jelenap.

Pirati sa Kitire - putopis i vodič za ostrvo boginje Afrodite - Porfirusu

126 poruka u ovoj temi

Jelena, slike su sjajne. Naravno i opisi su veoma precizni i da te ne hvalimo više čekamo nestrpljivo nastavak putopisa!

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Još pokoja fotografija tvrđave, stražarske kule i pogleda sa iste...

dsc05905.jpg

dsc05910.jpg

dsc05913.jpg

Uveče dolazimo u tavernu Belvedere, u Hori, sa čije terase se uz ukusne paste posmatra Kastro i Kapsali u noći. Zanimljivo je što smo u ovoj taverni sreli i Elisavet, vlasnicu našeg apartmana, pa se neodoljivo provukla konstatacija da hrana ne može biti loša, čim je lokalni Grci posećuju.

dsc05928.jpg

2

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

I osvanuo je treći sunčani, užareni dan od našeg dolaska na Kitiru. Izlazim na terasu, a pogled mi se zaustavlja na vinogradu koji se nalazi u sklopu domaćinstva porodice gospođe Elisavete. Iako je rano jutro, njeni članovi su vredni. Suprug i sin prskaju vinograd, dok Elisavet sprema ukusna peciva za doručak, a njena ćerka pomaže oko pripreme bašte u kojoj će se doručak obaviti. Jako lepa slika, a ja sam vrlo zadovoljna početkom dana...

dsc05955.jpg

dsc05970.jpg

Uzimam kartu u ruke, i kujem plan... :) ...kocka je bačena... krećemo na severoistok ostrva i plaže oko Agia Pelagie. Prevashodno zato što je nedelja, a nedeljom se u Potamosu, selu nadomak Agia Pelagie i najvećem selu na ostrvu održava bazar na otvorenom, kada ostrvljani izlaze na centralni trg, i prezentuju svoje domaće proizvode. Već na ulasku u Potamos je bila gužva u vidu automobila, i kada se zađe dublje u selo vidi se da se očigledno sav svet na ostrvu skupio na taj centralni trg. Do tada nismo videle toliko ljudi na jednom mestu, pogotovo ne na Kitiri, i pogotovo ne tako rano. A od pijace... par tezgi... i to je to... Ipak, kad malo bolje razmislim, atmosfera deluje kao da su se tu okupili radi druženja i priče, više nego radi proizvoda koji su u ponudi. Na tom glavnom trgu se nalaze suvenarnice, poneki kafe i pokoja taverna, kao i crkva. Takođe su ulice jednosmerne, a nalaze se sa jedne i druge strane trga.

dsc05981.jpg

Kafe Astikon

dsc05985.jpg

dsc05990.jpg

Ovde smo se kratko zadržale i spuštamo se ka Agia Pelagiji. Prolazi se kroz kanjon, i to je u stvari taj kontrast o kome sam pričala. Dok je u okolini Diakoftija krš i golet, oko Agia Pelagie je visoka planina sa raskošnim zelenilom. U tom delu ostrva ima dosta izvora, tačnije u okolini sela Karavas, ali i o tome koji dan kasnije. :) Pre spuštanja u gradić, imate putokaz za plažu Kakia Lagada, i tu je potrebno skrenuti desno. Prolazite pored jedne od gradskih plaža Ag. Pelagie Neos Kosmos, pa se vrlo brzo, nakon sledeće plaže Firi Amos, nastavlja zemljani put koji vodi uz obalu u dužini od 2,5km. Ovde nailazimo na crkvicu koja ima divan pogled...

dsc05993.jpg

dsc06139.jpg

dsc06142.jpg

Put i putokazi vode dalje i mi prolazimo pored plaže Kalamitsi, pa Lorentzo...

dsc05999.jpg

I ovde se putokazi završavaju jer se stiže na Kakia Lagadu... ali ono što je nama bio cilj, je krajnja plaža Limni, koja se nalazi u litici Kakia Lagada, kanjonu odakle dotiče reka, i pravi malo jezero, pa se plaža ugnezdila upravo između jezera i mora. Fascinantno. Još fascinantnije je sama pomisao da se iznad te litice nalazi Paleohora – selo izgrađeno kako bi se ostrvljani sakrili i sačuvali od pirata, i selo koje istovremeno odiše duhom prošlosti i čuva potresnu istoriju.

dsc06080.jpg

dsc06016.jpg

dsc06059.jpg

dsc06068.jpg

dsc06074.jpg

dsc06071.jpg

dsc06082.jpg

dsc06024.jpg

dsc06002.jpg

3

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

S obzirom da nakon ove plaže nema dalje, vraćamo se istim putem na Kakia Lagadu. Ovo je duža plaža, na kojoj se nalazi jedan bar gde se održavaju žurke. Takođe, plaža je dobila plavu zastavicu, ali sam se ja uvek čudila i pitala koji su im kriterijumi za dodelu tih famoznih boja... ;) Po meni ona to nije zaslužila, ni po čistoći, ni po izgledu, ni po sadržaju, a ni po prilazu, ali srećom pa mene ne pitaju, inače po mom izboru teško da bi iko mogao stići do tih plaža sa plavom zastavom... :)

dsc06128.jpg

dsc06089.jpg

dsc06093.jpg

dsc05998.jpg

Sa leve strane plaže se nalazi pećina do koje mora malo da se vere po steni. Ova fotografija je nastala usput...

dsc06095.jpg

U pećini je mala plaža, ali nažalost more je nanelo ljudsku nekulturu u vidu đubreta, flaša, papuča i sličnih otpadaka, pa kad se taj deo preskoči, može se doći do dela gde je sitan šljunjak. Zaista ne razumem toliku nemar... kako se ponašamo prema prirodi, tako nam i ona vraća... ali da ne bih previše o tome polemisala... toga će uvek na nekoj plaži biti... nažalost, to je realnost...

