Kairo - daljina, dim i prasina putopis

[baki70]

Pohvale i od mene za ovaj tvoj putopis . Sa uživanjem sam ga pročitao.

[beogradjani]

au,kakva radost za moje oci procitati ovo...uz lep nacin pisanja oseca se i istinska zaljubljenost u kairo i vrati me malo u 2002.god.kad bejah samo 7dana u ovom cudnom gradu.tako malo za sve sto on nudi.ali sam bila u sakari i memfisu...:-)

a propos japanki i prasnjavih nogu-moje su pukle pentrajuci se po piramidi,ulovio me policajac,ja samm onda uredno "platila"to penjanje :-),posle smo svi tako prljavi i prasnjavi otisli da peremo ruke i "popijemo vodu" u wc-u cuvenog hotela Mena house-znate li mozda?gleda na piramide,ima golf teren,ima flamingose,a mi onako kao banda ulazimo u hotel da pijemo vodu u wc-u,kao deca neka...i ljudi nas pustise..cudo jedno..

ne,kairo se ne obilazi u japankama..verovatno se i ne cuva pesak ,pokupljen kraj piramida,u bocici kod kuce-ko zna ko je tu sve piskio,ali ja jesam (dok se nije slucajno razbila),to mi je bio neki trip-kao imam pesak sa piramida..

kairo davno ne videh.a sad me vas putopis bas podsetio...

Izmenjeno 24 jul 2014 (beogradjani)

[Teogonija]

Ljudi hvala svima, drago mi je da vam se dopalo!

[obozavatelj]

Divno, divno! Dugo se nisam sećala Kaira, mada i ne beše tako davno (2007), ostale u glavi slika gužve na ulici i vožnje taksijem ...Nestalo vozaču benzina u toku vožnje, izašao čovek iz kola, pozvao neke prolaznike, odguraše oni kola do benzinske pumpe (50-ak m najviše, imao je sreće), a mi unutra, gledamo, i ne verujemo... Pumpa krcata, pedeset automobila ispred nas. On se dernja, dolaze neki drugi, guraju kola preko reda do creva, pokazuje njima na nas, kao - imam vožnju, moram prvi-, pokazuje nama da sedimo, da ne izadjemo, sad će on to sredi. Sipa gorivo, izvinjava se što se to desilo, stižemo do hotela, neće kao da naplati, ma pravi šou. Mi plaćamo, izlazimo iz kola, ali hotel nam na drugoj strani ulici. On izlazi iz kola, prevodi nas preko ulice, mašemo mu...Čudo je taj Kairo... A, tamo i upoznah čoveka svog života, pa čekam da mu se jednog dana ponovo vratimo, kad deca počnu sama da idu na more, kao što neko reče...

[lidija66]

Stvarno sam ostala bez teksta! Iako sam bila tri puta u Kairu po nekoliko dana,toliko je prelepih stvari koje nisam videla,a videla sam toliko toga.Nadam se da cu i ovog puta uspeti da skoknem bar par dana samo da osetim one mirise i onu atmosferu. na ovako lepom podsećanju!

[Teogonija]

Mnogo je mesta na koja sam putovala a gde sam osecala, dozivela ili videla nesto drugacije i lepo. (doduse ja sam takva da mi je svuda dobro i svuda nadjem nesto, ma samo da se vata put pod noge...) Retko koje mi budi zelju i pomisao "E ovde bi se vracala!!!" jer znam da ima toliko toga a da necu stici . Vidim po komentarima da Kairo i kod vas izaziva isto, tu potrebu da se ode opet, ma ima nesto u onom pesku...

@obozavatelj Da to je to, To je Kairo kakav sam i ja dozivela. Hoce ljudi da pomognu, bore se muceni za opstanak, nisu ni oni svi do jednog navezbani samo da peljese turiste. Pa medju toliko miliona ljudi normalno je da se nadje na svakakve sorte. Samo sto turisti najcesce imaju kontakt upravo sa onima koji od tih turista zive, pa se zbog njihove navaletnosti i jos ponekih losih osobina, stvori generalna slika da su svi stanovnici Kaira takvi.

E, mi poceli ponovo sami na odmore, a muz mi uvek kaze "Fala Bogu, vratise mi te!"

@lidija66 Hvala, tri puta, svaka cast. A uvek ima jos i jos...

