Obilazak Srbije

[casopis horizont]

Azbukovica

U podnožju Soko Grada, poslednjeg turskog utvrđenja na Balkanu, pre 16 godina Crkva je podigla manastir. Hram posvećen svetom Nikolaju je nov, ali su izgleda novi i običaji. Umesto vekovnog mira i tišine, svakog leta ovde vri kao u košnici ...

Azbukovica se nalazi na krajnjem zapadu zemlje. Na severu se graniči sa Loznicom a na jugu sa Bajinom Baštom. Od Republike Srpske je deli reka Drina, a od ostatka Srbije planinski prevoj Sokolskih planina, Jablanik i Medvednik. Tesnac, za koji bi neki rekli da je »Bogu iza leđa«, predstavlja predeo izuzetnih prirodnih lepota, mesto koje pruža izuzetne uslove za razvoj skoro svih oblika turizma.

http://www.casopishorizont.com/azbukovica.html

[jele]

Pa evo, jes' da nije u Srbiji, ali je na samoj granici sa Bosnom... Etno-selo Stanisici kod Bijeljine. Proradio im je i sajt, tako da slike mozete videti na http://www.etno-selo.com/

Od NS-a nekih 90-tak kilometara. Isli smo na granicni prelaz Pavlovica most i koji km napred, sa leve strane puta se nalazi pomenuto etno-selo. Jako slatko sredjeno, ima vestacka jezerca, replike starih kucica, manastira, crkve, cuprije, vodenice, kovacnice, itd. Cak mozete i da prenocite tamo, ali cenu ne znam.

''U završnoj fazi izgradnje je i hotel u kome će se nalaziti kongersna dvorana sa 120 mjesta i SPA centar. Jedna od dvije kule koja čini hotel je replika kule sa Svete Gore, odnosno replika pirga Svetog Save.''

Ima i restoran. Mozete jesti unutra, ali i napolju, na kao nekim 'splavcicima' na jezercu dok pored vas plivaju labudovi. Ali to tek na prolece, kad opet grane sunce...

Produzeni espreso je 1,5 km, porcije cevapa 6 i 7 km (bez i sa kajmakom), pivo 2,20 km, karadjordjeva 12 km, itd. Porcije obilne, hrana vrlo ukusna.

Preporucujem!

[casopis horizont]

Problemi na letovanju

Kad putujemo, bilo da smo otišli na jednodnevni piknik bilo sa smo otputovali u udaljene krajeve planete, mi menjamo uslove u kojima smo navikli da živimo, a to sobom nosi i neke zdravstvene rizike. Različite stomačne tegobe su najčešći zdravstveni problemi na letovanju i uopšte na putovanjima. Uzrokovane su virusnim ili bakterijskim infekcijama, a mogući izvori infekcije su higijenski neispravna voda ili hrana, loša higijena ruku, kupanje i plivanje u vodama koje mogu biti kontaminirane uzročnicima bolesti.

Tegobe se javljaju kao proliv, mučnina, povraćanje, bolovi u stomaku u vidu grčeva. Mogu biti praćene i promenama opšteg stanja organizma – znojenjem, glavoboljom, malaksalošću, povišenom temperaturom. Najčešće su u pitanju blagi prolazni poremećaji zdravlja, ali ukoliko su praćeni intenzivnim prolivom, povraćanjem i povišenom telesnom temperaturom, zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju. Ovo se naročito odnosi na decu, trudnice, starije osobe i hronične bolesnike...

Izmenjeno 11 apr 2009 (tantal71)

[casopis horizont]

Azbukovica

U podnožju Soko Grada, poslednjeg turskog utvrđenja na Balkanu, pre 16 godina Crkva je podigla manastir. Hram posvećen svetom Nikolaju je nov, ali su izgleda novi i običaji. Umesto vekovnog mira i tišine, svakog leta ovde vri kao u košnici

Kada neko mesto, stešnjeno između reke, s jedne, i surovih planina sa druge strane, ostavite bez puta, privrede ili bilo kakve perspektive, ne čudi što vremenom ljudi pobegnu, a gradovi zamiru. To je, naizgled, slučaj i sa opštinom Ljubovija, administrativnim centrom Azbukovice. Danas u njoj živi oko šest hiljada stanovnika, skoro isto kao i nekada u Soko Gradu, obližnjoj tvrđavi od koje, vek i po nakon rušenja, skoro da nije ostalo ni traga. Kažemo naizgled, jer ono što mnogi meštani ne vide, a retki prolaznici mogu samo da naslute, polako izlazi na svetlost dana. Svuda naokolo se prostire ogromno bogatstvo, koje decenijama niko nije znao da iskoristi.

