u Queluzu salje otvoren poziv Brazilu da ukinu ropstvo, a 150 god. nakon smrti njegovo telo se sa svim pocastima prenosi u Sao Paolo gde pociva ispod monumentalnog Spomenika nezavisnosti.

Dobio je svoje mesto na Rossio trgu, na visokom korintskom stubu. Bronzana statua sa poveljom u ruci ,u podnozju alegorijske zenske figure. Razboritost umotana u plast sa zmijom u ruci, Pravda sa macem i vagom, Snaga sa lavljim sapama i Umerenost sa pescanim satom, sve to predstavlja kraljeve vrline.

Dve indenticne bronzane fontane napravljene u pariskim radionicama postavljene su sa obe strane izduzenog trga, a u pozadini sve zatvara Narodno pozoriste kraljice Marije II - Pedrove kcerke. pre par vekova tu je bio sud Inkvizicije. 

Narodno pozoriste i Rossio zeleznicka stanica u pozadini, voz odmah krece kroz tunel od 2 km kroz centar i nastavlja ka Sintri, ima dosta polazaka u toku dana. Vazi dopunjiva kartica za prevoz u zapping varijanti, a besplatno je sa Lisabon Card.

Skoro sest vekova ovo mesto nosi titulu glavnog trga grada. Mnogo turbulentna istorija, sve sa javnim spaljivanjem jeretika, sudskim procesima Inkvizicije, skidanjem glava neposlusnim markizima i vojvodama, neredima gusenim krvlju, borbama bikova, festama, paradama...a kada je u zemljotresu potpuno srusen,obnovili su ga kako dolikuje ulozi glavnog. Sada je bas dobro mesto da se sedne bilo na klupu, cosak  fontane, ispod Pedra ili u bastu restorana. Stalno se nesto desava, gledas malo narod sto se muva,  malo naokolo po brdima...slusas zubor fontana...

Trg je poput neke raskrsnice odakle se moze na razne zanimljive strane..npr.  na zeleznicku stanicu, pa pravac Sintra ili Queluz, samo sto vas tamo nece vise docekati ova mala kraljevska statua izmedju dva potkovicasta ulaza jer ju je neki mamlaz unistio kad se kacio da napravi selfi par dana nakon sto je ovo slikano. 

moze se i dole na reku  ili gore na brdo liftom Santa Justa, ako vas ne mrzi da cekate red i trosite kredit na kartici za prevoz. ako zelite samo da pogledate grad sa lifta moze se to i besplatno odozgo, iza manastira Carmo je pristup liftu, ne moze se bez karte samo na onu najvisu platformu, al lep je pogled i sa donjeg nivoa. Eto jos jednog vidikovca.

 

 

Moze sa Rossia caskom peske do susednog trga Praca Figueira, pa odatle dalje, jer tu  su pocetne stanice autobusa, tramvaja 15 do Belema, ulaz u metro stanicu Rossio. Na Trgu smokve nema nikakve smokve, ima spomenik kralju Joao I na konju , kralju iz 14 veka, tati Henrika moreplovca.

 

Na Trgu smokve je i stara poslasticarnica iz 1829. ovi medaljoni su napravljeni kao kopije medalja koje su dobijali kao najbolji tamo davnih godina 19. veka na  medjunarodnim izlozbama po Becu, Parizu

 

Tradicionalna  prodavnica bakalara sa sirom otvorenim vratima  smrdi na kilometar. Imala sam ideju da kupim neki komad, uvijem ga u kese pa strpam u kofer jer spremam ga za Bozic, a reko kad ga tamo toliko tamane mora da je jeftiniji. Usla sam u tu radnju i zabezeknula se, nisu to meni poznati bakalari.  Debeli, ogromni, nisu onako skvrceni i sasuseni, ovi rascereceni  ko zgazeni, posuti debelim slojem krupne morske soli.

Volim bakalar, ja ga znam zgotoviti na belo i na crveno, al ne bi znala sta cu s ovim njihovim, a ne bi mi pomoglo ni uvijanje u 10 kesa, smrde za sve pare. Tamo se bogami hvale da znaju da ga spreme na svih 365 nacina, jedan recept za svaki dan u godini.

Evo jednog originalnog nacina, prodaju ga u Rua Augusta, u specijalnoj radnji gde ga spremaju samo na taj jedan nacin, u vidu kroketa od smese usitnjenog  bakalara i  pasiranog krompira sa zacinskim travama, punjenih sa nekim jakim sirom. Moze se na licu mesta videti i kako se sprema,  jede se ili s nogu u varijanti za poneti, ili u basti gde se dobije ovako na slikarskoj paleti zadenut kroket i casa belog vina.

Umetnost, nema sta, meni bilo ukusno, muz samo pomirisao pa se diskretno odmakao.

 

Izmenjeno 11 jun 2016 (Teogonija)

[Teogonija]

U 25.5.2016. at 19:11, Teogonija je rekao/la:

 Pomorski muzej je prilicno velik, prati razvoj pomorstva i brodogradnje od 15. veka do danas.  Ovde uz LC vazi popust 33%, puna cena je 6 eura. 

