"Коекуде, Србијом" - Баџино округло па на ћоше

[ackol]

Do skoro sam gledao na toranj svaki put kada izlazim iz kuće, kako otvorim vrata pogled puca na Avalu. Idem često gore.

 

 

 

[Teogonija]

Moje dete bilo malo pre bombardovanja, svaki put kad smo isli Avalskim putem radosno pljeskalo rucicama i vikalo "Tonjanj, tonjanj", mnogo joj se nesto dopadao. A kad smo posle bombardovanja prosli tim putem ubila se od plakanja sto nema tonjnja. A ja opet kad sam bila mala tetka me redovno vodila gore, pa kad sam jednom zaglavila glavu izmedju onih sipki od ograde gore na terasi cupali da me izvuku ko repu u onoj prici za decu. Ja ih psovala najstrasnije "Jb vam, ocete usi da mi iscupate!" Jos se secam kako me bolelo.

Eto, tako je ta Avala, tj. toranj obavezan deo porodicnih prica iz generacije u generaciju. 

 

 

[Баџа]

Ај да вас мало провозам камионом.

Имао сам срећу пре скоро две године да ме другар вози од Београда до Врховина, села иза Уба према Лајковцу... где се вади камен, а тада се терао за ову мегало-петљу код новог моста на Ади.

Иначе, модерни камиони су врхунац луксуза и имају све што имају и аутомобили, а често и много више. Камиони иду са лакоћом 90 кмч, колико им је дозвољено у Србији, а имају и лимитер за брзину. Овај није баш нов, али је и даље снажан (420 КС) и удобан (више него иједан аутомобил), а са лакоћом вуче... видећете после и колико и куда.

Има неколико делова, па да почнемо од почетка. До тамо смо ишли празни. Снимак је понегде мало убрзан, али не превише.
 

 

[Баџа]

Сад тек чујем да сам употребио и овде исту песму... али нека, лепа је.

Иначе сам тим друмом као момак прешао око 70.000 км, јер сам радио годинама у Обреновцу. Вала, смучио ми се и друм и Обреновац, али се увек радујем вожњи, а поготово камионом.

Возимо се кроз несрећни Обреновац, пола године пре поплаве...
 

Камиони, јелте, не смеју кроз град, а и шта ћемо тамо? Идемо ка Убу.

[Баџа]

Напустивши Обреновац, технички се мичемо из Посавине и идемо кроз плодну тамнавску равницу, а то је већ Колубарски округ.

Сва ова села успут су много претрпела током поплава, али ајде да не бедачим вожњу. Питомо је, равно, баште, ливаде, њиве... а друм је одличан!

Идемо, пали музику, мајсторе!

Кафана коју сам обележио и посетио тада је за сваку препоруку. Чим ту једу камионџије, немам шта ја да сумЉам.

Повремени, наизглед чудни коментари, су последица једне камионске симулације коју играм са неким људима на другом месту. Извините.

[Баџа]

Уб је симпатична варош са лепим историјским споменицима, али се ми, поштовани гледаоци, нећемо задржавати. Ми настављамо даље!

Од Уба (око 100м н.в.) се пењемо на брдо и идемо према Ваљеву, тачније према селу Непричава, али скрећемо десно у селу Врховине и пењемо се на 350м н.в., где је каменолом. Само село је мир Божји. Ја бих ту могао комотно да живим, само мало даље од пута, због камиона.

Филм је мало дужи, али се исплати гледати га, најпре због природе. А и мало због приказане моћи камиона.
 

 

[Баџа]

Кад смо већ стигли, поштовани гледаоци... ред је и да се мало окрепимо, тј. немамо времена за то, морамо да напунимо приколицу. Немамо ми спонзоре да нам плаћају трошкове, треба зарадити плату. Ајмо на утовар.

Ко ово није никада гледао, имаће прилику да види сву вештину шофера ових грдосија. Ја јесам и одушевљен сам.

Звук сипања камена у "каду" се апсолутно не може снимити. То је звоњава од које буче уши! Овде пунимо део терета, јер возимо две врсте гранулације камена. Отприлике, овде смо утоварили десетак тона једне врсте. Идемо онда на вагу, да се то и утефтери где треба.
 

 

[Баџа]

Низбрдо се и г котрља, рећи ћете? НедаоБог да се скотрљамо до доле, чак иовако напола напуњени... изгинућемо као пацови! Стога, лаганица, уз моторну кочницу, да се не прегреју дискови на камиону и приколици. И уз пригодну музику, јелте...
 

 

[Lila-P]

Evo mašem ti sa ove obilaznice oko Obrenovca. 

Rekla bih da je ovo malo više od pola godine pre poplave. Petrovdan il Krstovdan, vide se vašarske šatre.

Sviđa mi se tema.

[Баџа]

Пошто смо се опет измерили, идемо да утоваримо ресто камена. Е, сад ту долази до изражаја осећај возача да наводи мајстора са утоваривачем где да правилно наспе терет, да се не преврнемо негде после успут ка Београду. О прашини и буци да и не говорим.

А на крају, навлачи се цирада, да прашинчина не лети наоколо по путу и прља скупоцене лимузине размажених Срба. Шалим се, то је законска обавеза и добра пракса. Наши закони су у том сектору саобраћаја готово савршени (ЕУробски), а ко не поштује прописе и евентуално претовари камион или начини неки други прекршај, казне су драконске.
 

 

[Баџа]

Ајдемо натраг за Београд, али филмом само до Уба. И са звуком из кабине, да се осети моћ машине. Коментари које сам написао су довољни, надам се.
 

 

[Баџа]

И, да завршимо ову нашу "патролу" оним што логично и следи - истоваром. И то је вештина која се учи, није просто киповање где ти мислиш да треба.

Ми сада овде напуштамо Сашу (шофера), а он мора још барем једном на овај исти пут данас касније, а често и три-четири пута за један дан. Тако је тада морало, градио се Београд (преко воде).
 

Хвала на пажњи и надам се да вам је ово било иоле занимљиво, као мени тада (па и сада, када опет гледам).

Свако добро!

[Баџа]

Evo mašem ti sa ove obilaznice oko Obrenovca. 

Rekla bih da je ovo malo više od pola godine pre poplave. Petrovdan il Krstovdan, vide se vašarske šatre.

Sviđa mi se tema.

Тачно у дан - 26.9.2013.

Хвала! Maшем и ја теби!

[Баџа]

Кад сам већ у овом друмско-визуелном моду... пре неколико година, неки странци су ми тражили да им некако објасним и покажем шта их све чека на путу кроз Србију (до Београда), јер имају намеру да дођу и проведу се некако.

Пошто сам ја "и јешан и пишан", тј. способан сам и у аудио и у видео смислу, али ми је енглески акценат катастрофалан (шкотско-скотски), решио сам да им начиним пар "наглувих" видеа, па кад крену из ЕУробије наовамо, да то погледају и смисле се шта и како. И да ми јаве.

Пошто сам већ тада остао без поузадних кола... користио сам фотографије, исечке из једне игре и музику... као универзални језик.

Ево га први филм, од кад пређу Хоргош, уђу у Србију и крену до Новог Сада.

Ћирилицу сам додао за наше локалне потребе и мени на ползу.

 

[Баџа]

Пошто је ово необично добро прошло код њих, тражили су ми још, па сам наставио од Новог Сада до Београда, у истом стилу:
 

... и да знате, дошли су овде и много им је било лепо.

Бајага је најмање заслужан за то, али је ипак одрадио посао, у првој инстанци. Стога, мора да се помене.