Put oko Lakonije za 5 dana - putopis o čarima Vatike i Mani poluostrva

[suki]

Za sada mi je sve to novo, jos ne mogu ni sva imena ta, da upamtim

Gledam slike i uzivam, a posle cu detaljno sve da proucim, ali sam shvatila da je taj Mani no1!

Stavi obavezno i ti slike, i svi ostali, svako ima svoj ugao ;)

Izmenjeno 17 avg 2012 (suki)

[zazolina]

Znas kako,Mani je vrlo specifican,i nije za one koji vole klasicna letovanja tipa soba-plaza-kafic,kao sto nije bas najsrecniji izbor ni za ljude sa malom decom.Plaze Manija nisu uvek gostoljubive,jedan dan je jedna divna,drugi dan na njoj vetar duva glavu da vam otkine......ukoliko niste u mogucnosti da se prebacujete sa jedne na drugu dok ne pronadjete koja je tog dana spremna da vas ,,prihvati,,to moze da bude problem...sve one na fotografijama(i uzivo)impresivno deluju,ali su to ipak u najvecoj meri divlje plaze,sa svojom divljom prirodom.....

Mani je cudesan,zaista,ali morate ga prokrstariti i uz vodu,i u planinu,i pod zemlju,da biste u potpunosti upili njegovu posebnost......

A kako vidim da smo poceli,okupljamo se dole sledece godine u vecem drustvu,pa da se malo druzimo!

[dadi-bg]

Sledeci odmor planiram, kako god zna da dobije min 15 dana, pa da odmaram i po malo samo zujim.

Suki, i mi smo tako mislili i ove godine se odlučili za 15 dana Tasosa. Ali i pored dobre organizacije opet je palo 500 km vožnje po ostrvu. Kako god okreneš kola mi ne ginu. E zato mi je Elafonisos legao jer ima samo 4 km do plaže i niema gde dalje.

[Putnica]

Da, Mani je vrlo karakteristicna lokacija i nije za svakoga. Sta vise, mislim da bi 90% turista reklo da je bezveze. Na primer, mojoj cerki se nije svidelo, u fazonu golo kamenje .... Ali to je i razumljivo s obzirom na njene godine. Moj muz onako, nije bas oboren s nogu, pogotovu sto on vozi i stalno vozi pa ga to malo i umori. A meni je recimo jako interesantan, narocito ta sela. Moj posao je "8 sati sedim nepomicno" i kad odem na odmor ne mogu se skrasiti na jednom mestu, stalno bih negde isla i lunjala. Cak i kad obnevidim od sunca i umora i sednem onako polumrtva, cim ugledam neku stazu skocim i moram da vidim sta tamo ima ... Tako da je to bas onako specificna destinacija za mali broj turista kojima tako nesto prija.

@Suki

Sledeci odmor planiram, kako god zna da dobije min 15 dana, pa da odmaram i po malo samo zujim

E vidis, po nasem zakonu prvi deo godisnjeg mora da bude 15 radnih dana sto ce reci 3 nedelje. E sad, nasi poslodavci to tretiraju kako im se cefne, pa recimo ima godina kada me tera silom da idem 15 dana a ja imam neki drugi plan, recimo treba mi za jesen ili nesto drugo ... a ima godina kad nam ne da jer kao ima posla .... Tako da je to sve onako ... kako se zalomi ...

[cecil.r.]

Da, Mani je vrlo karakteristicna lokacija i nije za svakoga. Sta vise, mislim da bi 90% turista reklo da je bezveze. Na primer, mojoj cerki se nije svidelo, u fazonu golo kamenje .... Ali to je i razumljivo s obzirom na njene godine. Moj muz onako, nije bas oboren s nogu, pogotovu sto on vozi i stalno vozi pa ga to malo i umori. A meni je recimo jako interesantan, narocito ta sela. Moj posao je "8 sati sedim nepomicno" i kad odem na odmor ne mogu se skrasiti na jednom mestu, stalno bih negde isla i lunjala. Cak i kad obnevidim od sunca i umora i sednem onako polumrtva, cim ugledam neku stazu skocim i moram da vidim sta tamo ima ... Tako da je to bas onako specificna destinacija za mali broj turista kojima tako nesto prija.

