Teogonija

Kapadokija putopis

35 poruka u ovoj temi

Prvi dan

Prvo jutro u cik zore, budi me neka cudna huka. Skacem iz kreveta, ne razumem o cemu se radi. Gledam kroz prozor, jos se nije ni razdanilo, i… auuu, sareno nebo! To je to, to je Kapadokija sa slika! Hipnotisana, samo navlacim pantalone ispod spavacice, bosa ,radosna kao malo dete istrcavam iz sobe . Jurcam kroz travu da vidim iz bliza, muz zamnom. Neki su uzleteli, drugi se tek pripremaju, a na sve strane iz dolina zaklonjenih stenama, lagano se promaljaju sarene glave balona. Trcim nazad po foto aparat i zaticem zatvorena vrata , jos se i zakljucala, kljuc unutra! Sta cu, privlacim neku stolicu pa kroz prozor , cepam spavacicu, malo se izgrebem. Heeej, ma nema veze, mi smo u Kapadokiji!!!

e2adc00aeb7cb0c9f16e2b79e025e203.JPG

e25f9d22a00f7d1dea3abb1a576dcbb8.JPG

f4d97330e7dc16ca832c527dd0d56a10.JPG

Goreme muzej na otvorenom je na 15 tak minuta peske iznad centra mesta. Kompleks manastira i crkava, izdubljenih u stenama, je na UNESC ovoj listi svetske bastine. Ulaznica je 20 TL, na info pultu se nude brosure, audio vodic koji se dodatno placa.

abeffe416cf595aa74e5cf0881c48dc5.JPG

Muzej je na sirokom prostoru, izmedju kapela i crkava vijugaju staze , postavljene su table sa kratkim opisima. Najbolje je posetiti ga po otvaranju ili par sati pred zatvaranje, vrlo je posecen.Cekajuci da kupimo karte, nepravilni oblici visokih stena, izrovaseni otvorima, razbacani na blagoj padini su nas fascinirali. Ulazi u neke crkve su dostupni uskim stepenicama, unutrasnjost nije velika, dobar razlog za izbegavanje guzve. Lokalitet ima korene u IV veku. Freske su ocuvane, period nastanka razlicitit pa se tako menjaju i motivi. Iz perioda ikonoklastike, kada je bilo zabranjeno predstavljanje ljudskih figura, zidni crtezi su jednostavni, simboli i geometrijske sare uglavnom oker i crvene boje.

ade00fa915e538bfe31f1fbf61e5d583.JPG

Zavlacimo se u svaku mogucu rupu, prasnjavi od tufa koji se osipa u fini beli prah. Lukovi, stubovi, oltari, apside, trpezarijski stolovi…sve izdubljeno i isklesano u mekanom materijalu stena.

ed4b915beda2e6b718fddd26ca715679.JPG

Crkva koja je na mene ostavila najjaci utisak je Tokali, nalazi se van ogradjenog kompleksa, malo nize niz put. Vazi ista ulaznica, nemojte je nikako propustiti. Najbolje ocuvane freske, XI vek, drugacijeg kolorita, preovladava vizantijsko plava, sa najdetaljnijim prikazom Hristovog zivota. Visoki svodovi, 4 prostorije. Fotografisanje je u njoj zabranjeno, jedna revnosna Spanjolka me tuzila cuvaru. Morala sam na njegove oci da izbrisem foto. Ispravno.

Automobilom nastavljamo ka Urgupu, najvecem mestu u okolini. Naravno, vozimo se lagano i zastajemo gde god vidimo malo prosirenja, jer svuda oko nas su neverovatni prizori. Oci nam se jos nisu navikle na predeo ,svaka kamena forma nas odusevljava. A ima ih u ha haj.

5e13fee814c9bae0288c4e9ef739a9fa.JPG

f0d335498f049e9b6b7c81702d800c53.JPG

Urgup je gradic od 18.000 stanovnika, sa novim i starim delom. Mestom dominira velika stena sa ravnim prostranim platoom, koju zovu Temenni, sto podseca na rec teme. Uz padinu su priljubljene kuce tradicionalne arhitekture sa lucnim drvenim vratima koja vode u dvorista. Penjemo se poplocanim ulicicama do restoranske terase na vrhu, odakle puca pogled. Nebo je vedro, planinski lanci se na horizontu stapaju sa plavetnilom.

