Gastronomija kao deo ili detalj putovanja

[elladitsa]

Pozdrav svima,

 

skoro sam otkrila i ovaj odeljak i mislim da može biti vrlo interesantan svima onima koji žele da razmenjuju iskustva dalje od - kako ste spavali u tom i tom smeštaju (no hard feelings onima kojima smeta ova opaska).

 

Tako da mislim da je lepo početi još neke teme i doprineti raznovrsnosti samog foruma.

Svi mi koji volimo da putujemo znamo da je istraživanje ukusa i mirisa jednako važno kao i sama slika bilo kog mesta koje smo posetili.

S tim u vezi me interesuju i Vaša iskustva na teme;

- gde ste najbolje jeli - pili?

- šta ste neobično (ili neuobičajeno za nas) ili pak čudno probali?

- šta biste opet probali ili voleli da probate a da nema u mestu u kom živite?

...I bilo šta sličo što Vam može pasti na pamet, a u vezi je sa temom (slike naravno poželjne).

[Zoran S]

Norveška kuhinja se uglavnom temelji na sirovinama dostupnim u Norveškoj, njenim planinama pustinjama i obalama. Jači naglasak je na divljač i ribe tako da je Norveška jedna od najvećih izvoznika ribe i to visokog kvaliteta. Norveški losos ima specifičan ukus i miris što ga čini osnovom za atraktivna i ukusna jela. Između ostalih jela i pića koje smo konzumirani na dvadesetodnevnoj turneji,izdvojio bih nešto nalik na pituljice lososa. Jeli smo ih u jednom od restorana grada Narvika. Imaju specifičan ukus i miris ribe a posluženi su u korpicama od kartona presvučenim aluminijumskom folijom. Pili smo uz ovo jelo neko uvozno vino,pretpostavljam zato što Norveška verovatno nema plantaže grožđa. Kako se ta priča odvijala davno pre početka korišćenja mobilnih sa kamerom, slike nemam ali sam našao nešto slično mežu slikama sa interneta.

[jelenait]

Za mene je ovo fantastična tema koja je nedostajala ovom forumu. A možda i nije, s obzirom da upravo ovde često pročitam, "ne putujem da bih zdrao", u finijoj varijanti, da bih jeo...dok je za mene kuhinja i hrana vrlo važan deo kulture jedne zemlje i naroda u uvek i svuda volim da jedem lokalno, a naročito na mestima na kojima jedu lokalci. Najbolje sam jela, van diskusije, u italijanskoj regiji Campania, u oblasti Costiera Amalfitana. Najmanje mi se dopala hrana u Maroku. Od egzotičnih, najviše volim kuhinju južne Indije i tajlandsku kuhinju. O ostalom bih morala da razmislim..

Izmenjeno 29 dec 2014 (jelenait)

[Ssone]

Putovanjem na razne destinacije, cesto sam u prilici da jedem raznu vrstu kuhinje. Negde sam jeo bas lepe morske plodove, ali ostalo je bljac, ili mesni specijaliteti su za medalju, ali testenine i ne bas tako dobre.Sve u svemu, razne kuhinje, razni kolorit specijaliteta.

[baki70]

Lepa tema,

Kod mene, za sada, prvo mesto zauzima grčka kuhinja. To mi se čini kao neka mešavina balkanske, ili možda orijentalne i mediteranske kuhinje i baš mi se sviđa. Volim i italijansku klopu, ali mnogo godina je prošlo od kad sam zadnji put bio u toj zemlji, međutim trebalo bi da to uskoro ispravim. Za razliku od Jeleneit, meni je marokanska klopa bila ok. Nije sad da sam baš nešto padao na teme, ali onaj Dzemna el Fna u Marakešu stvarno treba doživeti, raj za gurmane. Prijatno sam bio iznenađen klopom na Kavkazu. Posebno po Gruziji, dok mi se čini da je Jermenija nešto slabija po tom pitanju. Jbg zato ih Jermeni šiju sa konjakom. Odgovarala mi je i hrana po centralnoazijskim zemljama, koja je bazirana na raznim mesištima. Ne palim se baš nešto na tursku i arapsku kuhinju, ali imaju i oni neka jela koja su mi se baš dopala. Najgora mi je bila hrana u Iranu. Da budem precizniji izbor hrane po restoranima pošto velika većina njih na meniju ima samo kebabe (pileći i jagnjeći). Klopa po Rusiji i Ukrajini takođe nije neka, mada može i na nešto dobro da se naleti. Nepalska hrana mi je bila onako osrednja.

