NEKADA i SADA - poređenje putovanja kroz vreme, fotografije i sećanja

[ljerka]

Divna tema, koja mi je, ne znam kako ranije promakla

Jedva cekam nastavak..

[BOJKO]

Divna tema, koja mi je, ne znam kako ranije promakla

Jedva cekam nastavak..

Zahvaljujem Vam Ljerka, posto ste poznati putnik od renomea verujem da su Vam mnoge destinacije poznate i sa lakocom poredite nekada i sada. Licno sam rastao uz ovakve price pa i sam cesto uhvatim sebe kako razmisljam o nastalim promenama na datom prostru kako u obicaju tako i u nacinu ili u samim objektima.

[pefkari]

.....nije bitno ko je na slici, nije bitno ni magarence ni ko je pored njega, niti su bitne palme u Splitu o kojima sam pisao prethodno-Bitno je sta se vidi iza, pored, oko svega toga da pokaze vreme.Ljudi su bitni na fotografiji, oni pokazuju vreme, popunjavaju prostor...

Upravo to! Tako si ti ovom temom pokrenuo one misli o kojima sam ti pricala! Nije mi to palo napamet ko zna koliko decenija! I hvala za to!

... kao sto mi sada gledamo slike na monitoru...a retko u albumu.

I zato , meni bar, te "prave fotografije" imaju daleko vecu vrednost! Kao sto volim da citam "pravu" knjigu, da osetim "miris biblioteke" ili "sveze stampe", tako vise volim da drzim album u ruci i uzivam u svakoj fotografiji pojedinacno...a priznajem, koliko sam kao dete ceznula da slike budu "obojene", tako sada uzivam u crno-belim fotografijama i pustam masti na volju sto se boja tice! :)

[dujaspasa]

Evo jednog kratkog sećanja na naše prvo putovanje po Evropi. Naravno išli smo vozom. Kupili smo kartu koja je imala popust da gde god da idemo ne smemo koristiti isti put. Odredili smo da idemo u Italiju, Švajcarsku, Nemačku, Dansku ,Holandiju i da zatvorimo krug preko Poljske, Čekoslovačke i Madjarske. Malo smo se vozili kušet kolima a po negde spavali u nekom mestu po nekoliko dana. Na putu smo bili mesec dana.

To je bilo 1969 g. kod nas vreme "čistunstva", Prvog i Drugog kanala na TV-u, fiksnog telefona, partizanskih filmova, a kompjuter na kome sam radila u jednoj firmi u Beogradu imao je 8Kb MEMORIJE i zauzimao je jednu veliku sobu!

Mama i tata, pošto su 50 - tih bili u Skandinaviji, dali su nam savet gde da odsednemo u Kopenhagenu. To je bio, po njihovim rečima, skroman mali hotel u ulici Helgola nsgade (ili tako nekako). Poslušali smo i otišli. Sve smo nosili u dva ranca. U jednom kobasice, slaninica i konzerve, a u drugom odeća. Kad smo se rano ujutro pojavili u hotelu, koji je bio blizu železničke stanice, recepcionar nas je pitao koliko ostajemo. Rekli smo mu, nedelju dana. On se veoma začudio! U tom trenutku spazila sam cenovnik! Na 1 sat..., na 2 sata...! Otišli smo u našu sobu sa komentarom "kakvi li su tek drugi hoteli, kad su nam mama i tata ovaj preporučili"? Uveče smo tek imali šta da vidimo. Kilometrima duga ulica bila je prepuna radnji u kojima se prodavala porno oprema, barova, stritiz klubova, i salama sa live-show predstavama. Sve to naizmenično sa pekarama, piljarnicama, apotekama... Majke su šetale decu, radnici su se vraćali kućamai kupili usput po nešto, bake u deke su polako šetali kučiće, a nas dvoje smo stajali bez reči otvorenih usta. :o

Napominjem, da smo posle toga išli u Amsterdam, Hamburg ....gde smo videli još po nešto te vrste. Ali ono u Kopenhagenu nam je bilo prvo iskustvo te vrste.

