koldar

Mohac, Vilanj, Siklos, Harkanj - putopis

12 poruka u ovoj temi

Krenuli u utorak, 27. marta, nešto malo prije 7 sati ujutru. Posle pređenih 15-tak km. stižemo na naš granični prelaz Kelebija. Nisam hteo da idem preko Sombora i Bezdana, pa na granični prelaz Bački Breg, i tako do Mohača, jer bi me u tom slučaju čekala naplata trajektnine kod Mohača. Oko 4,5-5e u jednom pravcu (kola+2 osobe), pa sve to ponovo u povrtku. Znači ukupno nekih 9-10e više za putne troškove, a kilometraža skoro ista kao i putanjom kojom sam išao. Tih 9-10 eura mi je u stvari gorivo (benzim) za 100 km vožnje. Jeste, nije to neki novac, vožnja trajektom ima neku svoju draž, budi neke uspomene iz davnih dana, ali ekonomija je učinila svoje. Kelebijsku granicu prelazimo brzo. Ispred nas je bilo svega 3-4 auta. Stižemo kod Mađara, na Tompu, Ispred nas ponovo ona 3-4 auta. Sva sreća Mađari ne gnjave. Desi se tako po nekada, kada baš malo vozila ima, a oni nešto kao čekaju, vuku vreme, gnjave., pa se sve to otegne, kao da ima bog te pita koliko vozila. I ovde prolazimo brzo. Klasična pitanja: kuda idemo?, nosimo li alkohol ili cigare? Sem pasoša, drugo ništa nisu tražili. Bila je neka statistika, pa te jedan tamo pita: razlog putovanja?, koliko goriva imaš u rezervoaru? itd. No, i ovo je verovatno samo privremenog karaktera, pa uskoro neće biti ni ove statistike. Čim smo prešli granicu, bacam pogled na „hatar“ i „tompaker“. Tamo već šverceri „filuju“ kola. Prolazimo obilaznicom, pored Tompe, putem br.53, sve do raskrsnice, na kojoj se ukršta pomenuti put, sa putem br.55. Desno se ide za Segedin, levo za Baju i Batasek. GPS odrađuje svoj posao, već standardno dobro. Put (55) je solidan, mada ima dosta zakrpa (ali ne i rupa), ne osete se jako. Prolazimo kroz nekoliko manjih sela, i stižemo do Baje. (nije onaj naš baaaaja!). Opet nekakvom obilaznicom, put br.511, izbegavamo prolazak kroz centar Baje, te nastavljamo dalje putem br.55, sve do mosta na Dunavu. Na mostu se ne plaća nikakva mostarina. Po jedna traka, sa svake strane,. a u sredini pruga. Nastavljamo dalje, putem br.55, ka Batasek-u. Nešto malo prije ulaska u pomenuto mesto je raskrsnica, gde se put br.55 ukršta sa putem br.56. Desno se ide za Seksard (ala volem seks-ard!), levo za Mohač. Mi nastavjamo za Mohač, koja je i naša prva destinacija. Posle nekih 30-tak km.vožnje, stižemo na planirano odredište u Mohaču. U toku puta, nisam jurio, pridržavao sam se propisa, da slučajno ne bih platio kaznu. Na otvorenom 70-80, u naselju 50-60. Kako gde. Ponegde je to i znakovima regulisano. Od kuće, do parkinga u Mohaču, ne punih 130km. Kola smo ostavili na parkingu, u samom centru Mohača, ispred crkve i gradske kuće. Ne plaća se ništa za parkiranje. Kako radnim danima, tako i vikendom. U Mohaču malo slikali. Pomenuta crkva, (koja beše zatvorena), gradska kuća, nekoliko spomenika i likovi iz Mađarske istorije. Sve u svemu, sve je u znaku Mohačke bitke. Prošetali se korzom. Ima par simpatičnih fasada. Spustili se do Dunava, tačnije do pristaništa za trajekt. Baš je tada bio na Mohačkoj strani. Obišli Srpsku crkvu, koja beše isto zatvorena. Od Mohača toliko. Simpatično, skromno. Više nisam ni očekivao. Bio sam u nedoumici, da li uopšte i da svraćamo u Mohač, ali ajd reko, kada smo već tu, da i ovo pogledamo. Da li vredi? Đavo bi ga znao. Ne iziskuje puno vremena. Prosudite sami. Posle ovog obilaska, i jutarnje šetnje (protezanja nogu), ponovo sedamo u kola i pravac spomen park Mohačke bitke. Za ovo smo u stvari i došli u ovaj kraj. Izlazimo iz Mohača, i putem br.56 nastavljamo dalje, u pravcu mesta koji se zove Udvar (granica sa Hrvatskom). Na svega par kilometara vožnje, po ovom putu, nalazi se raskrsnica, na kojoj desno skrećemo za selo Šatorhej. Nekih 1,5 km. vožnje i stižemo na cilj. Spomen-park i muzej Mohačke bitke. Sve je lepo obeleženo i sređeno. Muzej nov, još i ponešto se dorađuje. Kupujemo ulaznice. 