Prevoz autobusom iz Srbije do Alanje

[* Inja *]

cekajte, ko vam je javio? Nama niko nista nije javio.. pozvacu agenciju da proverim, odakle vam ta informacija?

[koldar]

Vidim da uopšte nema na Argusovom sajtu bus ponude za Alanju. Tu je nešto gadno puklo. Srpska posla. Malo ako nisu tu neke rulje (rusi) "umešali" svoje prste. Ne bi me čudilo. Imaju para ko blata, ponudili više love, pa zakupili sve kapacitete.

[Bogalinac]

Javili mi iz agencije, inopartnera.

[* Inja *]

ja sam ih zvala, zvali su drugu polovinu koja je na poslu pa nije mogla da se javi. Divno je sto su sada to izbacili kada je first minute prosao. Sada za one pare za koje sam mogla 15 noci da uplatim, sada jedva da mogu 11. Iznervirana sam da bi ih spalila samo tako. Da mi kazu kako se prodaju aranzmani i da nece da se otkazuje, uh da sam im blize ne bi ih vise bilo :kauboj:

[koldar]

Kojom bus - kompanijom putovati od Istanbula do Alanje, s obzirom da ih ima "tuce"? Da li karte kupovati preko neta ili na biletarnici? Neki savet, preporuka?

[alanya84]

Увек сам на лицу места купила карту, на билетарници. Јесте има их јако пуно, али су најјефтинији Alanyalılar, па онда иду Pamukkale. Мада су сви ту по ценама, ова два, барем за ову релацију су најјефтиниј. Само Метро превозника избегавајте, како знате и умете. То ако баш мора јер су ужасно неудобни бусеви са малим простором за ноге, а ја сам 1.70 цм висока и до тада нисам имала тих проблема. Или сам ја баш на те налетала кад сам путовала.

Izmenjeno 9 avg 2012 (alanya84)

[mgrobar]

vidim da ima strucnih komentara busom do alanje....verujem da je tako kako ste pisali...laicki receno,bez 48h nemojte ni da razmisljate...bliza je danska nego alanja...u alanji se jedino turske tablice mogu videti...jedino znam da su dinamovi navijaci bili pre cetiri godine na nekoj utakmici u antaliji..i sami turci su se cudili kako su se tu stvorili ...putovali su preko 70h iz zagreba kolima

[alanya84]

Без 48 сати ? Одакле крећете, из Шпаније ?

Као неко ко је путовао бусом на релацији Алања - Истанбул - Алања, а такође ( мада не у истом путу ) и Истанбул - Београд, хтедох да питам како то да ја стигох за непуних 28 сати све укупно ?

Не морате да гледате лаички кад има проверених информација.

Izmenjeno 18 sep 2012 (alanya84)

[karakondžula]

vidim da ima strucnih komentara busom do alanje....verujem da je tako kako ste pisali...laicki receno,bez 48h nemojte ni da razmisljate...bliza je danska nego alanja...u alanji se jedino turske tablice mogu videti...jedino znam da su dinamovi navijaci bili pre cetiri godine na nekoj utakmici u antaliji..i sami turci su se cudili kako su se tu stvorili ...putovali su preko 70h iz zagreba kolima

Kolima da. Treba bar dva puta stati i odmarati po jedno pet sati. A čini mi se da je u naslovu teme Busom. Nije isto kada vozi jedan amater ili dva profesionalca.

[koldar]

Odluku za ovogodišnje letovanje u Alanji doneli smo još krajem februara. Želja nam je bila da samostalno odemo do ovog letovališta, i usput obiđemo Sofiju i Istanbul. Hteli smo hotel baš u samoj Alanji, i to baš na Kleopatrinoj plaži. Izbor je pao na hotel „Kleopatra Celine“ (3*) u Alanji. Ovaj hotel sam uspeo naći preko „alpharooms.com“ -a za 13e po osobi dnevno, sa polupansionom,. za period od 5.-17.9. Uplatu sam obavio još krajem februara, kada su cene i povoljnije. Prošle godine sam preko njih putovao za Španiju, i sve je proteklo u najboljem redu, pa sam tako očekivao i da će biti ove godine. Ovaj hotel je bio jedan od najjeftinijih koji se nalazio u ponudi za Alanju preko interneta, u pomenutom momentu. Kritike su dosta solidne, hotel na samoj plaži, pa uz to i cena od 13e, i eto rešenja. Naravno, nisam očekivao ništa posebno od ovog hotela, osim jednog običnog prosečnog Turskog hotela sa 3*. Uostalom i cena je takva. Plan je bio da prvo odemo vozom do Sofije, malo je obiđemo, pa posle autobusom pravac Istanbul. Tu provedemo par dana, pa dalje opet busom za Alanju.