0b35588c151e1f64515d1f2fe7ff6216.JPG

bfeff6d7d2828db7777625a876ad6dd7.JPG

Put nas dalje vodi ka Mustafapasi, kroz zelenu dolinu. Nailazimo na putokaz ispisan rukom i skrecemo na sirok prasnjav put. Vozimo pored vinograda gde loza raste zbunasto u sirinu, grana gotovo poleglih uz tlo. Nailazimo na crkvu i pored nje na “prodavca karata”. Dekica ispod sklepane tende,naslonjene na stenu, u uglu, zapalio varticu od grana loze, stavio ulubljen plehani cajnik na ognjiste od kamenja i nudi nas cajem. Dascani sto prekriven ulepljenom musemom, par klupa. Posluzi deda caj uz reci “Kasik, seker, caj”. Ne zna deda nista sem turskog, al sta mari, ko da prica srpski. Nama mnogo dobro, ne vidimo ni stroku, ni musave case, samo njegov sirok osmeh. A kad smo na odlasku hteli da platimo, deda odmahuje glavom i smeska se, muz vadi novcanice, on gura ruku, ni da cuje.

c1a9aef4555654752ac69a392e83ae67.JPG

Sledece iznenadjenje desava se u Mustafapasi. Selo lepo, mirno, mirise iz pekare na pite. Svega 5 km udaljen od Urgupa, a cini mi se redje poseceno.Trg velik, prodavci nude svoju robu, cilime, lutkice.

ffc441a64ce5b7755e776187729a799e.JPG

Stare kuce zidane od tesanog kamena sa divnim ornamentima na fasadama, sto je tipicno za ovu kasabu. Gledamo neko zrnevlje izlozeno u kupama i onako izmedju sebe se pitamo sta je, kad mladi prodavac na engleskom kaze “Dodjite da vam pokazem coveka sto govori vas jezik”. Ja ga gledam u neverici. Ode muz, kuma i ja kao zaostajemo. Razgledamo robu. Kad li ide baka u salvarama, siri ruke u zagrljaj pa kaze “Ste dosli, kako ste putovali”

c010a427f4bfdbd9f5503fefe84cbaf3.JPG

Selo se nekad zvalo Sinasos, sa hriscanskim stanovnistvom. U velikoj razmeni 1923. preseljeni su u u Makedoniju, a muslimane iz Makedonije doselise ovde. Sad vec cetvrta generacija tu zivi, ocuvao se jezik, stariji ga govore najbolje. To nam je ispricao bakin muz, a na netu smo nasli info da je izvrsena razmena izmedju Grka i Turaka. Posto u Grckoj postoji mesto Nea Sinasos, mislim da su tacna oba podatka. Proculo se po selu odakle smo, pa nas bez ulaznica uvedose u jedinu zidanu crkvu u sirem okruzenju, Sveti Konstantin i Jelena iz 1729. U cuvenoj pekari ispekose pitu, a decko iz restorana nam donese jelovnik, na brzinu ispisan na srpskom. Kapadokija, zemlja cuda!

07e1a5146877eddae64c80a2fbfac3f9.JPG

Posetili smo i obnovljeni manastir Sv. Nikole, udaljen oko 2 km, i tako smo se ovde zadrzali duze nego sto smo planirali. To nam nije palo tesko. Naprotiv. Zato je dobro odvojiti za Kapadokiju vise dana.

4

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Drugi dan ranom zorom kuma odlazi na let balonom, prethodno dogovoren uz pomoc Osmana, sa mnogo snizenom cenom, mislim da je bilo 80 eur. Kombi pokupi putnike, odveze ih do uzletista, a nakon sletanja pocaste se sampanjcem, kombi ih vraca. Pravac leta se ne zna unapred, zavisi od vazdusnih struja, covek upravlja samo podizanjem i spustanjem. Pletene korpe su velike i primaju od 15 do 20 osoba, svako ima svoje mesto uz ivicu, pa je pogled zagarantovan. Vratila se odusevljena, a mi smo mogli samo da uzivamo u gomili fotografija.

