Ravena gde Dante spava, a mozaici svetlucaju, putopis

[Teogonija]

Ravena gde Dante spava, a mozaici svetlucaju

                                            

Oskar Vajld je dojahao   na konju, udišući prolećni vazduh,  dok su tirkiznim nebom  jurili  oblaci, a  beli put prštao  pod kopitama . Udahnuli smo i mi italijanski prolećni vazduh, stigli smo automobilom iz pravca Riminija putem SS 16.
Ravena me je privlačila odavno, a želju   da uživo vidim vizantijsku zaostavštinu na Apeninskom poluostrvu ispunila sam kao rodjendanski poklon samoj sebi. Za poklon se ogrebao i Izabraniksrcamoga,  nije ni on uljez u celoj priči, srebrna svadba nije datum za podcenjivanje. A za nju trebaju dvoje. Kumove smo ostavili kući, pokazaćemo im slike. Ugurala se i srebrna oko rodjendana, pa smo dva u jedan sve lepo smućkali zajedno. 

 

 

 Kud god kreneš po ovoj Italiji, naletiš na nešto interesantno, a opet propustiš svašta. Za dobro jutro  kratko  se zaustavljamo u Cesenatiku da vidimo kanal koji je isplanirao Leonardo da Vinči po nalogu Cezara Bordžije.  Ideja je bila da se mesto Cesena u kopnu poveže s morem, nešto je krenulo naopako pa nije prokopan kanal celom dužinom.

Cezenatiko je malo turističko mesto sa pomorskom i ribarskom tradicijom.  Duž kanala Leonardesko slikovito su se poredjale   kuće, restoranske bašte, a na mirnoj vodi usidreno je mnogo ribarskih brodova i šarenih jedrenjaka. Šteta što im jedra nisu bia raširena, da oboje malo jutro koje je kilavo osvanulo. U svakom slučaju brodice daju prepoznatljiv pečat mestu , istorijske pripadaju Pomorskom muzeju. Lagana šetnja,  parče pice i naravno dobra kafa, sve  sa pogledom na gustiš katarki... dan je dobro počeo. Molim onoga odozgo da malo razvedri nebo, iako planiramo da provedemo dosta vremena unutra, valjalo bi malo sunca za lepše fotografije. Pomorski muzej u Cezenatiku može da bude zanimljiv , ali nas čeka nesto mnogo privlačnije.

 

 

Magija krunisana tornjevima.Čuvar pepela mrtvih.
Teodorik koji spava nakon umornih osvajanja. Purpurni skuti Justinijana. Ciganske trube, moćne žene. Zlatno more  i zvezdano nebo. Al, idemo lagano. Cenim da za videla može sve da se stigne, iako ima podosta zanimljivosti.

 

 

[Teogonija]

Bazilika Svetog Apolinarija u Classe

Par km pre Ravene  zaustavljamo se u mestu   Classe, nekadašnjoj antičkoj luci. Mora nigde na vidiku, a nekada su brodovi plovili oko zidina grada. Putokazi nepogrešivo navode do masivne gradjevine od cigle sa cilindričnim tornjem, okružene pinijama. Valjkasti tornjevi su izgleda specifičnost ravenskog kraja, vidjaćemo ih kasnije još po gradu.

 

Parking mesta ima dovoljno i ne plaća se. Bazilika je  posvećena Sv. Apolinariju, učeniku apostola Petra, prvom episkopu  grada Ravene.  Naša crkva ga slavi 5.avgusta, propovedao je jevandjelje izmedju ostalog i po  Balkanu.  Znala sam da se plaća ulaznica, 5 eur, ali na prodajnom pultu niko nije obratio pažnju na nas. Možda je taj dan bilo besplatno.  Unutrašnjost bazilike potpuno    iznenadjuje  utiskom     prozračnosti i elegancije, suprotno od utiska koji pruža robusna spoljašnost.

  Jedno otegnuto "Oooooh" nije se iz grla otelo samo meni. Konačno, ovde može da se započne divljenje mozaicima. Jer mozaici su u Raveni ono što je bitno, jedinstveno i obavezno. Već sa ulaza u izduženi  beli prostor, pogled se prikuje na scenu  u dnu, u glavnoj apsidi. Stubovi od grčkog mermera i medaljoni pastelnih boja iznad njih, ne privlače pogled u prvi mah. Samo su dobar okvir koji ističe glavnu scenu.