Izmenjeno 25 jul 2014 (Teogonija)

[Jack Sparrow]

vidim to je bilo pre nemira; kakva je sad situacija u kairu?

[Teogonija]

Trenutno mirno, ali bilo bi zaista dobro da o tome nesto napisu oni koji su bili skorije.

[jelenait]

Sjajno. Ovako moze da se obidje neki grad samo kad si gost nekoga ko u njemu zivi.

[Teogonija]

Hvala jelenait i Biljana. Moram da priznam da jeste drugaciji dozivljaj kada imas pomoc lokalaca. Lakse smo savladavale umetnost otkacinjanja prodavaca, naucili kako sa taksistima, gde mozemo same, gde da ne zalazimo i sl. Ali mnogo smo istrazivale i same, meni to ipak ima najvise drazi. A dobro je kad si kod nekoga ne samo zbog konkretne pomoci, vec i zato sto se pruza mogucnost drugacijeg sagledavanja njihovog nacina zivota, obicaja, razmisljanja... Otvara se jos jedna dimenzija destinacije. Naravno, to vazi za svaku tacku na kugli, bez obzira na stranu sveta.

[mira.mika]

Fenomenalan putopis.....

[dujaspasa]

Moj muž kaže : "Skidam kapu"! A ja kažem divno!

Mi smo u ono vreme kad se išlo na krstarenje Nilom i na one aranžmane sa kombinacijom Kairo-Šarm i Kairo-Hurgada otišli na sva tri. Svaki put sam ubacila parice u onu rupu gde je pronadjena prva statua..., a to znači da ćemo se opet vratiti! Još jednom hvala na prenetim utiscima iz nezaboravnog grada. :cestitam:

[Teogonija]

Setila sam se jos nekih stvari koje mozda mogu biti od koristi u Kairu.

U nekim, uglavnom , malo boljim restoranima i kafeima postoji nesto sto se zove minimum charge. Placa se u vecernjim casovima, a ako lokal primenjuje tako nesto to je naznaceno u meniju, pa preporucujem prvo listanje istog da ne bude iznenadjenja.

Funkcionise tako da je odredjen fiksan iznos koji se placa po osobi i u okviru koga se moze naruciti bilo sta za pice i jelo iz standardne ponude tog restorana po cenama koje su iste kao i danju. Sto je lokal vise kategorizacije i cene rastu.

Ne znam zasto je ovo uvedeno, pretpostavljam da se spreci celovecernje sedenje uz jedan caj ili kafu.

Nama se desila situacija u Hayatu jedno vece. Izabrale smo bas dobru poziciju odakle smo mogle da posmatramo zvanice neke bogataske svadbe. Zanimljivo nam je bilo kako su se doterale njihove gospodje. Frizure na sprat, kilogrami dragocenosti oko vrata, ruku, visi sa usiju, haljine vecernje u pastelnim bojama sa gomilom perlica i kristalcica... Hit su mi bile BUNDE, a bese bogami oko 30C. Al zabavu nam pokvari ugladjeni konobar kad nam objasni to za minimum charge. 70 TL bese tada po osobi. Mi se ljubazno zahvalimo i podvijenog repa izadjemo. Odemo u obliznji Hard rock kafe, i on je u sklopu Hayata. Tamo salsa vece, ludnica... Sednemo, narucimo, igrale sambu, bas nam je bilo dobro. A posle u meniju vidimo - posle ponoci minimum 100TL po osobi. Dobro je, usle smo malo ranije... I moram samo jos jednu situaciju da podelim sa vama. U Al Azha parku uvece sednemo i narucimo caj. Kaze decko, minimum toliko i toliko. Nije bilo preterano, a i dosle smo taksijem cak do parka, okolo nema nista, samo bulevar kojim jurcaju kola u hiljadu traka. Nema odstupnice. On se jadan ubio da nam objasni kako mozemo da narucimo JOS jer smo platile i sve nam pokazuje onaj meni. Nama se nije ni jelo ni pilo, samo smo htele da uzivamo u miru (park je uvece bas lepo osvetljen, vidi se i Alabaster dzamija i dole Kairo bljesti, jedino Grad mrtvih preko puta nije za razglednicu, ali on i nije u pravcu pogleda). Kada smo se spremale da krenemo, trci konobar i nosi punu kesu limenki. Kao ponesite, pa platile ste. E tu smo stvarno bile zatecene, mogao je to da uzme za sebe, mogao je da proda pa da stavi kintu u dzep... Mi mu nismo nista ni trazile, niti smo se nesto bunile. Eto, nece tamo bas svako da zavrne stranca. Mozda su mu se dopale moje plavusice, ko zna...