Manastir kao hotel

Ono što država nije znala ili nije mogla, po svemu sudeći, shvatila je Crkva. U podnožju Soko Grada, poslednjeg turskog utvrđenja na Balkanu, pre 16 godina je podigla manastir posvećen svetom Nikolaju. Hram je nov, ali su izgleda i običaji novi. Umesto vekovnog mira i tišine, svakog leta ovde vri kao u košnici. Više stotina dece, iz svih krajeva Evrope, dolazi na tradicionalnu mobu. Moba je, zapravo, stari i pomalo zaboravljeni običaj da se nešto dobro ili korisno uradi zajedničkom snagom svih članova zajednice. Deca naših iseljenika se druže sa vršnjacima, upoznaju zavičaj predaka, uče jezik, a kući se vraćaju sa željom da se što pre ponovo vrate.

Izmenjeno 11 apr 2009 (tantal71)

[Bixi]

Ima li neka agencija iz Beograda ili okoline da ima u programu

te vikend ture.S obzirom da trenutno nemam auto,vise bi mi odgovarao

organizovan prevoz i obilazak

Ima. Turistička agencija Magelan organizuje vikend izlete sa polaskom iz Beograda i Novog Sada. Pogledaj kalendar izleta na www.magelan.co.yu pod Magelanove avanture. Takodje organizuju i autobuse iznenadjenja. Ja sam išla sa njima za novu godinu prošle godine i bilo je fenomenalno.

[casopis horizont]

Romantična šetnja ulicama prošlosti

Iako tragovi istorije „na svakom koraku“ podsećaju na burnu prošlost, danas je to mirna i lepa vojvođanska varošica. Sa Fruškom gorom u zaleđu i Dunavom ispred sebe, dobrim saobraćajnim vezama i romantičnim ulicama, Sremski Karlovci su oduvek privlačili veliki broj posetilaca

Muzej na otvorenom

Malo je varoši u Srbiji koja će vas tako lako i neprimetno vratiti u prošlost kao što su Sremski Karlovci. Kada dođete do centra, zastanete pored česme Četiri lava i pogledate oko sebe, imate utisak da je vreme stalo. Za trenutak zatvorite oči i pomislite da će svakog trena, tu iza ugla, naići fijaker sa damama u haljinama od muslina i sa velikim šeširima. Utisak će biti jači ako se, kojim slučajem, ovde zateknete u rano nedeljno jutro, uoči same liturgije. Tada gradić na obroncima Fruške gore oživi i dobije neki svečani, praznični izgled. Ljubitelji prošlosti će svakako uživati, ali će i druge posetioce verovatno zanimati sve ono što Karlovce i danas čini Muzejom na otvorenom.

Središte srpske duhovnosti

Sremski Karlovci se u pisanim dokumentima prvi put pominju davne 1308. godine, kao tvrđava Karom. Naredna dva veka ovde vladaju razne plemićke porodice, sve do 1521. godine, kada ga od ugarske porodice Batori preuzimaju Turci. Sve do kraja Austrijsko-turskog rata (od 1683. do 1699. godine), kada je sklopljen Karlovački mir, živopisni gradić je bio deo Turske imperije. Mirovni pregovori između Austrije, Poljske i Venecije, s jedne, i Turske, s druge strane, trajali su 72 dana, a na mestu gde se zasedalo, franjevci su kasnije podigli Kapelu mira. Zanimljivo je da je mir sklopljen u jednoj baraci, koja je imala četiri ulaza, kako bi predstavnici sve četiri tadašnje sile ulazili istovremeno. Ravnopravnost pregovaračkih strana se ogledala i u tome što se sedelo za okruglim stolom, bez čela, što se u istoriji diplomatije beleži kao prvi pregovori te vrste. Baraka je srušena, a na njenom mestu 1710. godine, podignuta je Kapela od mira, koja je zadržala neka obeležja prethodnog zdanja. Zidana je u obliku turskog šatora, takođe sa četiri ulaza, ali su istočna vrata, kroz koju je prolazio Turski izaslanik, kasnije zazidana, valjda kao znak želje da se Turci u Karlovce više nikada ne vrate. U dvorištu kapele se i danas može videti grob venecijanskog diplomate, koji nije dočekao kraj pregovora.