Sledeća je Lorentzo plaža, na kojoj se može naći prirodnog hlada od stena koje su iza nje. Tu smo napravile pauzu za jedno kupanje, pa nastavile ka Agia Pelagiji. Do ove plaže postoje kratke stepenice, i staza, a parking je odmah iznad.

dsc06131.jpg

Kalamitsi je sledeća plaža, do koje ima, odokativnom metodom proračunato od 300-500m pešačkog spusta po utabanoj stazi. Nismo silazile, kao ni na Firi Amos. Firi Amos je sledeća u nizu, i opet jedna duža plaža, do koje se može lako doći, nema dužeg pešačenja, nalazi se relativno blizu puta. Primetili ste da sve ove plaže osim prelepe Limni imaju tu primesu crvene boje. To je zato što je stena iza nje od koje se odlama kamenje takođe crvenkasta.

Kalamitsi

dsc06166.jpg

dsc06148.jpg

Firi Amos

dsc06168.jpg

Na plaži Neos Kosmos, gotovo da nema nikog, pa samo prolazimo pored nje, i dolazimo u Agia Pelagiu. Na ulasku u selo se nalazi crkva sa naše leve strane. Od meštana smo dobili informaciju da bi putem pored crkve u srcu sela trebala da se nađe kamena vetrenjača, ali mi do nje put ne nađosmo. Ipak, razgledanje vetrenjača smo nadoknadile u nekim drugim selima. :)

Selo Agia Pelagia je najveće turističko mesto, i mislim da ovde ima najviše turista, najviše taverni, plaža je sa infrastukturom, ali meni samo mesto nema neku čar. Taverne su pored plaže, na kojoj zvrji od ljudi (mada ni to se ne može nazvati punom plažom, da me pogrešno ne razumete... na Kitiri nijedna plaža nije puna, mada ako na plaži ima 30-ak ljudi ipak složićete se da je to rekordna posećenost... :)). U taverni Porto Bello smo kupile sladoled i kugla je 1,8e, tačnije lopatica sa kojom vade sladoled. Tu smo malo prošetale, koliko je paklena vrućina dozvoljavala, pa produžile dalje.

dsc06182.jpg

dsc06187.jpg

dsc06191.jpg

Odmah kad izađete iz sela i idete u pravcu Potamosa, sa desne strane na glavnom putu ugledaćete izvor. Ja sam našla informaciju da je voda za piće, ali s obzirom da nigde oko česme nije pisalo obaveštenje na engleskom ipak sam se samo umila... :)

dsc06193.jpg

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Nastavljamo dalje putem i kod malog znaka za pećinu Ag. Sofia stajemo. Nažalost ovde ne postoji parking, već sam parkirala na putu, malo po strani, i sreća da je tu pravac, inače bi zaista bio problem doći kolima do stepenica za pećinu. Zanimljivo je da ostrvljani ne znaju za ovu pećinu, barem gospođa koju smo pitale. Ona nas je uputila na istoimenu pećinu u Milopotamosu, koju smo posetile dan kasnije. A znak stoji na glavnom putu, i teško ga je promašiti...

dsc06216.jpg

Do pećine se spušta ovim puteljkom 50-ak metara...

dsc06198.jpg

Ali... kada dođete do vrata, shvatite da dole nema osvetljenja i nije uređena. Ja sam ušla unutra i nasumično slikala, jer je mrkli mrak, i u tom slikanju uočila ikonu.

dsc06213.jpg

Ako želite da prošetate po ostatku pećine, ponesite lampu, ili telefon sa osvetljenjem. Pećina je veličine 120m2 i kroz mrak sam mogla da naslutim da ima još hodnika, pored te centralne dvorane.

Kada se popnete ponovo na put, imate klupu da malo odmorite i uživate u divnom pogledu na Agia Pelagiu...

dsc06194.jpg

dsc06195.jpg

Uz put nailazimo na crkvicu

dsc06222.jpg

Zatim pre Potamosa jedva uvidesmo znak za amfiteatar i crkvu Agios Ioannisa. I skrenusmo na taj puteljak na levo koji vodi kroz borovu šumu. Amfiteatar je novije gradnje i zarastao je korovom. Verovatno su imali ideju da to bude neka vrsta letnje pozornice, ali je očigledno nikad nisu realizovali.

Na putu je i crkvica Agios Ioannis

dsc06231.jpg

I još jedan most iz britanskog perioda, koji neodoljivo podseća na onaj u Katuniju... pa možda se guverner i ovde zaljubio... :)

dsc06247.jpg

2

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Jezdeći glavnim putem odlučujemo se za plažu na zapadnoj strani, i posetu Jonskom moru. Spuštamo se asfaltiranim putem ka plaži Likodimu. Na plaži postoji pećina, kao i mali dok za ribarske čamce. Sa desne strane se nalazi izvidnica sa pogledom u pravcu plaže Agios Lefteris. Na doku je smešten Snack bar.

dsc06270.jpg

dsc06287.jpg

dsc06294.jpg

Plaža Agios Lefteris se nalazi kada ne krenete u povratku glavnim putem, nego nastavite levo zemljanim još nekih 400m. Sa prilaznog puta ona izgleda ovako...

dsc06296.jpg

U povratku prolazimo kroz selo Logotheanika, gde se nalazi crkva Agia Mina sa fontanom. U ovom najstarijem selu na ostrvu smo naišle na sliku dece na biciklama koja jure gore - dole niz glavnu "džadu", kao i gospođa koje stoje na trgu ispred seoske taverne da razmene koju reč, a mi nastavljamo uskim ulicama ka crkvi Agios Nikon u selu Zaglanikianika. Sa puta postoji oznaka za ovu crkvicu koja je zatvorena, ali značajna, jer su iz nje prenete freske i nalaze se u muzeju u Kato Livadi, o kojem sam govorila, i opet ću. :) Freske datiraju iz perioda između 13. i 15. veka.

dsc06312.jpg

Sledeći znak koji pratimo, a i poslednje odredište za danas je Paleohora. Do starog utvrđenja vodi deo asfaltnog puta, a nastavlja se nasutim tucanikom. Po izgledu puta, čini mi se da ima indicija da ga u skorije vreme asfaltiraju, jer je dovoljno širok, i izravnat.