 Na zelenoj rajskoj  livadi  medju cvećem, ptičicama, drvećem  i kamenjem, stoji svetac u bogato ukrašenoj svešteničkoj halji, ruku podignutih u molitvi ka nebeskoj sferi. Plavi krug omedjen rubinima  svetluca pod sjajem  99  zvezda i velikim zlatnim krstom  u centru. Slova alfa i omega sa  strane, početak i kraj.

Koliko boja, nijansi, detalja, sitnih kockica stakla, zlatnih listića. Ceo prostor se fokusira na ovu scenu, izvedenu u 6. veku.   Sa leve i desne strane svetca pogledom  prati 12 jaganjaca, simbol 12 apostola. Tu iznad su i četiri Jevandjelista, andjeli sede na zlatnim oblacima, gradovi Vitlejem i Jerusalem simbolično su predstavljeni drugom kolonom jaganjaca koji se penju uz brdo ka Carstvu nebeskom...Jedva sam odvojila oči, magnetska snaga lepote. Kažu da zeleno može da pojača viziju. Ne padam u religiozni zanos,  kontempliram o trajnosti i večnosti. Koliko je to, milemijum i po, od kad su staklene kockice utisnute u sveži malter do trenutka kad konačno stojim ovde.

U jednom delu poredjani su kameni sarkofazi sa reljefnim figurama i simbolima. Posle primećujem da i stubovi imaju lepe izrezbarene kapitele. Ništa ne može da  zaseni trag prvog utiska koji su žive boje mozaika utisnule.  Da nema  sačuvane vizantijske umetnosti u apsidi, ovo bi bila crkva kao i mnoge druge.Bar za mene, laika. Pitam se šta li me tek čeka, jer ovo je prva od osam na spisku UNESCO-a u Raveni... i da li će to biti previše utisaka natrpanih u jedan dan.

[Teogonija]

Hese je doživeo Ravenu kao mali i mrtav grad, bogat crkvma i ruševinama. Jeste mali, ali nikako mrtav, ruševina nema. UNESCO je stavio na svoju listu čak   osam gradjevina religiozne arhitekture. One su danas u odličnom stanju, a pet lokaliteta se može  posetiti uz kupovinu kombinovane karte od 9.5 eur. Mala cena za veliko divljenje. Radno vreme je dugo, od 9 do 19 u periodu april-novembar, bez žurbe se može obići u jednom danu. Parkinga ima dosta, našli smo jedan besplatan u Via Renato Serra, blizu istorijskog centra, do njega se jednostavno dolazi iz pravca Classe. 

Prolazimo kroz Portu Sisi, nekada glavnu kapiju grada, sa lučnim  ukrasom od kovanog gvoždja, dela kapije crkve Sv. Vitala.  Dalje nastavljamo nekadašnjim rimskim  putem ka istorijskom jezgru.

U gradu živahna atmosfera, na ulicama su postavljeni štandovi, izgleda da je neki sajam antikviteta u toku, mada ima svakakvih džidžabidža. Stare knjige, posudje, lampe, decije igracke, numizmatika, filatelija, stripovi, manji komadi nameštaja... ono ko kad se raščišćava kuća kod velikog spremanja. Meni bilo zanimljivo, samo da je šareno.. Pod kolonadama i na trgovima ljudi prebiraju, merkaju, cenjkaju se, a bogami i kupuju.

Na Garibaldijevom trgu nalećemo na trubače, iste ko kod nas u Guči, prati ih vesela povorka sa transparentima,  zaustavljaju se na skrovitom trgu oko postavljenih stolova sa hranom i pićem.

Čini mi se da turista nema u  preteranom broju , Ravena zna da bude preplavljena onima sa kruzera. Sreća da nismo naleteli na takve, bili smo poštedjeni gužvi po lokalitetima, a kad je vreva po ulicama od domaćeg življa, to mi nikad ne smeta. Naprotiv.    U turist birou skupljamo brošurice, na mapi nam zaokružuju šta treba videti. Sve je blizu, pešački dostupno. 

