Landshut, bajka koja traje - putopis

[marii]

Svako od nas nosi u sebi barem delić nečega iz detinjstva i što me godine više „gaze“ to ga postajem svesnija i dajem mu zasluženi prostor. Da budem iskrena, negde u meni čuči želja da kao tada verujem u bajke, barem u nekim trenucima.

Planirajući ovogodišnje putovanje (već godinama ne putujem preko turističkih organizacija, sopstvena režija mi je dobrano ušla u krv) sasvim slučajno mi je Mr. Google podmetnuo jednu ljupku fotografiju. Upsss! Grad vila, patuljaka ili likova iz bajki braće Grim? Dete u meni se radoznalo uzvrpoljilo i nije bilo teško nagovoriti ga.

Ostavljam kišni Minhen razmišljajući šta me čeka na 70 i nekom kilometru. Računajući na brzinu nemačkih vozova, putovanje će trajati nepunih pola sata.

 

Nižu se pitomi predeli duž puta

 

Raduje me to da što sam bliže kraju puta to je nebo vedrije. To obećava lep dan.

 

 

Nekoliko usputnih stanica,

 

nekoliko novih putnika

 

i na odredištu sam.

Grad je 1204. godine osnovao bavarski vojvoda Ludvig I Kelhajmski. Do 1231. postao je rezidencija Vitelsbaha. Kada se bavarsko vojvodstvo podelilo Landshut je 1255. postao sedište Donje Bavarske. Vojvoda Hajnrih XVI od Bavarske bio je prvi od tri čuvene bogate vojvode, koje su vladale Bavarskom-Landshutom u 15. veku. Landshut je bio na vrhuncu moći kada se 1475. vojvoda Georg oženio poljskom princezom Jadvigom. Nakon njegove smrti usledio je rat za nasleđe Landshuta, koji se okončao ujedinjem sa preostalom Bavarskom. Značaj Landshuta je opadao, da bi 1800. ponovo dobio na važnosti preseljenjem u njega Univerziteta iz Ingolštata.

 

Kratka šetnja do starog jezgra i onda širok pogled i još širi osmeh. Više od svih očekivanja. Divno, divno, predivno...

Plavo nebo sa paperjastim oblacima. Ulica obasjana suncem drema u popodnevnim satima. Ljupke, pastelne kuće , kamene ulice, zamak na brdu iznad grada. Ljudi zastaju da se pozdrave, deca na biciklima, mlade majke sa kolicima sa kojih lelujaju vezani baloni, stariji na klupama.

 

Opuštena atmosfera, bez ikakvog znaka užurbanosti.

 

Bajkoviti prizori…

 

 

Landshut ima dve veličanstvene, paralelne kaldrmisane ulice. Jedna je ulica u Aldstatu (Stari grad) i ona je jedna od najlepših gradskih ulica u Nemačkoj,

druga je u Neustadtu.

Povezuje ih niz malih, poprečnih ulica

 

Gradska kuća, veoma zanimljive arhitekture sa prozorima prepunim cveća,

parking za službena vozila ispred .

[glas1]

Bas lep gradic. Opis odlican. Svaka cast marii.

[GOTAM]

Marli, ja sam bila u jesen kada je dosta kisovitije i maglovito izjutra. Ali i tada sam primetila da užurbanost nije svratila u Landshut. U Trausnitz sam videla i venčanje - mlada i mladoženja: princeza i princ!

Zaista je bajkovito, miran nemački gradić.

[Aurora]

Marii, sad si uzvrpoljila i ono dete u meni

Odlican opis, divne slike, jedino mi je zao sto nece da mi otvori sve :angry:

[marii]

Hvala!

Prvi put postujem sa ovolikim brojem fotografija, pa sam tek po objavljivanu shvatila da je ograničen prostor u jednom postu.

U Bavarskoj je mnogo lepih, manjih gradova koje vredi obići a Minhen je zgodan za bazu .

[marii]

Landshutski orijentir, bazilika svetog Martina je jedan od najvažnijih primera gotičke arhitekture u Bavarskoj.

Izgradnja crkve je započeta 1385. godine i trajala je preko 110 godina.

Sa unutrašnjom visinom od 29m i zvonikom koji meri 130m spada u crkvu sa najvišim tornjem na svetu koji je od cigle

Niz ulicu se šepuri red uzanih kuća različitih fasada, još različitijih oblika krovova .

Padaju u oko uredne fasade sa lepim detaljima

i gvozdene oznake starih zanatskih radnji i kuća (Hausschild) koje čekaju prvi vetrić da se oglase škripom

Visoko iznad grada beli se zamak Trausnitz iz 1204.godine, zaštitni znak grada i stanište mnogih generacija „plave krvi“ . Dvorac, kule, kapela sa vrednim oltarima i skulpturama su srednjevekovnog porekla a arkade i nameštaj potiču iz renesanse. Ovim impresivnim utvrđenjem bajkovita slika dobija potpunu kompoziciju.