E sad, ne znam koje bih reči upotrebila da opišem osećaj koji je kod mene izazvalo ovo selo. Toliko istorije, a istovremeno toliko bola, jer je u Paleohori došlo do pravog pokolja. Naime, stаri nаziv Paleohore je Agios Dimitrios. Selo je podignuto u litici Kаkiа Lаngаdа. Premа predаnju, bilo je oko 70 crkаvа, а dаnаs je ostala sаmo 21. Smešten unutаr stenа ovаj zаmаk se nije mogаo videti skoro ni sa jednog mestа na kopnu, а nаročito ne sa morа, na taj način izbegаvаjući nаpаde pirаtа. Međutim, 1537. godine Hаireddin Bаrbаrosа, gusаr koji je komаndovаo otomаnskim flotama, topovima je uspeo dа sravni grаd, paleći kuće, ubijаjući veliki broj stаnovnikа, a ostаle prodаjući u roblje. Jedna od crkvi koja je ostala neoštećena je i crkva Ag. Varvara.

Kada uđete u kompleks i prošetate ulicama, zapitate se kako su uspeli na takvoj litici podići grad, a još nestvarnije je kako su gusari uspeli da ih otkriju. Ono što je mene fasciniralo su freske koje su ostale u crkvama na ruševinama. One se naziru na više mesta. Obično do sada nisam imala prilike da na ruševinama vidim ovako nešto, ovo je prvi put da pored gomile kamenja naiđem na ovakvo blago. Neke od freski iz crkava iz Paleohore su takođe prenete u muzej u Kato Livadi. Odavde se može spustiti kanjonom do plaže Limni, ali samo uz punu planinarsku opremu.

Mit koji i dalje živi među ostrvljanima je da se u kasnim noćnim satima i dalje mogu čuti glasovi i vrisci žena u vreme pokolja.

dsc06331.jpg

dsc06337.jpg

dsc06348.jpg

dsc06349.jpg

Freske na ruševinama

dsc063791.jpg

Crkva Agia Varvara

dsc06334.jpg

dsc06344.jpg

Pravo da vam kažem odavde mi se nije odlazilo, prosto je nestvarno na kakvim ponorima su građene te crkve i kućice, a nadasve ta nevolja koja ih je zadesila, ali sunce je već tonulo ka moru, a pred nama je bio put ka Kalamosu.

Uveče smo prošetale Kapsalijem, gde se u jednom kafeu gledala utakmica Grčka-Španija (oprostićete mi ako sam promašila drugog aktera okršaja :)), i gde se skupilo svo ljudstvo južnog dela Kitire. U ostalim kafićima i tavernama je sedeo tek poneki čovek. S obzirom da nam se ništa od ponuđenog na meniju u malobrojnim tavernama u Kapsaliju nije tada jelo, odlučismo se za stari dobri Filio. Tu je pao petlić u sosu od vina, još jedan od njihovih specijaliteta. Nakon napunjenog stomaka, odlazimo na spavanje, da se spremimo za sledeći dan, nove pobede i nova osvajanja...

1

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Pričala sam vam već o pokušaju iznajmljivanja auta i čamca, i danas upravo zbog toga dolazimo prvo u Kapsali. Koristimo priliku da prošetamo do svetionika i crkve Agios Georgios koji se nalaze na rtu između dve Kapsalijeve uvale.

Sa svetionika se pogled pruža na plažu Kapsalija, tvrđavu, i crkvu Agios Ioannis o Krimno (na litici).

dsc06419.jpg

dsc06417.jpg

dsc06424.jpg

dsc06428.jpg

dsc06449.jpg

dsc06461.jpg

dsc06463.jpg

Posle tri dana obilaska istočne obale i tek dodirnute zapadne, odlučujemo da četvrti dan posvetimo samo zapadu ostrva. Ja sam sa nestrpljenjem čekala da stignem do Kalami plaže, jer sam gledajući slike imala osećaj da će mi se ova plaža najviše dopasti, a istovremeno sam želela znati ima li kopnenog puta do nje, i mogu vam reći da me osećaj nije varao, kao i da je put do nje trnovit... Ali da krenemo redom.