Najvažnije razdoblje u istoriji Karlovaca, barem kada je reč o srpskom narodu, svakako je 18. vek. Tada oni postaju centar političkog, javnog, prosvetnog i kulturnog života Srba u Vojvodini. U doba mitropolita Vićentija Popovića, 1713. godine, ovde je iz manastira Krušedol preneto sedište mitropolije, a tada su otvorene i prve više obrazovne ustanove. Krajem osamnaestog veka, tačnije 1. novembra 1792. godine, osnovana je Karlovačka gimnazija, a tri godine kasnije i Bogoslovija. Zanimljivo je da je u pravoslavnom svetu bila tek druga po redu, odmah posle Kijevske.

Nemiri u Beču i celoj Habzburškoj monarhiji, 1848. i 1849. godine, i ovde su ostavili dubok trag. Na velikom narodnom saboru, u istoriji poznatom i kao Majska skupština, proglašeno je Srpsko Vojvodstvo, mitropolija je prerasla u patrijaršiju, a mitropolit Josif Rajačić je proglašen patrijarhom. Vojvodstvo su činili Srem, Banat, Bačka i Baranja, a za prvog vojvodu je izabran Stevan Šupljikac. Nakon Prvog svetskog rata, Vojvodina je postala deo novostvorene države Srba, Hrvata i Slovenaca, da bi jedno vreme, tokom Drugog svetskog rata, bila i deo Nezavisne države Hrvatske...

Raznovrsna ponuda

U Karlovcima sada živi nešto više od deset hiljada stanovnika. Iako tragovi istorije „na svakom koraku“ podsećaju na burnu prošlost, danas je to mirna i lepa vojvođanska varošica. Sa Fruškom gorom u zaleđu i Dunavom ispred sebe, dobrim saobraćajnim vezama i romantičnim ulicama, Sremski Karlovci su oduvek privlačili veliki broj posetilaca. Najčešći gosti su Novosađani i Beograđani, kojima valja preći 11, odnosno 57 kilometara. Stiže se autobusom, automobilom ili železnicom, ali je svakako najlepše muzejskim vozom Romantika.

Ovde zaista možete provesti lep i sadržajan vikend. Opštinska turistička organizacija će vam ponuditi posetu Patrijaršijskom dvoru, koji i danas čuva ikonostas Uroša Predića, Sabornoj crkvi sa slikama Paje Jovanovića, a možete obići i Magistrat, sadašnju Gradsku kuću, sa čijeg balkona je proglašena Srpska Vojvodina. Osim toga, vredi posetiti i Katoličku crkvu, Gimnaziju u kojoj se školovao i Branko Radičević, Bogosloviju svetog Arsenija i još mnogo toga. Blizu barokne fontane Četiri lava, na kojoj se osvežavao i Dositej Obradović, sada su otvoreni brojni restorani i kafane u kojima možete probati zaista sjajne specijalitete sremačke kuhinje.

