ljerka

Istanbul,sećanja

70 poruka u ovoj temi

@ljerka, već si nas navikla na odlične putopise sa divnim fotografijama i pričama!

Imam osećaj da ću nešto pokvariti ako odem tamo i sve to vidim! Mi smo davno, davno tamo bili, ali nismo videli ni deseti deo ovog o čemu si pisala.

Sve u svemu tvoja priča je izvanredna! Bravo!

1

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Još jednom sve pohvale ljerka, prosto se oseti koliko uživaš u Istanbulu. 

A ja bih se nadovezao iako znam da ćeš ti već pisati o ovome kada kreneš dalje da opisuješ hranu i preporučio još nešto za prezalogajiti, ne baš za poneti ali lako i brzo. To su turske čorbice (čorbasi se kaže izvorno), nešto što turci konzumiraju u ogromnim količinama a ni turisti nisu imuni na njih.

Još nisam bio u Istanbulu a da nisam bar jednom svratio na toplu čorbicu u jedan od dvadesetak malih restorančića u ulici Gedik Paša, odmah pored tramvajske stanice Beyazit. Taj prvi deo ulice od Ordu ulice na niže je bez saobraćaja i načičkan je uglavnom ugostiteljskim radnjama (restorančići, poslastičarnice, čajdžinice). Imao sam i omiljeni restoran, više mu se imena ne sećam, ali se vlasnik preselio na onaj svet pa je lokal promenio delatnost. Uživao sam u jutarnjem ritualu vlasnika restorana. Bio je to stari debeli turčin, naravno brkat i uvek doteran, čikica od oko 70 godina. Dolazio bi oko 7 u restoran i glavni kuvar koji mu je neki rođak je od svake čorbice donosio na velikom poslužavniku po činijicu. U svakoj činiji je bilo od svake čorbe za par kašika, ne više. Koliko činija toliko kašika na poslužavniku i onda sledi degustacija i odobrenje da se krene sa služenjem ili eventualno nešto dopravi. Desetak stolova sa 4 ili 6 stolica, crveno-beli karirani stolnjaci, na svakom stolu obavezno so, biber i ogromne količine tucane paprike. Hleb su donosili uz čorbicu, nisu ga naplaćivali i služili su ga u neograničenim količinama. Meni je omiljena bila jagnjeća, mada sam probao i merčimek, juneću, paradajz i još neke oko kojih se nismo sporazumeli od ćega su. Za kraj sledio je nezaobilazni turski čaj i srdačan zagrljaj za rastanak sa gazdom.

Možda ta čorba nije  bila ništa posebno, ali užitak je bio neprocenjiv.

Izmenjeno (legija037)
4

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Pohvale i od mene za ovu gastronomsku priču.:aplauz: Kao i uvek odlično i zanimljivo napisano i kao i uvek propraćeno sjajnim fotografijama. Inače, isprobao i to po više puta sve navedeno i mogu da potvrdim da je sve napisano kako treba. Ako bih rangirao svo ovo iće i piće, onda kokoreč iznad svega.

PS. krajnje je vreme da se bacite i na druge krajeve dzumhurijeta, pošto svaki kraj ima neke svoje lokalne specijalitete. Na primer crnomorski kujmuk, pa jedrenski dzigerdzi, pa bademezmezi, itd. :)

Kakav li nas tek čeka gastronomski putopis po vašem povratku iz Kine. S obzirom na njihov street food tu ćeš tek imati inspiracije. A tek fotke, već vidim Dragana kako se sladi onim škorpionom nataknutom na štapiću. :D

1

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

@dujaspasa,  Vreme  je da obnovis posetu, i dopunis moje price :cvetak:

@legija037 Divna secanja, hvala ti.Inace, bila u sokacetu Gedir pasa nekoliko puta na  "pace" corbici. Za gurmane, naravno. Inace, istu sam trazila i na drugim mestima, ali nema je, svi upucuju u taj deo grada gde je izgleda njena  tradicija.

 @baki70 Kad ti kazes da je sve tako, onda bolji gurmanski komentar i ne treba:yesss:, Naravno, bice jos prica, a za Kinu se posebno spremam:rolleyes:

Hvala svima koji prate ove price :srce:

1

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Nije corbica zaboravljena , cini mi se da je postala rutina ...odmah po dlasku se prvo okrepimo corbicom. Ja cu sada prvo sa Atataurka na corbu...jer bice vreme kasnijeg rucka , pa se nastavlja prema hotelu na chek in.

Moja preporuka za ,,pregrizi nesto s nogu,, je su burek ili vodeni burek. Prvi put kad sam ga probala zacudila sam se kako su kore mekane .I da jako podsecaju na kore za  lazanje. I nisam mnogo pogresila. Proverila sam na netu I saznala da se kore prave kao kore za rezance ili za lazanje I da se kratko obare  vreloj vodi ( zato I naziv vodeni brek) . Na sekund ohlade  hladnoj vodi I slazu u tepsiju. I sa nekoliko kasika ulja preliju. Negde na pola redjanja se poprska prstohvat sitno seckanog persuna I nastavi slaganje kora ( koliko se vec ima). Ovaj burek se pece na plotni na nekoj temperatri da porumeni odozdo ali da nepregori. I kad  ,,iskusna ,, kuvarica proceni ( podizati burek vijuskom I gvirnuti da li je lepo odozdo rumeno) da je odozdo peceno , burek se okrece da se pece sada sa gornje strane. A okrece se tako sto se donja tepsija sa burekom poklopi sa drugom tepsijom I ,,samo se izvrne  I nastavi da se pece druga strana u toj drugoj tepsiji . :-)

Ja nisam imala dve tepsije iste velicine da bi mogla da poklopim I prevrnem . Pa sam slagala kore za burek  u jednoj posudi pa sam je , kad se donja strana ispekla , preklopila sa drugom ( moze I dva veca tiganja ako su dovoljno duboka) odn.tiganjem I dovrsila pecenje. Ispalo je sper . Samo mi je jos trebao ajran za potpuni ugodjaj.

