PROVANSA

[nshedonist]

Za uskršnje i prvomajske praznike, u periodu od 28.aprila do 03.maja 2016.godine, bili smo na putovanju u Provansu. Po povratku sam želeo da pročitam utiske turista, koji su Provansu ranije posetili, kao i da napišem svoje utiske. Međutim, bio sam potpuno iznenađen, kada sam video da u okviru Francuske, na forumu, ne postoji tema "Provansa", te sam odlučio da ovu temu otvorim, jer Provansa to zaslužuje.

Aranžman je bio sa autobuskim prevozom. Ali krenimo redom. Većima turističkih agencija, koje su imale prvomajske aranžmane busom prema zapadnim zemljama, je imalo polazak 28.aprila. Nama su vreme polaska čak pomerili nekoliko sati unapred, da bi izbegli gužvu na granici sa Hrvatskom. Medjutim, prema informacijama, koje smo dobili bilo je 30-tak autobusa, koji su skoro u isto vreme krenuli ka granici.  Ispred nas na graničnom prelazu Batrovci je bilo oko 15-stak autobusa, što je značilo višesatno čekanje.  Mi smo imali sreće.  Usled spleta okolnosti vodič na putovanju nam je bio vlasnik agencije, jer je planirani vodič za putavanje neposredno pred put slomila nogu . Zahvaljujući preduzimljivosti, agilnosti našeg vodje puta promenili smo trasu puta i granicu smo prešli na prelazu Šid, gde je ispred nas bio samo jedan autobus, pa smo izbegli višesatno čekanje.

Od Beograda do prvog grada  u Provansi, koji smo trebali da posetimo Ex an Provansa ima oko 1500 km.  Nakon noćne vožnje i prolaska Hrvatske, Slovenije i severne Italije, drugog dana putovanja stigli smo na ligurijsku rivijeru. Prvo noćenje imali smo u malom primorskom italijanskom gradu Diano Marini, letovalištu sa jako lepom peščanom plažom na liguriskoj rivijeri. Diano Marina je nekih 40 km pre Sanrema, a nekih 45 km pre granice izmedju Italije i Francuske. Diano Marina je veoma lepo letovalište, sa lepim šetalištem iznad plaže, gde smo šetnjom, po lepom sunčanom vremenu, obišli gradić i nakon toga u istom prespavali i odmorili se za dalji put. Bili smo smešteni u za italijanske uslove u vrlo solidnom hotelu "Silvano".  Čak je i doručak za razliku od uobičajenog doručka italijanskim hotelima bio obilan i raznovrstan.

Treći dan smo krenuli prema Ex an Provansu do koga ima oko 250 km.  Autoput ima mnoštvo tunela i mostova i to u oba pravca autoputa i jedan je od najskupljih u Evropi, ali se zato uopšte ne oseti teškoća u putovanju. Usput smo sa autoputa, koji se uzdiže visoko iznad mora imali divan pogled prvo na ligurijsku rivijeru u Italiji, a zatim i na azurnu obalu u Francuskoj,  pa smo iz daljine videli Sanremo, Monako, Nicu, Kan, kao i druga manja mesta.

Eks an Provans je nekadašnja prestonica Provanse. U njemu  se rodio, živeo i slikao čuveni slikar Pol Sezan. U gradu se nalazi i njegov atelje u kome je sačuvan duh onog vremena, pa isti možete posetiti. Arhitektura grada je interesantna, a u gradu su brojne fontane od kojih je najpoznatija Rotonda, fontana sa tri nivoa, gde se voda sliva iz prvog nivoa u drugi, pa zatim iz drugog u treći nivo. Od fontane se proteže šetalište avenija  Mirabo sa platanima i trgovačkim delom. Od interesantnih gradjevina videli smo Gradsku kuću, palatu Berze, Sat toranj, Karedralu Svetog Spasitelja. Tu je i muzej Garnet u kome se nalaze dela Pola Sezana, Rembranta, Rubensa, Pikasa i drugih.