Ako ste ljubitelji ribe i ribljih „đakonija“, možda je najbolje prići samom Dunavu, gde će vam na terasi istoimenog hotela ponuditi širok „asortiman“ svežeg ulova, a ljubiteljima roštilja preporučujemo da prošetaju do Stražilova. Reč je o brdašcetu iznad grada, od centra valja preći oko četiri kilometara, a pre nego što odlučite šta ćete pojesti, savetujemo da se prethodno popnete na sam vrh. Staza je uska i strma, ali se napor isplati. Tek kada dođete do groba Branka Radičevića, pogledate nepregledno prostranstvo Bačke preko Dunava i udahnete svež planinski vazduh, shvatićete želju prerano umrlog pesnika da baš ovde počiva. Osim Branka, Stražilovo su opevali i Miloš Crnjanski i drugi pesnici. Kada vam se oči nauživaju lepote, krenite nasumice bilo kojim putem preko Fruške gore. Gde god da stignete, sjajno ćete se provesti...

http://www.casopishorizont.com/karlovci.html

Izmenjeno 30 nov 2007 (casopis horizont)

[casopis horizont]

Priča o svetoj duši

Čitav život je posvetila napuštenoj deci i manastiru. Ostala je upamćena kao dobra srpska majka, skromna, plemenita i duhovna sledbenica vladike Nikolaja

Jedna od najobrazovanijih srpskih igumanija

- O gde si ti Nado, došla iz onog tvog dvorca, gde si u Beogradu živela, u ovu tursku kuću, da služiš deci ovde u Bitolju.

– Ovo je lepši dvorac!

– Ljubav te je dovela, ljubav pokrenula. Zato si i došla vamo. U Svetom pismu stoji: „Nerotkinja će imati više dece od one koja rađa“. To je za ovakve prilike kazano. Imaćeš ovde stotinu duhovne dece. A koliko je samo duhovne dece imala sveta Petka, pa sveti Sava koji je ceo naš narod rodio? Došla si ovamo da ostaviš veliki pomen svojim roditeljima i sebi...

Ovako je tekao razgovor vladike Nikolaja Velimirovića i mirjanke Nadežde Adžić, tek pristigle iz Beograda u Bitolj. A ona, mlada i istrajna, vođena hrišćanskom ljubavlju, čitav je život posvetila siromašnima, nemoćnima i bolnima, a ponajviše deci. U bedi i nemaštini, najpre u Bitolju a onda u Trsteniku, u svoja nedra je svijala gladne siročiće, grejala ih majčinskom ljubavlju i hranila onim što je mogla prikupiti. Posle dvanaest godina rada sa sirotinjom kao iskušenica, Nadežda Adžić se zamonašila. Kao igumanija manastira Vraćevšnica, dugo je vodila majčinsku brigu o sestrama i samoj svetinji. Upokojila se u Gospodu 1975. godine, kao jedna od najobrazovanijih srpskih igumanija. Bila je duhovna sledbenica vladike Nikolaja, koji je dobro znao kolika je njena ljubav prema Hristu. A na samo par dana uoči vladikine smrti, po Božijoj promisli, Ana mu šalje i jednu šarenicu tkanu u Bitolju, da ga podseti na zajedničke dane kada su odgajali i hranili na stotine mališana. Slučajno ili ne (a u životu je malo šta slučajno), tim ćilimom i je i prekriveno telo vladike na samrtnoj postelji...

Izmenjeno 11 apr 2009 (tantal71)

[casopis horizont]

Predlog za putovanje...

Putevima vina - Aleksandrovac.....

Izmenjeno 11 apr 2009 (tantal71)

[Malani]

cao ljudi,

treba mi velika pomoc. krajem meseca mi dolazi neki prijatelji iz Amerike. to su stariji ljudi, ali verujte mi uvek su spremni za neko putovanje, obilske i tako to... tako da nisu neki smor ljudi...

nego, bice jedno 10tak do 15 dana pa mi trebaju neke ideje gde da ih vodim. inace bili su oni vec jednom u srbiji isto tako 10tak dana, i obisli smo da kazem glavne turisticke destinacije.

ako imate ideju i za crnu goru napisite.

spasicete mi dane mozganja :)

[Nikola S.]

Ja mislim da treba prvo da pitas ljude za sta su raspolozeni. Okvirno, znaci - more, planina, ravnica, reke, istorija, gradovi...

Onda vidi sta su od toga vec videli, i sistemom eliminacije ces lako da dodjes do odgovora.

Ti mozes za to vreme da citas ovde podforum "Srbija". Ljudi su putovali po raznim lepim mestima, ostavljali svoje komentare i prakticne savete za put, smestaj, restorane i slicno.