Što se tiče klope koja mi se baš dopala, a kod nas nije poznata evo par primera

~Hačapuri adzaruli, adzarski (deo Gruzije) hačapuri. U pitanju je testo napravljeno u obliku čamca, a u sredini se stave dve vrste sira. To se zapeče u rerni doda veliki komad putera i razbije par jaja.

~Baš Barmak, kazahstanska jelo. Na nekom barenom testu i luku servira se 5 vrsta mesa: ovčetina, konjske kobasice, kamilje meso, goveđi jezici i recimo govedina.

~Uzbečki plov. Izdinsta se crni luk, doda se pola kile ovčetine i pola kile uzdužno tanko sečene šargarepe i dosta ulja. Onda se na to sipa pola kile pirinča sa malo suvog grožđa i dve cele neočišćena glavice belog luka. Zatim se preko toga stavi tanjir koji tačno upada u šerpu, a onda poklopi poklopcem. Tako se to krčka i ništa ne meša.

~Čeburek, Testo punjeno mlevenom ovčetinom i prženo na ulju. Ima ga po Centralnoj Aziji i među Krimskim Tatarima.

~Kujmuk, nešto nalik topljenom kačkavalju. Odlično i jako jeftino. Turski crnomorski specijalitet iz okoline Trabzona.

[elladitsa]

Divno! Bas mi je drago sto ste se odazvali temi, i ja takodje mislim da nedostaje forumu.

Ja jos uvek utvrdjujem gradivo po Evropi, tako da se moja gastronomska iskustva vezuju bas za Stari kontinent. Ono sto pripada kuhinjama ostalog dela tela, a probala sam, su jela koja nisu spremljena u tim zemljama pa tako da ne bih da dajem misljenje.

Idemo redom:

Engleska - osim dorucka koji je serviran u hotelu, mogu reci i da nisam jela nista sto je englesko...samo. Kao i vecina turista pretpostavljam. Black puding nisam htela da probam, jer mi je zaista gadno iako sam tip koji voli da proba razlicite stvari.

Mogu reci da sam jela jako lepo u jednom turskom i indijskom restoranu, ali nista od naziva nisam upamtila.

Francuska / Da nije Italije, rekla bih moja omiljena kuhinja. Sir, sir, sir.....vino, cokolada i opet sir.....i po neki Foie Gras

U Stazburu sam jela u restoranu koji sluzi samo sireve....izuzetno iskustvo.

Spanija / Jamon, jamon ..... nama vrlo poznat kao njeguski, a dorucak u varijanti sendvic poliven s malo maslinovog ulja i jamon bih mogla svaki dan da jedem. Najsvezije spansko iskustvo mi je Andaluzija i kao nesto neobino mogu reci da sam jela rep bika koji je ovde specijalitet. Neobicno mnogo ukusnog mesa tu ima. Cena mu ej dosta jaca od ostalih jela / prosek 18 eura za porcij.

Tu je zato tapas u svim mogucim varijantama i po povoljnim cenama.

Portugalija - po meni najjeftinija mediteranska zemlja (ne bh ni poredila sa zemljama centralne ili severne Evrope). Lepo smo jeli, ima mnogo lepog peciva i slatkisa. neobicno gastronomsko iskustvo je bila kombinacija mesa i morskih plodova, nesto sto do tad nisam ni pomislila da bih mogla da iskombinujem.

Takodje, luka Portoa, ona okeanska / Matoshino nudi jako lepo iskustvo koje i nije toliko "turisticko".

Uz zidove same luke su nanizani mali restorancici taverne. Unutra su opremnljene kao dosta luksuzni restorani, a spolaj postoji rostilj (u nekim slucajevima improvizovan) gde ugostitelji peku svezu ribu tek dopremljenu iz luke. Mogu reci, na vrlo lep nacin.