 Da se ne bi pogubili u vekovima, medju carstvima, evo malo hronologije.  Ravena je bila prestonica Zapadnog rimskog carstva, 402. god   car Honorije, brat Gala Placidije (o njoj će biti više malo kasnije), sin Teodosija - cara Istočnog rimskog carstva,   preselio je sedište iz Milana. Ravena je bila zgodnija za odbranu  od vandalskih napada jer je bila okružena močvarama, a blizu mora.  Nakon 90 god grad  pada u ruke ostrogotskom kralju Teodoriku, te postaje prestonica Ostrogotskog carstva.  Nakon  pedesetak godina  stiže Velizar, Justinijanov vojskovodja, i tada Ravena podpada pod vlast Vizantije. Izdvojila sam ove tri odrednice iz bogate istorije grada,  jer iz tih perioda su religiozne gradjevine koje ćemo obilaziti.

Bazilika Sant'Apollinare Nuovo

Ulazimo u baziliku istog imena kao  u Classe, ovde  je u nazivu dodato Nuova, da se razlikuju.  Sant'Apollinare Nuovo je nastala u doba vladavine Teodorika, najvećeg ostrogotskog kralja. Krajem petog veka ovo kraljevstvo je zauzimalo Apeninsko poluostrvo, Dalmaciju, deo  Panonije, a Sirmijum i Singidunum su  bili u njegovom sastavu. Eto naše veze sa Ravenom.

 

Teodorik je bio arijanac, ispovednik sekte nazvane po osnivaču Ariju iz Aleksandrije. Ne bi da se zapetljavam u  razlike u učenjima, nisam baš vešta u  teoloskim pitanjima. Šta je Bog, šta Sin i sl. Asocijacija na arijanstvo bio  mi je domaći film "Lavirint",  scene jurcanja po beogradskim lagumima,  dešifrovanje tajnovitih simbola, opasna sveštenica... Velizar, Justinijanov vojskovodja pokorio je Ravenu 539. ova crkva više nije bila arijanska katedrala, a od  9. veka kada su u nju prenete mošti sv. Apolinarija, nosi njegovo ime. 

Red lučnih prozora postavljenih visoko, škrto  propušta zrake sunca, mozaici se promaljaju iz senke.  Postavljeni su celom dužinom bočnih strana, blješte zlatne pločice oko povorki mučenka, proroka, patrijarha i apostola. Žene  s jedne, muškarci sa druge strane, u rukama nose krune mučenistva. Na početku jedne procesije  prikazana je Teodorikova palata sa belim draperijama protkanim zlatom.

Sa druge strane jedrenjaci nadutih jedara plove modrim morem iza visokih zidina utvrdjenog grada Classe.  Eto slikovnog dokaza da je Classe bio na morskoj obali.

Tri proroka kao da su iskočila iz dečije slikovnice u bogatim odeždama. Hitaju  sa poklonima u rukama , dok vitlejemska zvezda sja, a palme šire grane u pozadini. Ima ovde i scena iz Hristovog života, prepoznajem ono čudo s ribama i hlebom.  U gornjem  redu ostaci su iz arijanskog doba gde je Hrist s jedne strane prikazan golobrad, sa druge ostareo s bradom. Ti mozaici su manjih dimenzija, mnogo su visoko, a ona procesija mučenika na donjem nivou odvlaci pažnju. Eto simbolike koja govori nešto o njihovom učenju, ne umem da je rastumačim.  Susret Ostrogota i Vizantije, sačuvan pod istim krovom. Raskošno a dostojanstveno, zadivljujuće. Eksplozija boja koja donosi mir. Doživljavam sve s one estetske, umetničke strane, religijski ne umem. Kakogod, veličanstveni prizori diraju mi dušu. Pompeznih li reči... ma, ne umem bolje.

 Treba se ovde zadržati, polako razgledati pa će se upornom oku razotkriti mnogi  zanimljivi detalji.

[Teogonija]

 

Teodorikova palata

Odmah pored bazilike nalazi se pomalo ruševna gradjevina,  fasada od cigle najbolje  je očuvane ka ulici Via Roma. Ovo je navodno bila Teodorikova palata. U   zvaničnom nazivu u zagradi piše "takozvana". Ima tu mnogo neoumica, ona je tokom vekova korišćena i menjala joj se namena, da li je  prvobitmo bila baš palata, nije dokazano.