Nakon Eks an Provansa, čekao nas je put od nekih 100-tinak km do Avinjona.  Avinjon je poznat po tome što je 1309 papa Klemant V izabrao da u ovom gradu bude sedište Rimokatoličke crkve, koje je u Francusku premešteno iz Rima. Avinjon je u tom vremenu bio centar katoličanstva. U Avinjonu se nalazi čuvena papska palata koja je gradjena od 1335 do 1364 godine. Palata je vrlo monumentalna i impresivna. Gradjena je u gotskom stilu sa vrlo debelim zidovima i visokim kulama, koji su kao utvrdjenje štitili pape. U palati su živeli papa Benedikt XII i papa Klement VI. Papske odaje su ukrašene italijanskim freskama, kao i skulpturama. Pogled sa vrha zidina palate, koji su visoki i do 50 m je fantastičan, jer možete videti gotovo ceo grad i okolinu. Pored Papske palate ne treba propustiti ni stari most na reci Roni, poznat kao most svetog Benezea, odnosno deo mosta koji je još sačuvan, jer je most više puta rušen. Interesantna je i ulica farbara, a i danas postoje stare vodenice koje  i dalje  pokreće voda, odnosno kanali reke Rone. Staro jezgro Avinjona koje osim papske palate i starog mosta na Roni ima i mnoštvo drugih lepih starih gradjevina je na UNESCO-voj listi spomenika svetske baštine. Nakon celodnevnog i sadržajnog obilaska smestili smo se u hotel Ibis budget na periferiji Avinjona. Smeštaj je bio sasvim Ok, a soba vrlo prostrana, jedino je doručak bio relativno tanak.

o nastavku putovanja u sledećem postu......

 

[nshedonist]

Četvrti dan je bio predvidjen za neobavezni izlet, koji je obuhvatao 3 mesta i to Sen Remi, Le Bo i Arl, a koji je uplatila cela grupa.

Sen Remi je srednjevekovni gradić u kome se rodio čuveni prorok Nostradamus, a jedno vreme je tu živeo i slikao  Vinsent Van Gog. U Sen Remiu smo videli Nostradamusovu rodnu kuću, Nostradamusovu fontanu, koja se nalazi u ulici sa njegovom imenom, kao i Gradsku kući i Katredralu. Za vreme boravka u Sen Remiu, prisustvovali smo lokalnoj manifestaciji, u kojoj je učestvovalo gotovo celo mesto, neki kao učesnici, a neki kao posmatrači.

Mestom je prošla degačka povorka u kojoj su bili meštani, stari i mladi, obučeni u lokalne nošnje. U koloni su prvo bili ljudi koji su pucketali bičevima, zatim su išla kola ukrašena zelenilom, cvećem. Na kolima je bilo i cveće koje je činilo inprovizovanu zastavu sa žutim i crvenim prugama, a koja zastava je ista kao i zastava obližnje Katalonije, u susednoj Španiji, kao i zastava Francuske. Na kraju su bila deca na poni konjima i na malim magarcima. 

Le Bo je sednjevekovni grad, koji je smešten na uzvišenju. Njegove ulice su uske, strme, podsećaju na neko primorsko mesto. U gradiću je mnogo restorana, kafea, u tipično franciskom stilu.  Na uglu uličica su smešteni stolovi ili pak terase restorana i kafea. Tu su i prodavnice, suvenirnice, razni proizvodi od lavande, .... Na kraju se dolazi do biletarnice, suvenirnice u kojoj se kupuju karte za ulazak u utvrdjenje na samom vrhu stene. U biletarnici su izloženi štitovi, mačevi, oklopi i šlemovi koje su koristili vitezovi u srednjem veku, kao i tadašnji grbovi. Tu se pored ulaznica mogu kupiti razni suveniri, kao i literatura i knjige o tvrdjavi i o oblasti Provanse. 