Laganim hodom sam se uputila ka spomeniku Herzog Ludvig der Reiche

zatim ulicom koja se blago uspinje.

Negde po sredini ulice vodi stotinak stepenika do zamka.

Ovde se ni malo ne bih iznenadila da mi u suret naiđe koja princeza, kao ona koja je proslavila ovaj gradić. Mislim da je osamnaestogodišnjoj Poljakinji Jadvigi Jagelonskoj , nakon dvomesečnog putovanja iz rodnog Krakova bilo barem malo lakše kada je ugledala grad u kome će provesti ostatak života.

Njeno venčanje nije bilo nimalo bajkovito, ugovoreno je čisto iz političkih i materijalnih razloga, ali je jedno večanje koje se ovde odigrava nadomestilo svu romantiku koja je njenom nedostajala. Landshudsko venčanje „Landshuter Hochzeit“ se sa velikom pompom obeležava svake četvrte godine, počevši od 1903 u periodu od 27. VI- 19. VII. To je najveći svetski festival srednjevekovnih običaja, kostima i muzike u kojem učestvuju skoro svi žitelji ovog grada. Uslov je da su tu stalno nastanjeni i da za vreme festivala izgledom i odećom autentično reprezentuju predstavnike svih srednjevekovnih staleža. Tih dana se sasvim odriču svih odlika savremenog doba ( telefon, sunčane naočare, žvake, sat, cigarete…) . Preko 5000 građana oživi atmosferu srednjeg veka na različitim dešavanjima. Koncerte srednjevekovne muzike, viteške turnire, burleskne predstave, žongliranje, umetnike vatre i svadbenu povorku prati preko milion gledalaca uživajući u volovskom i prasećem pečenju, koje se obilno zaliva bokalima dobrog bavarskog piva.

Poslednje u nizu je bilo prošle godine. Verujem da je poseban doživljaj naći se u Landshutu u vreme ceremonije, jer najveći broj turista pohrli u ovaj grad baš tada.

Prolećni i letnji festival, kao i Božićna atmosfera, kada grad zamiriše na cimet i kuvano vino i za koju tvrde da je jedna od najlepših u Bavarskoj, ga takođe čine interesantnim za posetu.

[marii]

Po meni, lepota ovog gotskog grada u punom sjaju zablista baš u jednom običnom danu, poput današnjeg. U miru i tišini.

Uživala sam u svakom koraku načinjenom njegovim ulicama, čak mi ni kiša nije pokvarila utiske.

Njemu ni oblaci

ni kratak letnji pljusak ne mogu da naruše lepotu.

Koristim malu pauzu tek da popijem kafu u rustičnom kafiću.

Po izlasku se opet susrećem sa vedrim nebom, doduše bez onih fotogeničnih oblaka ali sa prizorima koji su nesumnjivo vredni da ostanu zabeleženi. Fotoaparatom i svešću.

Ovde se od malih nogu uče tome da je bicikl vrlo važno prevozno sredstvo a ne samo rekreacija

Zanimljivi izlog putničke agencije koja vam nudi izbor peska na kome ćete se izležavati ovog leta

U skladu sa bajkom,

da sam mogla kupila bih ne celi izlog, već celu radnju

Zadovoljna i srećna što me je put (tj. dragi Google ) naveo na ovu starnu, ostavljam ovaj idilični gradić da mirno drema na reci Izar.

Ostavljam njegovu uglačanu staru kaldrmu i njegove srednjevekovne fasade u harmoniji boja i stila. Da blistaju na suncu i da se ogledaju na mokroj kaldrmi, da oduševljavaju sledeće posetioce. Posle današnjeg dana, znam da dodajem još jedan grad na listi gradova u kojima bih volela da živim. Ono dete, s početka priče, ga čak stavlja na prvo mesto .

Dug je još put pod nogama

[marco polo]

lepa reportaža! Eto meni ideje kuda iz Minhena na izlet.

[marii]

Hvala!

"Ponekad mi se učini da mi beže pod nogama putevi i daljine...."

Divan ti je potpis, isti kao moj na jednom drugom forumu !

Ako već nisi obilazio taj kraj onda još obavezno dodaj i Regensburg, koji je u istom pravcu, zatim Augsburg I Ulm. Ja sam "skoknula " još i do Salzburga.

Topla preporuka za hotel Antares (Booking.com) u Minhenu. Ljubazno osoblje, dobra lokacija (kod Pinakoteke), savršeno čisto, udobno i OOOdličan doručak (naročito za ljubitelje lososa i francuskih sireva ) , pristojna cena.

Izmenjeno 17 okt 2014 (marii)

[Markeez]

Odlicno! Moram da priznam jako je lep gradic. Podseca malo i na Regensburg.