Da je iz Teodorikovog vremena, to je  sigurno. Ulaz je besplatan, a spiralnim kamenim stepenicama kroz toranj se dolazi do prostora gde su izloženi mozaici. Ovo su  bili mozaici koji su prekrivali podove, sastavljeni su od klesanih kamenih kockica pretežno u sivim nijansama sa  geometrijskim ukrasima. Na zidovima je izloženo par fragmenata nekih malo bogatijih gde se razaznaju scene iz lova, neki likovi, tu se koristi malo više boja.

Nema mnogo objašnjenja o izloženom, al kad smo već videli Teodorikovu palatu na mozaiku u crkvi, ajd da se pravimo kako smo i ušli u nju. Ne može da škodi.  Mada, iskreno, oni predhodno vidjeni mozaici  brzo su nas razmazili, podigli su nam opasno kriterijume. 

 

Oproštaj sa Danteom

Posle ovoga moramo malo  da uhvatimo prolećnog vazduha   pod nebom koje se ipak zaplavilo, da saberemo utiske. Završavamo u  Zoni tišine, u Danteovom kvartu. Pored franjevačkog manastira grob je onoga ko počiva umoran od bola, čije su usne pevale o Nebu i Paklu.

Na kamenom reljefu zamišljen gleda u knjigu, druga mu je pod rukom. U uglu gori maslinovo  ulje što ga Fientinci šalju svake godine,  uz izgubljenu nadu da   grob sa lovorikama u Firenci više neće biti prazan. Dante je umro ovde u izgnanstvu 1321, a grad mu je ostao veran kroz vekove.  

Mnogo ljudi strpljivo čeka da udje,  zaista poštuju Zonu tišine. Na ovom putovanju posetili smo već San Leo,  pa Gradaru u kojoj se desila ona tužna ljubavna priča Paola i Franceske, uspavani Verucchio gde glavni trg krasi Danteova bista. Sve su to mesta koja je posetio ili su ga inspirisala za   Božansku komediju. Pratio nas je na ovom putovanju, ovde se opraštamo.  Vajld mu poručuje "Ravena čuva tvoj pepeo, spavaj u miru."

A mi trčimo dalje kroz vekove tamo-vamo, u par stotina koraka. 

 

Izmenjeno 14 feb 2016 (Teogonija)

[Teogonija]

 Bazilika San Vitale

 

 

Kroz kapiju ulazimo u neku drugu vremensku zonu, spokojnu,  pod krošnjama pinija, malo u 5. malo u 6. vek. Ona  kombinovana ulaznica važi i ovde. 

Oktagonalna gradjevina od cigle, crkva Sv. Vitalija izmamila mi je najduže "Ooooooooooh". Gde da gledam?  U stubove sa kapitelima izrezbarenim vinovom lozom,  zidove oblozene mermernim pločama sa Roršahovim mrljama, apsidu prekrivenu staklićima...

Dal da krenem  putem iskupljenja, lavirintom od trouglastih delića raznobojnog mermera na podu, vernik nisam al verujem da sam grešna. Ovde smo naišli na najveću gužvu, ne žurimo, šetkamo se, sedamo, opet ustajemo,  krivimo  vratove. Pričica tudjih vodiča može da se ukrade, nekad gužva i nije tako loša stvar. Unutrašnjost je okrugla, nije izdužena kao u prethodnim bazilikama.

Prostrano je, al svi su se nagužvali kod apside, tu je ono najzanimljivije. Trebao bi mi dvogled, htela bi bolje da vidim ono gore visoko. Tamo u krugu stoji belo jagnje božje, podupiru ga 4 andjela na pozadini od zlatnih vitica loze. Pokušavam da rastumačim brojne scene . Ponela sam i štampano sa neta, nisam baš detaljno potkovana biblijskim pričama. Odlično mi poslužilo.

Pogled najviše privlači Justinijan u carskom purpuru sa svitom, vojnici i sveštenici ga okružuju, moć na svim poljima. Teodora u društvu dvorskih dama glave pokrivene niskama bisera prinosi posudu s vinom, na skutima joj izvezena tri mudraca. ..  Lebde u prostoru, u Raveni, u koju nisu nikad živom nogom kročili. Staklići bacaju odsjaj, trepere boje.