Naravno, na putu nam je prioritet bio obilazak znamenitosti, poseta muzeima, arhitektura i prirodne lepote. Sve nam je ostalo u divnom sećanju, ali , priznajte, ovaj dogadjaj je bio stvarno neobičan i neuporediv sa današnjim danima kad sve to gledamo svuda oko nas svakodnevno, i nama je to prirodno,kao i onim mamama što su šetale decu u Kopenhagenu.

Rado bismo išli ponovo tim putem, ali bi nam sada za to trebalo čitavo bogatstvo! :lol:

[pefkari]

Evo jednog kratkog sećanja na naše prvo putovanje po Evropi.

Lepo sto ste podelili ovu pricu sa nama...slazem se sa Biljom da bi bilo lepo ako mozete neku sliku iz tog perioda, sa tog ili slicnih putovanja, da nam pokazete! Iz jako mladih dana nemam puno fotografija, narocito ne sa stranih destinacija...i ono koliko sam putovala, nismo imali aparat da napravimo uspomene...ostale su samo u srcu i secanjima! Ako iskopam neku zanimljivu, staru, crno-belu....pa mozda stavim kao prilog temi....

[dujaspasa]

Nažalost, ceo put smo snimali polovnom Filipsovom kamerom. To je tada bilo IN! Ti filmovi su izbledeli i sada prakrično neupotrebljivi. Svejedno, naćiću ponešto.

[pefkari]

Cekamo!

Sad se setih da imam jednu "onog tipa" koji ste pominjali! Naime, jedan moj rodjak se slikao bas tako! Samo treba skenirati...! :klap:

[BOJKO]

Rado bismo išli ponovo tim putem, ali bi nam sada za to trebalo čitavo bogatstvo! :lol:

Divno secanje, hvala vam,

A neodoljivo mi se namece pitanje, uvek kada slusam kako se nekada putovalo, i sta su ljudi mogli sebi kao obicni ovdasnji gradjani da priuste sebi- ne samo po pitanju kostanja, vec po pitanju licne organizacije putovanja i broja dana ( pa nekada se letovalo na moru minimum 15 dana, u proseku 18-ne secam se nesto da su postojali i kraci aranzmani)-e onda bude nekako krivo....

priduzujem se Biljinim pozdravima

eeeeee Pef da ne mora da se skenira koliko bi slika bilo ovde....

Bogami neki gledaju i u albuuumu !!! :P

@ dujaspasa,

Pozdravljam Vas - drago mi je da se pojavljujete na lepim temama sa svojim ličnim impresijama i iskustvima.

Ima li neka stara fotografija sa tih putovanja možda i u Vašem albumu ???

hvala

pridruzujem se Biljinim cestitkama.Biljo kako ne stizem da razvijem mnostvo slika( a to je bila posebna fina tema foruma) pitam se da li ce i moja deca sutra imati sta da vizuelno vide po pitanju nekada i sada IN FUTURE

Lepo sto ste podelili ovu pricu sa nama...slazem se sa Biljom da bi bilo lepo ako mozete neku sliku iz tog perioda, sa tog ili slicnih putovanja, da nam pokazete! Iz jako mladih dana nemam puno fotografija, narocito ne sa stranih destinacija...i ono koliko sam putovala, nismo imali aparat da napravimo uspomene...ostale su samo u srcu i secanjima! Ako iskopam neku zanimljivu, staru, crno-belu....pa mozda stavim kao prilog temi....

NADJI PEF NADJI ...e da ne mora da se skenira, da moze da se umetne kojekako drugacije ( 21 vek je ) koliko bi ovd ebilo slika

Izmenjeno 19 feb 2012 (Infoputnik)
spojene poruke pisane jedna iza druge

[BOJKO]

Najstarije medj slikama kao prevozno sredstvo nadjoh ovo:

samo sto mi ovdasnji ne znaju reci ko je to? gde je to "otputovao"? Licno mislim da bas i nije mogao nesto daleko da stigne? Mozda kratak izlet u obliznju prirodu? ?