Na putu ka manastiru Panagia Mirtidiotisa se nalazi i selo Kolokaries, sa svojim uskim uličicama, belim kućama, plavim ogradama i kamenom vetrenjačom na ulasku u selo. Vetrenjače koje su ostale očuvane su u privatnom vlasništvu, i sada su one mahom pretvorene u smeštajne kapacitete.

dsc06472.jpg

Na izlasku iz mesta nailazimo na još jedan kameni mostić, koji je građen u istom stilu kao i prethodna dva, ali je ovaj minijaturan sa samo jednim lukom i dva kružna elementa. Ako ne obratite pažnju na vreme, možete ga i propustiti, tačnije preći preko njega, a da niste ni svesni da je on tu, jer je grmlje oko njega obraslo, pa ga prikriva od pogleda sa puta.

dsc06570.jpg

Vozimo dalje i ispred nas se pojavljuje tunel, jedini na Kitiri, a vi prosudite koliko je dugačak, i morate li paliti svetla... :)

dsc06484.jpg

Sa puta se nazire manastir Mirtidion koji se prostire na većoj površini. Parkiramo se ispred manastira i ulazimo u dvorište. Okruženje je lepo sređeno, a crkvom dominira visok crkveni toranj. Unutar dvorišta se nalazi bunar, kao i prostorija gde možete kupiti ikone i crkvene knjige. U crkvi nas je sačekao sveštenik.

dsc06489.jpg

dsc06499.jpg

dsc06511.jpg

dsc06519.jpg

dsc06538.jpg

Ikona Panagia Mirtidiotisa je simbol manastira. Karakteriše je činjenica da se lice Bogorodice i Hrista ne vidi, već je zatamnjeno. Tu se nalazi i mala crkva na mestu gde se po predanju pastiru javio anđeo i vratio ikonu Device Marije u drvo gde se ona i nalazila. Nakon razgledanja glavne crkve, sveštenik nas je sproveo do te donje crkve. Ključ kojim se otvaraju ta vrata je veličine skoro 30cm, kao iz filmova. Pokušala sam da uslikam sveštenika sa tim ključem, ali mi bi neprijatno da slikam direktno, a od dece koja su stajala oko njega nisam uspela da napravim dobru fotografiju, tako da će ista izostati. Ali verujte na reč, ključ je kao iz Hari Potera… :) Takođe u donjoj crkvi, ispod glavne crkve se nalaze voštane figure beba, ruku, nogu u prirodnoj veličini koje deluju sablasno. Nažalost sveštenik je pričao isključivo na grčkom i mi nismo mogle da razumemo šta te figure predstavljaju.

dsc06517.jpg

Ikonostas iz donje crkve

dsc06526.jpg

Izmenjeno (jelenap.)
0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Tаkođe idući zаpаdno od mаnаstirа Mirtidiotisа, nаići ćete na mаlu crkvu Agios Nikolаs O Krаssаs, koja je premа predаnju izgrаđenа od zemlje pomešаne sа vinom. Do crkve vodi zemljani put, i postoji putokaz.

Mi smo ipak krenule na suprotnu stranu ka plaži Limnaria, jer je temperatura od 50-ak stepeni zahtevala predah u vidu kupanja. Do plaže vodi loš zemljani put dužine 2-3km, a kada smo tamo stigle sačekalo nas je smetlište. Opet ona priča o ljudskoj nemarnosti, s tim da se ovde nalazi mala ribarska luka, pa ima dosta katrana i ostalih tvorevina od čamaca. Dakle, nemojte trošiti vreme, ni gume, jer plaža to nije zavredila.

dsc06540.jpg

dsc06542.jpg

Odlazimo sa plaže, vraćamo se istim putem, in a brdu iznad manastira se nalazi Stavros – veliki krst. Odatle se pruža fenomenalan pogled na Mirtidion. Nemojte ga propustiti. :)

dsc06546.jpg

dsc06559.jpg

dsc06561.jpg

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Krećemo se ka Milopotamosu, predelu gde se nalaze vodopadi Fonisa, kao i stare vodenice. Postoji ukupno 23 vodenice, аli sаmo 3 su dobro očuvаne do dаnаšnjih dаnа. Sve pripаdаju privаtnim vlаsnicimа. Nаziv selа, Milopotаmos, se prevodi kаo "rekа od mlinovа". Pored područja oko Milopotаmosa, mlinovi ovog tipа se mogu nаći u dolini Ocheles (10 mlinovа), klisuri Tsаkonаs kod Mitаte, i Kаrаvаs dolini u blizini Agiа Pelаgie.

Kada dođete u selo, na centralnom trgu se nalazi taverna Platanos u kojoj smo kasnije napravile predah. Odatle se pruža pogled na izvore Kamari. Do samog izvora se spušta stepenicama, a crkva vam ostaje sa vaše desne strane. Ako produžite kroz tunel još koji metar dolazite do taverne To Kamari, gde ćete uživati u pogledu na potok i patke koje se u njemu brćkaju, kao i pogledu na platane iznad taverne Platanos.

dsc06571.jpg

dsc06578.jpg

dsc06589.jpg

U selu postoji znak za vodopade Fonisa, pa nam je sledeće odredište bio upravo on. Došavši do znaka za vodopade ili vodenicu, mi se odlučismo prvo za vodenicu i preko kamenog grmljem obraslog mosta prelazimo na drugu stranu rečice, čiji tok nastavljamo da pratimo. Priroda je ovde bila veoma darežljiva, pa se možete nagledati raznolikog drveća, cveća, stabala i grmlja. Hodajući tako dolazimo do botaničke bašte u sred te džungle, gde čak na nekim biljkama možete videti naziv iste. Pored reke se nalazi kamena oronula kućica, i mi prepostavismo da je to ta vodenica. E sad, ako ima još nešto dole uz reku, mi ne videsmo… Moguće je da se usput nalazi još koji vodopad i vodenica, ali nismo išle dalje.

dsc06598.jpg

dsc06609.jpg

dsc06610.jpg

dsc06619.jpg

dsc06627.jpg

dsc06621.jpg

Vratismo se do vodopada, gde je naravno kao i uvek na ovakvim mestima vrvilo od ljudi koji se u njemu kupaju. Sačekala sam da se malo rasčisti, pa sam i ja uskočila u jezerce, i voda je brrrr, ali osećaj je neverovatan, pogotovo kada se približite samom vodopadu.