@Suki

Sledeci odmor planiram, kako god zna da dobije min 15 dana, pa da odmaram i po malo samo zujim

E vidis, po nasem zakonu prvi deo godisnjeg mora da bude 15 radnih dana sto ce reci 3 nedelje. E sad, nasi poslodavci to tretiraju kako im se cefne, pa recimo ima godina kada me tera silom da idem 15 dana a ja imam neki drugi plan, recimo treba mi za jesen ili nesto drugo ... a ima godina kad nam ne da jer kao ima posla .... Tako da je to sve onako ... kako se zalomi ...

O, pa Mani je očaravajući, sve je meni tamo lepo, čak i oni putevi po vrletima. naročito ka Tenaru, kad odozgo pukne pogled na sivi kamen i krš. jeste sve to zahtevno, ali ona surova lepota se ureže i ostaje zauvek, u glavi i srcu. Uostalom, za bazu se odredi neko mirno mesto, (na plaži Mavrovuni, npr.) gde se do kasno uveče ,ležeći na plaži sredjuju utisci sa obilazaka. Sad bih opet krenula.....

[jelenap.]

Evo da podelim sa vama i poneku reč o Gitiju u večernjim satima, tačnije o tavernama, i provodu, ako se uopšte to tako može nazvati. Lično meni se Gitio nije dopao iz sledećeg razloga: Isuviše je komercijalizovan, previše poznat u okrugu, i iznad svega lako dostupan za okolno stanovništvo, kao i turiste koji se upute u ovaj kraj. Šetalište se nalazi pored mora, ali je ono istovremeno i glavni magistralni put, pa praktično morate izbegavati automobile koji prolaze. Da se razumemo, ne vozi se tuda brzo, ali u delu gde su taverne nema trotoara.

Taverne definitivno nisu zadovoljile moj ukus. Jedno veče smo tražile lazanje, i za iste pitale od taverne do taverne i u jednoj nam konobar (uterivač u tavernu) kaže da imaju. Mi srećne sednemo, i kad je došao da uzme porudžbinu, upitao nas je sa čim lazanje hoćemo. Pogledale smo ga u stilu: Ko je ovde lud? I onda počne da nam nudi “odličnu karbonaru” kako je objasnio, jer lazanje nema. Kako smo tri puta obišle sve taverne i nijedna nam se nije dovoljno dojmila, ipak odlučismo da “nasednemo” na prevaru i probamo te famozne lazanje karbonare, koje su ličile na sve samo ne na karbonaru, i u koje su stavili sav kačkavalj koji su imali u zalihama. Dakle dobile smo zapečene špagete sa brdom kačkavalja. Dodala bih da ni ostale taverne nisu odavale sjajan utisak, i tamo gde je bilo ljudi je uglavnom bila morska kuhinja, a nama se taj dan nisu jeli morski plodovi ni riba.

Svanuo je novi dan, drugi od našeg dolaska na Mani. Ustajemo sa idejom da krenemo zapadnom obalom počevši od seoceta Limeni, koje se meni jako dopalo. Do sela se spušta magistralom, pa me je sam prilaz podsetio na pojedine gradiće na Jadranu. Sa puta se pruža fenomenalan pogled na kamene kućice čiju svakodnevnicu razbija tirkiz i modro plava boja mora. Selo je jednosmerno, dakle, tom ulicom kojom se spustite u Limeni, nećete moći i da se vratite. Odmah kad uđete u selo sa leve strane se nalazi plaža, malešna, a u vodu se ulazi sa kamenja, dakle ne postoji klasičan prilaz i postepen ulazak u vodu. Na dnu se nalazi beli pesak i zato voda poprima tirkiznu boju. Dok se kupate pogled vam se zaustavlja na kamenim kućicama koje se nalaze duž cele obale. Ovde ima par taverni i kafića, šarenih boja, čiji su se vlasnici pripremali za jutarnje otvaranje. Ne znam da li je to praksa u Grčkoj ili samo na Maniju, ali ni oko 11h većina kafea nije bila otvorena. Ako nastavite slepim putem levo od plaže, nailazite na crkvicu.