@mira.mika Hvala ti, drago mi je da si bar malo uzivala citajuci...

@djuraspasa Vidim palo citanje u paru, pozdrav za oboje i zelim vam da se se lepo provedete u Tunisu, blago vama

[dujaspasa]

Teško da ću uspeti onako lepo kao Teogonija da vam napišem! Pokušaću na malo drugačiji način.

Boravili smo u Kairu više puta. Svaki put ubacim po neku funtu u jedan iskop kod piramida, jer vlada verovanje da ću se tada opet vratiti u Kairo.

Biće mi teško da vam ispričam priču o Kairu! Zamislite šta sve može da se kaže o gradu starom 5-6 hiljada godina koji ima 16 miliona registrovanih stanovnika, a tvrde da ih ima bar još 5 miliona neprijavljenih + turisti!

Grad je pun peska i prašine. Glavne ulice i neki delovi grada su prilično uredni, ali čim malo zadjete van toga naićićete na dosta zapuštenu atmosferu.

Neću vam mnogo pričati o kulturno-istoriskim spomenicima, jer o tome malo znam a i puno toga možete pročitati na googlu i gledati na televiziji.

Ovu fotografiju sam skinula sa neta. Reka Nil i grad.

Taksijem ili gradskim kombijem smo odlazili do nekog dela grada i šetali i razgledali. Fotografijom ću vam prikazati nekoliko ambijenata.

Prelepe stare fasade zgrada...

Trgovi prepuni ljudi i automobila.

U jednom velikom delu Kaira smo videli višespratnice na kojima su prozori i terase bili raznih vrsta i dimenzija. Kažu, kad se neko preseljava nosi sa sobom prozore u drugu kuću! Ne znam koliko je to tačno.

Tu i tamo, neretko smo vidjali koze i ovce.

Van strogog centra grada transport se obavlja i malim zaprežnim vozilima sa kojih se roba odmah i prodaje. Verovatno primećujete da ulice nisu asfaltirane.

Mala pijaca i radnjica.

Kad sve ovo gledate zamišljajte i temperaturu blizu 40° koliko je bilo kad smo se šetali.

Neko će reći šta nam je to trebalo? E, pa volimo sve da doživimo! Svratili smo na čaj u kafanicu, kupili nešto kao mekike kod jednog uličnog prodavca, a kod drugog bombone umotane u šareni papir sa porukom o sudbini koju nismo umeli da pročitamo!

Jednom smo prošli pored ženske škole. Devojke su se odmah okupile oko mene da pričamo, a S je stajao po strani.

Gradskim kombijem smo se vratili u hotel. Mogu vam reći da mi je baš bilo teško da udjem i izadjem iz kombija, jer on ne staje, već samo uspori vožnju!

[dujaspasa]

Posle dugih šetnji prijalo nam je kupanje u hotelskom bazenu.

Jedno veče je u našem hotelu bila svadba. Žene su bile baš raskošno obučene, a sa zlatom koje su nosile mogli ste da otvorite zlataru!

U jednom drugom hotelu gde smo bili, pre večere odlazili smo na aperitiv u bar na terasi na vrhu hotela. Pogled je bio pravi "kairski".

Svako veče smo negde išli. Skupljalo se društvo iz grupe i onda bismo zajedno odlazili u grad u provod. Najlepše mi je bilo kad smo išli na noćno krstarenje Nilom, gde su nam uz njihov program servirali i bogat švedski sto. Sedeli bi na palubi i uživali...

Opšti utisak iz Kaira mi je bio da postoji neverovatna razlika izmedju velikog broja milijardera i ogromnog broja siromašnih. Bili smo i u skupim hotelima i otmenim kvartovima, ali i u siromašnim delovima grada, čak smo provirili i u "grad mrtvih" i svuda smo nailazili na prijateljski odnos prema nama.

Oko muzeja i u suku, starom trgovačkom delu grada, je uvek stravična gužva. Preći ulicu je prava umetnost. Uopšte neznam kako smo to uspevali.

Muzej je mesto koje obavezno treba posetiti i sa vodičem (za kojim ćete uglavnom trčati po muzeju) i sami.

Pored muzeja, a pre suka, je niz kafanica u koje smo svraćali na osveženje. Iste godine je u jednu od njih bačena bomba!