dsc06635.jpg

dsc06652.jpg

dsc06672.jpg

dsc06674.jpg

dsc06681.jpg

dsc06680.jpg

dsc06686.jpg

1

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Molim moderatore da ovaj post obrišu, jer je dva puta izbačen isti. Hvala

Izmenjeno (jelenap.)
0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Vraćamo se ponovo u selo i krećemo putem za plažu Limnionas, ali na raskrsnici skrećemo desnim putem koji vodi ka crkvi Panagia Orfani u uklesanoj u steni. Ikonа Bogorodice pod nаdimkom "Orfаni" (siroče) pronаđena je u ovoj pećini, a praznik se obeležаvа 15. аvgustа. Silazimo na zemljani put, i posle groblja skrećemo ponovo na desno. Tada pratimo put koji ponovo postaje asfaltni, i stižemo do bele crkvice, u koju se nažalost isto nije moglo ući.

dsc06696.jpg

dsc06706.jpg

dsc06700.jpg

dsc06708.jpg

Odatle se nastavlja loš zemljani put do parkinga iznad plaže Kalami. Na znaku piše da do plaže ima 300m, ali nisu rekli kakvog puta. I tako mi krećemo, u japankama, sa punom opremom za plažu... U početku je staza podnošljiva, malo više izrovana, ali uz pažnju pa čak i u japankama, može deonica da se savlada...

I tada se Kalami pojavljuje pred nama u punoj snazi.

dsc06726.jpg

dsc06755.jpg

Definitivno je meni ovo najlepša plaža ostrva, ali i najnepristupačnija. I tu put već počinje da se „strmoglavljuje“. Maltene stojite na ivici stene, a dole ponor. I tako ja krenem pogrešnim putem, dođem do ivice i vidim da nema dalje. Pogledam na plažu, a na njoj porodica sa dvoje male dece. Dakle, kažem ja sebi, puta ima... ali gde je...? Vratim se na drugu stranu, suprotnu od te sa koje sam prvobitno otišla, i dođem do dela sa kog treba da se spusti, ali prislanjajući se na stene, pa možda malo i skočiti... E sad, ja ovakve stvari i predele volim, karakter mi je takav da mi prosto traži adrenalin, ali... mojoj drugarici se sve prevrnulo u stomaku... da ne bi one dece koja su krenula da se penju nazad, osta ona na toj steni, bez spuštanja na plažu... :) I to nije sve... prođosmo mi taj deo, ali nailazi sledeći na kome stoji okačen kanap kojim mora da se spusti, a kasnije i uspenje nazad. Ovde definitivno morate spuštati prvo stvari jednu torbu, po jednu, pa tek onda vi, i paziti da se ne strmoglavite.

I siđosmo mi... nekako... drugarica mi kaže sva nezadovoljna da je rizikovala život, a meni ono plavetnilo ne izbija iz glave... :)

Dakle... suma sumarum... plaža je predivna, divlja, za one koji vole ovakav tip istraživanja, dobiće dozu adrenalina, ali ako se plašite visine, ako mislite da ćete se okliznuti, ili ako nemate dovoljno snage da se posle uspenjete nazad, nemojte ići... konektujte se na net, otvorite slike Kalami i pogledajte plažu... i... neka ostane na tome... :) Moj savet je da ako idete na plažu, obavezno obujete adekvatnu obuću, patike ili nešto slično, i da se opremite vodom, kao i da nosite što manje stvari... bez suncobrana, frižidera i sličnog jer je zaista problematično vući sve to sa sobom. Takvi su nagibi da vam pri penjanju sve to vrlo zapinje o noge, povlači vas na dole i smeta.

dsc06735.jpg

dsc06745.jpg

dsc06748.jpg

dsc06732.jpg

Najzanimljivije od svega je što se kasnije na plaži pojavio čamac sa još dvoje Robinsona, pa je sišla grupica od četvoro prijatelja, pa još jedan par, i uz dvoje ljudi i nas koji smo već bili na plaži, ispade da je najnepristupačnija plaža na ostrvu najviše posećena... :)

Inače u dolasku na plažu, dok smo se spuštale kamenom stazom, u pećini iznad, vidim ja dečka koji sedi i pije mleko... Rekoh drugarici: „Vidi imamo i pećinske ljude“... i tako se mi smejale... a posle taj dečko sišao na plažu... gde ga je čekala devojka... elem... postoji razlog zašto ovo navodim... setićete se kad dođem do tog dela...

Nakon što smo se popele nazad (bilo je lakše nego što smo mislile da hoće), krećemo ka pećini Agia Sofija. Pre toga prolazimo kroz stari venecijanski grad – utvrđenje Kato Horu. Na ulasku se nalazi krilati lav Sv. Marka, simbol Mletačke republike poznatiji kao Serenissima. U utvrđenju se nalazi veći broj crkava koje su sada nažalost uglavnom ruševine.

