Kairo - daljina, dim i prasina putopis

[dujaspasa]

Evo ovako je to bilo...a o tome sam već pisala na forumu pa se izvinjavam što pišem ponovo.

Kad smo pre desetak godina išli na naše prvo krstarenje Nilom, prva tri dana smo proveli u Kairu.Posle šetnje Kairom, pošto smo se dobro naprašili, rešila sam da pre krstarenja odem kod frizera.

Frizer u hotelu Džozer u kom smo otseli nije radio i devojke sa recepcije su nam rekle da idemo "odmah tu iza ćoška". To smo i uradili. Hotel se nalazio u jednom dugačkom bulevaru...

Čim smo skrenuli iz bulevara ušli smo u jedan sasvim drugačiji ambijent. Svako je radio svoj posao...

Muž je seo u neku kafanicu zajedno sa lokalcima koji su pušili šišu izvaljeni u plastične stolice, dok su neki igrali tavli, da popije čaj, a ja malo dalje kod frizera.

Ulica je neasfaltirana, samo zemlja, tj ugažen sitan pesak, u kafani pod olaisan, a kod frizera nema tekuće vode!

Kad sam ušla oko mene su se svi skupili, pozvali su vlasnika koji je otišao na ručak , a u medjuvremenu je došlo još šest žena da me vide. Radnja mala, mesta ima samo za jednu mušteriju! Gazda je odmah organizovao donos tople vode, žene su mi skuvale čaj i donele od kuće nešto kao baklava. Morala sam sve da pojedem! One su samnom celo vreme pričale a ja ih ništa nisam razumela. Svi su mi pipali kosu jer sam prirodna crvenokosa i kovrdžava (sad se farbam), i po svaku cenu su htele da mi isprave kosu. Sve je bilo jako simpatično, a ja sam bila oduševljena i dala im ogroman bakšiš. Kad sam izašla, svi su krenuli samnom, jer su znali da me muž čeka (to su im javili).

Inače, muž me malte ne nije prepoznao, zbog nove frizure.

Sledeće godine smo svratili u radnju i odneli im veliku kutiju čokoladnih bananica za decu.

Kairo je jedan od mojih omiljenih gradova. Obzirom da je ogroman i ima veliki broj znamenitih arheoloških nalazišta, muzeja, divnih zgrada i divnu reku Nil može se danima razgledati.

Pisaću vam, drugi put šta nam se još tu dešavalo.

Neznam baš previše o istoriskim činjenicama i nazivima svih znamenitosti o kojima pišem, pa s' vremena na vreme pitam S da mi kaže kako se šta zove, jer on sve zna (mogao bi 'ladno na neki kviz).

Veoma je teško opisati tako veliki grad sa toliko kontrasta. Postoje ogromni delovi grada tipa našeg Novog Beograda, pa delovi sa nezamislivim bogatstvom, kažu ima više od 10.000 milijardera!

Istovremeno postoji jedni naselje-groblje koje zovu "Grad mrtvih" koje je ogradjeno visokom ogradom sa prolazima u kom živi nekoliko miliona stanovnika. Tu se ne preporučuje ulazak! Kažu da koji turista tu udje, uglavnom ne izadje! Iz autobusa sam ga snimila. U njemu ljudi žive u grobnicama, nešto kao male kuće, bez naročite infrastrukture.

U okviru jednog izleta po Kairu bili smo u poseti koptskoj četvrti. Interesantno staro naselje gusto sazidanih kuća ne baš impresivnih.

Lepa mala pravoslavna-koptska crkva svetog Djordja poseduje sva pravoslavna znamenje kao i četiri velike slike njihovih glavnih svetaca.

Malo dalje je i sinagoga.

U jednoj od uskih ulica naišli smo na kuću u kojoj je živeo Butros Gali.

Ma, mogla bih da vam pišem još puno...

Bolje, otidjite i sami se uverite u interesantnu raznolikost i veličanstvenost Kaira.

[Teogonija]

Bas mi jedrago sto si ozivela ovu temu! Fotografije su odlicne, a epizoda sa frizerom je fantasticna. Moram da vam odam priznanje sto ste se vozili njihovim javnim prevozom (kombijem) ja nisam smela ni jednom, a bila sam u vise navrata skoro 3 meseca u ovom gradu.

Pozdrav

[dujaspasa]

Hvala!

Vožnja kombijem se sastoji u tome da kad kombi malo zastane mi svi ulećemo u njega, stim da ako on može dalje da vozi, on polako vozi, a mi nastavljami da ulazimo. Isto je i sa izlaskom!

[Čika Zmaj Jova]

Ima u tom gradu ima krajeva koje baš i NE preporučujem – naročito ako se krećete sami, bez pratnje lokalca.

U nameri da vidim jednu kopsku crkvu - isklesanu pod ogromnom stenom (crkva Sv. Simeona) zabaso sam u jedan kraj grada (Mokatam) – “naselje đubretara” koji recikliraju sav otpad grada. Nimalo prijatna “šetnja”.