Par dana pred polazak sam telefonom kontaktirao Beogradsku železničku stanicu, da bih proverio treba li unapred kupiti rezervacije za kušet ili spavaća kola, ili šta već ide. Dobio sam odgovor da nije potrebno, pošto nije neka velika potražnja za ležajevima, te da se to rešava pred sam polazak, i da se tek na sam dan polaska zna da li će ići kušet ili spavaća, ali da najčešće idu kušet-kola. S obzirom da sam planirao u Beograd stići nekih 4-5 sati prije polaska voza, to mi je obećavalo da će sve biti o.k. Dan pred polazak sam kupio povratnu kartu Subotica – Dimitrovgrad, a da će mo se za razliku do Sofije, „dogovoriti“ sa kondukterom. Pomenutu kartu sam platio 2816,00 din. po osobi.

Došao je i sam dan polaska. U Beograd smo stigli negde oko 5 popodne, kako smo i planirali. Po izlasku iz voza, pravo smo se uputili na šalter, da bi smo kupili rezervacije za kušet. Ali............teta na šalteru kaže NEMA!!! Niti jedan. Bilo je do pre par sati, ali sve je rasprodato. Opa bato. Izgleda ništa od ležanja. Rekoh sebi, ako je ovo sve rasprodato, znači gužva je. Bolje da ja kupim rezervacije makar za sedenje, da ne bih i tu izvisio, i kojim slučajem stajao do Sofije, a i nije neka cena.

Pola sata pred polazak voza, ponovo smo se vratili na stanicu. Kompozicija je već bila postavljena. Otišli smo do domaćina kušet-kola da još jednom proverimo kakva je situacija. Čovek reče – videćemo. Javite se kad voz prođe Rakovicu. Eto za nas neke nade. Smestili smo se u jedan prazan kupe i čekali polazak voza. Ipak, nije bilo gužve po kupeima. Kupei su inače u očajnom stanju. Očajnom! Kao i cela kompozicija. Majko mila, na šta smo spali. Tačno na vreme, u 21,50, voz je krenuo. Kad će ta Rakovica? Čim je voz napustio Rakovicu, otišao sam do domaćina voza da proverim kakva mi je sudbina. Pitam tipa šta je situacija, veli – može. Yes, yes, yes, ležaćemo!!! Odmah smo se i preselili u kušet-kola. Kad smo stigli do kabine koju nam je odredio domaćin voza, a tamo samo jedna osoba u kabini. Koji je ovo đavo? Kakve su ovo igrarije? Nema mesta, a vamo u kabini samo jedna osoba. U svakoj kabini je bilo makar jedan – dva slobodna ležaja. Neka. Nema veze. Važno je da sve ipak ide po planu. Kabine u kušet kolima su još i „đene – đene“, u odnosu na kupee u II klasi. Dobili smo od domaćina voza, jastuk, dve plahte i ćebe. U kupeima sve sama dečurlija. Stranci – bekpekeri. Čim smo se malo namestili i oduvali od trkancije, eto domaćina voza, da pregleda karte. Rekoh mu, da ja imam samo do Dimitrovgrada, a da se dogovorimo za ostalo. Reče, da je ležaj nekih 6-7e, + karta do Sofije...........

Ma evo ti 20e za nas dvoje, i to je to. Ne moj ništa pisati, ne treba mi račun. Hvala ti što si nam izašao u susret i pomogao. Zadovoljan on što je dobio, zadovoljan ja što imam ležaj. Posle ovog smo se ispružili na ležaje i čekali da se ona dečurlija umiri. Hvala bogu ubrzo su i oni popadali i pozaspali, pa je nastala tišina i mir. I nas je savladao umor i san.