 Avram nudi tele trojici  iznenadnih gostiju koji sede ispod drveta za trpezom sa Sarinim hlebovim  ispečenim od srca,   dalje je scena gde Avram samo što nije žrtvovao Isaka,  belo jagnje čeka kod nogu.

Ponad svih Hrist u purpuru sedi na plavoj sferi, pod nogama mu izviru četiri rajske  reke, u ruci drži knjigu Apokalipse sa sedam pečata, u drugoj pruža krunu Sv Vitaliju. 
Svaki delić apside je prekriven raznobojnim kockicama mozaika, obilje detalja, simbolike, likova, životinja.....Treba doći i videti ovo, moram se zaustaviti sa opisima, svega jos tu ima. 

 

Mauzolej Gale Placidije

Idemo u goste kod  Gale. Gala Placidija je zanimljiva ličnost, snažna žena petog veka,  politički vrlo uticajna. Kćerka cara Istočnog rimskog carstva, Teodosija Velikog , sestra cara Zapadnog rimskog carstva Honorija, gotska kraljica, regent maloletnog sina,  žena jos jednog cara u nizu, Konstancija III rodjenog u Naisusu.  Zarobljenica Vizigota, razmenjena za pošiljku žita, u životu se naputovala. Retko svojom voljom. Od Carigrada do Milana, od Rima sa Vizigotima ko zna kud do Barselone, preko Ravene do Konstantinopolja...Doživela i preživela brodolom negde na Jadranu, sagradila mauzolej u Raveni, a umrla u Rimu.

Mauzolej je u dvorištu pored crkve Sv. Vitalija, mala gradjevina u formi krsta, potonula u zemlju. Sarkofazi postoje, nije baš najjasnije da li su Galini ostaci ikada doneti ovde iz Rima. U 16. veku popaljeno je sve što je bilo u sarkofazima, nema ostataka.  Zadržavanje u mauzoleju je ograničeno, čuvar  neće baš štopovati vreme, al sve verovatno  zavisi  i od gužve. Mi smo imali naših desetak minuta da u  tišini otvorenih usta gledamo u kobaltno plavo  nebo posuto zvezdama.

Plava, zelena, crvena, zlatna, sve je prekriveno. Kažu da su ovde najbolje sačuvani u izvornom obliku, u odnosu na sve ostale mozaike po Raveni.  Divno je i sada, a mora da je bilo mistično pod lelujavim plamičcima lampi.

 

U kompilikovane prepletaje loze zapetljale se životinje i zlatna ljudska obličja, vise teški grozdovi, vijugaju grčki meandri, cveta cveće u medaljonima. Ima i religioznih scena, neki svetac u lelujavoj togi, priprema se za mučenistvo na vatri,  al ono zvezdano nebo mi  krade pogled da najduže bude upamćeno.  Tek kada se okrenem ka izlazu uočavam scenu izad vrata. Mladi  Hrist bez brade kao pastir ,  sedi medju  ovcama. Ove scene imaju neku dinamiku, likovi su u pokretu, senke daju utisak trodimenzionalnosti. Drugačije je nego na vizantijskim mozaicima gde su likovi statični, smesteni u neprirodan prostor bez perspektive. 

Za mauzolej vazi kombinovana karta, ali se u odredjenom periodu godine doplacuje 2 eur.

Vreme je da se opet napravi predah na otvorenom, konačno da se malo negde zasedne i posmatra kako život teče sa ljudima od krvi i mesa u 21. veku. Da se vratimo u realnost i povratimo od magija.

Izmenjeno 15 feb 2016 (Teogonija)

[Teogonija]

 

Narodni trg, centralni i najveći, nameće se kao pravo  mesto za pauzu. Srce grada sa  gradskom većnicom, tornjem  sa satom, crkvom  u uglu, dva mermerna stuba sa statuama na vrhu.

Na jednom je nekada bio krilati venecijanski lav, Mlečani su izgradili trg , kasnije je lav skinut a postavljen Sv. Apolinarije. Naokolo izlozi prodavnica, bašte kafea , slikovita i živa tačka grada  za susretanje,  zaustavljanje, a naročito za posmatranje. Odlično je što je zabranjeno  za automobile, nema buke.

