Pirati sa Kitire - putopis i vodič za ostrvo boginje Afrodite - Porfirusu

[jelenap.]

Nakon Komponade krećemo ka Kapsaliju. Prolazeći pored muzeja u Kato Livadi videsmo da su vrata odškrinuta, pa odlučismo da okušamo sreću. I pustili su nas da uđemo. Kao što sam napomenula karta je 2e, ali vredi svaki cent. Muzej je mali, samo jedna prostorija, ali freske su fascinantne. Kako smo posećivale neku crkvu, tako sam vam ja navodila da se freske iz istih nalaze u ovom muzeju pa se možete vratiti na prethodne fotografije i podsetiti se.

Radovi su iz 6. veka (najstariji), pa iz 10. veka, a najbrojniji su oni iz perioda od 13. do 15. veka. Još neke od crkvica odakle su prenete freske su Agios Ioannis kod Potamosa (imate je na kojoj stranici pre), Agios Nikolaos kod Milopotamosa, Agios Petros kod sela Arei, Agios Dimitros u selu Purko, Agios Georgios iznad Diakofti i iz crkvi iz Paleohore. Tu se nalaze i dva svećnjaka iz ranog 18. veka, a freske su rađene posebnom tehnikom i tačno se vidi razlika u slikanju, između vekova i umetnika.

Nakon muzeja, dolazimo u Kapsali, i evo još jedne slike sa pogledom na isti...

Iza ovog cveta se krije staza ka Sparagariu

Ja sam se ponovo šetala oko plaže, po kanjonu iza, i puteljku iznad, kako bih nabrala Semprevivu. Ovaj divlji cvet raste na padinama, i jedino mi je ostalo da se pentram po stenama ne bi li dohvatila pokoji cvetak. I uspela sam... nije da je to baš bio veliki buket, ali odakle sam ih dohvatala dobro je da sam i toliko uspela da uberem. Cvet je stajao u kolima bez vode, tako stigao do Beograda, a i dalje ima isti oblik, istu živost i svežinu. Ne zove se džaba „Život zauvek“...

Izmenjeno 1 avg 2012 (jelenap.)

[jelenap.]

Crkva do koje smo već pokušale da stignemo je Agios Ioannis o krimno i s obzirom da smo sada dobro proučile radno vreme, krećemo ka steni u kojoj je uklesana crkva. Na vratima nas je sačekao volonter koji nas je sproveo do gornje crkve sa pećinom. Tačnije, predanje kaže da je u toj pećini Sveti Jovan počeo pisanje Jevanđelja. Ispod glavne crkve se nalazi ćelija sa dve sobe i kuhinjom koja je sagrađena pre 500 godina i u kojoj je živelo do 6 monaha. Gornja crkva je minijaturna, sa jednim prozorom i spletom od dva tunela u kojima se nalazi grnčarija. Na ulazu se nalazi natpis monaha Ioannikiosa iz 1725. godine kada je crkva obnovljena. Tokom 17. veka se kompleks sastojao od dve crkve, gornje u pećini koja je nosila naziv Sv. Jovan Bogoslov (Agios Ioannis Theologos), i donje koja je sada ruinirana, a nosila je naziv Sv. Jovan Krstitelj (Agios Ioannis Baptist). U 18. veku je pećina sa crkvom preinačena u naziv Agios Ioannis Baptist.

Pogled odatle

[jelenap.]

Kako nam je Hora u blizini, greota je ne svratiti po ko zna koji put. Šetamo se gradićem koji je danju pust, čak i neke radnje ne rade, jer kome će da prodaju svoje proizvode... I evo nekoliko fotografija.

Opet onaj detalj sa razglednica i markera za knjige

Crkvа Estаvromenos - Mitropolitska crkvа sаgrаđenа je 1660. godine nа ruševinаmа drugog hrаmа od strаne episkopа Kitire, Philotheos Dаrmаrosa. Nа ulаzu u crkvu je pločica sa nаtpisom koja ukаzuje dа je zgrаdа pripаdаla Dаrmаros porodici. Nаtpis nosi i grb porodice. Crkvа Estаvromenos je posvećenа dаnu rаspećа i dаn njene proslаve je Veliki petаk. Tokom 40 dаnа koji prethode Uskrsu ikonа Bogorodice Mirtidiotisа je smeštena unutаr Estаvromenos crkve nа posebnom postolju koje je napravio 1806. godine umetnik sа Zаkintosa.

Još jedan detalj, a vezan je za Horu. Na glavnom putu nalazi se Arheološki muzej, ali on ni u jednom momentu u tih 7 dana koliko smo provele na Kitiri nije bio otvoren. Pa ako budete imali sreće, posetite ga.