Uazni hol sa statuom  Vaska de Game 

tek sada vidim da mi se potkrala greska, a u postu nemam mogucnost Izmeni, pa da ispravim bar ovako,

U ulaznom holu je Henrik moreplovac, ispred mape sveta,  ovo nije Vasko de Gama

[Teogonija]

Rua Augusta je glavna pesacka ulica koja  od Rossio trga pravo ko strela vodi do obale Tezoa. Nije dugacka, al straftom  se ne zuri.. 

Deo je takozvane Baixa Pomabaline, parceta grada koji je precizno i u novom stilu isplaniran u obnovi  nakon katastrofalnog zemljotresa koji je bio pracen velikim pozarom i cunamijem. Za sve je zasluzan Sebastião José de Carvalho e Melo, krace receno markiz od Pombala,  kao  najprisebniji i najagilniji lik,  od samog  kralja i nije bilo narocite koristi,  isprepadan tragicnim desavanjima zatvorio se u kamp sa raskosnim satorima i paviljonima na brdu, van centra Lisabona, gde je sada Ajuda palata. 

Markiz je dobio svoj trg, bolje reci kruzni tok, u gornjem delu Baixe

 dole ispod parka Eduarda VII, eno nazire se stub dole na kraj zelenila

tamo mu je i spomenik na vrhu, gleda dole ka reci i svojoj Pombalini. A u podnozju spomenika su citave grupe figura ljudi i zivotinja koje simbolisu sta je sve radio, sprovodio razne reforme. Detalja gomila, odlicno za foto ovisnike...

...ta sam, nema mi leka! Osim kad crkne baterija. 

ovde mi ocigledno  nije crkla

samo mi nebo nesto nije bilo naklonjeno, navukli se oblaci za tili cas

malo sam iskocila iz price, i od Rua Auguste odjednom preletela na suprotan kraj Bajse...

Dakle, po markizu je ime dobila   Baixa Pombalina (da se ipak vratim na temu) sa svojim  pravim ulicama netipicnim za Lisabon koje se seku  pod pravim uglom,  sa zgradama jednake visine, iste  arhitekture i  lokalima u  prizemlju. Kako bi se gradjevine ojacale i zastitile od zemljotresa i pozara smisljen je poseban nacin gradnje. Primer konstrukcije poznate kao pombalinski  kavez, od izukrstanih drvenih greda sa  sistemom dovoda vode iz tankova i objasnjenje kako je testirana izdrzljivost  moguce je videti i cuti u muzeju Lisboa story centar na Praca Comercio. 

Setajuci kroz Rua Augusta, hoda se po kamenom cvecu kaldrme, mimoilaze se ili overavaju  restoranske baste, zastaje se da se baci pogled i neki evric  performerima  i zivim  statuama, ogleda  se u izlozima, i konacno na kraju lagane setnje stize  se do Trijumfalne kapije koja je jos jedan vidikovac grada.

Ulaz na vrh je 2.5 eur, sa LC besplatan, radi do 19 h. Do gore vodi lift, u sali ima par panela sa informacijama i  vitrina sa satnim mehanizmom , odatle se uskim spiralnim stepenicama izlazi na terasu sa ogromnim skulpturama i visokom zastitnom ogradom, 

otvorenim pogledom na brda, katedralu, tvrdjavu i siroki Tezo

lepo  se stice utisak  velicine  trga prisno vezanog za vode reke koja lici na more

.
Trg je zaista impozantan, jedan od najvecih evropskih, uokviren  sa tri strane identicnim zutim zgradama. U donjem nivou su kolonade, sa bocnih strana gomile restoranskih basti 

Na sredini velikog golog kvadrata -  statua kralja na konju, konj gazi zmije. Teska  statua izlivena iz jednog komada trebala se dovuci nekako do ovog mesta. Kratka distanca bilo je dugo putovanje u trajanju od cetiri dana, 1000 ljudi vukljalo  je kralja na konju novotrasiranim ulicama, a sve kuce koje su zasmetale bez dileme su rusene. Ko te pita za obicne smrtnike kad kralj paradira.

I to sve ucinise za coveka  koji nije hteo da se potrudi bar malo, pa odvoji vreme da pozira umetniku, a nije se bas ni pretrgao da pomogne narodi u muci nakon zemljotresa.
 U reci  dva kamena stuba, stepenice zaranjaju u vodu, radi se o nekadasnjem ceremonijalnom pristanistu. Pravo sa broda, pa kratko  preko trga, direkt u palatu.

Upravo radi te kraljevske palate koju je zemljotres savladao,  trg se i zvao Terreiro do Paco, Kraljevski trg. U 16. veku tu su se susretali ljudi svih rasa, mesali se razni jezici, bilo mnogo dinamicno i  sigurno zabavno, sto je vrlo blisko danasnjoj slici.