Za šetnju po “islamskom Kairu” se valja makra malo pripremiti – štogod predhodno pročitati.

Veoma lepo ilustovana i pitka je knjiga “HISTORIC CAIRO: A Walk through the Islamic City” - napisao Jim Antoniou.

Što se platoa Gize tiče, bilo bi lepo da odvojite DOVOLJNO vremena (na uštrb obilaska "Instituta za papirus" ili "Fablici alabastere tj. parfema)" pa posetite i nekropole koje se nalaze na istočnoj i zapadnoj strani Velike piramide.

Tu su smeštene groblice važnih likova starog Egipta.

Na istočnoj strani je otvoreno za posete nekih 4,5 grobnica (mastaba) i isto tolike na na zapadnoj strani.

Za obilazak tih lokalitete vam je treba jedno 3-4 sata, polaganog razgledanja.

Nezgoda je, ponekad, što čuvara mastabe baš nema na kapiji, pa morate da ga vijate po platu.

Za mali kintu će ga pronaći i pajkan koji patrolira tim područjem.

Dosta upotrebljiv i lepo urađen je jedan popularni vodič:

"Guide to the Pyramids of Egypt", Alberto Siliotti, 2000

[dujaspasa]

Uvek dobrodošli saveti od poznavaoca!

Šteta što ovo ne čitaju naši iz agencija i ne organizuju da vidimo takve interesantne stvari. Sami teško da u ovim uslovima smemo da zadjemo bilo gde!

[putnik srećko]

Bravo Dujo!

Nadam se da ste uživali uz odličnog vodiča.

Maksa stvarno zna svoj posao. :klanja:

[Teogonija]

U nameri da vidim jednu kopsku crkvu - isklesanu pod ogromnom stenom (crkva Sv. Simeona) zabaso sam u jedan kraj grada (Mokatam) – “naselje đubretara” koji recikliraju sav otpad grada. Nimalo prijatna “šetnja”.

Jesi li uspeo da vidis tu crkvu u pecini? Kako to izgleda uzivo? Meni je bila zelja da je vidim, ali nisam se usudila bas zbog tog Grada djubretara. Ako imas neki slicicu i ne mrzi te, bilo bi lepo da je postavis, cini mi se da je retko ko to obilazio.

[Čika Zmaj Jova]

Crkvu pod stenom - u pećini sam video - poprilično velika i extremno popularna međ' Koptima. Ima i drugih koji tu dolaze - traže lek za svoje boljke, pa je mesto hodočašća. Gužava je bila mao žešća.

Slikao sam i to a i đubretarski kraj - slike su mi negde... DVD, USB - ko bi sada našao...Ima siguno na netu ...

ALI, fotke su JAKO bleda slika onoga što ti govore: NOS & UŠI. Oči prosto peku od smrada. Stomak se vrti ko' centiguga veš mašine...Uši zuje.... vrelina, znoj... Posle te "šetnje" - odmah po tuš.... Uz neku škotsku rakiju - preživi se, nekako.

Ako bi da ideš do crkve - obavezno taxi (i tamo i u povratku!).Zoabiđi "sekundarce".

[Teogonija]

Elem da se vratimo tamo gde smo stali. Kod crkve Sv.Simeona koja se nalazi na Mokatam brdu.

Ovo je slikano sa Salah Salem ulaza na Saladinovu citadelu, odakle se vidi Mukatam brdo a mislim da te bele kupolice koje se naziru ispod antena pripadaju crkvi, koja je kao sto CikaJova Zmaj rece u pecini. Odavde gledajuci ne izgleda daleko i cini se da je lako peske, kada ne bi bilo saobracajnice sa gomilom traka i tog neprijatnog Grada djubretara. Meni je tada ostalo samo da ceznutljivo gledam ka brdu, ne zeleci da nas tri osobe zenskog roda same tamo krenemo.

CikaJovo jel to to sto se vidi na slici?

[stojadin]

Постоји и друга страна медаље.

Мене су цигани = египћани опљачкали у сред Каира. Полиција ми је тражила паре да бар запише моје податке у случају да пронађу лопове, пази да их не нађу. Мада су ми лопови дјеловали као дјеца пандурска. А само просе, јадна им мајка. Нико ту неће ништа да ради, само гледају да преплове Медитеран и докопају се Лампедузе.

А није да нема посла, па сам Аврам је ишао на гастарбајт у Египат својевремено.

[Teogonija]

Ima tamo svega i svacega, a kako i ne bi bilo u takvom mravinjaku koji ima ljudi ko dve i po Srbije! I ovde kada bi se skupilo toliko naroda bilo bi sareno.