Iz Limeni put vas vodi ka Neo Otilu, sledećem selu koje nije tako božanstveno kao njegov prvi komšija. Selo predstavlja gradsku plažu sa suncobranima i ponekom kamenom kućom ili kulom.

[jelenap.]

Vraćamo se na glavni put i jezdimo ka Areopoliju. Ubrzo stižemo, i ovde se takođe vozimo jednosmernom ulicom ka centru, parkiramo auto usput i krećemo u šetnju kaldrmisanim ulicama. Ceo gradić je u kamenu, sve je ušuškano, sa simpatičnim kafićima, od kojih neki imaju samo po jedan set garniture koji se sastoji od stola sa dve stolice ispred samog ulaza, a na glavnoj kaldrmi. Naravno sve je ovo prošarano detaljima u vidu ćupova, zanimljivim jastučićima raznolikih boja, svećama koje se nalaze okačene u fenjerima. Cveće koje visi sa terasa kamenih kuća je nezaobilazan detalj gotovo svakog grčkog sela. U Areopoliju na trgu, se nalazi crkva Taxiarxhes, kao glavni hram u gradu, a tu je kula Pikoulakis u kojoj je smešten vojni muzej ispred koga se nalazi top, koji se baš i ne uklapa u celu sliku grada. Ovde smo kupile mapu poluostrva, više džepnu verziju i cena je bila 4,5e. Nije baš da na njoj ima sve što bi me zanimalo, ali poslužila je svrsi tih dva dana, koliko smo još imale za obilazak Manija.

[Putnica]

A ja se pitam gde je taj Limeni i da li smo mi bili tamo ... sad shvatam da nismo :( . Mi smo od Areopolija krenuli putem ka Stupi i tu smo naisli na to mesto koje ti zoves Neo Otilio, tu ima velika plaza ... Ja sam gledajuci kartu mislila da je to Limeni i znam da mi tamo nista nije bilo zanimljivo pa se cudim sto se tebi to svidelo ... Eh, ko ce izboriti sa svim tim nazivima. a sad mi promice kroz mozak da sam vidjala tablu za skretanje u taj Limeni ali nismo tu isli.

[zazolina]

Iskreno,Limeni(moje misljenje)lepse izgleda na Jeleninim fotografijama nego sto je u stvarnosti.... :D

[cecil.r.]

Pitanje za Jelenu: koji aparat (ako nije tajna) je korišćen prilikom uslikavanja Kitire, Manija.....?

[jelenap.]

Završavamo šetnju po Areopoliju i krećemo za Diros. Stižemo do kućice u kojoj kupujemo karte po ceni od 12e, nastavljamo putem ka parkingu, i dolazimo ispred ulaza za pećinu. Ovde čekamo još koji minut da se skupi grupa i silazimo sa vodičem i kormilarima do čamaca kojim će nas provesti po pećini. Meni je sama pećina fascinantna, a još fascinantnije mi je kako se veslači odlično snalaze u manevrisanju duž uskih i niskih kanala pećine. Mi smo imale sreću jer smo prve ušle u čamac i dobile najbolja mesta u prvom redu… Na nekim delovima je plitko, a na nekim delovima dublje, pa odatle i objašnjenje šta će nam prsluci za spasavanje. Vozeći se u pećini se smenjuju velike dvorane, i uski prolazi. Vožnja traje oko 30 minuta, uključujući i pešački deo, kada se iskrcate iz čamaca. Predlog je da na izlazu sačekate koji momenat kako bi se aklimatizovali, jer je prilično velika temperaturna razlika. Odatle stazom dolazite do parking i mesta odakle ste krenuli u obilazak.