Vozikale  su se raskosne kocije za pokazivanje (danas po obodu  klize tramvaji), krestali su papagaji  i ptice raskosnog perja,  setali  majmuni na povocima, kao  ljubimci u modi, mirisalo na cimet,  kardamon, kijalo se od bibera... ponekad bi projahao i kralj na slonovskim ledjima.

Kako se u Lisabonu proveo jedan slon, gde je sve putovao i kakve  je avanture imao na stazi od zvezda do blata,  sa cime je jedan portugalski kralj razbijao glavu, mozete procitati u Putovanju jednog slona, gde Saramago raspreda o Solomonovoj sudbini, podvlaceci jos mnogo tema izmedju redova. 

"Najedanput, kralj portugalije i algarvea, koji je do maločas bio na vrhuncu sreće zato što mu se pružila prilika da daruje, ni manje ni više, nego jednog zeta cara karla petog, osetio je kao da će pasti sa merdevina, survati se u razjapljenu provaliju bruke i sramote. Evo šta je kralj portugalije pitao samog sebe, A šta ako se slon ne dopadne nadvojvodi, ako mu se učini ružan, šta ako najpre primi poklon, na neviđeno, a zatim ga vrati, kako ću da se operem od stida i srama pred sažaljivim ili ironičnim pogledima evropske zajednice. "

Osim stranih izaslanika i plemica, na trg se iskrcavalo razno blago iz prekomorskih zemalj, sanduci sa zlatom, kineskim porcelanom, brazilskim secerom, jer tu su bili i magacini sa kolonijalnom robom. Bilo je i raznih svetkovina, parada, ceremonija, par vekova trg ima znacajno mesto u zivotu Lisabona.

 

Velikom putniku  Gandi  uprilicen je svecani docek na kraju duge plovidbe okeanima, trg je bio krcat radoznalcima koji nikada nisu videli ovakvu zverku. Neki indijski  sultan poklonio je   nosoroga  Albukerku, guverneru Goe  ( to je onaj sto  stoji na vrhu spomenika u belemskom parku blizu Muzeja kocija) 

"U nedelju, na praznik Presvetog Trojstva, leta gospodnjeg 1515. dvadesete godine vladavine Manuela, Božjom milošću kralja Portugala, Algarva i zemalja s ove i s one strane mora od Afrike do Arabije, Persije i Indije, po njegovoj ličnoj zamisli i naredbi, dogodiće se čudo neviđeno. Trg između Palate na Obali i magacinâ kolonijalne robe s druge strane, za ovu priliku dodatno je ispregrađivan drvenim tablama i zatvoren kako sa strane grada tako i prema reci. Oko brisanog prostora u središtu trga podignute su tribine, kao što bude za borbu s bikovima. "

Kako je to bilo i zasto je nosorog zavrsio u Lisabonu, a ne u Goi gde ga je sultan poslao, ukratko je napisao  Dejan Tiago-Stankovic, pa koga interesuje moze da procita                                

Prica o Majstor-Direrovom nosorogu
 

Trg je bio poslednje cvrsto tlo sve tamo do Brazila  kraljevskoj pobeguljskoj porodici,  pocetkom 20. veka ubijen je predzadnji portugalski kralj /onaj sto je voleo more i brodove, pisala sam o njemu u postu o Belemu/, odrzavali su se razni politicki skupovi...

Lisboa story centar nije bio muzej koji sam uvrstila na spisak obaveznih. Jedne veceri smo se zatekli na trgu,  dok nam je jos vazila LC sa kojom je besplatan ulazak, a posto postavka moze da se razgleda do 20 h, odlucili smo da udjemo. Vredi odvojiti sat vremena zaista, dobije se  audio vodic koji ima GPS, zgodna stvarcica za nervozne po kojoj ne morate da petljate sa dugmicima (mene oni klasicni izludjuju), gde zastanete,  pocne prica.

Lisabonska prica  je nesto kao biografija grada, gde se hronoloski krecete od Odiseja do lisabonskog zemljotresa,  praceni zvucima i pokretnim slikama, sve sa mirisima orijentalnih zacina  i tutnjavom rusenja. Korisni istorijski podaci zacinjeni gradskim legendama ispricani    na razumljiv  i nimalo dosadan nacin... moderno zamisljen muzej u koji zaista vredi uci. 

 A ako vam se bas nesto i  ne ulazi u zatvoren prostor na trgu  cete sigurno naci prijatno mesto pod suncem. 

 

 

 

Izmenjeno 22 jun 2016 (Teogonija)

[Lila-P]

Sad mi žao što ne pade kiša pa da uđem u Lisboa story centar

[HoneyMne]

Tamo je lijepo dje god da odes :))

[dujaspasa]

@Teogonija, majstorski uradjeno!

Ne zna se šta je bolje priča ili fotografije. Bravo!

[Medo]

Nadam se da će san postati java.

Fiesta u tvojoj  Alfami