94588b3e5ef0b86ebdb05b8f33a70b09.JPG

3d3473b92a52d9448e9d8145a6d89ac0.JPG

8822cdafbed4caebea27f17f375b53b9.JPG

Iz centra Goreme hvatamo lokalni bus do Uchisara s namerom da se promuvamo kroz mesto, pa Dolinom golubova spustimo peske nazad. Pesacenje dolinama kroz klance, je nesto sto se mora uraditi, da se predeo dozivi iz druge perspektive. Moguce je unajmiti lokalnog vodica koji zna sve staze i bogaze, mi se organizujemo sami, uz prethodno proucavanje GE. Nismo u nekoj narocitoj kondiciji, te sam osmislila lakse staze gde nema mnogo uspona. Na dobre mape nisam naisla, koristimo neke iz hotela, koje su vise nego skromne, prikazuju celu oblast na A4 formatu.

Uchisar je oko 5 km udaljen od Goreme i nadaleko se vidi njegova Kamena tvrdjava, s obzirom da se nalazi na najvisoj tacki u oblasti.Prirodna tvrdjava je sva izbusena prolazima i prostorijama, a do vrha se dolazi obezbedjenim vijugavim stepenistem sa spoljne strane. Ulaz se placa simbolicno.

727b5454e7227726246efe0386b02bf0.JPG

ed3a1f94ebc94f9a4ad59d16e3794cbe.JPG

U podnozju su prodavci suvenira i susenih kajsija, kamila za turiste i restoran odakle sam se divila pogledu.

380d23217b9490ea462a77d7f866f552.JPG

Muz i kuma su se popeli na vrh, kazu da je pogled neverovatan. Vidi se celo Goreme i dalje, put koji vijuga, visoki masivi u pozadini i sve doline.

44d87e07348d03ead9ec9b5b31cc0351.JPG

Sa leve strane mesta proteze se Bela dolina ili kako je neki zovu Dolina ljubavi, a sa desne Dolina golubova ili Guvercinlik. Obe idu u pravcu Goreme. Pri pripremi putovanja imala sam muke sa nazivima, jer se pojavljuje nekoliko razlicitih za istu dolinu, cak i isti naziv za razlicite. Kroz mesto se spustamo do jednog od ulaza, koji sam videla iz busa. Postoje putokazi, ali nisu postavljeni bas na svakom racvanju, vazno je samo da se prati pravac i ne skrece nigde. Moze se skrenuti, to mozda znaci duzi put, veci uspon, ili cak nuznost povratka nazad.

a210b9e676212c0acfb7b4559cfbb641.JPG

Ovaj pravac je laksi, vodi nizbrdo. Naravno, moguce je isto ovo uraditi iz Goreme, sto zahteva vise napora. Bitno je imati dobru obucu koja se ne kliza, a zgodno je uzeti stap. Moj muz nasao neku mocugu, pa nas ko pastir ovcice vodio . Evo mocuge u saksiji, pridrzava Bendzamina.

Dolina golubova je dobila ime po golubarnicima, usput se vide rupe visoko u stenama i mali zarezi kojima ljudi prilaze da skupljaju djubrivo. U dolini ima basti i vocnjaka.

2eba36142d891bc2edd710cfef2bdc75.JPG

7f00ea9d09169b32e956dc93fd6b44e9.JPG

Staza nije teska, duga oko 4 km, prolazi se kroz tunele isklesane u stenama, a okolo zelenilo, bele siljate gromade zguzvane jedna na drugu i plavo nebo iznad. Odjednom iskrsne improvizovana tezga sa cedjenim sokom nara i pomoranzi, nezaobilaznim cajem. Nekoliko stolova ispod krosnji, cvrkut ptica, negde reve magarac...

d1fc817efc5e56ca2a024cdff4a7946c.JPG

Popodne sedamo u kola i krecemo severno, glavnim putem do Cavusina, nekoliko km udaljenog. Zovu ga Grad duhova zbog napustenog naselja na uzvisenju. Kuce su bile izdubljene u stenama, zbog obrusavanja su napustene i stanovnistvo je gradilo nove od klasicnog materijala podno brega. Susrecemo jahace, turiste koji su konjima odlucili da prodju dolinama.