Novi grad Kato Hora

dsc06776.jpg

Serenissima

dsc06831.jpg

dsc06780.jpg

dsc06785.jpg

dsc06804.jpg

dsc06792.jpg

Kameleon, pronađite razlike

dsc06817.jpg

dsc06827.jpg

dsc06807.jpg

Kato Hora iz drugog ugla

dsc06834.jpg

Izmenjeno (jelenap.)
1

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Dakle, vraćamo se na glavni put, i idemo ka Limnionasu, pa pratimo znak za pećinu, i stižemo iznad parkinga. Nakon toga do ulaza imate spust pešaka 100m. E sad... kada smo mi stigle bilo je 18:20h, a pećina radi od 11h do 18h, i ulaz je za odrasle 5e, a za decu 2e. Kažem ja drugarici, hajde da se ipak spustimo, možda je neko ostao dole duže (što mi je bilo malo verovatno, ali kad pomislim da treba sutra ponovo da dolazimo ovamo, samo zbog pećine, a nije nam usput, bolje da mi to proverimo). I siđemo nas dve, kad pećina otvorena... na ulazu nema nikog... stoje šlemovi... i osvetljeno je... Rekoh ja: „Hello“... niko se ne odaziva... i mi uđosmo... doduše bez šlema... :) Par metara od ulaska se nalazi crkvica unutar pećine, a nadalje se nastavlja dvorana, i splet hodnika sa jezercima, stalagmitima i stalaktitima.

Šetamo mi, kad odjednom začusmo glasove, i pred nama se stvori „pećinko“, njegova devojka, i dvoje sredovečnih ljudi, kako se vraćaju iz hodnika. Tu nam se baš ovaj pećinko sa plaže Kalami obrati (sećate se njega, iz pećine sa mlekom), i kaže kako su oni sklonili katanac, upalili svetla i obišli pećinu, pa kad završimo obilazak on će nas sačekati da ugasi sve to, i podesi kao da nikog nije bilo unutra. Ja konstatovah: „Znači obili ste pećinu i crkvu“, on se samo nasmeja... Moja drugarica ostade da čuva stražu, jer kako reče... plaši se da nas ne zatvore... a ja odoh da se šetam po prostranstvu pećine i da istražujem. Pećina je zaista fascinantna, i nemojte je propustiti.

dsc06837.jpg

dsc06843.jpg

dsc06873.jpg

dsc06844.jpg

dsc06874.jpg

I tako se ja vratih, pećinko namesti sve kao da nikog nije bilo, moja drugarica bi srećna jer nas nisu zatvorili u pećinu, pa ne dobismo i mi status pećinskih ljudi, ja se zahvalih na tome što nam je uštedeo vreme (da ponovo dolazimo) i novac za kartu, pa krenusmo dalje. :)

Evo malo opštih info o pećini:

spilaiomylmap.jpg

Nаlаzi se zаpаdno od selа Milopotаmos nа nаdmorskoj visini od 50 m u spektаkulаrnom prostoru, mаlom zаlivu Kokаlа. Prvi ljudi koji su pokаzаli interesovаnje za pećinu su Joаnis Petrocheilos i njegovа suprugа Anа. 1955 Anа Petrocheilos, u znаk sećаnjа nа njenog pokojnog suprugа je zаvršila istrаživаnje pećine svojim uređаjima i mаpirаla ju je. Mаla kаpela Agiа Sofiа sа svojim drvenim hrаmom skrivа vrlo dobro očuvаne slike iz 18. vekа. Oblаst je dostupna za jаvnost duž 200 metаrа, gde posetioci mogu dа posmаtrаju stаlаgmite i stаlаktite kroz mrežu sobа i mаlih koridorа. Prosečna temperаtura u pećini je 17 ° C i vlаžnost vаzduhа dostiže 75%.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Vraćamo se na put ka Limnionasu i stigosmo konačno do plaže. Sa leve strane se nalazi crkva Agios Nikolaos. Na plaži postoji Snack bar i ima prirodnog hlada.

dsc06887.jpg

dsc06889.jpg

Već je sunce bilo nisko, kad napravismo pauzu za kupanje, i krenusmo da pronađemo prirodni zeleni bazen. Ovaj detalj sam sasvim slučajno pronašla na jednom sajtu Kitire za hiking. Videla slike, i oduševila se, i rekla sebi, moram to videti, i tu se kupati. Radi se o bazenu koji je nastao tako što je taj deo stena u kome je bazen, malo izdignut od nivoa mora, i kad su veći talasi on se napuni vodom pa tako nastaje prirodan bazen. Boja vode je zelenkasta i zaista na slici izgleda i više nego prelepo.

E sad… uvek ima to e sad… krenusmo mi da pratimo oznake za put M2 (to je ta pešačka ruta, obeležena kolcima), prolazeći pored crkve Agios Nikolas, koja se nalazi sa leve strane plaže Liminionas. Naravno, bez vode i patika, kao i eventualno neke trenerke, štapa u slučaju zmije… mislim… šta je to… ko još u 21. veku nosi ta pomagala… ma možemo mi to, pogotovo u japankama… dobro nismo krenule bose u kupaćem kostimu… :) malo sam ironična, da… ali kad biste videli kakav je to teren, rekli biste da nas je verovatno sunce udarilo u glavu pa se odlučismo na ovakav korak… (što možda nije daleko od istine…).

Teren je kombinacija kamenja, krupnog, sitnog, oštrog, zatim stena i različitih vrsta bodljikavog grmlja i biljaka. I tako… hodale smo mi i hodale, trudile se da vidimo svaki sledeći kolac, da izbegavamo to kamenje i trnove, i kad smo stigle do litice gde talasi razbijaju stene oko nje, ja nastavih dalje, do sledeće uvale, i tamo videh da se naša ruta (čije sam oznake pritom izgubila) seče sa rutom M5. Ništa mi ne bi jasno, ali pošto je mrak već počeo da pada, a trebalo se i vratiti, morala sam da odustanem, i tako se nakon 2km vratismo nazad, ožednele, izbodene od trnova i sa ogrebotinama od kamenja. Šta da vam kažem potpuni fijasko… :) Bar da smo pronašle bazen, ali avaj… Posle sam gledala na njihovom sajtu, i tačno je bazen bio iza sledećeg uzvišenja, kao što sam i pretpostavila, ali u japankama prolaz do tamo je nažalost bio samo misaona imenica… Ovo je sve što sam usput uslikala…

dsc06884.jpg

A ovako je to trebalo da izgleda…

Magični bazen

Žao mi bi što smo se izmorile, došle skoro do cilja, i vratile se, i bih ljuta na sebe što nisam obula barem patike, koje su mi ostale u autu...