Takođe, mali savet oko parkiranja... Na glavnom putu ćete negde videti parkirana kola na ponekom proširenju, ali moj savet je da parkirate na glavnom velikom parkingu koji se nalazi pre samog skretanja za šetačku ulicu Hore (ako idete iz pravca Kapsalija). Parking je besplatan i odatle vam je sve blizu. Malo šetnje, svakako vam neće škoditi... :)

[Putnica]

Divan ti je putopis, Kitira je stvarno mnogo lepa ...

[dr_marty]

Stvarno oličan putopis i prelepe slike! Ja se radujem i putopisu sa Peliona. )))

[jelenap.]

Iiii došao je dan polaska. Verujte mi, da sam mogla, ostala bih još mesec dana minimum, ali nažalost imale smo već isplaniran obilazak Elafonisosa, Monemvasije i Manija, pa nije bilo moguće produžavati Kitiru. Odlazimo na doručak, i pozdravljamo se sa Elisavet. Od nje smo kupile maslinovo ulje sa začinskim biljem i belim lukom (iz Grčke se bez ovoga ne vraćam nijedne godine ). Kod Elisavet mi je bilo najjednostavnije i najsigurnije, jer smo sedam dana jele njene proizvode, i malo je reći uživale. Maslinovo ulje je 4e, 500ml, a obično takođe od 500ml 3,5e. Nisam se raspitivala koliko su odlični džemovi, med i ostale đakonije, ali znam da su sapuni od maslina 2e.

Mašemo Kalamosu, Vilana studios, i udaljavamo se od Hore. Svraćamo na Kaladi, jer je vetar prestao da duva, kako bi do polaska ferry-ja još malo uživale u čarima Kitire. Trajekt polazi u 12:45h, i do podneva se još malo brćkamo na mirnoj plaži.

Pozdravljamo se i sa Kaladi, pa krećemo ka Diakoftiju.

Stižemo u luku, kupujemo karte, koje nije neophodno rezervisati (bar tad nije bilo), i smeštamo se polako na trajekt. Ovaj put smo smešteni na trećem nivou, koji nije bio ceo popunjen. Čekamo da kapetan upali motore, i polako napuštamo ostrvo...

[jelenap.]

Svi prethodni opisi su bili vezani za čari ostrva, kao i znamenitosti istog. U ovom delu ću vam približiti gastronomski deo Kitire . Ne sumnjam da ćete se složiti sa mnom da bolju uslugu, bolju hranu i nadasve pristojne cene do sada u Grčkoj niste imali... Bar ja bolje nisam doživela.

Da počnemo...

Kitiranski specijaliteti i ono što je specifično samo za ovo podneblje su Faturada liker, Vrehtoladea, Tsipoura, zatim razni sirevi u maslinovom ulju, kao i domaće sorte vina.

O Faturadi sam vam već pričala, radi se o likeru koji se pravi od Tsipure (domaće rakije), cimeta i karanfilića.

Vrehtoladea je kitiranski dvopek sа svežim sosom od pаrаdаjzа i fetа sirom, koji preporučuju da se proba u Kaleris taverni u Agia Pelagiji.

Vino se prizvodi u manjim količinama uglavnom za sopstvene potrebe. Postoje dve glavne sorte od kojih se ono pravi: aricaras (crveno) i petrolanos (belo). Ostale sorte su tokoumaki i roditis.

Tradicionalni sirevi su kefalotyri, myzithra and anthotyro.

Gaji se divlja kruška, masline, smokve i bademi, pa od svega ovoga možete pronaći džemove, i ostale poslastice, a od maslina znate već, ulje, sapune, i slično...

Pečeni hleb, koji je natopljen maslinovim uljem zovu Tiganopsomo. I uglavnom ćete ga dobiti svuda kao predjelo. Znate onu grčku kulturu za uzimanje kojeg eura više…

Na Kitiri ima nekoliko pekara i radnji sa domaćim proizvodima, pa ako ste u prolazu možete svratiti i kupiti neki od proizvoda koji oni nude. Evo kako se prodavnice zovu i gde ih možete naći:

"Ta Kythira" Rusks - pekara i poslastičarnica u Karvounadesu

Symveni – prodavnica sa domaćim proizvodima u Milopotamosu

Toxotis – lokalni proizvodi, uglavnom pasta, med i džem u Livadi… Ispred taverne sa istim imenom se nalazi sto na kome su prezentovani proizvodi. Bar je tako bilo za vreme pijace na otvorenom, dakle sredom…

Meli Gala – med i sirevi, kao i liker Fatourada u Mitati

Bakery – pekara u selu Karavas

Astarti –organsko maslinovo ulje selu Karavas

U Hori i u Kapsaliju imate manje super markete, gde možete kupiti i voće.