P.S: Dok citam Ljerkino pripovedanje cini mi se da cujem njen glas u fazon  naratorskog glasa Davida Atenboroua  u onim dokumentarnim emisijama o prirodi :-)

2

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Ljerka, kao da si opisala mene <3 Zaljubljena u Istanbul a jos nikad bila nisam.

Nadam se svim srcem da ce se smiriti situacija u Turskoj kako bih i ja švoje snove pretvorila u stvarnost. Svim srcem zelim <3 i zavidim ti toliko <3

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima
 

Ljubav na prvi pogled, svojstvena ljudima, iznedri ponekad  i drugu dimenziju u kojoj sa druge strane ne stoji živo biće. Ljubav ponikla između putnika, koji je odavno prerastao običnog turistu, i grada koji ga je osvojio naprečac  ostadoše u čvrstom zagrljaju, sa nekim dubokim osećajem vezanosti, odjednom spojeni kao u braku koji se sklapa iz iskrene ljubavi i nadom da će trajati od kraja života. Što je još neverovatnije, neka posebna naklonost, skoro intuitivna razvila se pre našeg prvog susreta.Razne fotografije, tuđi utisci, prepoznatljivo nasleđe i bogata  istorija  budili su predosećanje da bi konačno mogla pronaći nešto što bih mogla zvati mojim gradom... Sada, posle nekoliko susreta, mogu samo da potvrdim, da mi  spasa nema. Neizmerno zaljubljena, čeznem zbog razdvojenosti, ponekad i patim što se ne viđamo  češće, razmišljam šta me je snašlo, dok se ponovo ne vidimo.

Da, po mojim kriterijumima, Istanbul ima  sve što meni treba.

Kako da objasnim, odakle da počnem, a još manje znam kako da završim ovaj izliv bezrezervne naklonosti. Ustvari, i ne želim da završim, jer kraja  i nema.

 

Šta reči o Bosforu, koje reči upotrebiti da se dočara lepota kojim se ovaj grad zaista može ponositi koji deli ali  i spaja dva kontinenta. Frekventan morski put, naizgled na prvi pogled umiljat, krije i  potencijalne opasnosti kojima je izložena njegova obala. Pod njegovom  površinom uporno  se bore  za prevlast morske struje koja svaka vuče na svoju stranu, dok se na obalama ljuljuškaju  marine, kafići, bogate vile, ali i stara, drvena zdanja koja pamte slavna vremena.

Toliko toga još tinja u meni, viđenih slika koje traže da se ponove ožive, ali i još dublje dožive, dok neke, buduće  i nove, strpljivo čekaju  iskrenog zaljubljenika u ovaj grad.

 

Oh ljerka, ovako, bas isto ovako, ja se osecam kada je rec o jednom drugom gradu (Pragi)

Divno je i veoma emotivnmo kada otkrijes da jos neko moze tako da dozivi neki grad, da se zaljubi, da mu nedostaje, da ga sanja, da je u njemu pronasao sve sto mu je potrebno, da mu se vraca nekoliko puta i da ne kaze E sad je dosta :-).!

Istanbul sam posetila jako davno, kisa je padal svakog dana, samo smo jurcali, drustvo nije bilo odgovarajuce, ali htela sam da idem jer tih godina, sem na more u Gr, nigde nisma putovala van zemlje.

Polozaj mu je najlepsi moguci!

Na mene je najveci i najlepsi utisak ostavio Bosfor.

O ostalim utiscima ne bih pisala jer rekoh da nista sto se organizacije nije bilo po mom ukusu, pisacu kada odem sa dragim, bez ikakve agencije, u prolece ili ranu jesen, kada ne budem stalno morala da gledam na sat :-) Ima tu nekih stvari kod ljudi koje mi smetaju, ali zarad takvog grada, progutacu! :)

 

 

1

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima
 

 

Sto se tice pasa u islamu oni i nemaju bas dobar status. Naime smatraju se za neciste zivotinje pa se ne drze u kucama kao ljubimci, bar to nije uobicajeno kod onih koji ispovedaju veru. Kazu da andjeo (melek) nece da udje u kucu koja ima psa. Za vernike je drzanje psa kao ljubimca bespotrebno, a opravdano je  imati ga samo ako sluzi nekoj korisnoj (po njima) svrsi.

Ovo je odvratno!:angry::sad:

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima
 

 

 

Ovo sam videla na fejsu i baš sam se obradovala, a kod nas to nikad nece zaživeti :angry:

Za mace mi je naravno drago, mada sam ja najpre ljubitelj pasa.

Baš sam se oprijatno iznenadila ovakvim postom, niko nije toliko pisao o životinjama :srce: Ja ih spominjem obično na morskim temama i radujem se svakom mestu koje ih ima :)

 

 

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Napravi nalog ili se prijavi sa postojećim kako bi komentarisao/la

Potrebno je da budeš član naše zajednice kako bi ostavio/la komentar


  • Posetili nedavno   0 članova

    Niko od registrovanih članova ne gleda ovu stranicu.

  • Naša statistika

    25996
    Ukupno tema
    867364
    Ukupno poruka