70d95e485e6edeadc4356f25507c4f64.JPG

Do Cavusina se moze Crvenom dolinom peske, od Goreme muzeja na otvorenom. Tu postoji vise staza razlicite teskoce i duzine, licno ne bih njima bez vodica. Stene su u nijansama crvene boje sto narocito lepo izgleda neposredno pre zalaska sunca. Penjemo se na vrh brda, uzivamo u pogledu na Crvenu dolinu.

a93f77d1e9e599e90f78914ec857eef1.JPG

Nakon Cavusina skrecemo desno na Zelve Yolu, put za drugi Muzej na otvorenom.Voznja nikad ne traje dugo, em je sve blizu, em te pejzaz mami da svaki cas stanes.

Parkiramo se da obidjemo Pasabagli ili Pasine vinograde, Monks valley. Najneobicnija policijska stanica koju smo videli, izdubljena u kamenom stubu. Upravo tu su najlepsi vilinski dimnjaci od tufa sa kapicama na vrhovima, slicni kao u nasoj Djavoljoj varosi. Neki imaju po dva, tri roga.

895b420a8afd0f31680dfb49d92d5749.JPG

Simeon stolpnik je boravio na jednom od njih, kasnije su drugi monasi dubili kelije, u izolaciji trazeci put vere. Postoje ostaci crkve Sv. Simeona, vinogradi, sve je dostupno stazicama i ne placa se ulaz.

Zelve muzej na otvorenom je drugaciji od onog u Goreme, jer je ovde bilo naselje u kom su ljudi ziveli, nije verski kompleks. Ulaznica je 10 TL, dobije se mapa. Naselje je organizovano kroz 3 doline koje su povezane stepenicama i stazama, a nekada je koriscen tunel, zatvoren za posetu.

8df9b59a24130ebbfaca31b9d3480672.JPG

Zanimljivo je videti kako se nekada zivelo u trogloditskom naselju sa crkvama, stalama, mlinom sa ogromnim kamenim zrvnjem i prostorima za muljanje i skladistenje vina. Naselje je napusteno tek polovinom XX veka. Do 1924. god zajedno su ziveli muslimani i hriscani, ima I crkava i dzamija.

ba84c9f6e00c3c0bca6de966a2beb886.JPG

Nije bilo guzve, naisli smo na jednu turu, pa malo slusali vodica. Shvatamo da nismo narocito uskraceni sto idemo sami.

Nastavljamo ka Ugrupu, zastajemo da bacimo pogled sa puta na Devrent dolinu gde nema verskih objekata i naselja. Samo luda igra prirode sa stenama. Slikamo cuvenu kamenu kamilu i bezimo od gomile turista.

3

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Treci dan opet hvatamo bus do Uchisara, silazimo ranije, kod Onix fabrike i pored nje skrecemo na zemljani put koji uz vinograde vodi do Bele doline, Doline ljubavi. Susrecemo vise ljudi nego prethodnih dana. I ovde smo se odlucili za silazak, da bi na glavni put izasli negde kod Cavusina, onog sela duhova.

47dd84644add59a6c5b048f40c72b503.JPG

Silazak bas nije bio naivan, kuma u starkama, sto je bio los izbor, meni pomogle neke Nordijke sa stapovima. Muz brine, pa daje instrukcije, odgovoran za dve zene. Malo me strah visine, noge se udrvenele. Osipa se tlo, nemam za sta da se uhvatim. Sta cu, sednem pa se odsankam, pocepam pantalone. Ko da je vazno! Znaci, obuca i stapovi. Posle bilo lakse, opet kroz tunele, pa livadama, kroz baste, oko 6 km. Videli smo neke na biciklama, onim brdskim.A po dolini posejani stubovima falusnog izgleda, odatle i naziv.