Sama tvrdjava je sagradjena na vrhu stene, ali u okviru zidina tvrdjave postoji i veliki plato na kome su izložena srednjevekovna oružija. Ima više vrsta katapulta, a u podnožju zidina trvdjave su prostorije sa demonstratorima, obučenim u srednjevekovna odela, koji su prikazivali zanate za izradu i popravku oklopa, oružija, samostrela, mačeva, koplja itd...

Stepenicama smo se popeli na sam vrh zidina utvrdjenja, odakle se pruža neverovatan pogled na Provansanska polja. Ali moram reći i da nas je dočekao i iznenadio vrlo jak vetar. Naime, u Provansi duva vetar Mistral, koji je sličan Košavi, jer kažu da duva u seriji dana, a to može biti 3,7 ili više dana, a na vrhu samog utvrdjena vetar je bio vrlo jak, pa su neki čak i odustali od penjanja na sam vrh utvrdjenja.

Arl je grad na reci Roni u kome je živeo  Vinsent Van Gog. Tu je naslikao svoja najbolja platna, kao i najpoznatiju sliku "Suncokreti". U Arlu su ostaci Grčkog teatra i Rimskog foruma. Zatim, Rimska Arena, koja je medju najvećima van teritorije Italije. I danas ima oko 20.000 mesta za sedenje. U njoj se održavaju koride i razne druge manifestacije. Stari deo Arla je takodje na UNESCO-voj listi svetske baštine.

Osim Rimske Arene, i Grčkog teatra, videli smo i čuveni kafić "Le Nuit Caffe" kojeg je naslikao Van Gog, njegovu Žuti kuću. Tu je veliki trg na kome su Gradska kuća, Katedrala Svetog Trofima. Na trgu je i visoki obelisk.

Arl je jako lep grad, sa mnoštvom kafea, restorana. Iskostili smo priliku i u blizini Arene posetili Garden kafe restoran, koji preporučujemo. Garden kafe opravdava svoje ime jer su mu spoljni  zidovi svi u zelenilu od puzavica, a ima jako lepu sunčanu terasu na kojoj smo ručali i popili piće. 

o daljem boravku u Provansi u sledećem postu...

[nshedonist]

Petog dana je bio predvidjen boravak u Marselju.

Marselj je, za razliku od manjih provansanskih mesta, milionski grad. Drugi je po veličini grad u Francuskoj i najveća luka, a u Evropi je druga ili treća luka po veličini.

Sa Marseljom smo se prvo upoznali panoramskom vožnjom autobusom. Prvo smo videli Glavnu Katedralu, koja je skoro na samoj obali zaliva, zatim smo skrenuli ka staroj luci.

Stara luka je u obliku izduženog ćiriličnog slova "P" ili izduženog latiničnog slova "U".  Duboko ulazi u sam grad. Sada je to više ogromna marina sa mnoštvom usidrenih ledrilica i jahti. Na samom ulasku u staru luku je tvrdjava Svetog Jovana sa jedne strane, a sa druge strane luke je tvrdjava Svetog Nikole. Duž stare luke koja duboko ulazi u grad, sa obe strane se nalazi riva. Na rivi je i Gradska kuća. Tu je i dugačko lepo šetalište, a duž rive je puno restorana i cafea. Na samom kraju stare luke je postavljen i veliki panoramski točak. Počev od kraja luke proteže se i glavna gradska arterija Canabiere, u kojoj je nedaleko od same luke ispred zgrade berze 1934.godine, u atentatu, ubijen jugoslovenski kralj Aleksandar I Karadjordjević. U blizini se nalazi i spomenik kralju Aleksandru I i francuskom predsedniku Luju Bartou. Vožnju smo nastavili avenijom Prado i prošli pored vrlo lepog, u obliku školjke, stadiona  fudbalskog kluba "Olimpik" čuvenog "Velodroma", i uputili se prema moru gde smo videli  plažu "Prado", koja je u poslednje vreme obnovljena i sredjena. Nakon toga, busom smo otišli do uzvišenja sa druge strane stare luke, a na kome se nalazi crkva Notr Dame de la Garde. Crkva je veoma lepa, a za vreme našeg boravke se obavljala služba u kojoj su pevajući učestvovala deca. Inače, oko crkve su terase sa kojih se pruža fantastičan pogled, na ceo zaliv, na staru luku i  na ceo grad Marselj. Vide se i ostrva u samom zalivu, od kojih je jedno Ile d if, na kojem se nalazi  tvrdjava u kojoj je u romanu Aleksandra Dime bio zatočen Grof Monte Kristo. 

