Restorani u Beogradu

[Mamaia]

 

@Mamaia, restoran Radnički Trpeza, na kraju Karadjordjevog parka, bašta i restoran okrenuti prema parku. 

Ali sada pogledala na Googlu, piše trajno zatvoren, apsolutno mi nije jasno zašto kada je uvek bio baš posećen...???

Bojim se da su naše pretpostavke iz prethodnih postova tačne 

Trpeza je u Malom mokrom lugu, ima sigurno 3- 4 godine.Nekoliko puta sam tamo bila, a 2020 je i tamo bio podmetnut požar, ali su se brzo ponovo otvorili.Sjajna klopa.

[maštalica]

@Mamaia, misliila sam na Trpeza Radnički, Nebojšina 6.

@stalker, baš šteta, znam da voliš da gastronomišeš, i rado čitam tvoje komentare.... Ne sumljam da ćeš se već snaći i obradovati svoja nepca i nas novim utiscima Da li si bio u Papa Joe, ja nisam davno, pre su bili vrlo dobri u odnosu kvalitet, cena, usluga, količina...

Izmenjeno 3 mar 2022 (maštalica)

[stalker]

Hvala na predlogu,bio sam vec par puta u Papa Joe i uopste taj dio izmedju Takovske i Ruzveltove prilicno sam pročešljao jer sam nekoliko puta bio tu sa smještajem.

Generalno ponestaje mi ideja a i zelje jer sad vec neku bazu solidu stvorio beogradskih kafana i restorana da sve redje odem u neko mjesto gdje vec nisam bio.

Planiram da se ovog puta skoncentrisem na Zemun,nekoliko restorana sam da kazem targetirao:)

[nikolapfc89]

U Zemunu "Ciribu ciriba".

"Siroka staza" riblji restoran ali kad je lepo vreme. Na terasi.

A dodao bih i "Stari most" (kod Pancevackog mosta) rebarca u kajmaku i cevape.

Kao i "restoran Topola" na Karaburmi.

Izmenjeno 5 mar 2022 (nikolapfc89)

[MINJA011]

Одавно нисам давао оцене ресторана, иако сам аутор ове теме, али желим да посебно истакнем један ресторан. У питању је "10 у пола с луком", Станка Опсенице 1, Баново брдо (код Градске општине Чукарица).

Мислим да у целом Београду нема бољег роштиља него код њих и, што је најважније, константно одржавају квалитет (много пута сам то проверио протеклих година). Одлична су им и кувана јела.

Ко воли добар роштиљ, искрено препоручујем "10 у пола с луком".

 

[maštalica]

Za sve gurmane... restoran Radnički kod Tošinog bunara, posle požara i renoviranja, od sutra PONOVO RADI 

[ljerka]

RESTORAN SINDJELIC  - Vojislava Ilica 86

Ima dana kada mi se ide na neko novo mesto ili da isprobam neke nove ukuse za nepca. Ovaj restoran uopste nije bio u planu, desio se  u sklopu sireg izbora.. Korona je uticala na opstanak i rad restorana, pa smo od prvobitnog plana  da se ode  u Patlidzan  na Vracaru  ili Malu fabriku ukusa u Nebojsinoj ulici morali odustati. Kasno sam se setila i bila neobavestena jer su trajno zatvoreni. Kisa i lose vreme se promenili odluku da se odustane od neke lepe otvorene  baste i  bila  je potrebna alternativa. Ponekad nije lako odabrati novo mesto i pored najbolje volje. Odluka je pala na Sindjelic.

