La Serenissima,grad na vodi - putopis

[DraganV]

Sve pohvale

[jelenap.]

Nisam baš bila ažurna ovih dana, vezano za nastavak putopisa, jer sam imala drugih obaveza, ali evo potrudiću se da u narednih nekoliko dana završim celu zamisao.

Elem, krećemo od osnovnih podataka vezano za putovanje u decembru. Tura je bila organizovana preko agencije Travelland, a ponudu sam videla na ovom sajtu. Krenuli smo relativno rano (po meni bespotrebno), zbog mogućnosti gužve na granici, planiranih stajanja, i drugih nepredviđenih situacija, pa smo nakon razvlačenja puta, „neplanirano“ stigli u 7h u Trst, i sa prvim petlovima obišli i ovaj grad na obali Jadranskog mora.

Kažem neplanirano, jer je maršuta trebala da izgleda ovako: Krećemo iz Beograda, dolazimo u Palmanovu u 10h (tada se Outlet otvara), oko 12h krećemo za Veneciju, i oko 14h bi trebali da smo na Rivi degli Schiavoni. A s obzirom da smo imali vremena viška, napravili smo brzinsku turu po Trstu u svitanje. Pretpostavljam da bi utisci bili drugačiji, da nije padala kiša, i da smo došli u neko pristojno vreme, kada ima ljudi na ulicama i kada su prodavnice i restorani otvoreni.

Obilazak počinjemo od kanala Grande Ponterosso. Kanal je izgrađen između 1754. i 1756, i služio je da brodovi iz Jadrana mogu direktno doći do centra grada, kako bi lakše izvršili utovar ili istovar robe. Na kraju kanala se nalazi crkva Sant’ Antonio Taumaturgo poznatija kao crkva Sant Antonio Nuovo. Na samom kanalu se nalaze dva mosta Ponte Rosso (crveni most) i Ponte Verde. Ponte Roso se nalazi na sredini kanala i izgrađen je 1756. Prva konstrukcija je napravljena od drveta, da bi kasnije ponovo bio izgrađen, ali ovaj put od gvožđa. Kasnijih godina dobija sadašnji izgled. Na početku mosta se nalazi i statua irskog pisca Džejmsa Džojsa, u znak sećanja na njegov boravak u Trstu. Ponte Verde se nalazi na početku kanala i fotografija u nastavku je i nastala sa njega. U daljini se vidi crkva Sant Antonio Nuovo. Do sredine 18. veka na njenom mestu je stajala kapela Blagoveštenje, koja je ubrzo postala premala da primi veliki broj vernika, pa je podignuta crkva posvećena Sv. Antoniju. Na takmičenju za dizajn crkve pobedio je švajcarski arhitekta Pietro Nobile 1808, a crkva je konačno osveštana 1849.

Sa leve strane kanala nalazi se palata Gopchevic sagrađena 1850. po nacrtu arhitekte Giovanni Andrea Berlam-a, koja danas predstavlja Pozorišni muzej Carlo Schmidl. U muzeju se nalazi zbirka fotografija, plakata i kostima istorije muzičkog pozorišta, kao i zbirka muzičkih instrumenata. U sklopu muzeja se nalazi i impresivna biblioteka.

Nastavljamo kretanje duž kanala i dolazimo do srpske pravoslavne crkve Della Santissima Trinità e di San Spiridione (crkva Sv. Trojice i Sv. Spiridona). Projektovao ju je arhitekta Carlo Maciachini 1869. Rađena je u vizantijskom stilu, a odlikuje je visoka kupola koja se izdiže iznad četiri kule. Unutrašnjost je bogato ukrašena vizantijskim kanonima, a na ulazu se nalazi velika crna lampa koja je poklon cara Pavla I. Nažalost nismo mogli da uđemo unutra, jer je bilo vrlo rano i crkva nije bila otvorena.

Sledeće do čega dolazimo je trg Piazza della Borsa, u prevodu Trg razmene (Borsa još znači berza), jer je ovaj trg predstavljao ekonomski centar grada tokom 19. veka. Prvobitno ime trga je bilo Piazza della Dogana. Ovde se nalaze mnogobrojne znamenitosti kao što je Palazzo della Camera di Commercio, statua Leopolda I od Austrije i fontana Del Tritone.