Nakon obilaska crkve i vidikovca, ponovo smo se spustili na rivu i krenuli u pešačku turu. Prvo smo obišli mesto atentata na kralja Aleksandra I, zatim smo obišli srednjevekovni kvart Panije. Pešice smo stigli do Glavne Katedrale i istu obišli, a zatim smo se od katedrale spustili do velikog platoa na obali, ispred samog ulaza u staru luku, a gde su izgradjena moderna zdanja, koja čine Muzej Evropskih i Mediteranskih civilizacija MUCEM, a u kome postoji više postavki i izložba.

Posle pešačke ture, imali smo slobodno vreme, koje smo iskoristili da ponovo po divnom sunčanom vremenu prošetamo po rivi, i da se okrepimo kafom i sladoledom u kafeu na rivi. Nismo propustili ni pogled sa panoramskog točka, gde se sa visine kao na dlanu vidi čitava stara luka i okolina.

Inače, Marselj je bio na lošem glasu, kao grad imigranata, crnaca i arapa, grad kriminala, grad narkomana, prosjaka, i da je kao grad jako prljav. Medjutim, 2013.godine, Marselj je bio grad kulture, i nakon toga je potpuno umiven i očišćen. Kažu da se u odnosu na onaj raniji grad ne može prepoznati, da je  potpuno sredjen i čist. Da više nije toliko opasan kao ranije, jer je zaveden red, a da više nema ni prosjaka i narkomana.

Na povratku kući, nas je čekalo i jedno prijatno iznenadjenje. Naš vodič, koji je i vlasnik agencije, je odlučio da nas časti kratkim obilaskom Nice, koja nije bila u programu putovanja.

Sa auto puta smo autobusom sišli u Nicu, kod aerodroma, i panormski rivom prošli engleskim šetalište, usput prošli pored čuvenog hotela "Negresco" i na trgu Masena smo dobili 1 sat za razgledanje do polaska za Srbiju. Za tih sat vremena smo na trgu obišli metalnu skulpturu koja predstavlja meridijan, zatim fontanu na samom trgu, prošetali se rivom, sišli do samog mora, gde je u predveče bilo dosta pecaroša, i koliko smo stigli obišli smo deo stare Nice.

Kratak obilazak Nice je bio, tek površno i nedovoljno upoznavanje sa Nicom, ali je bilo kao šlag na torti, čisto za razmišljanje o ponovnom povratku na Azurnu obalu u nekom budućem putovanju...

 

[NatašaJM]

Sve pohvale za vlasnika agencije! Niste nam napisali o kojoj agenciji je reč.

[DraganV]

Evo da dopunim jednom slikom sa naseg boravka u Marseju.

[stalker]

Mrtva tema a šteta

Čudi me da baš nema postova o Provansi obzirom da je prilično popularna destinacija.

Ja namjeravam da krajem juna prošetam tim gradovima-odabrao sam da se smjestim u mjestu Salon de Provence i da odatle kolima idem tamo amo,nekeko mi se dopao njegov položaj jer je blizu svega sto zelim da obidjem.

Dakle kolima tamo da pauzom npr u Padovi(prenocimo odmorimo) i onda 7 nocenja u Provansi i na kraju u povratku opet predah u Palmanovi pa ujutro kući.

Ako ima neko iskustava slicnih predlog neki savjet pisite molim vas

Izmenjeno 5 feb 2023 (stalker)