I tako je ovaj dan bio potpuno čudan... počevši od manastira Mirtidia i voštanih beba, ruku, nogu, sveštenika sa ključem Hari Potera,“ rizikovanja života“ spuštajući se na plažu Kalami :) , obijanja pećine od strane drugara pećinka sa pomenute plaže, i kao šlag na tortu, šetnje po trnju do prirodnog bazena po „autoputu“ M2... :) Toliko čudan, da smo veče provele na terasi, osluškujući kako se vetar polako rashuktava, i očekujući sutrašnji dan...

Izmenjeno (jelenap.)
1

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Evo pre nego što počnem sa opisom petog dana, dala bih vam par korisnih informacija:

Na ostrvu ne postoji Lidl niti ijedan market takve razmere. Najveći super market se nalazi u selu Tsikalaria, i radno vreme mu je radnim danima i subotom od 8 do 21h, a nedeljom od 9 do 14:30h. Ovde možete naći zaista sve što vam treba, jer je market vrlo dobro snabdeven.

U Livadi imate nekoliko marketa, kao i u još nekim selima kroz koja ćete prolaziti. U Livadi se nalazi market Neon, kao i market Varda nasuprot pumpi Shell.

Što se tiče benzinskih pumpi na ostrvu ih ima ukupno 5. U mestu Livadi se nalazi pumpa Shell i cene goriva su tada bile sledeće:

dsc06394.jpg

Sledeća pumpa Cyclon je u mestu Kontolianika, još jedna u selu Karvunades (ako se ne varam u pitanju je BP ULtimate), i još dve pre sela Potamos, jedna sa desne strane puta (Cyclon), i jedna sa leve (BP Ultimate). Cene su približno slične na svakoj, razlikuju se za po nekoliko centi. Gas nisam primetila da imaju. Ako vam je potrebna provera pritiska u gumama, na Shell-u znam da imaju kompresor, na ostalim pumpama nisam proveravala. Takođe videla sam usput i da postoji vulkanizer, kao i pranje kola. Pa sad, ako i to nekome zatreba, može pronaći. Ja sam kola prala sama u smeštaju, jer imaju crevo. :)

Lekarska ordinacija postoji u Hori, a u Potamosu bolnica koja radi 7/24. Apoteke imate u Potamosu i Karvunadesu.

Broj policije je +30 2736031206 (zlu ne trebalo), a inače čak 3 puta smo videle dva policijska službenika za 7 dana, koliko nisam sve ukupno za nekoliko proteklih godina u Grčkoj. :)

Zanimljivo je da nemaju klasične preterivajuće reklame i ponude za krstarenja, obilaske, ekskurzije. Ustvari zanimljivo je kako se za svaku informaciju morate potruditi i raspitati. Niko vas ne saleće da uđete u tavernu, da kupite nešto kod njih, da popijete piće u nekom kafeu, ili baš sa njima putujete do neke atrakcije. Tamo je sve podređeno prirodi, miru, i odmoru u pravom smislu te reči. I to mi se zaista jako dopada.

Ono što smo mi propustile, a sve većim delom zbog 3 dana vetrovitog vremena, je izlet na ostrvo Hitra. Doduše nije baš izlet na ostrvo, jer se na njega ne može izaći, s obzirom da predstavlja jednu stenu, sa pećinom unutar nje. Do tamo voze čamci iz Kapsalija, kojim se stiže za otprilike 5-10 min, i pravi se pauza za kupanje u pećini. Ne znam koja je cena, a od informacija koje sam pronašla, trebalo bi da ture idu svakog dana u 15h i 18h. Kažu da je tura u 18h pogodnija, jer su boje u pećini raznovrsnije s obzirom da je sunce niže, pa samim tim i pećina može biti obasjana. Poslednji dan našeg boravka, dok smo bile na Sparagariu, i popele se na crkvicu iznad, videh taj čamac, i tek mi onda proradi kliker, da sam mogla otići i do Hitre. Ali eto… ostaje nešto i za drugi put… :) Evo o čemu pričam, to je taj brodić, a Hitra je u desnom uglu…

dsc07921.jpg

Ono šta takođe može biti zanimljivo je odlazak na Krit, ali isključivo ako ste na Kitiri više dana. Ferry vozi od Diakofti do Kisamosa, cena za osobu je 17e, a za auto 50e u jednom smeru. U ovom slučaju bolja opcija je iznajmiti auto ili motor tamo, a prevesti se trajektom do i sa Krita. U relativnoj blizini Kisamosa su Balos, Falasarna, pa i Elafonisi. Trajekt putuje 4 sata, pa čak nije neizvodljivo otići i na jednodnevni izlet. U pitanju je nedelja i ovo je vreme koja sam ja pronašla:

U 05.30h kreće sa Kitire – stiže u Kisamos u 9.20h

U 17.00h kreće iz Kisamosa – staje na Antikitiri i stiže na Kitiru u 21.15h

Pa ko želi neka izvoli… :)

Ostaje i obilazak Antikitire, ali ja tamo ne videh ništa što bi mi oduzelo dan sa Kitire… Do Antikitire se plovi oko 2h.