1500Ft po osobi. Dobijamo i nekoliko prospekata, šta na mađarskom, šta na hrvatskom jeziku. Čovek koji nam je naplatio ulaznice, priča nam malo o istorijatu Mohačke bitke, i o postavkama u samom muzeju. Priča, već poznata, tužna. Turci su do „nogu“ potukli Mađare. Sve živo su pobili, spalili, uništili. Trupla isekli na komade. Sulejman protiv Lajoša. 20-25 hiljada mađara protiv dvostruko ili čak trostruko veće turske armade, uz to mnogo bolje naoružane. Ono što je za nas Kosovski boj, to je za mađare Mohačka bitka. Malo šta je ostalo od ovog boja. Čak se ne zna sa sigurnošću ni kako se sve odigralo. U podrumu muzeju postoji jedna multimedijalna soba u kojoj su izloženi eksponati iz ovog boja. Oružja, oklopi, odore, zastave. Dobiju se bezžične slušalice, izabereš na kom ćeš jeziku slušati (srpski nema), i kako staneš ispred nekog eksponata, tako čuješ u slušalicama priču o tom esponatu. U sali postoje i tri projektora na kojem se vrte animacije i simulacije same bitke. I tu se sve prati preko pomenutih slušalica. U sali ima i jedan lcd monitor, na kojem je istalirana nekakva igrica („x-box“). Suština je da se na monitoru izabere jedan od tri ponuđena lika, dva mađarska ratnika i jedan turski. Iznad monitora je instaliran detektor pokreta, koji je povezan sa pomenutim „x-box“-om, te kada se stane ispred monitora, onaj ratnik kojeg ste izabrali, se pomera na isti način kako se i vaše telo pomera. Sve ovo dosta dobro funkcioniše. Pokreti rukama, nogama, celim telom, sve se „kopira“ na lik sa ekrana. Posle završetka razgledanja muzeja, izlazimo napolje da bi razgledali spomen-park. Svo vreme boravka u ovom kompleksu, mi smo bili jedini gosti. Valjda zato što je i bio radni dan. Možda je vikendom posećenije. Tek na izlasku kada smo odlazili, spazili smo jednu omanju grupicu od 5-6 ljudi, koji su dolazili. Sedamo u kola i pravac naša sledeća destinacija. Nakon 20-tak km. vožnje stižemo u Vilanj. Mesto malo, seoce, a jedno od najpoznatijih mađarskih vinogradarskih krajeva. Interesantno, na ulazu u selo, iz pravca Boja (Boly) nema niti jednog vinograda. Posle smo saznali da su svi vinogradi u stvari smešteni na potezu između Vilanja i Šikloša. Selo ko selo, ništa posebno, ali svaka kuća je vinski podrum. Svuda može da se proba i degustira vino. Može i da se kupi. 450-600ft/l. Svaki drugi-treći podrum je ujedno i restoran. Bože moj, vino ne ide bez dobre hrane. Tu je vinski turizam razrađen ama samo tako. Ceo glavni šor je načičkan sa ovakvim podrumima. Ali gostiju ni za lek. Mi jedini. Domaćini samo što te ne uvuku unutra. Prošetali smo se glavnim šorom. Ima stvarno lepo sređenih podruma a i restorana. Ja lično volim vino, pa razmišljam , ako sednemo u jedan, onda je gotovo. Jedna čaša, ko ni jedna. Bolje onda ne moj ni da sedaš u neki od podruma, jer samo da „lizneš“, isto je što i ništa, a valjalo je još voziti, i obilaziti. Iskušenje je bilo veliko, prilika – ekstra, ali stego sam zube i sebi rekao NE! Niti sam probao, niti sam kupio. Nisam kupio jer u „tompakeru“ i „hataru“ mogu za ove novce kupiti solidno flaširano vino koje sigurno nije ništa lošije od ovoga. Posle smo otišli do muzeja vina i vinogradarstva. Ulaz je besplatan. U blizini ovog muzeja je i parking (besplatan) gde smo ostavili kola. Moja preporuka: ne mojte u Vilanj ići ako ste vozač (ne mislim ovo bukvalno). Jedino onda će te iskoristiti „potencijale“ ovoga kraja. Posle obilaska muzeja, sedamo u kola i pravac sledeća destinacija – Šikloš.