Kod Diros pećina se nalaze i dve plaže, od kojih je jedna sa palmama na obali, pa ako nekom treba osveženje može je posetiti. Mi nismo, već smo nastavile glavnim putem ka jugu, usput svraćajući u sela i na plaže koje su nam se našle na putu.

[evangelija]

Zahvaljajući prvenstveno Jeleninom fantastičnom putopisu odlučili smo (u zadnjoj sekundi doduše) da idemo na tu stranu Grčke. Samo još da uspemo sve da organizujemo, jer nemamo baš nešto vremena. Zaista sve što je prikazano u ovom putopisu i putopisu Kythira je prelepo, toliko su lepe i slike i opisi da čovek prosto ne zna šta od toga pre da obiđe. Prikaz Peloponeza koji se može naći na internetu nikada nije uspevao da nas dovoljno zainteresuje, uvek je tu bilo neko lepše ostrvo, ali ovaj put je toliko lepo predstavljen da mu se ne može odoleti. Hvala Jeleni i ostalim članovima foruma koji su na veoma lep način dočarali ovaj deo Grčke. Nadam se da će ubrzo i nastavak putopisa...

[jelenap.]

Sledeće selo na koje nailazimo je Mezapos i ono je od glavnog puta udaljeno 1,8km. Sastoji se iz dve glavne plaže, Kato Mezapos i Pano Mezapos. Prvo se krivudavim putem spuštamo do Kato Mezapos, ali je ovde velika gužva na malom prostoru.

Odlučujemo da oprobamo sreću na drugoj plaži i ne grešimo. Plaža se sastoji od tri uvale i na njoj nema mnogo kupača. Silazi se prvo na centralnu uvalu (pitala sam se zašto ovde nema ljudi, i jasno mi bi kad sam sišla da ona ustvari predstavlja prilaznu plažu sa koje se ide do susedne uvale), a sa nje se dolazi do leve uvale sa pećinom na krajnjem levom kraju. Ova uvala se ne vidi sa prilaznog puta, već samo kada se siđe na centralnu. Ako želite možete otići i na desnu uvalu. Ova pećina je vrlo zanimljiva, jer ima dva prolaza, i jednu rupu u vidu malog hodnika, kroz koji mora da se provuče da bi se došlo do zatvorenog jezera unutar pećine. E sad, ja za ovo nisam znala, pa se nisam opremila lampom kako bih mogla išta unutra videti. Nažalost samo sam od ulaza imala malo svetlosti, pa nisam otišla dalje, jer je isuviše mračno.

[jelenap.]

Sledeća stanica je selo Ohia, do koga se dolazi iz Gerolimenasa nakon 2,8km uzanog puteljka. Na karti je bilo naznačeno da se ovde nalazi nekoliko kula, pa se odlučujemo da posetimo ovo selo. Međutim ovde ne nailazimo ni na šta zanimljivo, osim četiri kule, standardne za Mani, kao što se mogu naći na svakom koraku duž poluostrva. Ovde se nalazi i mala crkva, i pogled na selo je zanimljiviji sa prilaznog puta, nego kada se zađe u isto.

Vraćamo se u Gerolimenas, i pravimo krug po obali gde se nalazi par spojenih taverni i plaža. Gradić je simpatičan (ali samo to), karakteristične gradnje za ovo podneblje.

[jelenap.]

Nakon šetnje, krećemo ka Agios Nikolaosu, i dolazimo do dobro poznatog znaka…

Uskoro skrećemo desno ka moru gde stižemo do crkve Agios Nikolaos, odakle se vide ostaci starih vetrenjača. Ovde ne postoji klasična plaža.

Sledeća plaža do koje sam mislila da svratimo je Almiros podno sela Alika, ali nažalost do nje vodi zemljani izrovan put, koji teško da bismo savladale autom. Dakle, morale bi pešaka, a vremena baš i nismo imale. Preskačemo plažu, mada smo u povratku videle veći broj parkiranih automobila na tom skretanju, što će reći ili da plaža nije mnogo daleko, ili je isuviše poznata (što mi je teško da zamislim ).