Još jedna korisna informacija, a vezana je za autobuski prevoz:

Autobus vozi od Agia Pelagie do Kapsalija svaki dan sa polaskom u 9h (02.07.-02.09.) i dodatno u 16.30h (16.07.-19.08.). Iz Kapsalija kreće sa doka ispod crkve Agios Georgios i svetionika u 12.15h (02.07.-02.09.) i 19.45h (16.07.-19.08.). Na panou je navedno da kreće sa glavne stanice ispred Nea Agora i Verdas marketa, ali ja ga videh u luci ispod svetionika… :) Bus nije gradski, već tipa kao autobus koji vozi od i do aerodroma. Možete ga sačekati na glavnoj stanici za bus, u svakom mestu kroz koje prolazi, ili na putu. Bitno je napomenuti da on vozi glavnim putem kroz centar ostrva i ne zalazi na plaže. U nastavku je mapa mesta u kojima možete sačekati autobus, ukoliko se neko odluči za ovakvu varijantu.

busmap2.jpg

Izmenjeno (jelenap.)
1

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Sviće vetrovito jutro. Krećemo na plažu Kaladi. Da vas ne zbuni naziv. Ne nismo pošle na KalaMi (ona divna teško dostupna plaža od juče), nego na KalaDi, koja se nalazi na istočnoj strani, i koja predstavlja najpoznatiju i jednu od najlepših plaža Kitire. Usput smo naišle na „gospođu“ kravu, kojoj je verovatno prijalo ovo rashlađenje.

dsc06903.jpg

Do plaže vode putokazi, a prolazi se pored dve crkvice Agia Kiriaki i Agia Minas, pa silazi na zemljani put (zamislite ponovo :)), pa se tim putem vozi do parkinga iznad plaže sa koga se pruža fenomenalan pogled. Odatle se silazi uređenim stepenicama, i do ove plaže je zaista primeren prilaz. Plaža se sastoji od tri uvale, centralne na koju se silazi, leve na kojoj ima prirodnog hlada koji pravi stena i desnog gde se nalazi i manja pećina. Plaža je posećena, jer je i najpoznatija, ali kao što sam već više puta napomenula, daleko je ta posećenost od izaza „puna plaža“. Kada smo sišle na plažu, gotovo da nas vetar nije oduvao, pogotovo na spoju između centralnog i desnog dela, kod velike stene u vodi na sred plaže.

dsc06912.jpg

dsc06916.jpg

dsc06913.jpg

dsc06917.jpg

Suncobran zaboravite, ukoliko su dani jakog vetra. Talasi su bili poveći. Što je vreme odmicalo sve više su se povećavali. Meni oni ne smetaju, osim što ne mogu da slobodno plivam, pa sam se tako čekajući jedan u plićaku, olomila od dno i zaradila malo veću modricu na nozi, koja, verujte i boli. :)

dsc06933.jpg

dsc06943.jpg

dsc06939.jpg

Nismo dugo ostale na plaži, verujte, niti je prijatno, niti ima svrhe. Jedino što naizgled nije bilo vruće, samo zbog vetra koji je duvao, ali temperatura je bila skoro ista, manja za samo par stepeni... Iz tog razloga na plaži nije bilo mnogo ljudi, verovatno su svi tražili one na kojima vetar duva u leđa i tera talase od obale, dakle, one sa zapadne strane, ili pak neke u zalivu. Mi krećemo sa Kaladi plaže i evo osvrt na rastalasanu vodu...

dsc06984.jpg

dsc06987.jpg

Odmah nakon ove plaže se nalazi plaža Limni, kažu da nudisti vole da je posećuju, u šta smo se uverile čim smo kročile na nju. Od dvoje ljudi na plaži, jedan je bio potpuni nudista, a drugi polu... sa velikom naznakom za punog nudistu... :) Mislim da smo samo mi remetile tu nudističku idilu... :) Takođe, nemojte se iznenaditi ako i na ostalim plažama vidite usamljenog nudistu, ljudi se opuste, misle sami su... ali ako vide da ima pridošlica na plaži, ne brinite, obući će se... :)

Inače plaža je ogromna, dugačka. Do nje se dolazi opet zemljanim putem kroz šumarak. Hladovine ima u tom šumarku, a tu se može i parkirati. I ovde se nalazi korito reke, koje sada nije bilo... Na plaži se ugnezdilo i jezerce.

Sa desne strane na plaži je ogromna pećina, a sa leve se nalaze stene sa ljudskim obličjima, tačnije tako su formirane kao da je neko isklesao ljudsko lice na njima.

dsc07002.jpg

dsc07001.jpg

dsc07004.jpg

Likovi u steni

dsc07010.jpg

Ovde između stena postoje uski prolazi kroz koje se može preplivati na susednu plažu Paleopoli, koja je najduža i najveća plaža na Kitiri. Na njoj ima suncobrana, i jedan Snack bar na samom putu. Inače plaža se i nalazi pored glavnog puta za Avlemonas. Iza plaže se nalazi nalazište i stari grad, tačnije ostaci iskopina prvog grada na Kitiri, i prve luke Skandie. Ovde ćete videti i putokaze za tavernu Skandia, za koju kažu da je takođe jedna od najboljih na ostrvu. Mi nismo svraćale, jer nam se nije uklopilo, ali verujem da nećete pogrešiti ako se ovde ugostite.

dsc07016.jpg

dsc07092.jpg

Izmenjeno (jelenap.)
1

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Napravi nalog ili se prijavi sa postojećim kako bi komentarisao/la

Potrebno je da budeš član naše zajednice kako bi ostavio/la komentar


  • Posetili nedavno   0 članova

    Niko od registrovanih članova ne gleda ovu stranicu.

  • Naša statistika

    26694
    Ukupno tema
    896013
    Ukupno poruka