 

 

 

 

Nastaviće se........

2

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Ooo Subotice, SVAKA ČAST - BRAVO !!! :klap: Jeste da je tu bilo dosta iskušenja :) :P :P ali šta da se radi ... čekamo nastavak !!! :cool::klap: :thankyou2:

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

koldar,

odlična reportaža, hvala vam :klap:

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Hvala Biljo, Hvala Fraola.

Nastavak.........

Posle nekih 13-14km vožnje stižemo u Šikloš. Na GPS-u sam ukucao koordinate parkinga ispred tvrđave, koje sam skinuo sa google mape, te me je tačno tu i doveo. Prvo pravimo jedan krug oko same tvrđave, pa zatim kupujemo karte i ulazimo u tvrđavu. Karte smo platili 750ft po osobi. I sam sam se iznenedio, jer sam pročitao na njihovom sajtu da je cena karte po osobi 1500ft. Neka, ovako je još i bolje. Na ulaznicama je zaista pisalo 750ft. Kako je u tvrđavi, a i oko tvrđave, vidi se to na snimku.Sve u svemu, interesantno je. Neko je ovde na forumu spominjao sobu za mučenje. Ništa posebno, viđao sam i bolje. Posle obilaska, napuštamo tvrđavu, i odlazimo da malo obiđemo centar. Kratka šetnja centrom i par fotki. Posle ovog obilaska, uputili smo se ka srpskoj crkvi. Nažalost bila je zatvorena. Nakon ovoga, odlazimo na srpsko groblje, koje sam pronašao na google mapi. Nalazi se u sklopu njihovog katoličkog groblja. Ima tamo jedan odeljak sa posebnim vratima, koja su, šta bi drugo, nego zatvorena. Vidi se odmah da nisu otvarana dugo, dugo godina. Nekako iz katoličkog dela, preskačući malo grobnice, ipak ulazimo u srpski deo. Sve je zaraslo u travu. Spomenici nakrivljeni ili srušeni, izbledeli, ne vide se natpisi. Uspevam da slikam dva, koja se još dosta dobro vide. Po onome što sam uspeo da pročitam od natpisa na pojedinim spomenicima, nema ni jedan datum smrti mlađi od 100 godina! Sudeći po broju spomenika, njihovim ostacima i humkama, vidi se da je ovde bilo dosta srpskog življa. Na ovom groblju su sahranjeni i bugarski vojnici, pali u drugom svetskom ratu. Posle završetka ove ekspedicije, napuštamo groblje i odlazimo do kola. Počinje polako da pada veče. Krećemo ka Harkanju gde nas čeka smeštaj. Imali smo rezervisano preko booking.com-a u hotelu „Platan“ 3* , po nekoj promotivnoj ceni sa 50% popusta. Noćenje-doručak, po osobi, 11e. Sa boravišnom taksom, po danu. Imali smo rezervisano 3 noći. Dan prije polaska sam proverio preko meila da li je rezervacija u redu, i dobio odgovor u roku od sat – dva, da je sve o.k. GPS nas dovodi tačno do hotela, koji je udaljen nekih 400m od kupališta. Kola ostavljamo na parkingu hotela koji se nalazi u dvorištu i ograđeno je. Na parkingu jedan autobus austrijske registracije, 2-3 auta nemačke, jedan bečejske (BČ)! Odlazimo do recepcije. Dajem vaučer od rezervacije a ona meni odmah ključ. Vodi nas gore da pokaže sobu, pitam je dali da platim odmah ili....... Veli, može i sutra ujutru. Doručak je od 7,30 do nekih 10,00 sati. Soba sasvim pristojna, kao i u ostalom ceo hotel, nedavno renovirana, prostrana, ima frižider, internet čas radi, čas ne radi. Kada radi, radi dobro, sa 12 mbita/s, ali opet napominjem, kada radi! Sve je čisto i uredno. Tople vode ima uvek. Baš smo bili zadovoljni, čak i više od toga, pogotovo za 11e. Donosimo stvari iz kola, raspakivamo se, tuširanje, malo tv, i tonemo u san.