Italija...bella Italia.... Slozicu se s Jelenom, i mi smo mozda najbolje jeli na Amalfitani. Bilo je tu i neuspeha kao na Kapriju recimo, ali ceo taj potez nudi zaista obilje ukusa i mirisa. Necu zaboraviti pappardelle s morskim plodovima iznad Sorenta u jednom restoranu, u kom smo takodje jeli i izuzetan brancin pecen na zaru. Necu zaboraviti ni kroasane s cokoladom kupljene na nekoj pumpi u sred nicega (bolje nikad nismo jeli). Interesantno i cudno je bilo i jelo u kom su nam servirali malu hobotnicu, vrlo malu.....takve hobotnice je u Grckoj zabranjeno loviti i spremati. Kasnije smo saznali da je to posebna vrsta hobotnice koja se cesto konzumira u Italiji. Jelenait ne znam mozes li nam nesto vise reci?

Sta jos reci o italijanskoj kuhinji..... vecina nas je bila mnogo puta, ja skoro pa 20ak u raznim krajevima i jedan od razloga je bas i kuhinja...ne zaistaju ni u jednoj vrsti.

Grcka- ne znam bas da li sam nesto za nas neobicno jela ovde jer vec neko vreme zivim pa sam valjda naviknuta. S druge strane, iako ej grcka kuhinja lepa, ne bih rekla da mi je omiljena. Ono sto je svakako drugacije od nas to je konzumacija mesa, koja je ovde dosta manja nego u nas.

Turska / jela sam nekoliko jela sa jagnjetinom koja su mi se svidela. Najbolje . kuvani komadici jagnjetine u zemljanoj boci u sosu od suvih kajsija servirano sa pire krompirom. I naravno sutlijas!!!

Bugarska/ to mu dodje kao i kod nas.

Makedonija isto. Bosna, pa i Crna Gora je l' te.

Iako u Crnoj Gori postoji taj momenat / morske hrane, ja ipak prednost dajem ukusima Hrvatske. Dalmacije pre svega. Pravi spoj balkanskog i mediteranskog, ogroman italijanski uticaj / valjda mi se zato i svidja.

U Rumuniji, kao i u Madjarskoj, ne mogu reci da sam jela nesto sto mi je stavilo snazan utisak. Mozda samo latkisi. Isto i u Slovackoj.

U Austriji utisak razne strudle / strudeln......kolaci od testa i obavezna kafa uz njih.

Nisam ljubitelj kobasica pa me tako iste ne asociraju na Nemacku. Asociraju me razni bifteci i filei, polupeceni. Valjda zato sto sam uglavnom zimi isla u Nemacku.

Ono sto mi ej osim cokolade ostal u pamcenju iz Belgije je pasa speculus!!!!!!!!!!!!!! Slatki namaz napravljen od mrvljenih biskvita. Onih velikih brankastih kojih ima i u Holandiji. Speclus je pakao!!!!

I konacno, da napravim krug, ne mogu da se seti uopste i jednog jedinog jela koje sam jela u Svajcarskoj :P .... (izuzimam cokoladu naravno....cak s eni sira ne secam ).

Eto toliko od mene. Ako se setim nekih posebnih i pojedinacnih jela....editovacu.

[Zoran S]

Neke godine putujući po Finskoj,zaustavili smo se u laponskom mestu Roveniemi.

Navodno,to je postojbina Deda Mraza. Pored posete njegove kuće,nakon slikanja i obilaska,domaćini su nas odveli na farmu irvasa gde smo prisustvovali,u improvizovanom šatoru od kože,nekom ritualu objašnjenom kao "Duh irvasa". Naravno,to je deo turističke zabave ali je jedna stvar bila specifična koja mi je ostala u sećanju. Poređani kružno u šatoru,prisustvovali smo nekom obredu gde su nam na kraju iz drvenih kutlača dali da popijemo neku tečnost. Kako je bilo mračno,nismo videli boju te tečnosti. Kraj "seanse" i napuštamo mesto. Tečnost je imala blago kiselasti ukus bez nekog posebnog mirisa. Kasnije seznajemo da smo pili irvasovo mleko koje spada u red najhranjivijih mleka na svetu. Malo ga ima jer od ženke se dobije oko 3 dc dnevno. Finci znaju da uživaju u pikanterijama, ali u jelu su umereni i paze da hrana bude lagana i zdrava.