2a1f48dfd7d62210acc2410c011ff5ab.JPG

Pored Love Valley Zovu je jos i Medena dolina. To je vise u zargonu, na stranim sajtovima. Tacnije ovo je zavrsni deo Bele doline, koji je kuma slikala iz balona. Belu dolinu oznacavaju kao tezu za treking. Moj utisak nije takav. Vredi se samo malo pomuciti na pocetku pri silasku sa platoa u dolinu klanca. Nakon toga je jednostavno. Ovo kaze neko sa pijacnom kondicijom ,ono muvanje oko par tezgi, par zembilja pa kuci :))

bd58b88dce0a0f18e344aac75ed2c84c.JPG

Medju belim izraslinama scucurila se cajdzinica. U nedodjiju gazda doneo fotelje i trosede, razne. Ima i onih sto imitiraju stilske. Sto nam je to dobro doslo! Cedjeni nar, izuvanje patika, vlazne maramice pa leganje. Izlazimo na prasnjavi put, pa na asfaltni, nadomak Cavusina, pravac do hotela. Bilo je ovo vise od 6 km.

a1a26bdf8f0ee1a0a907b85c29053337.JPG

Malo se osvezavamo, klopamo u sopstvenoj reziji. Sarmice od vinovog lisca iz konzerve, salatu,bamije, tunjevinu opet iz konzerve, neke domace kiflice iz Beograda… malo bajate. Kafu iz kineskog kuvala lagano srcemo pored bazena.

c6090e8293fa7209eeef3b54ff250433.JPG

Ovo je nas hotel iz vazduha, ja stojim pored kola i masem kumi. :))

Milina. Ovde bi pojeli i masno cebe, sve nam potaman, nista nam ne smeta. Kasnije popodne imamo zakazanu turu, ipak sedamo u auto i odlazimo. Kapadokija mami, nema dangube.

Selo Ortahisar, oko 5 km udaljeno. Naziv znaci sredisnji dvorac, jer je kasaba u centru oblasti. I tu se uzdize prirodna tvrdjava, mnogo strmija od one u Uchisaru.

7d1d373318e053ebde8c4d7c4399c199.JPG

Uz nju se zalepio restoran sa terasom, a u utrobi stene isklesano je nekoliko nivoa sa prostorijama za rucavanje

3b21efd09e608d17cff9efb5f8b332e4.JPG

2985c382d1eed754117b2723f945163a.JPG

Dok mi sedimo zavaljene u fotelje, opet stilske, jedemo gozleme i uzivamo u pogledu, muz mora da overi i ovu stenu. Stepenice metalne, uske, ko pozarne, ograda klimava. Presao pola uspona, gledamo kako ga vetar zanosi, naduvao mu kosulju. Mlatim rukama da sidje, ko ce da nas vozi ako se unakazi. Jedna baka videla da mi je hladno, ne znam kako je to shvatila, pa mi donela njen strikani sal da se ogrnem. Hvala.

Naravno, kasnimo. Po nas u hotel dolazi decko kolima, da nas odveze na punkt odakle krecemo u off road voznju onim Mad Max cudima.

ff9d60746a06f9401127271299f0b7df.JPG

Opet nam Osman sredio cenu. Ispalo je bolje nego sto smo se nadali. Grupa otisla, pa je vodic bio samo nas. Trajalo je sve oko 2 sata, prvo smo se na poligonu navikavali na dzombast teren, pa stazama i bogazama dizali prasinu pored Crvene doline, pravili pauzu za caj, presli glavni put i nastavili iznad Doline ljubavi. Tu smo u smiraj dana iz drugacije perspektive posmatrali predeo kojim smo pre podne prosli peske.

Dan zavrsavamo vecerom, sluzi se tradicionalna domaca hrana. Predjelo se sastoji od brojnih cinijica. Humus, patlidzan, salate sa sirupom od nara, mercemek kofte od sociva i bulgura, gozleme sa spanacem… Zatim sledi corba, koju oni isto tako zovu. A corbe su u turskoj kuhinji posebno ukusne. Od paradajza sa leblebijama i rendanim sirom, tarhana od jogurta, mercemek od sociva… Kao vrhunac dovoze nam na kolicima keramicki cup sa zapaljenom vatricom. Cirkus za turiste, al nema veze. Konobar nudi kumi sataru, ona je strucno nacilja i iznenadivsi samu sebe uspeva iz prvog da je obezglavi.