Drugi dan ujutro, osveženi i odmorni, krećemo prvo na doručak. Za doručak kojekakve slano-slatke mazalice, (ima i neka vrsta eurokrema-nijeloša), kukuruzne pahuljice, tri vrste salame, plus jedna vrsta kulena ili kuvane šunke, tri vrste šajta, kajgana, dvrdo-kuvana jaja, od povrća svež paradajs, rotkvice, paprika, krastavac,luk, pofezne, viršle, ma ni kući ovakav izbor nemamo. Opet, kad čovek pogleda kroz cenu-super. U sali za doručak, puno austrijskih penzionera. (onaj autobus).Nakon što smo se dobro nabacali, odlazimo do recepcije da izmirimo dugovanja, te odlazimo do parkinga i pravac novo odredište – selo Mariađud. Nalazi se blizu Šikloša i tu je jedna od najlepših crkvi u ovom kraju. Naravno ne računajući Pečuj. Brzo stižemo u ovo mestašce. Obilazimo crkvu, spolja, iznutra. Zaista deluje lepo. Sve je doterano,renovirano. Najlepša u kraju, nema šta. Posle ovoga, pravac Šikloš – banja. Stižemo na parking. Svega par automobila. Kupujemo ulaznice. 2500Ft po osobi za ceo dan. Dobijamo neke kartice koje zamenjuju kluč, pošto su bravice na ormarićima elektronske. Sve je ovo jako lepo i dobro, ali šta posle sa tom karticom. Ključ barem mogu vezati za učkur od kupaćih gaća a ovo??? Na prvi momenat deluje interesantno ali......... Kud i kamo bi bolje bilo da su napravili po sistemu elektronskih narukvica. Inače na kupalište, to jest na bazene, možete uneti bez problema hranu i piće. Niko vas ne proverava. Možete na miru jesti i piti svoje. Kad smo stgli, pa nije nas bilo više od 10. Celo kupalište je tako reći bilo naše. Posle podne se taj broj povećao na 25-30 ljudi, ali i onda jako slaba posećenost. Sve je veoma čisto. Voda u bezenima prozirna. Ceo kompleks deluje novo. Ima nekoliko bazena sa različitom temperaturom vode. Dva tobogana (manja). Nekoliko boxova sa vodenim masažerima (đakuzi). Nažalost u zatvorenom delu nema uslova za normalno plivanje, jer niti jedan od ovih bazena nije prikladan za to. Postoji spoljni bazen koji je već napunjen vodom, ali u njemu se niko nije kupao, pa predpostavljam da voda nije zagrejana. Istina nisam ni proveravao. Tu smo se zadržali do nekih 5-6 sati poslepodne. Potom pravac hotel, onako dobro izmoreni, jer kako god da okreneš, voda te izvuče i izmori.