Ima tamo i te kako ljudi koji rade posteno svoj posao, al su uglavnom slabo placeni. Ne pricam o najvisoj klasi koja ima privatne biznise i davi se u bogatstvu i obesti. Ima i skupljaca smeca i lekara, i umetnika i onih sto prezivljavaju cisteci cipele po ulici. Iskreno nisam dozivela da je bilo ko pruzio dlan proseci za neku kintu, mozda je to bila samo slucajnost... ali za par meseci tamo, ne znam...

Ima ih koji prodaju po par paketica papirnatih maramica, a i onih koji prodaju na konjskim zapregama prelepo povrce koje su sami uzgajili. Imala sam priliku da se druzim sa umetnicima koji rade u Operi, idu u pozorista, na izlozbe, studiraju, savrseno govore Engleski, da me je bilo sramota mog Indijanskog... ali razgovarala sam i sa baovabima koji cuvaju i ciste zgrade i zive ispod stepenista u nekim minijaturnim ostavama, pa tu crkavicu salju negde svojima u provinciji. Isto tako upoznala sam i prilicno stranaca i mladjih i starijih koji su dosli tu da rade i volontiraju.

Zaista su usporeni, kod njih vazi neka druga mera vremena, to zna i da nervira pogotovo kada neka administracija treba da se zavrsi, ali ipak ne treba generalizovati stvari pa bas sve strpati u isti kos prosjaka i neradnika.

A stvarno zao mi je sto si imao lose iskustvo, gde god je velika koncentracija ljudi i turista na zalost, takve stvari se desavaju, a covek se onda oseca besno i nemocno..

[stojadin]

Знам, па и Аргусовци, и не само они, упозоравају да се припази на ствари при поласку са аутобуске станице. А шта ћеш, неком је то посао од кога живи.

[Čika Zmaj Jova]

Re: Crkva

Zaista se ne sećam TOG pogleda sa Citadele (na nju sam se penjao daleko pre posete crkvi) – ja sam

bazao u “podnožju” okolo naokolo – bez neke ideje da idem u “kraj đubretara” – jednostavno sam zabasao

u malo drugačuji koptski kraj pa sam samo pitao za crkvu & ljudi su mi ljubazno pravac pokazivali…

Eto još jednog, drugačijeg “koptskog kraja” – pored onog u koji vode turiste…

Što se Kaira tiče, grad se poprilično promenio u poslednjih par godina. Imam utisak

da su nekako manje “druželjubivi” & otvoreni – povukli su se u sebe – nema ranije

nonšalancije & opuštenosti; jure za životom – a životna "margina" se veoma suzila.

Socijalna/klasna/kastinska diferencijacija je ogromna - nije čudo šta im se događalo,

a niti šta će im se događati.

Generalno, Egipat jeste zemlja trećeg sveta. I kako neko reče: “ kad sam imao dvadesetak

godina, sećam se, video sam piramide i čipkane džamije, i sve me je to palilo, od fizionomija

na bazaru do tajanstvene melodije jezika. Sa tridesetak sam ponovo otišao i video umorne ljude

nagurane u gradskom prevozu, decu koja prose, strah od gladi i rata…

Eh, s godinama, sve je teže putovati.”

Mi koji u Egipat samo povremeno navraćamo, uglavnom i nemamo predstavu a niti nas

savermeni Egipat nešto pa interesuje. Nas interesuju “starine” a cela ta oblast

(egiptologija, tj. starine, tj. "nasleđe" & egiptomanija, egiptozofija. kemetologija, kemetozofija i sl.)

nema nikakve veze sa tim ljudima koji sada žive tu, na tom mestu, a niti Vlast ima bilo kakav

dublji respekt prema tom "materijalu"... Običnom narodu je cela ta "papazjanija" interesantna

samo ukoliko mogu da uzmu novac od "belih" zaluđenih tim "starudijama" – i stoga je svaki turist

samo pokretni bankomat..

Pa ipak ako imaš čelične nerve, ili ako možeš se da potpuno “iskljušiš” iz tog haosa, onda

je nagrada malo veća, jer kako reče pesnik (ako se dobro sećam):

”ko nije video Egipat, taj, ipak, ima jedno čulo manje; ima jedan život ljudski, dok nije video Egipat, a drugi pošto ga vidi”

Koga interesuje savermeni Egipat, iz sociološko_kulturološkog ugla, neka pročita prilično

praktičan vodič: “

Culture Shock! Egypt: A Survival Guide to Customs and Etiquette” (Susan L. Wilson)

BTW: Ovo su moji utisci, vaši se verovatno rezlikuju, so be kind & spare me.

Izmenjeno 21 apr 2015 (Čika Zmaj Jova)

[Teogonija]

Pogodi ga u srz. To je to, kratko jasno i tacno.

I ja napisah tamo u putopisu "Ko nema zivce ko konopce neka ne pokusava"

Hvala na preporuci za citanje (pozeljno pre puta), al ko sto rekoh tamo te tako drmne sve sto vidis da ni jedna priprema nije dovoljna.

[dujaspasa]

Potpisujem ono što je Čika Zmaj Jova napisao!