0b650126530e786804d99bd99e1cda10.JPG

Jelo se zove Testi kebab, govedina u sosu, sluzi se uz pirinac. Na kraju, sta bi drugo nego baklava. Uz sve to lokalno crno vino iz Turasan vinarije. Odlicna turska kuhinja, nekada sam mislila da je teska i prezacinjena. Velika greska!

4

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Cetvrti dan se odjavljujemo iz hotela, u Dia marketu kupujemo gomilu sitnica inspirisani prethodnom vecerom. Bulgur, one sarmice, bamije, narandzasto socivo, ekstrakt nara kao sirce, razne Knorr ove turske corbe… Bice i u Srbiji turske kuhinje! Na soferki nas ceka vizit karta. Na pozadini citam poruku „Dodji na kafu ja sam iz Pljevalja”. Ima li mesta gde nas nema. Nemamo vremena, zao nam.

adacfbe4891fcd113104587d3a729f92.JPG

Idemo juzno, sledece prenociste je u Guzelyurtu, 100 km udaljeno. Usput planiramo obilazak Kajmakli podzemnog grada I Ihlara doline. Na ovom putu postoje dva podzemna grada Derinkuyu, najdublji, i Kaymakli, najsiri. Odlucujemo se za drugi , manje posecen, kako bismo izbegli mogucu guzvu.

Kaymakli je slucajno otkriven kada su stanovnici sela kopali da bi napravili ostave i stale. Potice iz perioda Hetita, da bi ga koristili i hriscani u kasnijim vekovima. Privremeno skloniste je moglo da primi do 5.000 ljudi sa stokom, cak i po tri meseca. Zivot je morao biti dobro organizovan, te se tacno planiralo gde ce boraviti stoka, gde ljudi, odvojeno bolesni od zdravih i gde ce sahranjivati mrtve.

9743b4e4f16130b4c0396e69bd5a81f0.JPG

Napravljene su i prostorije za skladistenje namirnica, cisterna za vodu, podrumi za vino, zajednicka pec za pecenje hleba, zrvnji za zitarice, kao i crkva. Grad je dubok je 8 spratova, moguce je posetiti 4. Lavirint prolaza je obelezen pravcima kretanja, negde su hodnici normalne visine, poneki su jako uski i niski, njima se prolazi cucecki. Nije pogodno za osobe koje ne podnose zatvoren prostor.

e0cd9dc93219e60dac915e8f41b57ac4.JPG

Ovo je jedan od visih i komotnijih prolaza, na kraju se siri u vecu prostoriju

Unutra nije zagusljivo, u funkciji je prvobitno napravljen ventilacioni sistem. Razgledamo ogromne kamene tockove od 200 do 500 kg teske, koji su zatvarali prolaze da neprijatelj ne udje. Sistemom poluga pomerani su sa unutrasnje strane. Ulaznica za lokalitet je 20 TL. Vodica ima ispred, mislim da nije potrebno angazovati ih, mi smo imali stampani materijal koji smo proucili, pa smo znali o cemu se radi. A i, posto je tesno, uvek moze malo da se odvoji uvo i salusa sta ima da kaze tudji vodic.

Ihlara kanjon je udaljena oko 65 km od Kaymakli. Postoji nekoliko ulaza. Odlucujemo se za drugi punkt u blizini Ihlara sela, kod vizitorskog centra, do Belisirma sela, gde je treci. Duzina ove rute je oko 4 km. Poslednji punkt je u selu Selime, a cela duzina je 14 km. Ulaznica je 8 TL, bez obzira na duzinu.

6283f5c4f8e78d2fbedd9bff65806d51.JPG

Deonicu smo izabrali iz vise razloga. Tu se nalazi veliki parking, ide se nizbrdo, ima 360 stepenika (a kolena su nam luda za njima , skoncentrisano je najvise crkava, a u Belisirmi su brojni restorani na vodi koji nude svezu pastrmku. Proucavajuci tudja iskustva, u toku pripreme, shvatila sam da problem moze biti povratak. Nema organizovanog prevoza , a nemamo nameru da se nazad vracmo kroz dolinu, kasno je. Sta bude, neka bude.

f6c0b9b0da5a0358506d3cdf1cc4c85e.JPG

Kroz kanjon, dubok oko 100m, protice recica Melendiz, uskog korita. Na pojedinim mestima stanovnici obradjuju baste i vinograde, ima stabala pistaca. Naselja nema, sem mesta za predah u kafanicama negde na pola puta.