Sledeći dan ujutru posle doručka, odlazimo da razgledamo malo Harkanj. U principu nema se tu šta razgledati. Dve crkvice, koje nisu bile otvorene, i jedna glavna ulica. Sve hotel do hotela, apartmani, i sobe za izdavanje. Tipično turističko mesto koje egzistira od banje. Posle kraće šetnje odlazimo do banje. Kupujemo ulaznice, 2700Ft po osobi, celodnevna, ali se u cenu ne dobiju ormarići, nego se stvari predaju na garderobi. Nakon garderobe, pravac bazeni. Ima ih i zatvorenih i otvorenih, tj. pod vedrim nebom. Temperature vode variraju. Čak i oni pod vedrim nebom imaju prijatnu vodu. Bazeni su velike površine i mada nije duboka voda, može se i plivati u njima. Dubina oko 110-120cm. Poseta je dobra. Ali sve sami nemci. Ovo je tipična lekovita voda, te ima neki svoj šmek i miris. Voda je malo mutne boje i nije tako prozirna kao ona u Šiklošu. I tu smo ostali do nekih 5-6 sati, pa pravac hotel.

Sutradan, posle doručka, pakujemo stvari, i napuštamo hotel. Pravac Pečuj. Ali o Pečuju, pišem u rubrici pečuj-madjarska.

4

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Piši tamo - ok ... ali ovde započni naslov i stavi link ka tamo ... da ne jurimo džabe.. :klap::):novine: :novine:

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Odavno zelim na jednonedeljno putovanje oko Harkanja (Mohac - Vilos - Sikos) i uvek nam se desi nesto pa odlozim za neku drugu godinu. 

Zapravo, svake godine u junu idemo u Grcku, ali septembar nam je neizvestan: 2012  Balaton, 2014 Djula, a u medjuvremenu 2013 Boka Kotorska, pa 2015 rezervisan Bled, u zadnjem trenutku otkazan pa smo otilsli u Zlatne pjasce...

Elem, sada se lomim, na jednoj strani Harkanj, na drugoj strani Bugarska, Crno more... septembar... daleko je, a i vreme ko zna kakvo ce biti... sve u svemu uek smo bili odgovorni, sta razervisemo to je manje-vise sigurno, a sada smo preko booking.com rezervisali i jedno i drugo, sa nijansama, pa sta nam se zalomi, tj. ako mi odmor odobre druge nedelja septembra i bude pristojno vreme - idemo u Bugarsku, ako bude treca nedelja - idemo u Harkanj. Mozda nije red prema ljudima koji izdaju smestaje ali - otkazaceo na vreme, da ne trpe posledice ni jedni ni drugi... a na kraju krajeva i meni je vecito neizvestan septembarski odmor.

Uzgred cene privatnog smestaja za septembar su stvarno povoljne, ono sto je meni zanimljivo je od 80 do 100 eura za cetiri nocenja, aprtaman sa kuhinjicom, stvano se uklapamo sa cenom, jos i slobodni dani i druge obaveze da se uklope... 

Raspisah se, a samo sam htela da kazem da vas pratim i da mi je Harkanj izvestniji nego ikad za ovu godinu.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Ako ste kolima, svratite do sela Turonj na putu od Harkanja ka Pečuju. Crkva u selu potiče iz XIII veka što je dovoljan razlog da je vidite. Nije da je spektakularna ali nije ni daleko od puta.

Još fotografija:

https://picasaweb.google.com/115498427451093821515/6285629581409623425?noredirect=1

20160421 Harkanj - Turonj 007.JPG

Izmenjeno (Zoran GM67)
2

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Sa zadovoljstvom sam procitala putopis i nadam se, uskoro, putovanju u tom pravcu.

Moze li neko malo poredjenje banja Djula i Harkanj? Tj. vidim da ste u Harkanju samo spavali, da li vam je zbog necega bilo odbojno ili samo ogranicen broj dana? Takodje, neke paralele tvrdjava u Djuli i u Siklosu?

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Hvala na komentaru! 

Tvrđave smo videli samo spolja ali ova u Šiklošu definitivno deluje zanimljivije. Nju smo propustili igrom slučaja da obiđemo a onu u Đuli i nismo imali baš neku želju da vidimo. 

Đula je ozbiljnija banja, veća, lepša, mnogo više sadržaja nego Harkanj. U Harkanju smo samo spavali pošto smo rezervisali smeštaj a onda otkrili spa centar u Šiklošu koji radi dva sata duže. Nismo hteli da menjamo već rezervisani apartman pošto je sve blizu, i to se pokazalo dobro.