[Infoputnik]

Dopuna na Nikolin predlog-

 Napravis plan za 3-4 ture, koncentrisane na regione, da te ne iznenade  

[Margarita]

Ћао!

Моја велика љубав је Мокра Гора, поведи их тамо, обиђи Дрвенград ( Кустурица је саградио горе, на ски стази и мини дрвени хотел), провозај их Шарганом, преспавај обавезно у Дрвенграду ( мени је гушта да ујутру устанем и да ми "пукне" поглед на околна шумовита брда, која нису наружена ни са једном неприкладном зградом ( ја то увек алудирам на Златибор, који не подносим))...

Е, онда их мало провозај до Вишеграда, покажи им мост, објасни да је он мотив за ремек дело које је почаствовано са Нобеловом наградом... седните у добар, али не и скуп ресторан крај самог моста, и уживајте у добром јелу и фантастичном погледу...

У повратку свратите до Таре, можеш и до манастира Рача, а не знам за кућу Тарабића, мислим да је и њу могуће обићи ( видећеш знак на главном путу од Мокре Горе до Калуђерских Бара за скретање).

Ако би им показивао манастире ја увек препоручујем Манасију ( са тим старим утврђењем стварно делује ванвременски) и Раваницу ( обавезно недељом када откривају мошти цара Лазара), у комбинацији са Ресавском пећином ( као природним феноменом)...

А онда, ако су чули за Ђавољу Варош, па би тамо... па да!... свакако, а туру допуни тако што ћеш им успут показати и манастир Неупара ( најлепше розете моравске школе налазе се управо на њему), као и цркву Брвнару, где је цар Лазар по предању причестио војску пре боја, и где се већ стотинама година, по предању од туге за страдалом војском, стабла шљива увијају око своје осе ( само и једино на том месту!)..

А ако би само мало да одете негде и лепо презалогајите у фином аутентичном окружењу, онда у обзир узми салаш 137, а ту је и Фрушка Гора, па у повратку можете и обићи неки од мноштва манастира.

Умало заборавих да су тада и дани вина, па... куд ти воља!

Да ли ћеш у Вршац на грожђебал, који је последњег викенда у септембру, или ти се више свиђа варијанта рајачких пимница, где би смештај могао да пронађеш, рецимо у селу Црнајка ( изузетно добар смештај у домаћој радиности)... свеједно је... провод је и на једном и на другом месту у то време и више него добар и аутентичан.

А има још небројено могућности, питај можда, мало конкретније.... ( градови, равница, брда, манастири, искључиво природа....?)

Izmenjeno 10 sep 2008 (Margarita)

[Nikola S.]

Ако би им показивао манастире ја увек препоручујем Манасију ( са тим старим утврђењем стварно делује ванвременски) и Раваницу ( обавезно недељом када откривају мошти цара Лазара), у комбинацији са Ресавском пећином ( као природним феноменом)...

Ponesite nesto toplo za unutra ako idete. Da vam uzivanje ne pokvari cvokotanje i zelja da se sto pre izadje... Manasija je stvarno, ne znam. Instant mir koji predje na tebe.

[buba-Mara]

ako imate ideju i za crnu goru napisite.

Crna gora ne mora da znaci samo more! Mozete lepo na Durmitor par dana... mir, tisina, cist vazduh i prelepa priroda oko Crnog jezera... Odete do Ostroga, Cetinja... Putem kroz Srbiju usput su najlepsi manastiri (Sopocani, Djurdjevi stupovi, Studenica), a kad se odvojite prema Zabljaku, nezaobilazan je velelepni manas. Mileseva sa Belim Andjelom...

[Ivana Randjelovic]

Volela bih da jedan vikend provedem na nekom mestu kao sto je hotel Babe blizu Beograda,ali nazalost preskupo je :( . Svidja mi se i etno selo Stanisici u Bjeljini i Drvengrad,ali ne znam koliko je i to povoljno,nisam nasla adekvatne cene . Zna li neko nesto povoljno a da je tako lepo kao ova mesta koja sam navela