9b02e7288dd7dc2f74b9ecefd0958030.JPG

Duz kanjona su u stenama iskopane brojne crkve i monaske kelije, do kojih se prilazi stepenicama. Kanjon postaje religiozni centar u IV veku. Freske su nastale kasnije , pocevsi od XI veka i mnoge su ostecene, sto od zuba vremena, sto od strane bahatih posetilaca. Crkve u blizini ulaza su pravljene pod uticajem Egipta i Sirije ,i to su starije. Dalje je primetan vizantijski stil.

eb963f639f2d918fc1e85e6173df6b29.JPG

Jedina freska u Kapadokiji gde su pretstavljeni ktitori. Iz natpisa se saznaje ga je ktitor zena Tamara i njen muz Vasilije.Vasilije nosi seldzucki kaftan i turban, a njegova titula kazuje da mu je dodeljen feudalni posed u zamenu za sluzbu seldzuckom sultanu u vidu obezbedjenja obucenih ratnika. Dokaz da se postovala sloboda veroispovesti pod vlascu Seldzuka.

e90794bc4fbdd2b9baf687bc8ca88c71.JPG

Skoro je dolina otvorena nakon generalnog sredjivanja staza, putokaza, stepenista i tabli sa opisima, pa neke info na netu kako je sve u losem stanju su starijeg datuma, da se ne zbune oni koji pripremaju put.

8b40f0be77a7741fcd85ab1af986873a.JPG

Unutrasnjost je prostrana, sa nekoliko prostorija i nivoa. Ove rupe su grobovi monaha

Postoje putokazi i panoi sa opisima Staza nije naporna, proteze se duz obala reke ispod bujnih krosnji, nema uspona, sem stepenica ka crkvama. Mostici i brvna povezuju obale kako bi mogle da se obidju sve crkve

26eeba7d09ccb1bed781f57be22d83b7.JPG

c3ec3cb512986a69bffbcc4d5b1b9792.JPG

Nakon par sati, stizemo do Belisirme. Kuma i ja zauzimamo busiju na terasi ponad vode. Posetilaca nema, sve ture bile i otisle, ni jedan auto parkiran, par lokalaca u poslu oko novih nadstresnica, vecina restorana ne radi, a i kasno je popodne. Konobar zove nekog telefonom, da dodje po nas, 30 eur prevoz. Za 4 km. Mi ga belo gledamo u stilu matinisinormalan. Ne mozemo peske kroz dolinu, ulazi se zatvaraju, a asfaltni put nam ne deluje bezbedno.

b96414219b5bb154844503f9e27f0e06.JPG

Ove tete prave gozleme. Jufke testa se tanko kruzno razvuku, stave na ovaj okrugli metal iznad vatre, premazu nadevom od npr. sira i spanaca, preklope, malo poprskaju uljem i vodom, pa ispeku s obe strane. To ispadne ogromno.

Muz odlazi u akciju trazenja... Otisao, pa ga nema li nema. Vraca se zabrinut, kaze popeo se do glavnom puta, niko ziv ne prolazi. Kada je konacno zaustavio jednog, ovaj mu trazio 40 eura. Nas dve zapele, ocemo tu pastrmku, jos od Beograda se ostrimo. Kaze da nismo normalne, kupice nam 10 kg , samo da krenemo... I tako, porucili onaj za 30 eur, a ono krs, sav se raspada. A platili ga ko da smo angazovali pilota.

833208b4f0d19077d8d214d0844d64d3.JPG

Tu smo sele, ali nista nismo jele. A magarac mi bas lepo pevao na uvo

Savet je da se ne propusti ovaj kanjon. Da se vec na ulazu organizuje nesto, krene pre podne kad ima vise posetilaca i vremena, ili da se vrati istim putem. Naravno, uvek je moguce preko agencije izabrati celodnevnu turu iz Goreme, ukljucuje podzemni grad, posetu nekom selu, rucak i kanjon , cene su od 45eura.