[jelenap.]

A sada taverne…

Prvo veče smo odlučile da svratimo u tavernu Filio (kasnije smo ustanovile da je ova taverna zaslužila 5 zvezdica na našoj listi) koja se nalazi u selu Kalamos. Nismo htele da se mnogo vozamo, a taverna nam je na minut kolima, pa smo večerale ovde Ispred taverne je veliki parking, i kao što sam već napomenula ona je uvek puna. Radno vreme je od 16-00h. Za ovu porodičnu tavernu vode putokazi po celom ostrvu, tako da je ne možete promašiti i nalazi se na glavnom putu u centru sela Kalamos. Da vam ne bih prepričavala meni i cene, kao i izgled taverne, pogledajte sami…

Odlučujemo se za zeca u paradajz sosu sa slatkim lukom i Pasticio. Probale smo i lokalni sir, koji ima specifičan ukus. Naravno uz sve to je išlo dobro domaće belo vino. Inače vina im nisu skupa, ako uzimate pola litre uglavnom je cena od 3-4e. Za glavno jelo vas pitaju da li želite sa pirinčem, pastom ili krompirom. Meni se najviše dopalo sa pirinčem. Na kraju večere smo dobile poklon kolač, koji je neodoljivo podsećao na Elisavetine jutarnje poslastice.

[jelenap.]

Sledeće veče se odlučujemo za tavernu Belvedere u Hori, sa prelepim pogledom na tvrđavu. Naravno svi se trude da zauzmu mesto u prvom redu do ograde, kako bi uživali u prizoru. Ovde su cene pasti od 4-8e, cene pizza oko 10e. Iako je ovo italijanski restoran, imaju i “mesnati meni” . Mi smo jele zapečenu pastu sa sirom, slaninom i pečurkama. Porcije su im ogromne, i imale smo problem sa savladavanjem iste. Lazanje nismo uspele nigde da pronađemo ni na Pelionu, na Kitiri, Elafonisosu a ni Maniju. Neverovatno…

Treće veče odlazimo u Kapsali i tri puta špartamo glavnim šetalištem u potrazi za nekom tavernom. Jedina taverna gde je bilo krcato ljudima je O Magos na kraju šetališta kod luke, ali se nama nije jela riba, a ovo je riblja taverna. Još jedna “taverna” Dopo pizza za koju bih ja pre rekla da je neka vrsta brze hrane (imaju i isporuku pizza, ako nekog zanima), nije bila primamljiva. Na početku šetališta se nalazi još jedna taverna koja se zove Hydragogio, ali smo i nju preskočile i otišle u provereni Filio.

Tamo smo jedva našle sto, i kako je ovo porodična tavrna, poslužila nas je devojčica od 6 godina, rekla bih jedna od ćerki vlasnice. Tačnije dete nam je donelo hleb i vodu, a kasnije su usluživanje preuzele iskusne sestre.

Ja biram petla u sosu od vina, a drugarica karbonaru. I ovde su sve porcije ogromne, i retko smo mogle sve pojesti. Poslastice su im odlične. Jele smo mus od vanile sa voćem. Na poklon smo dobile Faturada liker.

[jelenap.]

Sledeći restoran koji smo proverile je Platanas u Milopotamosu, sa pogledom na izvore Kamari i patke koje se u njemu brćkaju. Ovde smo probale Pasticio i jelo od kombinacije patlidžana, tikvica i paradajza. Sve je bilo ukusno, a cene sasvim prihvatljive. Dobro vino je leglo kao poručeno.

A njega smo uslikale slučajno na naslonu stolice pored nas

[jelenap.]

E sad je na redu taverna Zefyros. Najlepše okruženje i ambijent. Nalazi se na plaži Diakoftija. Pogled je na ostrvo Prasonisi, i potopljen brod Nordland. Ovde nismo mogle da odolimo pa smo ipak jele morsku hranu, lignje, vino, a probale smo odličnu lokalnu fetu sa medom. Na meniju postoji još svašta od morske hrane, ali ovaj put nisam mogla da se bakćem sa koskama.

[jelenap.]

Sledeći dan smo se prošetale Horom, i pratile miris roštilja koji smo osetile hodajući. Taverna Zorbas se nalazi u uskoj glavnoj ulici Hore, i takođe je uvek puna. Na terasi iznad ulice se nalaze postavljeni stolovi i malo smo sačekale za mesto. Tu smo probale jagnjeća rebarca na žaru (ovo sam jela prvi put, uopšte jagnjetinu na roštilju). Ima vrlo zanimljiv ukus. Porcija je bila 7,5e, a uz to je išao i nezaobilazni Tsatsiki i krompir. Toplo preporučujem i ovu tavernu.