Ja naravno nemam mira ni da srknem piće, ni  da odmorim noge. Moram da vidim šta ima iza ćoska, da mi slučajno nešto ne promakne. Otkrivam još jedan mali trg iza  Narodnog,  sa orlom na vrhu stuba, gde su oni  trubači i postavljni stolovi. 

 

Proučavamo mapu sa zaokruženim znamenitostima , ostalo je još par obilazaka. Tajming nam je dobar, stižemo sve, možemo da zadržimo lagani  ritam. 

 

Giardino Rasponi

Na putu ka sledećem odredištu nailazimo na baštu zaboravljenih biljaka Giardino Rasponi. Ulaz besplatan, mala ušuškana površina sa fontanom u sredini, sa zvučnika opuštajuća muzika. Iz bašte se vidi krov i valjkasti toranj katedrale.

Mirišu biljke koje su se u antičko vreme koristile u lečenju i svakodnevnoj kuhinji, a prepoznajem neke koje se koriste i danas.  Izolovano je, mirno, neki sede i čitaju knjige, ovo je izgleda tačka opuštanja, mini aromatična oaza u centru.

 

Pravoslavna (Neonova) krstionica 

Iza zidova vrta, neposredno uz katedralu nalazi se Neonova krstionica, najstarija religiozna gradjevina Ravene iz 5.-og veka. I ovde važi kombinovana ulaznica. Spolja je prilicnio neugledna, mala, a visoka i potonula u zemlju.

Ali i ovde unutrašnjost zapanjuje bogatstvom. Najfascinantniji je  mozaik  na kupoli, smešten u dva koncentrična kruga.  U centralnom medaljonu prikazano je Hristovo krsštenje. Hrist sa bradom stoji do pola  u reci, Jovan Krstitelj ogrnut životinjskom kožom, poliva ga po glavi, iz zlatnih oblaka doletele je bela golubica , sa druge strane alegorijski je u ljudskom obličju prikazana reka Jordan.

Sve ovo okruženo je povorkom apostola u pokretu, sa krunama u ruci kreću se kružnom putanjom na plavoj pozadini.  Mozaika ima i po  zidovima , obloženi su  i lučni prolazi u četiri apside, a  u sredini na podu  je veliki mermerni bazen za krštenje.

 

 

Zgodno je što su u krug poredjane klupe , pa se može i sedećki na tenane uživati u prizoru. Unutrašnjost je svetla, na srednjem nivou su lučni prozori ukrašeni klesanim mermernim pločama.   Ovu krstionicu nazivaju još i Pravoslavna krstionica, kako bi se razlikovala od druge koja je podignuta u vreme arijanstva i Teodorika, pola veka kasnije. 

 

Izmenjeno 15 feb 2016 (Teogonija)

[Teogonija]

Museo Arcivescovile
Za Muzej nadbiskupije Museo Arcivescovile važi kombinovana ulaznica i nalazi se pored Neonove krstionice. Fotografisanje je zabranjeno, vredi obici i ovo, ako ni zbog čega drugog, a ono radi kapelice Sv. Andrije obložene mozaicima koja je takodje uvrštena na  UNESCO-vu listu. Kapelica je mala i uska, kao završetak  nekog hodničića. Ja nisam baš luda za  muzejima ove vrste , ipak osim kapelice preporučila bi da ukoliko  se zateknete u muzeju  obratite pažnju na  stolicu odnosno presto.  Napravljen je od izrezbarene slonovače, potiče iz  iz 6. veka, a pripadala  je  ravenskom arhiepiskopu Maksimijanu. Vrlo vešto i bogato ukrašen primerak, postoje pretpostavke da je to poklon Justinijana. Meni se izuzetno dopao tron, eto pamtim ga i dalje, iskreno sve ostalo iz muzeja sam pozaboravljala. 

Arijanska krstionica

Poslednje mesto na listi (i UNESCOvoj i našoj)   gde ćemo razgledazi mozaike je  Arijanska krstionica. Ulaz je besplatan, sačuvano je manje mozaika.  Krstionica je skromnijih  dimenzija od Neonove, čini mi se da je i više potonula u zemlju, ulazi se nekoliko stepenika ispod sadašnjeg nivoa trga.