Za svaki slucaj dan ranije je telefonom izvrsena rezervacija jer je bila subota i to se pokazalo kao dobra odluka -  natkrivena basta  skoro se skroz popunila. Restoran ima  prilaz sopstvenom parkingu pa nema nerviranja gde parkirati. Renoviran je 2019 god ali nama to nista nije znacilo je ne znamo kako je bilo ranije. Sala je bila prazna jer su svi sedeli u natkrivenoj basti sa pogledom na fudbalski teren. Dosli smo u 14 h pa smo jos mogli da biramo da li zelimo sto sa stolicama  ili udobne dvosede sa jastucima koji nisu u prvom redu do mreze koja  odvaja teren od restorana. Mislilo se i na deo dana kada je jako sunce, jer postoji pokretna zavesa koja se spusta i pravi prijatnu hladovinu ali ne zatvara  pogleda na teren.Posetioci mesoviti,  poneka  porodica sa decom i uglavnom ljudi srednjeg godista. Basta ima i malo zelenila, atmosfera ugodna i  relaksirana. Osoblje jako ljubazno i profesionalno.Toalet uredan.

Sto se menija tice, prijatno iznenadjenje  sirinom izbora pa se bilo  tesko odkuciti. Ovde se moze i doruckovati da 13 h. Slede hladna i topla predjela, kuvana jela, obrok salate, jela od piletine, curetine, rostilj, jela po narudzbini, riba i plodovi mora,  pecenje, bifteci, paste i  dobar izbor  deserta.  Dilema da li nesto sa rostilja jer  ima par stvari koje  su privlacile  / Sindjelic pljeska,/  Sindjelic sablja, neki stek… Ovaj put / definitivno cemo ponoviti posetu / odabrali smo  potaz dana,  muckalicu i curetinu sa domacim mlincima kupus salatu. Potaz od brokolija odlican .Glavna jela jako ukusna / svinjski file u muckalci savrsenog ukusa i teksture/. Curetina i mlinci bez primedbi. Porcije   normalne ka obilnim sa dosta mesa, ne pripadaju modernom zanru da stanu u oko. Oba jela sluzena na mrezici ispod kojih su svece da bi se sacuvala toplota. Jedina primedba u vezi muckalice je da je mogla  biti toplija kada je donesena jer svece ipak ne mogu da povecaju temperaturu vec samo da je delimicno odrzavaju. Kod kupus salate samo opaska da bi porcija mogla biti veca. Za   odluku o  desertu su nam olaksali  jer su  na dva tanjira doneli uzorke. Odabran je cheese ananas.

Cene –  potaz 360 din, curetina sa mlincima 1200 din, muckalica, 950 din, salata 290, desert 380 din. Paste u rasponu od 800 do 1200  din, rjela od piletine oko 900 din,rostilj 800 do 1200 din bifteci od 1500- 2500 din, kuvana Jela oko 800 din . salate 300 -400 din, deserti 300-380 din Odlicna vinska karta, vino na casu, sirok izbor, sokovi oko 240 din, domaca kafa i capuccino 200 rsd, casica rakije oko 300  din,  piva 250 -450 din itd. Kuver 120 rsd po osobi / 2 vrste hleba /.

 

[Mamaia]

Ja bila 3 puta u So i biber.Klopa standardno obilna i ukusna.Bila sam probala neki rizoto sa lignjama, ali to je smesno, nema nikakav morski šmek. Tu im valja Rafaelo torta,čista čokoholik. Onda  i dva puta u restoran Savski venac i jos dva puta u Mali vikend na Banjici.

Bila sam i u Kafani pod lozom 78, u Zemunu, ali sam ostala neimpresionirana, vise sam ocekivala od hrane.

Sedeli smo i u korektnom restoranu u hotelu Srbija, ima otvorena basta.Jeli nesto, paste bolonjeze i carbonara, mislim ok.Vikendom ima živa muzika.