Suk je posebna priča. Tu mužete da kupite sve! Od finih predmeta od kože ( jakne, cipele, tašne, kaiševe, taburete...), preko mnoštva suvenira, zlata, srebra... do pidžama i četkica za zube.

Zanimljivo je posmatrati ljude. Na primer ovaj čovek je izašao u kupovinu sa svojim ženama...

One su govorile u glas i mahale rukama, a on je odmahivao glavom.

a one ni manje ni više gledaju u zlato!

Spasa, kad je to video, brzo mi je pokazao jednu staretinarnicu!

Čuvena Alabaster džamija je stvarno monumentalno delo! Muškarci su morali da budu u pantalonama do kolena i bosi, a nas ženske, su oblačili u ovo zeleno. Neki su i na noge dobijali navlake.

U koptskoj četvrti je bila jedna velika i dobro snabdevena suvenirnica. Meni se posebno dopala ova statua faraona. Jedna, visine oko pola metra, koštala je 50 evra. Naravno da je nisam kupila, jer sam za te pare mogla da kupim "pola radnje" sitnica.

Kad smo se vratili kući S me je iznenadio i jednog dana mi je napravio sličnu figuru Imhotepa koji nam sad stoji na vitrini.

Piramide na Gizi. Šta o njima reći a da već neko nije to uradio?! Ustvari, kad malo bolje razmislim, o piramidama je teško pričati, one moraju da se vide!

Nezamislivo je kad vam neko kaže da je video 2 miliona kamenih blokova koji vas, svaki pojedinačno, nadvisuje i poredjani su u vis 143 metra!!!

Ljudi dolaze sa svih strana sveta da vide jedno od nekadašnjih 7 svetskih čuda. Nama je relativno blizu.

Što se S i mene tiče mi smatramo da su piramide uklete. Za to imamo i dokaze! Evo kako je to bilo...

Prvi put kad smo bili da ih vidimo, napravili smo klasičnim fotoaparatima oko 90 fotografija. Kad smo došli kući i dali da se filmovi razviju fotograf je nešto pogrešio prilikom razvijanja i dobili smo samo TRI mestičave slike!

Kad smo bili drugi put, S me je slikao na samom ulasku u Keopsovu piramidu (više puta) i ja njega na više mesta oko piramida, sa istim fotoaparatom. Napravili smo bar 20 slika sa drugim aparatom koji nam je na jednom izletu na sred mora (gde je bio plićak od 1m pa smo tu ronili) upao na trenutak u more i od slika nije bilo ništa! Opet su sve slike bile dobre osim SVIH slika oko piramida. Čak i medju ovim dobrim slikama većina je preosvetljena! Kažem vam da su uklete!

E, treći put je ovo šta gledate.

Na platou Gize je više piramida a najznačajnije se piramide faraona Kufua (Keops), zatim, Kafrina i Menkaurova.

Imali smo posebnu sreću da udjemo u Keopsovu piramidu. Dnevno je smelo samo 100 ljudi da udje u nju, a sada mislim da su i to zabranili. Unutrašnjost piramide je neverovatna. Prolaz do sarkofaga je dugačak i dosta uzak i strašno visok. Na nekim mestima možete samo skroz povijeni da prodjete. Kad čitam ovo šta sam napisala vidim da to nema blage veze sa doživljenim! Nisam neki pisac!

Odmah bilzu piramide je mali improvizovan muzej u kog su smestili "Sunčevu barku". To je barka kojom su balsamovanog faraona Keopsa dopremili rekom Nil do piramide. Ostala je tu pored, pesak ju je zatrpao i otkrili su je u prošlom veku. Znači bila je zatrpana 4.500 godina. Evo kako izgleda posle restauracije.

Poseban izlet se organizuje za obilazak Džozerove stepenaste piramide. Nju je projektovao čuveni Imhotep u 27 veku pre nove ere. Praktično to je prva piramida.

Pored nje je jedan vrlo dobro očuvan hram...

kao i stadion. Kažu da se na njemu takmičio i sam Ramzez II u poznim godinama.

I da završim priču o Kairu. Ovo što sam vam ispričala je 20% onog što smo mi videli, a samo mali delić mogućeg. Drugim rečima, šteta bi bilo da ne odete i vidite jedno od 7 svetskih čuda, a samo je na 3,5 sata leta avionom od nas.