Spa i banjski centar u Đuli takođe je (po svemu) iznad spa centra u Šiklošu. Pre svega Đula je banja, Šikloš samo spa centar i tu je glavna razlika, Đula ima te spoljne termalne bazene. Ima i pravi plivački bazen, ceo prostor je mnogo veći, više sadržaja... Šikloš ima Pečuj u blizini. Lepo je videti i jedno i drugo ;)

1

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Unapred se izvinjavam na poduzem postu, trudicu se da ga ogranicim na neku pristojnu duzinu.

 

Elem, sve ce se odnositi iskljucivo na Siklos. Prosto, devojka i ja smo imali samo 3 dana za putovanje, centralna namera nam je bila odmor i banjanje i odabrali smo Siklos, posto je imao i nesto sadrzaja za videti, pored same banje, taman da u potpunosti popunimo 3 dana.

 

Krenusmo iz NS u petak oko 9.30, preko Bogojeva, Osijeka, Belisca i Beremenda, do Siklosa, gde smo bili tek negde oko 13.45, zbog krace pauze u Odzacima i nepunih sat vremena na hrvatskoj strani granice Bogojevo-Erdut (ipak je bio drzavni praznik, mada nismo ocekivali da cemo izgubiti vise od 30min, no dobro). Odmah na startu nas je docekalo veliko, zamalo vrlo neprijatno, iznenadjenje. Naime, hotel Agora u kom smo rezervisali smestaj (72e za 2 nocenja za oboje, sa doruckom) nalazi se u samom centru, blizu i tvrdjave i banje, i na rezervaciji je bilo istaknuto da je parking ispred hotela besplatan. Stanemo mi, izadjemo, malo zagledamo zgradu, i posle maks. minut krenemo da udjemo na recepciju, kad devojka primeti da neke dve mladje devojke gledaju auto... Nista, isprva ne odreagujem, unutra se predstavimo, kazemo da imamo rezervaciju, sve ok, ocekivali su nas, i posto vidim da pocinju da mi slikaju auto (napomenuo bih - ni 3min nismo parkirani!), shvatim da su parking kontrolori u pitanju i odmah na recepciji upitam da li je parking besplatan, posto je tako pisalo na rezervaciji, je l' te, i recepcionarka mi dade neku povecu karticu da je ubacim podno soferke, kao znak da sam gost hotela i da ne placam parking. I, uzmem ja to, izadjem napolje, prodjem pored tih devojaka, upitam "Is everything OK? I just got this." pokazujuci na tu parking kartu, otvorim kola, ubacim je unutra, one nista ne odgovorise, i odem nazad da se check-in-ujemo. To i uradimo i vracamo se do kola da uzmemo stvari, kad - kazna za parking stavljena pod brisac, sa sve onom kartom apsolutno vidljivom na par centimetara od nje! Tu sam posizeo nacisto, i posto su se gadure izgubile u medjuvremenu, uletim nazad u hotel sa komentarom da imam problem, kako je kazna stavljena posle svega 3, 4 minuta i to NAKON sto sam ubacio parking kartu u auto. Srecom, tu se nasao i neki covek za kog sumnjam da je vlasnik/menadzer hotela, i uzeo je kartu, obavio neki poziv, i rekao da ne brinemo, da ce on to srediti, da li clear-ovati, ili platiti, ali da je to nadalje problem hotela, a ne nas... Pred check-out je zamolio i za mejl, samo da mi posalje potvrdu da je to reseno, da ne brinem prilikom narednih ulazaka u Madjarsku. Taj mejl jos cekam, ali tek je ponedeljak, nadam se da ce korigovati to.

 

Bilo kako bilo, smirim se tu malo, odemo u sobu, smestimo se - velika, prostrana, sa ocigledno prilicno starim namestajem i istrosenim tepisima, ali cista i uredna. Kreveti su se pokazali kao udobni, i generalno smo hotelom bili vrlo zadovoljni jer je i dorucak bio sasvim korektan (jaja, virsli, raznih vrsta salama i kobasica bilo je u izobilju, pored uobicajenih marmeladica i gluposti, i moglo se fino najesti), a seli smo i na jedan rucak, i za 5.200 forinti (dakle, oko 2.100 dinara) se najeli kao bogovi: u tu cenu bili su ukljucene 2 kafe, 2 odlicna govedja gulasa sa noklicama, sopska i kupus salata i dve case rozea. Mislim da sve to u NS u prosecnom restoranu ne bi bilo ispod 3 hiljade nikako. Dakle, opsti utisak o hotelu je super, sve vreme su bili ljubazni, povoljno je i lokacija je perfektna.