Jedna od uličica Trsta u svitanje dana

I stižemo na centralni trg Piazza Unità d'Italia. Trgom dominira Gradska kuća ispred koje se nalazi fontana Dei Quattro Continenti kao i statua Karla VI. S obzirom da je bio decembar mesec sve je bilo ukrašeno u prazničnom duhu zbog Božića i Nove godine.

Nakon razgledanja trga krećemo ka brdu San Giusto i prvo dolazimo do crkve Santa Maria Maggiore. Pored nje se nalazi i bazilika San Silvestro.

Iza crkve nastavlja kaldrmisani put na vrh brda gde se nalazi Kastelo ili ti tvrđava - muzej San Giusto. Sa platoa se pruža pogled na jedan deo grada.

Statua Caduti della Grande Guerra na platou kod Kastela

Ovde se završava naš kratki obilazak Trsta, koji zbog kiše koja je povremeno padala nije baš bio zadovoljavajuć, kao i zbog činjenice da smo stigli jako rano, i nismo bili u prilici da vidimo Trst u punom sjaju. Svakako smatram da Trst ima mnogo toga da ponudi, ali ako budete išli odlučite se za neki drugi period i pogledajte pre toga vremensku prognozu.

Nastavak sledi...

[jelenap.]

Evo nastavak...

Nakon Trsta odlazimo u Palmanovu – outlet tržni centar, nadomak istoimenog grada. Meni se Palmanova nije dopala, mada nisam ni krenula na ovo putovanje sa prioritetom da idem u šoping. Inače ovaj kompleks više predstavlja selo, u kome se u glavnoj „ulici“ nalaze radnje i poneki kafe gde se može nešto i prezalogajiti. Radno vreme je od 10-20h. Ovako izgleda jedan deo tržnog centra. Malo smo prošetali, i popili kaficu.

Moram napomenuti da nisam bila baš oduševljena što smo veći deo dana (dnevne svetlosti) proveli u Outlet-u i autobusu putujući do krajnjeg odredišta. Ja sam predložila vodiču (doduše bez puno nade), da idemo prvo u Veneciju (jer je bio decembar mesec i dani su kraći), pa sa naziranjem prvog sumraka krenemo u Palmanovu, ali je odgovor bio da ne mogu menjati već dogovorenu maršutu. I tako smo u Veneciju stigli oko 15h. Dakle, ostalo nam je sat, sat i po do mraka i trebalo je raspoloživo vreme najbolje moguće iskoristiti. Kročili smo na Rivu degli Schiavoni, vreme je bilo tmurno, oblaci su se nadvili, kiša je povremeno padala, nekada u vidu pljuska, a nekada par kapi, ljudi na ulicama nije bilo mnogo, ali sve to nije umanjilo oduševljenje ovom Jadranskom lepoticom.

Zbog manjka vremena smo odlučili da ne idemo sa grupom i vodičem, već smo samostalno uz kartu i podeblji priručnik krenuli u obilazak Venecije...

Pogled na San Giorgio Maggiore

Rio del la Pieta

Poštansko sanduče, veoma zanimljiv detalj...

Prva građevina na koju nailazimo je crkva La Pieta

Sledeći kanal je Rio Di Sen Lorenzo sa pogledom na crkvu San Giorgio dei Greci

I opet malo Most uzdaha

Stižemo na trg Sv. Marka. I penjemo se na Campanilla-u. Pogled je fenomenalan. Nismo čekali na lift, jer gužve nije bilo, a cena je 8e.

Tu smo se kratko zadržali, a kada smo ponovo sišli na „zemlju“ , obiđosmo i baziliku San Marco. Ono što je zanimljivo jeste da je sadašnja crkva treća bazilika po redu koja je podignuta na ovom mestu. Prva kapelica se počela graditi 829. godine u čast Sv. Marku čije su mošti venecijanski trgovci uspeli prokrijumčariti 828. godine iz Aleksandrije, sakrivši ih u bačvu sa usoljenim svinjskim mesom. Ovaj čin je prikazan na mozaicima koji se nalaze na ulasku u baziliku. Od tada su podignute još dve crkve, od kojih je poslednja nadograđivana i proširena kako bi dobila današnji izgled. Svoju raskoš crkva duguje i bogatim trgovcima i političarima, jer je u tadašnje vreme darivanje bazilika bilo stvar prestiža. Crkva je tada nazvana i Chiesa d'oro ili Zlatna crkva. Evo par sličica crkve, kao i fenomenalno oslikane unutrašnjosti.