I poslednji dan odlazimo ponovo u Filio, naravno ono što je najbolje se ostavlja za kraj. Uživamo u pasti sa belim sosom i paprikom, kao i Pasticiu.

[jelenap.]

Još jedna bitna stavka, a tiče se hrane. Zanimljivo je da nigde nećete naći giros, tačnije možda negde postoji giros kao porcija, ali pita giros ja na Kitiri nisam videla. Kao što im ostrvo nije podređeno turizmu, i ništa nije preterano, tako nema ni brze hrane. Ovde ćete definitivno uživati u izvornoj grčkoj hrani i nedirnutoj prirodi.

Ja ću vam spomenuti još neke taverne za koje sam pronašla preporuke, pa ako želite možete probati. Verujem da ćete biti zadovoljni.

Agia Pelagia (Kaleris - mediteranska grčka kuhinja, ima je na prethodnim slikama, Moustakias – riblja taverna)

Avlemonas (Sotiris riblja taverna)

Diakofti (Manolis Sea Food- morski specijaliteti)

Logothetianika (Kyra Maria)

Mitata (Mihalis – na glavnom trgu, spominjala sam je, ima je na prethodnim slikama)

Mylopotamos (To Perivoli – sitni zalogajčići, Katsigouro – grill kuća)

Livadi (Toxotis - grčka kuhinja, ovo je ona taverna gde možete kupiti i lokalne domaće proizvode)

Potamos (Panaretos – grčka i internacionalna kuhinja)

Paleopolis (Skandia)

Od kafea imate veoma zanimljiv izbor, od manjih ušuškanih, do onih pored obale mora. Recimo meni je veoma bio zanimljiv jedan kafić u glavnoj ulici Hore. Stolice su zelene, kao i stolovi, unutra je čak bila postavljena i mala bina za muzičare, ali najviše mi se dopalo to što ljudi sede na zidiću ispred kafića, i konobar ih tu služi...

Još jedan kafe u Hori sa zanimljivim pogledom

Evo i spisak zanimljivih kafea:

Agia Pelagia - Blue Café, Scholeio

Avlemonas - Myrodia Kalokeriou – živa svirka

Kapsali - Fox Anglais, Koukos Bar, Vanilia Café (ima i hrane), Banda landra

Kitira - Fos Fanari, Mercato

Livadi - Rena's Pastry Shop (poslastičarnica)

Mylopotamos - Cafe Kamari (ima ga na prethodnim slikama)

Potamos – Astikon (ima ga na prethodnim slikama), La Strada

I još jedan kafić, mnooogo dobar, ali nakon večere i vina, nismo imale snage da tamo odemo, jer smo to ostavile za poslednji dan. Naime, on se nalazi na putu između Kapsalija i Hore, na jednoj od krivina. Sastoji se od šanka i barskih stolica duž te krivine. Noću samo svetle sveće i taj šank, i izgleda fenomenalno… Srećom pa je ispod kafea pre krivine parking, jer ne znam kako bi ljudi tu dolazili. A verujte kad god bi se uveče vraćale iz Hore, ovde je bilo posetilaca. Odatle je odličan pogled na Kapsali. Ovo nemojte propustiti, makar otišli na samo jedan koktel. Kafe se zove Koukos.

Klubova na Kitiri nema, kao što sam više puta rekla, sve je podređeno prirodi, i sve je nekako mirno, bez buke i gužve. Za one koji žele provod, ovde ga definitivno neće naći.

[maloprase]

Jelena, reci nemam, fantastican putopis. Ne znam sta mi je fascinantnije, da li samo ostrvo, plaze sa crvenim kamencicima, manastiri, ili TI!Svaka ti cast, najiskrenije ti se divim!Fotografije su prelepe, a opisi koji ih prate jos lepsi, stvarno imas dara za pisanje. Mnogo ti hvala na ulozenom trudu, priblizila si nam ostrvo za koje, da budem iskrena, pre tebe nisam ni cula. A sada, kao da sam ga posetila

Svaka pohvala, i iskreno se nadam da ce ovaj tvoj trud biti nekako nagradjen, zaista si to zasluzila!

[kotahila]

Apelujem na vlasnike sajta www.putovanja.info da plate Jeleni naredna letovanja, jer će njihov sajt posle ovih putopisa biti još posećeniji.