....a onda, mogo godina kasnije,neko je vozio 'ficu". Znam da je ovaj auto bio popularan, ali se opet pitam -dokle se stizalo njime??? Do Jadranskog mora sigurno -a dalje?

[pefkari]

Evo, druze, da ti ispunim zelju!

Pricasmo o slikanju sa odredjenim predstavnicima zivotinjskog carstva na "morskim putovanjima"...nadjoh jednu iz tog doba....kad su moja deca bila mala, vise nisu koristili magarce, vec majmuncice raznih sorti! (imam i takovijeh!)

A evo i mene pre mnogo, mnogo godina na vrhu Lovcena! Imam "bolju" fotku na kojoj mi je "ispao jezik" od napora i vazduha na toj visini...al' nije za javnost! :P

Izmenjeno 22 dec 2011 (pefkari)

[pefkari]

Hvala, Biki!

Da Bojko zna koliko mi je muke zadalo izvlacenje iz nekog "tamnog vilajeta" velikog albuma starinskog kova, koji je moj tata licno napravio! Umesto da pisem svoj i brzo citam ovogodisnje neprocitane putopise, pravim sinu rodjendansku tortu, ja mlatim po "cumezima" stana i trazim prikladne stare slike! :lol:

Ali, kad drugari nesto traze- sve mora da se prekine! :srce:

[pefkari]

Trazeci ove slike, naletela sam na sliku jednog simpaticnog sofera autobusa sa ekskurzije 19....i neke! Simpa slika, samo ne mogu sad da skeniram, sinak me ionako mrko gledao kad sam malopre molila da me pusti u svoju sobu da skeniram! :D

Izmenjeno 22 dec 2011 (pefkari)

[BOJKO]

Hvala Pef, oduvek si drug bila prema svima nama

Prvo zelim da cestitam rodjendan tvom sinu (jel to na ovoj prethodnoj slici mali amigos?) i zelim mu da stalno pracen srecom, dobrim zdravljem, nastavi turisticke tradicije tebe i tvog supruga, da u ovome svetu, na svoj nacin pronadje neki svoj "TASOS" -svoju oazu pod suncem srece i da vas u tome prestigne i da mu dani pri tome dani teku u duhu najvecih najlepsih zivotnih avantura a zivot bude stalno ispunjen onim sto voli, onim sto mu pricinjava radost i sto ce mu u svakom trenutku doneti srecu, uspeh, ponos i radost.

cestitam tvom sinu rodjendan ovde, jer lepe zelje za srecu i radost i nose srecne misli imaju prednost nad svim drugim temama ovoga sveta.

....Lepa ti je i ova fotografija sa Lovcena.Elegantan si ti neki "skaut" bila u ovoj dugackoj haljini -vidim ja.Svaka cast. A gledam panoramu na tvojoj fotografiji-kolege mi pricale da se sada u Crnoj Gori zbog silne gradnje objekata okolna brda u najvece miniraju, da bi se dobio adekvatam teren za gradnju, kazu jedino ce im od brda Lovcen ostati...pa se pitam kakva li je sada vizura sa Lovcena.Da li su to i dalje ovako lepi prirodni krajolici ili je panorama izmenjena u ime progresa izgradnje?

Zato vrede price koje pricaju stare fotografije

Sviđa mi se ova slika --- fića i ... ... KAKVA moda za ono vreme ???