Probudio sam se kada je voz bio u Nišu. Tu se menja lokomotiva i odvaja vagon za Skoplje. Kada je voz nastavio dalje, mene je ponovo uhvatio san. Negde u Sićevačkoj klisuri, osetio sam da mi je zima, jer se kabina već malo izhladila, pa je ćebe dobrodošlo. Kada smo stigli u Dimitrovgrad, lokomotiva se opet promenila. Sada je na redu bila Bugarska, tj. lokomotiva Bugarskih železnica. Ubrzo je došao i naš policajac, i pregledao pasoše. Zatim voz odlazi u Bugarsku, gde je ušao Bugarski policajac da proveri i pečatiri pasoše. Naše pasoše je uzeo sa sobom i otišao do sledećeg kupea. Kada je „obradio“ vagon, izašao je napolje i otišao do nekakvog objekta. Posle kraćeg vremena se vratio u vagon sa pasošima i podelio ih. Verovatno da bi ih propustio kroz skener, pošto naši pasoši imaju čip. U međuvremenu je prošao Bugarski carinik. Samo je prošetao vagonom, pitao nas kuda putujemo, i to je bilo sve. Ubrzo je voz nastavio dalje za Sofiju. U Sofiju smo stigli sa nekih 30 - 40 min. zakašnjenja, što se u principu redovno dešava. Inače po redu vožnje treba da stigne u 8.04, po Bugarskom vremenu. Znači stigli smo za nekih 10 – tak sati.

Željeznička stanica u Sofiji

Sa perona u Sofiji, ušli smo u staničnu zgradu, da potražimo mesto gde se čuva prtljag. Malo smo se promuvali stanicom i ubrzo našli garderobu gde se čuvaju stvari. Cena po torbi je 2 leva za 24 sata. Skoro isto kao u Beogradu, gde je 110 din. Za 24 sata. Predali smo stvari, te se uputili ka autobuskoj stanici, koja je odmah pored železničke. Zapravo, stekao sam utisak da je autobuska podeljena na dva dela. Stariji i manji deo, koji je bliži železničkoj stanici, i noviji i veći deo koji je odmah do ovog starog. U ovom starijem delu sam našao bus kompaniju „HAS“, za koju sam znao da vozi za Istanbul. Ušao sam unutra da pitam pošto je karta i da li ima mesta za večernji polazak u 22,00. Namerno smo hteli da krenemo uveče za Istanbul, jer je plan bio da obiđemo Sofiju. Ovo je naš prvi boravak u ovom gradu, pa da iskoristimo ovu priliku. Cura na šalteru je rekla da ima mesta, a da cena jedne karte za Istanbul, u jednom pravcu, košta 44 leva. Pitao sam je da li može da se plati karticom, na šta je ona odgovorila, samo keš. Pošto nisam imao leve, otišao sam u obližnju menjačnicu i zamenio novac. Ponovo sam se vratio u kancelariju „HAS“- a, i kupio dve karte. Prtljag je uključen u cenu karte. Znao sam i da bus kompanija „METRO“ takođe vozi za Istanbul, ali oni su nešto malo skuplji, i nalaze se u onoj novijoj staničnoj zgradi. Obilazak Sofije mogao je da počne.

Do uveče smo već bili popadali s nogu od obilaska Sofije, te smo jedva dočekali vreme polaska busa. Negde oko 21,30 smo bili na železničkoj stanici, da bi smo podigli torbe iz garderobe. Nakon toga, uputili smo se ka autobuskoj stanici. Bus je već bio postavljen, ispred same poslovnice „HAS“ - a. Ubacili stvari u bunkere i posedali. Tačno na vreme, u 22,oo h, bus je krenuo za Istanbul. Bio je skoro pun. Možda ako su 2 – 3 mesta bila prazna, ne više.

Bus kompanija „HAS“ je takođe o.k. Mesta za noge dovoljno. U svakom naslonu lcd ekran. Muzika, filmovi, slušalice....... Dele neke čokoladice, keksiće, sokove, kafu, čaj, vodu, znači standardna ponuda, za Turske uslove. Sve do Bugarsko – Turske granice, nismo stajali. Na Bugarskoj granici su nas dočekale dve kolone buseva. Bilo je nekih 4 -5 buseva ispred nas, tako da smo pored autobusa provodili vreme dok nije naš došao na red. Kada je naš bus došao na red, ušli smo u zgradu, gde policajac pregleda pasoše i pečatira. Ovo je bilo brzo gotovo. Između dve granice je veliki free shop. Tu je autobus stao na nekih 15 – tak minuta. Na red je došao Turski granični prelaz. Opet napuštanje busa. Prolazak pored policijske kućice za kontrolu i pečatiranje pasoša. Opet sedanje u bus, carinska kontrola, te nastavak za Istanbul. Do Istanbula nije nigde stajao.

U Istanbul smo stigli negde oko 6,30 ujutru. Znači, za nekih 8,5 sati. Autobuska u Istanbulu je ogromna. Zaista ogromna. Ovako nešto još nisam video. Čim smo napustili autobus i uzeli stvari iz bunkera, odmah smo se uputili da potražimo bus kompaniju „PAMUKKALE“ za koju smo se odlučili za odlazak u Alanju. Ubrzo smo i pronašli ovu kompaniju i kupili karte. U jednom pravcu 70 tl. po osobi. Polazak u 21,01. Istina, mi smo stigli u Istanbul 31.8. a nastavak putovanja za Alanju smo planirali za 4.9. Razliku smo proveli u Istanbulu.

Glavna utobuska stanica u Istanbulu

4.9.smo nastavili putovanje za Alanju. Nekih pola sata prije polaska busa, bili smo na stanici. Autobusi polaze i dolaze tj. staju ispred svojih poslovnica. Tako je i naš „PAMUKKALE“ bio ispred svoje poslovnice 15 min. prije polaska. Naime tada smo bili stigli do poslovnice. Ubacili smo stvari u bunker (uključeno u cenu) i posedali u bus. Samo da napomenem da su karte numerisane i sedate na mesto za koje ste dobili broj sedišta. U 21,00 bus je krenuo za Alanju. Kada je krenuo, bio je poluprazan, ali se ubrzo napunio, pošto staje još na nekoj stanici u Istanbulu. Usluga u busu standardna. Sokići, kafa, čaj, keksići , čokoladice, voda i za divno čudo bilo je i sladoleda. Komfor uobičajen. Dosta prostora za noge, lcd u naslonima, filmovi, muzika , tv program, slušalice. Ono što me iznenadilo je da je radio free wireless internet u busu. Istina samo dok smo bili na teritoriji Istanbula. Posle više nije radio. Ne znam iz kog razloga. Mada je ruter i dalje pokazivao da ima signala, internet ipak nije radio. Na putu do Alanje, nekoliko puta se zaustavljao u nekim gradovima, ali ne mogu se više setiti u kojima.

Ono što sam primetio na glavnoj autobuskoj stanici u Istanbulu je da ima jako puno poslovnica, od različitih bus kompanija. Najveće i najpoznatije imaju i po nekoliko poslovnica. Ali, kada dođe stranac, tj. neko ko ne poznaje Turske prilike u njihovom bus prevozu, prvo što će svako normalan da potraži, su informacije, odnosno punkt gde se daju informacije o polascima, kada ide prvi bus za mesto „to i to“, koja kompanija vozi za mesto „to i to“, itd. Ali ja tako nešto nisam video. UŽAS. Nego morate da idete od poslovnice do poslovnice i trošite vreme raspitivajući se kada i ko ima bus, i po kojoj ceni, za vašu željenu destinaciju. Stvarno ne razumem ovakvu organizaciju, na jednoj ovako velikoj stanici. Neću da grešim dušu, možda ovakav info – punkt i postoji, samo što ga ja nisam uočio. Ali sigurno je onda jako mali, ne uočljiv, ne obeležen, niti postoje „putokazi“ kako doći do njega. Neka me isprave dobri poznavaoci Istanbulske stanice, ako grešim.

Put do Alanje je protekao glatko. Puno znači to što imate dosta prostora za noge. Čak i kada skroz oborite naslon sedišta, nećete smetati onom iza vas. U Alanju smo stigli negde oko 11,30 h, što znači da nam je trebalo nekih 14,5 sati vozikanja. Po izlasku iz busa, pokupili smo stvari iz bunkera i uputili se ka hotelu.

Povratak iz Alanje je išao po istom principu kao i dolazak, s tom razlikom što putovanje nismo prekidali posetama Istanbulu i Sofiji, kao što smo to činili u dolasku, nego smo na autobuskoj stanici u Istanbulu pravo presedali iz jednog autobusa u drugi, i u Sofiji, iz busa u voz. Za povratak smo izabrali kompaniju „METRO“. Nekako se to najviše i najbolje uklapalo, tj. najmanje je trebalo čekati na presedanjima, a opet daje nekakvog vremenskog lufta od nekih 2 sata između dolaska i polaska, tako da imate vremena ako malo kasnite sa dolaskom. Cela organizacija povratka se svodi na to, da vi stignete do 20,15h do sofijske železničke stanice. Tada polazi voz za Beograd. Ako nešto zabrljate u organizaciji povratka, i ne stignete u pomenuto vreme, sleduje vam noćenje u Sofiji. Ovo je za sada jedini voz za Beograd u toku dana.

Karte za povratak sam kupio u poslovnici „METRO“ - a, na autobuskoj stanici u Alanji, nekoliko dana pred povratak, da ne bih ni slučajno izvisio od planiranog polaska, jer u suprotnom........ gore sam i naveo zašto. Karta od Alanje do Istanbula je bila 70 tl po osobi, a za relaciju Istanbul – Sofija, 60 tl. Iz Alanje smo krenuli tačno na vreme, u 16,00h ispred poslovnice „METRO“ - a. Gotovo da je bio prazan, ali se tokom puta napunio, te je jednog momenta gotovo skroz bio pun. Autobus je bio baš dugačak, troosovinac. Mesta za noge koliko ti bog hoće. Najviše u svim isprobanim na ovom putovanju do i od Alanje. Usluga - standardna. Jedino free internet nije radio. Zapravo, on je radio, samo kada se nakačite na internet i otvorite prvu stranicu, on vas šalje na stranicu Turkcela i traži od vas korisničko ime i lozinku. Verovatno „METRO“ sa njima ima nekakav ugovor za ovu vrstu mobilnog interneta, te morate biti njihov korisnik. U Istanbul smo stigli negde oko 7,30 sledećeg dana ujutru. Sve u svemu, oko 15,5 sati vožnje. Autobus je stao, po običaju, ispred poslovnice „METROA“ - a. Imali smo nekih 1,5 sat fore do polaska busa za Sofiju, tačnije do 9,00h. Ovo vreme smo iskoristili da doručkujemo nešto, protegnemo malo noge i obavimo toalet, i eto već je došlo vreme polaska busa za Sofiju.

Polazak za Sofiju je bio u 9,00 h, opet ispred poslovnice „METRO“ - a, samo ovaj put ne ispred one poslovnice na koju smo stigli iz Alanje, nego ima jedna „METRO – EUROPA“ poslovnica malo dalje od one na koju smo stigli. Verovatno odavde kreću „METRO“ busevi koji idu u inostranstvo. Sa polaskom smo kasnili nekih 15 – 20 min. Jedna putnica je iz nekog razloga kasnila, pa smo nju čekali. Do Tursko – Bugarske granice, ako se dobro sećam, bus je jednom stao, ispred nekog restorana. Tursku granicu smo prešli dosta brzo. Po prelasku, zaustavili smo se u isto onom free shopu kao i u dolasku, na nekih 15 -tak minuta. Bugarsku granicu smo isto dosta brzo prešli. Za vreme prolaska kroz Bugarsku, autobus je ulazio u mesta Haskovo i Plovdiv. I baš tu je razlika u odnosu na „HAS“. „HAS“ ne ulazi u pomenuta mesta, te se tu dobija nešto malo na vremenu, ako se ide „HAS“ -om. Samo što „HAS“ nema polazak koji omogućava da stignete voz za Beograd. U Sofiju smo stigli u 18,30 h, tj. za nekih nepunih 9,5 sati, tako da smo imali još vremena da nešto pojedemo, obavimo toalet itd. Baš na samoj železničkoj stanici u Sofiji, imate „billa“ samoposlugu, koja je dobro snabdevena, i možete u njoj kupiti čak i nekoliko vrsta pečenog mesa, krompirića, salata, itd.

Nešto malo posle pola osam smo izašli na peron. Voz za Beograd je bio već postavljen. Odmah smo potražili domaćina voza, da proverimo ima li mesta u kušetu. Dobili smo odgovor da mesta ima, te smo se smestili u kabinu. U tom momentu bili smo sami u kabini, ali su pred sam polazak došla još dva putnka, tako da nas je bilo četvoro. Po polasku voza, u 20,15 h, domaćin vagona nam je podelio jastuke, plahte i ćebad. Znači procedura ista kao i u dolasku. Ponovo „dogovor“ sa njim za cenu ležaja, ovaj put 1500 din. za nas dvoje + 5e za nas dvoje bugarskim kondukterima za kartu na relaciji Sofija – Dimitrovgrad. U povratku, bio je neki drugi lik domaćin voza. Procedura na Bugarsko – Srpskoj granici, ista kao i u dolasku. Pečatiranje pasoša, standardna pitanja: gde ste bili, imate li šta da prijavite itd. Klasika. U Beograd smo stigli sa nekim uobičajenim kašnjenjem, u 5,00 h. ujutru. Znači za nekih nepunih 10 - tak sati. Isto kao i u dolasku.