Bilo je ovo jako lepo gastronomsko iskustvo vezano za ovu lepu i hladnu zemlju.

[seagull]

:klap:

[elladitsa]

divno iskustvo!!!

[jelenait]

Elladitsa, taj black pudding se jede i kod nas i zovemo ga krvavice. Tipična engleska hrana je fish and chips i volim ga, ponekad, naročito negde uz obalu Devona ili Dorseta. Postojji i nešto nalik nasim pekarskim proizvodima, lisnato masno testo punjeno kojekakvim gulasima, cornish pastry, nije po mom ukusu. Pecenja sa sosovima (gravy). Englezi najpopularnijim engleskim jelom smatraju chicken tikka masala. Ja obozavam indijsku hranu i u Londonu ima sjajnih indijskih restorana, od relativno jeftinijih, do vrhunskih sa Michelin zvezdicama. I uopste, u Londonu mogu da se nadju najbolji restorani na svetu, naravno, cene su visoke. Kad smo već kod indijske kuhinje, davno sam cula da u Bosni ono što mi zovemopilav, zovu pirjan. U indijskim rsstoranima sam shvatila da se jela s pirinčem zovu birjani. Ima neka tajna veza. Obozavam indijski hleb naan, obozavam apsolutnu ljutinu juznoindijske hrane, začine, i još mnogo drugog.

Francuska kuhinja je fantastična, meni je foie gras prehrambeni artikal br. 1 uopšte. Nešto neopisivo. Možda zato što je praćeno grizom savesti zbog jadnih gusaka. Ono sto cini da više volim italijansku hranu je sto je lakša od francuske.

U Spaniji najviše volim tapas, kao sto i u Grckoj najvise volim desetine tanjirića mezedakia. Grcku hranu volim, jela sam i u domaćoj i u restoranskoj varijanti, volim kuvana jela, rostilj od mlevenog mesa mi manje odgovara. Recimo da jako volim grcku hranu, ali ne bas svaki dana. Vrlo mi je slična i turska i libanska.

Goveđi rep je specijalitet i u Rimu, coda ala vaccinara, a te hobotnice, ne znam, jedu se i one od oko 1/4 kg, ako na takve mislis.

[elladitsa]

Znam, ali te krvavice ni kod nas nisam probala :( i mislim da ne bih, kao ni kavurme i sl. (izmedju ostalog sve to ima i u Grckoj)

Sto se tice fish & chips smatra se engleskom hranom, ali te kombinacije mozes svuda jesti.

[Ssone]

Nigde nisam jeo pihtije, koje obozavam , osim kod nas.. Pa kuvane kolenice u kupusu, nesto slicno ima u Italy (Osobuco, ako se ne varam) ali, kod nas se neuporedivo bolje sprema...Sarme , od kiselog kupusa.. To nigde jos nisam video, osim kod nas ...Pasulj, ali vojnicki, iz kazana.. ( ko je bio u vojsci, taj zna o cemu pricam ) svinjski papci u saftu...A tek gibanica!!! Kajmak, prsuta, mladi sir.. Hocu reci , da i pored stalih kuhinja , nasa kuhinja je po meni jedna od boljih.

[baki70]

Uglavnom se ovde pisalo o hrani koja nam se dopala, međutim Zoranov post o irvasovom mleku, me je potsetio na kumis i šabat koje sam pio u Kazahstanu. Prvo je fermetisano kobilje mleko, a drugo fermentisano kamilje. Oba ova pića su bezveze.

[Zoran S]

Poljska se nalazi u srcu Evrope. U poljskoj kuhinji se uočva blizina susednih kultura pa se u njoj osećaju uticaj ruske, nemačke, austrijske, jevrejske, češke kuhinje.

