NEKADA i SADA - poređenje putovanja kroz vreme, fotografije i sećanja

[mismas]

@enmale Da...  Jugoplastika... i plastične providne roze i plave sandale za vodu.. .. i bele gume ("šlaufi") za plivanje... 

[Сања београђанка]

Јесте, они душеци од неког гумираног платна, нама били карирани, главна боја црвена. Кад се негде пробуши тата лепи неку специјалну закрпу прављену за те душеке. А имали смо пумпу за дување, па првог дана тата цело пре подне пумпа душеке.

Мама их увек одвуче на сунце па се роштиља, а ја сам их мрзела јер је и мене терала да се сунчам, па кад седнем на њега испечем гузу. Обашка што се оспем, а морам да лежим мирно док ме све пече од сунца.

Сада прве године ја ћерки понела неки мали пластични душек са Микијем, носала га сваког дана на плажу а она ниједном није користила. Од тада не носим ни на море, ено га у орману.

Док смо путовали у колима смо играли игре, да нам брже прође време. Обично је било "на слово, на слово", а врхунац је била игра поподне, кад се приближавамо мору "ко први види море", награда сладолед. Увек је брат побеђивао, први би видео море...   Али смо сви добијали сладолед кад стигнемо на море (ја нормално "топли").

[Billy The Kid]

 

To nisu kineski već švapski dušeci. 

 

 

Јесте, они душеци од неког гумираног платна, нама били карирани, главна боја црвена.

Mi smo uvek imali Barum, čehoslovačke dušeke. Sećam se nekih iz tri dela uz koje dobiješ neke gurtne sa kukicama pa može da se napravi fotelja za plažu na kojoj smo mi deca bezuspešno pokušavali da plutamo al se prevrtalo. Sećam se samo da je moj ćale stalno kudio zato što su imali sto kila i zauzimali su pola prtljaga!

[dujaspasa]

Tako ste se lepo raspričali! Polako se vraćaju sećanja na uspomene iz mladosti.

[Lenjivac]

 

 

Mi smo uvek imali Barum, čehoslovačke dušeke. Sećam se nekih iz tri dela uz koje dobiješ neke gurtne sa kukicama pa može da se napravi fotelja za plažu na kojoj smo mi deca bezuspešno pokušavali da plutamo al se prevrtalo. Sećam se samo da je moj ćale stalno kudio zato što su imali sto kila i zauzimali su pola prtljaga! 

 

Do 68 Česi su masovno letovali u SFRJ. Po povratku kući prodavali su kamp opremu, ligenštule, dušeke i prikolice za tepsiju ribe. Tako su naši preci dolazili do neophodne opreme.

I da dodam...komplet prikolica sa sve opremom, nije mi bilo jasno kako pun Trabant to vuče, samo da se dokopaju kojeg $ ili DEM.

 

Izmenjeno 19 mar 2018 (Lenjivac)

[Сања београђанка]

 

Mi smo uvek imali Barum, čehoslovačke dušeke. Sećam se nekih iz tri dela uz koje dobiješ neke gurtne sa kukicama pa može da se napravi fotelja za plažu na kojoj smo mi deca bezuspešno pokušavali da plutamo al se prevrtalo. Sećam se samo da je moj ćale stalno kudio zato što su imali sto kila i zauzimali su pola prtljaga!

Немам појма чији су ови били, мислим да је наша производња. Ови наши нису имали три дела и кукице да се прави фотеља, имали су један велики део и један мањи као јастук. Баш је било згодно носити таква два од смештаја до плаже и назад сваког дана, а нисмо издувавали јер тати није падало на памет да га опет пумпа, а и кад се покваси треба му цела ноћ да се осуши.

[ackol]

Mi smo one providne zvali švapski jer su ih u ono vreme samo švabe imale.

[Lenjivac]

Nešto se mislim...meteš se di oćeš, kakve ležaljke i suncobrani, te se plaća, te obavezna konzumacija...sada se i prdež naplaćuje. To je suština.