Ako želite da se popnete na terasu crkve gde se nalaze replike 4 konja koja su preneta iz Konstantinopolja, moraćete da izdvojite 5e. Mi nismo, i Campanilla je bila sasvim dovoljna.

Na trgu pre ulaska u mrežu uličica Mercerie, nalazi se astronomski sat, a ako obratite pažnju na vrh zgrade iznad sata, videćete skulpture dva čoveka koja udaraju u zvono.

Izmenjeno 23 mar 2012 (jelenap.)

[jelenap.]

Sa trga Sv. Marka zalazimo u staru oblast Castelo. Ređaju se ovakve slike...

Rio di Palazzo

Rio di San Servolo

Fenomenalni kontrasti...

Rio di Santa Maria Formosa

I stižemo do crkve Santa Maria Formosa

Nastavljamo uskim uličicama, živopisnim trgovima, prelazeći zanimljivim mostovima ka bazilici San Giovanni e Paolo

I stižemo na istoimeni trg, gde se nalazi ova fascinantna građevina. Samo odjednom se ispred vas pojavljuje ogromna bazilika, pa se odmah zapitate koliko još ovakvih iznenađenja krije prelepa Venecija.

Građevina na slici levo je škola San Marko. Nešto više o njoj sam spomenula u prvom delu putopisa.

Nastavljamo ka crkvi Miracoli, koja na mene ostavlja jak utisak... nalazi se između dva kanala Rio de la Panada i Rio di Miracoli. Sagrađena je između 1481. i 1489. od strane Pietro Lombardo-a. Naziva se još i mermerna crkva i predstavlja jedan od najboljih primera renesansne arhitekture u Veneciji. U njoj se nalazi čudotvorna ikona Bogorodice, po kojoj je i dobila ime.

Već polako počinje da se smrkava, a mi se krećemo ka Grand kanalu, Strada Nouva-i i mostu Rialto. Iz Strada Nouve izlazimo na Grand kanal kod Zlatne kuće.

Ovde smo već ogladneli i pronalazimo restoran sa brzom hranom i šarenolikim sendvičima kojih ima na svakom koraku u Veneciji. Svi oni imaju svoj neki šmek, a mi odlučujemo da odmorimo sedajući u jedan od mnogih, gde smo naravno pored sendviča platili i „sedenje za stolom“... nekoliko eura, ali nek se zna... Plan bi možda bio i drugačiji da nije konstantno padala kiša, i da smo bili malo odmorniji.

Poslastice iz Strada Nouve i sveži sendviči... sa raznim punjenjem, ovde konkretno krabama i mocarelom... koji su mi se veoma dopali...

S obzirom da nemamo mnogo vremena za zadržavanje, nastavljamo ka Rialtu, i stižemo do kamenog mosta, mesta gde su se obavljale brojne razmene različitih dobara, a ponajviše začina, između trgovaca širom sveta. Rialto je vekovima bio jedini način da se pređe Grand kanal, izuzimajući gondole, dok nisu napravljena i ostala tri mosta preko njega.

Na kamenom mostu se nalaze razne radnje i suvenarnice koje se u večernjim satima zatvaraju pa je gužva manja. Na Rialtu uvek vrvi od ljudi, jer se čeka u red za slikanje sa Grand kanalom. Evo jedne fotke u predvečerje, uz kapi kiše...

Izmenjeno 23 mar 2012 (jelenap.)

[jelenap.]

Polako prelazimo Rialto i stupamo u oblast San Polo. Prvi na redu je trg San Giacomo, jedan od omiljenih mi, i kod mene izaziva isti osećaj oduševljenja kao i crkva Miracoli. Ja sam izabrala svoje favorite. Možda nisu najlepši, ali ono što je svakako bitnije je osećaj koji se javi, kada se nađete u blizini odabranih građevina.

Na trgu se nalazi i najstarija crkva u gradu, koja je osnovana pre skoro 16 vekova, a ime joj je crkva San Giacomo di Rialto. Ovde pravimo pauzu i štitimo se od kiše koja ne prestaje da nas prati. Kao što sam već spomenula, trgom se širi miris kuvanog vina, ali mi odlučujemo da probamo Spritz. U radnjama se u izlozima može primetiti ponuda vezana za njihove „mućkalice“...