Poljska nacionalna kuhinja je preuzela specijalitete brojnih nacionalnih manjina koje u njoj žive.

U Poljskoj,u srednjem veku,voda je bila dosta zagađena, pa je u velikoj upotrebi bilo pivo, koje se razlikovalo od današnjeg jer nije bilo gazirano, a pila su ga i deca.

Prvi sačuvani poljski kuvar je iz 1682. god.Tipčne namirnice poljske kuhinje su: kiseli kupus, cvekla, krastavci, šumsko voće, pavlaka, gljive, ...

Ova moja priča vodi ka jednom od poljskih specijaliteta a to je Barszcz - čorba,ili supa,od cvekle. Neću vam opisivati način pravljenja ili izgled ali ovaj poljski specijalitet (postoje i ruski,ukrajinski i još od nekih zemalja u okruženju) me vezuje za jedan smešni događaj sa putovanja.

Kako smo kao veća grupa bili smešteni po depadansima Novog Sonča a hranili se u lokalnoj menzi,ni ova supa nije bila onakva kakvu je drugi opisuju tj. kakvu sam kasnije jeo po nekim svetskim raestoranima.

Sa zrnima pasulja koji su plutali po bistroj kiseloj,malo masnoj supi,ovo jelo je imalo i upravo takav ukus. Većina nas je uglavnom probala čorbu i ostavili je po strane čekajući neko konkretnije jelo.

Naš umetnički rukovodilac je iz pristojnosti pojeo pun tanjir. Kako je sedeo za stolom sa njihovim folklornim predsedništvom oni su bili oduševljeni. U jednom momentu mu je stigla još jedna porcija koju je opet morao,iz pristojnosti,da smaže.

Neko vreme posle ovog događaja sam sa nevericom opet probao Boršć. Ovog puta je to bilo u jednom kijevskom luksuznom restoranu. Bio sam zadovoljan (ne i oduševljen) ali je to bilo daleko lepše i ukusnije od mog prvog susreta sa ovim jelom.

Izmenjeno 1 jan 2015 (Zoran Stefanović)

[elladitsa]

Nigde nisam jeo pihtije, koje obozavam , osim kod nas.. Pa kuvane kolenice u kupusu, nesto slicno ima u Italy (Osobuco, ako se ne varam) ali, kod nas se neuporedivo bolje sprema...Sarme , od kiselog kupusa.. To nigde jos nisam video, osim kod nas ...Pasulj, ali vojnicki, iz kazana.. ( ko je bio u vojsci, taj zna o cemu pricam ) svinjski papci u saftu...A tek gibanica!!! Kajmak, prsuta, mladi sir.. Hocu reci , da i pored stalih kuhinja , nasa kuhinja je po meni jedna od boljih.

I ja bih se slozila da je nasa kuhinja jedna od boljih (e sad ne znam koliko tu igra ulogu i stvar navike).

Sto se tice sarmi, mislim da i Slovaci imaju isto jelo, ali nisam sigurna.

U jugozapadnoj Nemackoj i istocnoj Francuskoj u oblasti Alzasa se isto jede kiseo kupus, pa je moguce da imaju i oni nesto slicno.

Ja sam mozda redak primerak koji ne voli nasu sarmu, mnogo mi je jaka i ne volim kiseli kupus, ali zato obozavam grcke sarme od kupusa.

Spremaju se sa obarenim usoljenim kupusom (koji je pre toga svez), punjenje je po istom principu kao i kod nas, ali nema zaprske od paprike i nema suvog mesa i slanine okolo koji nase sarme cine masnim i zacinjenim za moj ukus.

Preko njih se preliva sos od limuna i jajeta.

Pasulj iz kazana je zaista sjajna stvar kod nas, slucajno sam se zadesila u Krivom Viru oko 1og maja ove godine gde su clanovi Drustva ljubitelja bozura imali skup i kuvali isti, a posto sam bila u pratnji kumova, kuma koja je Gruzinka je jela sa mnom i kaze da je i njihov pasulj slican.

Kajmak rules naravno :)