Ovde su zidovi goli, nema bazena za krštenje.  Kompozicija na svodu je vrlo  slična kao kod Neona, ali postoje ipak neke razlike u predstavljanju likova. Da li je to namerno ili slučajno, da li se radi o nekoj razlici u teološkom tumačenju i učenju, ne znam. Primetila sam da je (opet u centralnom medaljonu) Hrist  bez brade, možda kao mladić, a možda da se prikaže u podredjenom položaju u odnosu na Oca. Ima tu sigurno opet nekog meni nedokučivog značenja. Jovan Krstitelj je i ovde umotan u kožu neke zverke, ali bez oreola oko glave. Ovde mi se više nego u Neonovoj krstionici dopala reka Jordan u obliku bradatog  sedog čoveka, sa crvenim račjim klještima na glavi i krčagom iz kog se izliva reka .

Slična procesija apostola kruži oko scene krštenja, s tim što se susreću kod trona na kom se nalazi   purpurni smotuljak, verovatno Hristova toga i veliki krst optočen safirima.Pozadina nema plavičastu nijansu kao kod Neona, sve je u zlatu.

 Krstionica se nalazi na skrovitom trgu, pored neke crkve, koja mi iskreno nije posle svega bila zanimljiva. Ovim se završava naše otkrivanje mozaika iz tri različita perioda, tri različita carstva. Sve mi se mnogo dopalo, zadovoljna sam što sam konačno ispunila davnašnju želju. I to bez strke i trke, lagano, opušteno. 

Opraštamo se sa Ravenom prolazeći još jednom preko njenih trgova, pored Garibaldija,  Pokrajinske palate...

 

 

Nevidjeni Tedorikov mauzolej

Prenoćište smo rezervisali u naselju Porto Corsini, na moru, desetak km dalje od Ravene. Teodorikov mauzolej nam je bio usput, ali smo zakasnili pa smo izvisili ispred zaključane kapije. I to za malo, al nisam bila besna na sebe što sam previdela radno vreme, stići i ovde značilo bi zbrzati nešto od prethodno vidjenog... Mada, možda smo  mogli da preskočimo onaj muzej. Lokalitet je pored puta, van centra Ravene, postoji besplatan parking, a  poseta mauzoleju se plaća, 4 eura.  Ne važi kombinovana karta koju smo imali. Nalazi se na velikoj zelenoj povrsini, oko mauzoleja je ogradjeno i pogled zaklanja visoka živica, tako da nisam uspela lepo da ga vidim  ni spolja, nemam fotografiju. Gradjen je od kamena vadjenog negde oko Vrsara u Istri i poklopljen je kamenim “poklopcem” debelim 1 m, teškim 300 tona. Sve to ima 10 m prečnika,    žao mi  sto to nisam videla,  sto nisam ušla u grobnicu jednog Varvarina. Bila je to osma gradjevina na listi UNESCO-a. 

Ostavili smo stvari u apartmanu, a pošto je preostalo još malo vremena do zalaska sunca (vreme je za večeru) odlučili smo da odemo do Marine di Ravenne u Tratoriju Cubana kod Irme i Pina (cerka mi rekla da se ne vracamo kuci ako ovde ne budemo klopali!). E sad, Porto Corsini i Marina di Ravenna su jedno do drugog, ali podeljeni nekim dugačkim kanalom i kad smo videli da moramo skoro da se vraćamo u Ravennu pa okolo naokolo da napravimo 40 km u oba pravca, mrzelo nas. Sreća pa pitasmo neke komsije.

Ljudi nas lepo uputiše na trajekt (koji ide čini mi se non-stop) i tako mi za par min i par evrića dodjosmo do ovog letovališta i Cubane koju toplo preporučujem svima koji se nadju u Marina di Raveni. 

Nadam se da će ovaj vodič dobro doći nekim budućim posetiocima koji imaju želju da se uživo dive svetlucanju mozaika. Srećan put! 
 

[DraganV]

Bravo i hvala na divnom putopisu.

Delim tvoje misljenje. To su najlepsi mozaici koje sam video u svom zivotu.