Konacno stizemo do parkinga i nastavljamo preko mesta Ihlara severozapadno 15 tak km do Guzelyurta, kasabe pored jezera. Tu smo rezervisali hotel Karvalli, nazvan po antickom imenu mesta. Hotel, smesten u nekadasnju grcku bogosloviju, bi trebao da bude iznad vestackog Gelveri jezera, pre ulaska u centar. Omasujemo put, od asfaltnog postaje zemljani. Trubimo nekim kolima ispred nas, masemo kroz prozor da stane. Vozi neki brkati cikica, mislimo, ne zna taj ni reci Engleskog. Pitam ga “Otel Karvali”. On razvukao osmeh ispod brka pa na cistom srpskom kaze: ”Ja sam Karvali”. Smejemo se, zateceni.

a202259a233efdca7943ed3faeecb001.JPG

Cika Brka nas vodi dizuci kapadokijsku prasinu, ovo prvo kameno zdanje je hotel, nekad bila grcka bogoslovija

Covek radi u hotelu, kod gazde debelog Nemca. Brkati cika, kad je bio mlad, radio u Svajcarskoj. Ziveo sa nekom nasom, pa naucio jezik. Posle otisao svako na svoju stranu. Rece nam ime i prezime pa nas pitao da je slucajno ne poznajemo. Trazio je na razne nacine, nikad je nije nasao.

Dok sedimo na hotelskoj terasi, sa pogledom na jezero i cekamo da nam brka servira PASTRMKU… nije bilo po 10 kg svakom… debeli Nemac se cudi sto mu zaposleni zna nas jezik. A drago mu sto smo iz Srbije, jer eto dolazili mu i Brazilci i Japanci, Ameri i ko zna koji jos, ali iz Srbije nikad niko.

4

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Fantastičan putopis. Pravo uživanje je bilo čitati ga, a fotografije su čarobne. Moram priznati da vam zavidim.

Oduševljena sam. :)

1

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Ako moja srecica procita ovo, znam gde cemo ici sledece godine. :klap:

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

E, onda vodite i mene. Pa ti vidi. :D

Ovo je stvarno predivno. Nadam se da ću posetiti Kapadokiju jednog dana.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Evo i ja se nadam! Divno Teogonija, slike su fantastične a putopis mami da se krene na put, recimo nekim prašnjavim putem u cik zore :) :klap:

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Joooj, kad bi vi znali kako je tamo stvarno dobro, pakovali bi se cim pre. Hvala na komentarima. Slike su lepe ali verujte mi da NISU NISTA prema prizorima uzivo. Tamo moze da se prodje jako jeftino sto se tice klope i smestaja. Put je najveca stavka, ali i to moze da se kombinuje pa da ispadne jeftinije. Iz Istanbula voze odlicni busevi do Goreme.

1

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Šta reći, osim BRAVO !!! :aplauz: :aplauz:

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Sve bolje od boljeg,Teogonija! Sve pohvale :cestitam:

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Ako moja srecica procita ovo, znam gde cemo ici sledece godine. :klap:

Dragane, nemoj da cekas da srecica procita, nego je iznenadi da bude jod srecnija, budi pravi dragan :)

Hvala svima, moj poklon na aplauze.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

prvi zakljucak, posle prvog pregleda: slike predivne, opisi detaljni s puno informacija i humora... bas se vidi da si uzivala :)

svaka cast teogonija i puno :thankyou: na uzivanju koje si i nama priustila :)

sledi drugi pregled, pa treci, pa cetvrti ;)

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Napravi nalog ili se prijavi sa postojećim kako bi komentarisao/la

Potrebno je da budeš član naše zajednice kako bi ostavio/la komentar


  • Posetili nedavno   0 članova

    Niko od registrovanih članova ne gleda ovu stranicu.

  • Naša statistika

    26840
    Ukupno tema
    901428
    Ukupno poruka