A evo i jednog od zaštitnih znakova Italije, bar što se hrane tiče. Nismo probali, samo smo uslikali...tek da se zna...

Stižemo i do trga S. Aponal, i već se uveliko spustio mrak na Veneciju...

Nažalost bazilku Santa Maria Gloriosa dei Frari obilazimo u potpunom mraku, a kako ista nije osvetljenja, dobre fotografije su izostale, pa ih iz tog razloga neću ni postavljati. Ono što je zanimljivo za ovu baziliku je da glavni oltar krasi Ticijanova slika – Uspeće Bogorodice iz 1518. godine, a bočnu lađu njegova Madona Pesaro. U njoj se mogu videti i remek dela Đovanija Belinija-Majka Božja sa detetom i svecima, kao i dela Vivarinija i Donatela. Gradnja crkve je počela 1340 godine, a završila se sto godina kasnije. Ticijan je sahranjen u ovoj bazilici i njegov grob se nalazi u južnom krilu crkve. Otvorena je od ponedeljka do subote od 09:00 do 18:00 h i nedeljom od 13:00 do 18:00 h. Zatvorena je tokom službi. Ulaz se plaća 2,5 e.

U blizini se nalazi i škola San Roco. Za ukrašavanje škole je bio zadužen Tintoreto. Njegovi radovi su postavljeni po hronološkom redu koji se može pratiti od početka na drugom spratu u Sali del Albergo. Otvorena je svakog dana od 10:00 do 16:00 h. Ulaz 5 e.

Nailazimo na Rio de San Barnaba i istoimenu crkvu.

Stižemo na most Academia i ovako noću izgleda Grand kanal

A ovako Santa Maria della Salute

U povratku u jednoj od uskih uličica nailazimo na galeriju i ovu sliku, koja upravo oslikava Veneciju po kiši. Hoću reći da i Venecija izgleda isto ovako živopisno, padala kiša ili ne, i ništa ne može pokvariti taj duh i lepotu grada…

Šetamo ponovo ka trgu Sv. Marka i ispred jedne građevine vidimo plakat – najavu za poslednji zajednički nastup orkestra, kome nisam zapamtila ime. Virnuli smo unutra i videli da se članovi marljivo spremaju, kako bi opravdali ukazano poverenje. A bili su kasni večernji sati,verujete…

Prolazimo trg San Stefan gde se nalazi i statua Niccola Tommaseo-a

I evo ga još jedan kanal noću…

Crkva San Moise

I vraćamo se ponovo na trg Sv. Marka, početnu tačku našeg obilaska. On je pred Novu godinu bio neobično ukrašen, i sve je sijalo kao u Monte Carlu…

Sa ovim fotografijama se odjavljujem i završavam putopis. Ostavljam vam da uživate u prizorima, i da planirate svoj put ka ovom fascinantnom gradu. Jednom kad posetite Veneciju, stalno ćete joj se vraćati. :)

Izmenjeno 24 mar 2012 (jelenap.)

[jacade]

 

 

Ovde se završava naš kratki obilazak Trsta,

Postovana,

ovo sto ste postavili slike i detaljne opise ovo je fenomenalno!

Toliko sa zadovoljstvom pripremljeno, tako da ce te mnoge zainteresovati da krenu na ovako lepu destinaciju.

[jelenap.]

Hvala...

I ja planiram ponovo put Venecije uz obilazak još nekih gradova... :)

[Biljana 2302]

Sa ovim fotografijama se odjavljujem i završavam putopis. Ostavljam vam da uživate u prizorima, i da planirate svoj put ka ovom fascinantnom gradu. Jednom kad posetite Veneciju, stalno ćete joj se vraćati.

I meni su se te subote, tačnije 2o.o6.2o15. godine smenila sva četiri godišnja doba u Veneciji i tačno znam i sliku o čemu pričaš. Ušla sam u Baziliku Svetog Marka dok je padala sitna kišica, kada sam izlazila bio je pravi potop i jurnjava kišne kabanice i sve. 

Uživala sam i ja u ovom tvom pisanju. 

Izmenjeno 27 avg 2015 (Biljana 2302)