[Teogonija]

Kada sam pisala o Muzeju nadbiskupije, spomenula sam tron Maksimijana. Da to ne ostane samo jedno ime,  a i da se drugim ocima gleda njegova stolica od slonovace, evo par reci ko je on bio. 

                          

Rodio se negde oko Rovinja, a bio je djakon u Puli. U toku zivota odlazi i na vizantijski dvor u Konstantinopolj, kojim je tada  upravljao Justinijan, pa se tamo radja medjusobno poverenje i postovanje. Kada jeVizantija u 6. veku preuzela Ravenu, Justinijan postavlja Maksimijana za episkopa. U pocetku nije bio prihvacen od tamosnje hriscanske zajednice, posto su oni zeleli nekog drugog za to mesto na vrhu crkve. U toku stolovanja on je dao znacajan doprinosi u verskom i u kulturnom pogledu, ucestvovao je u izgradnji bazilika San Apollinare in Casse i San Vitale. U Bazilici San Vitale na Justinijanovom mozaiku vidimo  ga kako stoji sa careve desne strane medju svestenicima, u ruci drzi zlatni krst, a iznad glave je njegovo ime Maximianvs.

[baki70]

Kao i uvek, sjajan tekst i sjajne fotografije.

Dragan je u pravu, to jesu jedni od najlepših mozaika, barem kada su u pitanju vizantijski. Meni lično veoma su interesantni i mozaici iz palate u Istanbulu. Oni su datovani u isto vreme kao i ovi ravenski, mada mi se čini da su nešto stariji i pre bih rekao da su neki prelaz između rimskih i vizantijskih. Što se tiče rimskih mozaika najčuveniji su severnoafrički (znam da je Dragan i njih gledao uživo). Jedni od najboljih poznovizantijskih mozaika nalaze se u crkvi Hora u Stambolu. Čini mi se da njih Dragan nije video, ali ići će on opet u Istanbul .

Teogonija, još jednom sve pohvale za ovaj putopis.

[DraganV]

Da, potpuno si upravu osim za Horu. Islo se, obilazilo se ali za mene i dalje Ravena No.1

[baki70]

Aha, znači ipak ste stigli i do Hore.

pozdrav

[Teogonija]

@baki70 @DraganV

Hvala puno. Posteno me namucilo ovo opisivanje, morala dam da nadjem neku meru da ne preteram  , a da opet skrenem paznju na neke detalje. Dosta teksta sam obrisala da ne preterujem i  ne ugusim narod. Fotografisano je sve iz ruke bez stativa, bez blica, nisam bila zadovoljna al nije ni ispalo tako lose na kraju ovako medju tekstom. 

Videla sam i ja one mozaike u Aja Sofiji, u muzeju Bardo su mi isto bili fascinantni oni iz rimskog  doba, ali ovi su nesto posebno, ne samo zbog raskosi vec i zbog toga sto su na mestu gde su prvobitno i bili (sto nije slucaj sa onima u Tunisu).Ostala mi Hora. Ispravicemo i to  nekada

Izmenjeno 17 feb 2016 (Teogonija)

[baki70]

Samo da budem precizniji. Ne mislim na mozaike u Aja sofiji, već nekadašnje carske palate, sada Muzej mozaika. Evo linka https://en.wikipedia.org/wiki/Great_Palace_Mosaic_Museum

pozzz

[ljerka]

@Teogonija

Iskrene čestitke za ovaj putopis koji sam  pročitala sa velikim uživanjem, jer sam veliki ljubitelj mozaika i nikad ne propuštam da ih vidim ako mi se pruži prilika. 

Bila sam kao opčinjena kad sam ih videla u Raveni, prvo u mauzoleju Galicije, pa onda u San VItale i dalje. I dalje su mi živa sećanja na tu lepotu.Nisam mogla da izadjem koliko sam uživala u pogledu na divnu umetnost i majstorstvo koje si tako dobro opisala. Za mene su još uvek najlepši, a  i Horini su izuzetni.

Čekam da se  situacija smiri i jednog dana obidjem i Gaziantep u Turskoj, pa ću se onda konačno izjasniti koji su najlepši 

@baki70  Ja sam već tri puta obišla carske mozaike u Istanbulu, iako mali muzej, odličan je, dopada mi se  jako, a lepo je dokumentovana i njihova restauracija.