[slavuj]

 

imam i ja taj dušek, stariji od pola veka- gumirano platno, jedna strana teget, druga crvena, jel da?

 

 Joooj kad se setim tih duseka.....Nama su oni imali jos jednu svrhu. Pred polazak tata obori zadnje sediste "Zatave 101" sa kojom smo putovali na more prostre veliki dusek, bas taj napred crveno nazad teget  Pa cebence i jastucice i tu se smestimo brat i ja kao satro da spavamo usput (jer smo obicno nocu putovali) Medjutim od uzbudjenja nismo mogli oka da sklopimo vec smo brojali tunele i takmicili se ko vise poznaje saobracajnih znakova i sve tako dok nas san ne savlada.

[BiljanaK]

Evo ih dušeci “Jugoplastika”,

jedne davne godine na Hvaru (grad Hvar),

 

 

Odlični su bili  , izdržljivi, iako su po ceo dan stajali na šljunku i suncu.

Jedini je problem bio što su se teže sušili.

Vidite na fotografiji, nigde ležaljki, nigde suncobrana. 

Moj tata leži na šljunku. 

A od preparata su se koristile samo “Nivea”

 

 

i “Solea” kreme.

A danas.... preparat za pre sunčanja, preparat za posle sunčanja, preparat protiv alergije, aktivni ugalj.... 

Ako izgorimo, mazali smo se kiselim mlekom. 

Sad se pije svašta i maže svašta, pa nekom ni sve to ne pomogne.

 

 

 

U povratku smo u busu skoro celim putem slušali Dejana Petkovića, mora da je vozač bio veliki fan. I "moja Dijana", i onu,refren ide" tamo jutrom ima sunca i kad ne sviće, i golub ima druga svog..."

 

 

To je ova, 

 

 

 

 

@BiljanaK mislim da ste bili smesteni u odmaralistu Stevan Filipovic,malo je nesto kao renovirano,ali ako svratite i vratice Vas u detinjstvo,struktura je bukvalno ista.

 

Ne znam kako bi se mom mužu dopala ova ideja. 

Još kada bi ovde pročitao zašto sam otišla na to zimovanje da Divčibarama....  

[Lenjivac]

Zaboravili ste koperton...

A mazanje maslinovim uljem?

Dok sam bio mlad ni ..... mi nije falilo, sada mažem noge, stopala od gore jer to mi je Ahilova peta.

Onomad pobegnemo od roditelja pa nas ceo dan nema, kakvo crno mazanje...kada nas nahvataju prebiju nas ko mačke pa zaista pocrvenimo.

[Djilas.M]

@BiljanaK ne bi Vam muz valjda zamerio na klinackoj ljubavi,slobodno podjite put Divcibara i vratite uspomene,nece biti greske?

[живота]

Kad smo već kod Divčibara ne znam da li još postoji odmaralište "Stevan Filipović"? Mislim da li je u funkciji, tamo sam bio kao dete.

[Сања београђанка]

 

Evo ih dušeci “Jugoplastika”,

Odlični su bili  , izdržljivi, iako su po ceo dan stajali na šljunku i suncu.

Jedini je problem bio što su se teže sušili.

Vidite na fotografiji, nigde ležaljki, nigde suncobrana.

Да, то су ти душеци. Наши били карирани. Ма какви сунцобрани. Тата порани ујутру да бар један стави у хлад испод дрвећа. И ми смо волели шљунковите плаже.

И ја сам била поред маме на душеку, као и Биља, а тати смо дозвољавали да седне на ћошак душека.

Скоро смо гледали слике са тих летовања... Братаница разрогачила очи кад је видела бабу у купаћем, а брат одговара "баба је имала гаће за дубоку воду". Тада су били пристојни купаћи, а не као данас да пола испадне напоље.

[Djilas.M]

 

Kad smo već kod Divčibara ne znam da li još postoji odmaralište "Stevan Filipović"? Mislim da li je u funkciji, tamo sam bio kao dete.

Radi,ali nije bas u reprezentativnom stanju.