...svako vreme nosi neku modu u ovome ili onome, to i obelezava prostor i cini ga prepoznatljivim...nije badava u jednoj pesmici receno:

"...i bolji lutani otmena gospda sa damama secu kao sto je moda " :lol:

Izmenjeno 19 feb 2012 (Infoputnik)
spojeni postovi

[pefkari]

Prvo zelim da cestitam rodjendan tvom sinu (jel to na ovoj prethodnoj slici mali amigos?) i zelim mu da stalno pracen srecom, dobrim zdravljem, nastavi turisticke tradicije tebe i tvog supruga, da u ovome svetu, na svoj nacin pronadje neki svoj "TASOS" -svoju oazu pod suncem srece i da vas u tome prestigne i da mu dani pri tome dani teku u duhu najvecih najlepsih zivotnih avantura a zivot bude stalno ispunjen onim sto voli, onim sto mu pricinjava radost i sto ce mu u svakom trenutku doneti srecu, uspeh, ponos i radost.

cestitam tvom sinu rodjendan ovde, jer lepe zelje za srecu i radost i nose srecne misli imaju prednost nad svim drugim temama ovoga sveta.

....

Nemam reci kojima bih odgovorila na ovo, osim-VELIKO HVALA! (znas da ja bez ovih mojih srcETa ne mogu!)

"Mali amigos" je moj rodjak, koji sada ima godina koliko i ja! A moj "imidz" (tadasnji) je "kratkotrajni kao hipi"! :lol: Doba "trazenja", kreativnosti (secenja i prepravljanja postojeceg, maminih posteljina, farbanja, pravljenja "unikatnog nakita"...)...snalazenja, drugim recima!

Nasla sam i par slika Dubrovnika, sa istog putovanja...zao mi je, ponavljam, sto u to vreme nisam imala cime da ovekovecim mnoge divne prilike i putovanja! Mozda zato sada "nadoknadjujem" ludackim skljocanjem cim, gde i sta stignem! :P

[dujaspasa]

Pretražila sam albume! O, kako nam je bilo lepo! Ne kažem da nam sad nije, ali...

Na svim slikama smo mi, tj. ljudi, iza kojih se stidljivo vidi krajolik tako da baš i nisu prigodne za forum. Tada smo za mesec dana ispucali jedan film, a glavni junaci su deca. Zato se sada sa 15- to dnevnog odmora vraćamo sa oko hiljadu fotografija.

Ali, našla sam neke stare beleške koje su me potsetile da vam ispričam nešto.

Negde od 1973 do 1988 g , svake godine smo išli mesec dana na letovanje u Grčku. Uglavnom smo bili u kampovima. Sedamdesetih godina su se u turističkim biroima dobijali turistički bonovi za benzin. Za svaki dan boravka dobijali smo odredjeni broj bonova (ne sećam se koliko) sa kojima se dobijao benzin sa 30% popusta. Na benzinskim stanicama smo unovčavali bonove koji su nam pretekli. Mogu vam reći da je to bila lepa para.

Zamislite ovo! Moj otac je tada bio penzioner, mama nije nikad radila, a oni su od penzije i tih bonova bili na letovanju SVAKE GODINE od 01. Maja do polovine septembra. Pritom je mama donosila komplet zimnicu i odelo i cipele za njih dvoje! :lol: Neki put je sa njima bio i naš sin, pa smo ih mi kolima obilazili za vikend! Bilo je jako smešno kada su se vraćali. Satima bismo svi vadili stvari iz prikolice! Konzerve paradajza, kompota, tegle sa džemovima, slatko od svega, sirevi i dugotrajne salame, posteljina, čak i bunda, pa sve ono što su poneli od kuće i na vrh svega kavez sa kanarincem!

Možda vam se čini da sam preveliki račundžija! :tuga: Da znate da jesam. Koji bi sad običan penzioner to sebi mogao da priušti?

Mi smo uglavnom ostavljali prikolicu u kampu, pa onda kolima svaki put na drugu stranu po nedelju-dve.

E, BOJKO, BOJKO, bolje da nisi počinjao ovu temu. Sad sam užasno besna na sve što nam se izpodešavalo u ovoj našoj zemlji, a taman sam malo bila zaboravila! :tuga: