Hallstatt za 24h - putopis

[Marko_]

Obećao sam na jednoj temi da ću otvoriti Hallstatt temu (maalo kasnim), sa nekim da kažem mini putopisom i fotografijama, jer i pre mog odlaska u Halštat nije bilo maltene ni jedne informacije na forumu o istom, te evo u noćnoj smeni da kolko tolko sklepam nešto brzinski.

Ovo se sve dešava pre četiri godine, jun mesec. Imali smo višak slobodnih dana te smo ih iskoristili za neki road trip, po jedno noćenje u Halštatu, Salcburgu i Beču.

Tražeći smeštaj na bukingu, videli smo da je smeštaj u samom Halštatu papreno skup, te smo bukirali Hotel Seerose u gradiću Obertaun, preko puta Halštata. Udaljenost od Halštata je 4-5km putem oko jezera i to je ustvari jedina opcija doći do njega. Vlasnik hotela je bračni par iz Engleske, jako prijatni ljudi. Hotel lep, čist, nema nijedne zamerke. Kada smo stigli u hotel na check in, oko 17h, nije bilo nikoga sem ceduljice na kojoj je bio broj telefona i poruka sa izvinjenjem da je trenutno odsutan, pozvali smo i vlasnik je došao u roku od 5 minuta. Preporučio nam je jedan jako lep restoran u blizini, Koppenrast. Celo mesto, a kasnije smo primetili i sam Halštat, su taj dan bili baš pusti, dal zbog kiše dal što je bio ponedeljak, uglavnom prvi utisak i nije bio baš sjajan, u smislu niđe nikoga. Reče vlasnik da su austrijanci imali neki državni praznik koji su spojili sa vikendom i da je sve bilo prepuno pre našeg dolaska, a da su se već maltene svi vratili na radne zadatke.

Pogled iz hotelske sobe.

Elem, taj prvobitni utisak pustare nas nije demoralisao, te smo se uputili u već pomenutu gostionicu Koppenrast, koja se nalazi tik pored reke. Ulazimo, naravno opet pustara, jedini gosti smo mi, da bi posle jedno 15ak min počeli polako da pristižu neki muzičari šta li su, u sve narodnoj nošnji, pa i drugi gosti i restoran se fino napuni. Hrana je bila odlična te smo punih stomaka lagano krenuli ka samom Halštatu. 

Pusti parking u kasnim popodnevnim satima koji se inače preko dana naplaćuje. U pozadini je statua rudara iz rudnika soli.

Pomenuta statua.

 

Malo slika iz samog Halštata:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Letnja skakaonica.

 

 

Glavni trg.

 

 

 

 

[Marko_]

Posle kraćeg lutanja po Halštatu, vraćamo se u kola i pravac na neko brdo, više se ni ja ne sećam kako smo završili tamo. To je neko brdo, ne znam ni ja, odmah iznad Halštata, odakle se pruža lep pogled direktno na grad. Postoji i veći vidikovac kada se dođe skroz do rudnika soli, ali to ću da stavim u drugi dan. Za sada prvo slike sa tog manjeg brda.

 

 

Ovo noge nam nisu bile baš najjasnije.

 

 

 

 

 

To je to od prvog dana. Daklem u samom Halštatu je bilo jako malo ljudi, tek u ponekom kafiću je bilo par ljudi koji su pratili evropsko prvenstvo u fudbalu. No stvarno je bilo bedno vreme, neka podmukla kiša te pada te stane i tako u krug. 

Mi se uputismo nazad u hotel, mada smo pre toga procunjali da vidimo šta ima tu oko hotela. Uglavnom tišina svuda, sem u jednom hotelu pored, gde se čula gungula, muzika, ali već smo bili izmoreni i rešili smo da je vreme za ozbiljnu dremku do jutra.

Izmenjeno 30 nov 2015 (Marko_)

[Marko_]

Dan drugi.

Sa jutrom je i granulo sunce, nigde oblaka, vrućina, totalna suprotnost od prethodnog dana. 