Rezime:

Samostalan odlazak u Alanju nije nikakav bauk, niti je komplikovano. Da li će se konačno neke od naših agencija udostojiti, i najzad organizovati odlazak autobusom na letovanje u ovo Tursko letovalište, ne znam. Do sad je bilo već nekoliko pokušaja, i to od strane Argusa, da se ovako nešto (autobusom) organizuje, ali je to uvek u samom startu i propalo. Nemojte čekati agencije, arganizujte se sami. Ne mogu reći koliko bi sati putovanja trebalo od Beograda do Alanje, ako bi se išlo bez zadržavanja u Sofiji i Istanbulu, jer ja sam pravio pauze u ovim gradovima, ali u povratku nisam. Sve sam išao, što bi se reklo u cugu, sa minimalnim čekanjima na sledeći prevoz u Istanbulu i Sofiji. U povratku, od Alanje do Beograda mi je trebalo, sve ukupno, 38 sati. Istina je, nije malo, ali se i uštedi ovako putujući, pa taj novac možete upotrebiti za nešto drugo.

P.S.

Izvinjavam se svima onima kojima smeta ovakav detaljan opis jednog individualnog putovanja za Alanju, ali moj cilj je bio da pomognem, što je više moguće, svima onima koji se odluče za samostalan odlazak u Alanju.

[karakondžula]

KOLDAR@

Ajd´sad, dogodine da krenem sa momkom u Alanju busom. Npr.- bus do Istambula plus onaj do Alanje. Koliko je to para u Eurima tamo i nazad po osobi? Gledam potencijalnu rezervaciju za august i košta cc...-220-260 - Eura po osobi. U septembru jeste 120 do 150 E. kako si i napisao. Kako ja računam, put tamo i nazad izađe oko 150 E po osobi? Da li sam u pravu? Super je to za nekoga ko nije bio u Istanbulu, ali za transfer-putnike bojim se da je preskupo. Prostom računicom ispada da je ista cena aranžmanom avionom. Ovo je Važno pogotovo za one koji ne vole da vide ni maketu aviona.(Eto, juče jedan pade). Ajde, napravi mi kalkulaciju ako ti nije teško. Hvala.

[koldar]

Putni troškovi Subotica - Alanja, sa kušetom = 160e + 10 dana hotel Celine(10x13e)= 130e. Sve ukupno = 290e. Za ove pare ne bih video ni "a" od aviona, a kamoli išao sa njim.

Da znam. Neko će reći, pa i nije neka razlika. Moram priznati, Argus je ove godine imao dobre cene za Alanju. A tek kada se uzme vreme provedeno na putu u samostalnoj režiji. A jooooooooj.

Pa ipak. Ja sam za razliku para otišao na 5 izleta. Krstarenje, rafting, k.a.s., kanjon Sapadere, 3 dana Kapadokije, i još mi ostalo para, od ove razlike.

Malo li je? Ili smo postali neskromni?

Za razliku u kalkulaciji, u sezoni, ne bih ništa znao reći, jer nikada ne idem u ovom periodu. Jasno je da bi putni proškovi i tada bili isti (160e). Pitanje je samo pošto bi se mogao dobiti hotel. Najbolje cene, preko interneta se postižu u februaru i martu. Posle već ide "naduvavanje". Ako sada gledaš cene za avgust(2013.), to u opšte nije realno, jer se u ovom momentu daju neke "ofrlje" cene.

[mikap]

160 eura je u jednom pravcu Subotica - Alanja, ili su ti to ukupni putni troskovi Subotica - Alanja - Subotica?

[koldar]

Da. 160e u oba pravca. Znači Subotica-Alanya-Subotica.

[mikap]

Sjajno, stvarno nije puno. Pogotovo ova varijanta kako si sebi organizovao put je fenomenalna.

Jedva cekam da procitam jos neke utiske sa puta.

:)