 

Cim smo se smestili otisli smo u banju (400m, peske), dosavsi tamo nesto pre 15h, te smo kupili karte za posle 14h: moja (za odrasle) je bila 2440 forinti (oko 8e), a devojcina 2060e (nepunih 7e) jer ima <25 godina i student je. Celodnevne karte su inace 3000 i 2300 forinti, a ako se dodje posle 17h, ulaz je 1700 odnosno 1300 forinti. Inace, petkom i subotom banja radi do 22h (mada se svi sadrzaji zatvaraju u 21.30), a ostalim danima do 20h (opet, u 19.30 sve se gasi i prazni).

 

Nemam sa cim da uporedim osim sa Morahalomom, i u odnosu na njega, prostor je negde duplo manji, ali kompaktniji i bolje organizovan, uz nesto manje sadrzaja, ali tu je sve sto treba: mnostvo bazena sa vodom od 30ak stepeni i prepunih raznim masazerima i vodenim pumpama, a postoje i 2 bazena za vodom od 36, 37 stepeni, u kojima smo posebno uzivali i opustali se; sauna ima dosta, 2 infrasaune, 2 finske saune, po jedna ruza-aroma, ruska i parno kupatilo; slana soba je bolja od one u Morahalomu, ali nista posebno; solarijumi, masaze i slicno se doplacuju, a u okviru kompleksa su i restoran (poskup i ne-preterano-kvalitetan) i juice-bar (koji radi samo vikendom). Jedina veca zamerka lezi u cinjenici da nema spoljnih sadrzaja - svi spoljasnji bazeni (ukljucujuci i bazen za plivanje) su zatvoreni. To je tacka po kojoj Morahalom odnosi pobedu, ono sto je u Siklosu bolje je to sto je guzva manja (mada vikendom definitivno nije prazno), a i cesto organizuju kojekakve akcije, sto smo saznali na njihovom sajtu: bas u taj petak kad smo stigli bio je dan parova i svi koji su se nesto tagovali po FB bili su u prilici da dobiju besplatne karte - parovi, naravno. Taj dan je zbog te zgode banja i radila do ponoci, mada smo mi posle nekih pola 10 polako otisli, jer nam je bilo dosta za taj dan. Inace, gostiju je najvise domacih, ima dosta Hrvata kojima je to bas blizu, a svaki dan smo na parkingu videli i po bar 5 automobila sa nasim tablama.

 

Nastavak u narednoj poruci.

1

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Drugi dan nam je bio rezervisan za obilazak tvrdjave i rucak u hotelu (hteli smo jedan dan da jedemo kuvano), a prethodno smo obavili mini kupovinu za kucu u obliznjem Lidlu. Cene su, u najmanju ruku, smesne, u rangu Hatara sa kelebijskog prelaza. No, nakon sto smo kupili svega par sitnica koje su tamo tradicionalno znatno jeftinije, otisli smo se put tvrdjave. Kisa je padala, ali nismo se dali omesti, i nakon placanja po 1.800 forinti po osobi (poskupelo, izgleda) nasli smo se unutar tvrdjave. Za tih 5 i nesto evra zaista ima dosta sadrzaja: pored tamnice i soba za mucenje i egzekuciju, koje su relativno rudimentarne, ali ipak prilicno realne i solidno opremljene, prosli smo i kroz prilicno skromni vinski muzej, koji nas je odveo do izlozbi starinskog namestaja, a zatim i ratne opreme. Taj deo je bio vrlo zanimljiv, sa svim mogucim vrstama oruzja koje su se koristile kroz vekove od strane stanara tvrdjave, u mnogim bitkama. Steta je jedino sto za dosta opisa nije bilo prevoda, a mi madjarski ne znamo... Pored jos par galerija i Srpske izlozbe, mogli smo da vidimo i prelepu gotsku kapelu, koja je deo tvrdjave, kao i da izadjemo na terasu, koja je prakticno vidikovac nad gradom. Tu se, ipak, nismo zadrzavali, jer je kisa pojacala, a vetar na toj visini je bio vec nepodnosljiv... Park podno tvrdjave, a oivicen istorijskim zidinama starog naselja nismo posetili zbog blatnjavih staza, i poseta je tu bila zavrsena. Posle odlicnog rucka i kraceg odmora, u 17h otisli smo u banju i ostali do zatvaranja.