Sala za doručak sa velikim prozorima, baš baš lep užitak doručkovati u takvom ambijentu. Sunce, planina, zelenilo, svež vazduh, a pogotovo sreća na licu da nema kiše i u nadi da je neće ni biti. Čak je i sam restoran bio pun, a ja sam imao osećaj da smo mi jedini gosti u hotelu. Jak, kvalitetan doručak, odjava iz hotela i pun gas opet u Halštat da iskoristimo sunce i lep dan i na tenane vidimo sve ono isto i još više, a što smo zbog kiše propustili prvog dana.

Dolazimo na isti parking, nigde mesta. Idi napred u tunel pa tu unutra ima kao parking, nigde mesta. Posle tunela malo dole, nigde mesta. Halštat to jutro vrvi od turista, a dan ranije delovalo da nema više od 20 ljudi. Vrtimo se tamo amo i nalazimo peti neki parking odmah kod žičare, koji se plaća kao i svi parkinzi u Halštatu, ali ovde ima mesta. I počinjemo da lutamo opet po samom gradu. Vreme se smenjivalo, te sunce, te oblaci i tako u krug.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Izmenjeno 30 nov 2015 (Marko_)

[Marko_]

Lutajući uličicama, kolega primećuje putokaz za rudnik soli, kozijom stazom. Oćemo-nećemo, ma ajmo. I tu počinje lagani uspon ka rudniku soli. Dobro je što na svakoj krivini ima klupica da može da se sedne i ljudski da se predahne.

 

 

 

 

 

 

 

Opet se susrećemo sa crvenim nogama.

 

 

 

 

 

 

 

[Marko_]

Dok smo se penjali ka rudniku soli, sunce je toliko upeklo da sam morao skinuo duks i ostao u majici. A kada smo došli na sam vrh, počelo da lije ko iz kabla. Nazad duks plus jakna. Tu ima lep kafić/restoran sa još lepšim vidikovcem. Udrismo po jednog pivkana da dođemo k sebi i krećemo ka rudniku soli. Ulaz 18 evrića, kaže kolega ajmo ma nećemo ajmo nazad. E reko nećeš majci, kad si me terao da se pentram pjehe sada ima da platimo makar crkli. Tek smo tu videli da je imao i poseban paket, žičara + karta EUR22, a sama žičara je mislim bila između 8-12eur, nisam siguran. No nema veze, doživljaj je pjehe se pentrati.

Ovo je još dok se ide na gore kozjom stazom:

 

 

 

E sad o samom rudniku. 18eur košta karta i ulazi se u grupama sa vodičem. Ima tačno vreme ulaska, tako da nema ono kupiš kartu pa svi navale. Znači ima određeno maksimalan broj ljudi po grupi. Dobije se rudarska uniforma koja se obuče preko garderobe da se ne bi isprljali. Sve vreme vodič priča o istoriji rudnika i samog grada. Ima i spust na dva "tobogana" od kojih vas na drugom slikaju tokom spusta i tu sliku kasnije možete da kupite. Takođe ima jedan deo vas voze vozićem unutar samog rudnika. Vredi videti svakako.

Slike iz rudnika.

 

 

 

 

 

 

Malo atrakcije i za turiste, lutka rudara koja priča o rudniku, pomera se itd.

 

 

 

 

Po završetku ture, malo još slika sa vrha brda i nazad kozjom stazom do dole i pun gas za Salcburg. I to bi bilo to od Halštata. Dopuniću verovatno sa još malo teksta, sada jedva čekam da se završi smena i da begam da se ušuškam do popodne 

 

 

 

 

[Amorfna]

I tako pola godine kasnije, evo mene nazad

 

Marko, divne fotke!! Hvala ti mnogo na temi:)

Zapravo mi deluje jos privlacnije tako pust...nadam se da cu imati srece jednog dana, kad konacno odem:D

[Tirkizna]

Divno! Razmisljam o ovom lepom mestu, u kombinaciji sa jos nekim, mozda Salcburgom, mada smo bili tamo, doduse na jedan dan.