 

Sutradan, u nedelju, hteli smo da vidimo jos nasu crkvu i malo prosetamo po mestu, pre nego sto jos odemo na finalno kupanje i krenemo nazad. Prethodno smo se check-out-ovali, dobivsi jos jednom uverenje od osoblja da ce nasa parking-kazna biti sredjena, i vec tokom setnje ka crkvi, pomislili smo kako bi (posto smo ovde na sajtu procitali da je uglavnom zatvorena) nedelja prepodne moglo biti bas vreme kada je najveca verovatnoca da je crkva otvorena. I, dolazimo do njenog dvorista - otvorena kapija. Ulazimo, priblizimo se vratima - cuje se sluzenje iznutra! Srecni smo, potrefili smo da nije sve prazno i zamandaljeno, i ulazimo. Ispostavilo se da nismo mogli pogoditi bolji dan: slava hrama je Sveti Dimitrije (bio u utorak) i posto je tako prakticnije, obelezava se u nedelju, a na sluzenje dolaze svi Srbi iz Baranjsko-Pecujskog okruga koji su u mogucnosti. Negde 70ak ljudi je bilo na sluzenju, i ta slika zajednistva ljudi koji su rasejani i fizicki udaljeni, zaista nas je ugrejala i odobrovoljila, iako smo se tokom sluzenja (40ak minuta) smrzli, jer je u crkvi prilicno hladno. Posle smo posluzeni koljivom, slavskim kolacem i rakijom, popricali smo sa par ljudi, otkrivsi da smo iz NS, ali da smo potpuno slucajno pogodili dan njihovog okupljanja, sto njima naravno nije smetalo, te su nas pozvali i na dalje druzenje u dom kulture, gde su pravili kotlic. Zahvalili smo i ipak otisli dalje, zbog cega nam je posle bilo zao, no sta je tu je.

 

Do odlaska u banju (opet smo stigli taman posle 14h), prosetali smo jos samim Siklosem, cisto da vidimo i centar naselja malo bolje, i parkom podno tvrdjave, koji se taman bio osusio da se moze proci tuda, i zaista smo se odusevili koliko je lep i koliko tvrdjava iz njega gledano impozantno izgleda. Slikali smo se kao ludi, dok se potpuno nismo smrzli, kada smo kupili par magneta kao uspomenu na ovaj put, i zaputili se put banje. Treci dan nam je bio najbolji, nekako smo vec znali gde je sta i sta zelimo u kom trenutku, tako da nam je do 19.30 i zatvaranja taman bilo dosta kupanja. Nazad smo isli nesto drugacijim putem (isto kroz Hrvatsku, ali do Osijeka preko Ugljesa, a ne Valpova), ali jednako brzo, imajuci u vidu da su putevi u Hrvatskoj zaista za svaku pohvalu. U NS smo stigli oko 23h, puni utisaka i razumno odmorni, za razliku od inace. :D

 

Sve u svemu, za Siklos, kako samo mesto, tako i banju, topla preporuka, posebno znajuci da su u blizini i Harkanj, Vilanj i Pecuj - sve ovo zajedno moze da obezbedi jedno 4, 5 dana ispunjenog, zanimljivog odmora, zacinjenog opustanjem u okolnim banjama, ili uz dobro vino ovoga kraja... :)

2

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Napravi nalog ili se prijavi sa postojećim kako bi komentarisao/la

Potrebno je da budeš član naše zajednice kako bi ostavio/la komentar


  • Posetili nedavno   0 članova

    Niko od registrovanih članova ne gleda ovu stranicu.

  • Naša statistika

    26675
    Ukupno tema
    895449
    Ukupno poruka