[ljerka]

MEZERESTORAN DVORIŠTE – SVETOGORSKA 46

Ovaj restoran nije bio moj izbor, nisam ni znala za njega  ali  je prvim dolaskom postao moja preporuka. Obeležavanje jednog lepog jubileja početkom septembra, okupio je malo žensko društvo da nešto ukusno čalabrcne. Radni dan, kasni ručak bliži večeri.Termin  je za svaki slučaj rezervisan što se pokazalo kao dobra ideja jer se bašta i pored  nestabilng vremena  napunila. Restoran je u centru grada oku nevidljiv bez pomocnih reklamnih putokaza. Ko zna zna. Treba ući u stanbenu zgradu, proći kroz hodnik, izaći u otvoreni prostor iza zgrade, popeti se uz stepenice da bi se došlo do lepog prostora smeštenog izmedju ostalih zgrada. Asocijacija - toplo svijeno gnezdo. Solidne površine, okružena zelenilom i dobro natkrivena bašta dobro nas je zaštitila  od kasnijeg jakog pljuska. U zatvorenom delu restorana nameštenom u opuštajećem grčkom stilu, prijemčljivom za oko zbog toplog vremena niko nije sedeo, ali je  svakako udobno i lepo namešten.

Prvo iznenadjenje bile su simpatične konobarice - devojke koje nisu sa naših  prostora, jedna iz žarke Afrike, druga sa Kube, tek na kraju se pojavio i naše gore list. Devojke solidno govore srpski ali je  za dodatne detalje / u vezi šta je od jela siguno posno, vrste sosa / pomogao odličan španski naše slavljenice.

Drugo iznenadjenje bila je porudžbina. Svaki gost dobije veliki list, tj gusto kucani jelovnik na kome se štiklira šta želi da se poruči što je bar za mene neoubičajeno i originalno. Obradovala sam se i sadržaju jeovnika koji je preteženo mediteranski, sa akcentom na grčku kuhinju, jake kreativne ponude kao i   bliskoistočnih jela .Naznačeno je da se koristi  maslinovo ulje sa Krita, kao i vina sa istog područja, retkih autotohnih sorti. Dilema izbora je bila zaista velika. Dugačak  je spisak raznih mezetluka u širokom rasponu cena od 400 do 1.000 rsd po porciji. Čega tu sve nema: od  fava namaza od dve vrste sočiva, preko mediretanskih kroketa od tikvica, lebleblija, brusketa sa grilovanim patlidžanom, inčunima, paradajzom, lignji, zapečenog feta sira, mariniranih ražnjića i sl. Slede salate obroci u raznim kombinacijama –mediteranska, grčka, kritska, sa piletinom, biftekom i filetom brancina. /od 700 do 1.200 rsd/. Paste – domaće njoke u kombinacijama sa  raznim povrćem, vrstama mesa, istarski juneći gulaš itd. Glavna jela - poznato  grčko jelo Paputsakia /punjeni plavi patlidžan sa povrćem, kus kusom, feta sirom i paradajzom/ preko girosa, Izmirskog kebaba, grilovane piletine, do orade i bifteka na žaru / od 1.000 rsd do 2.200 rsd./.  

Odlična je ponuda različitih jela i kombinacija, zaista je  bilo teško odabrati. Opredelismo smo se   konačno za letnje rolnice sa gamborima i kozicama / 790 rsd/ uz dodatni  sos. Toplo, hrskavo ukusno, šteta što nije malo veća porcija, ali to je ipak uvod u obrok a ne da se čovek odmah najede.Tako i treba da bude. Za uvod je bio ukusan i  Jermenski Lahmadžun /690 rsd/ - sitno mleveno jagnjeće meso sa povrćem na podlozi od testa pripremljenom na grčki način. Porcija srednje veličine ali zasitna za predjelo. Za glavno jelo – file lososa sa bulgurom u sosu od pomorandže đumbira i i limuna, uz malo povrća i badema. /1.790 rsd/. Za mene, skoro čista desetka. Losos je savršeno pripremljen, nikad bolji nisam jela, sos odličan.Jedina mala primedba - samo  2 sitna badema u porciji  i  bulgur   da bude za nijansu mekši, ali u svakom slučaju izvanredno jelo. Vrh.  Skoro da zaboravim  prateće sušene masline i ukusan hrskavi hleb. Za desert nije ostalo mesta ali sledeći put svakako nešto  će se izabrati / krempite, panakota sa prelivom od manga, parfe od mastike sa šumskim voćem ili mus od čokolade i marskarponea/

Topla preporuka za   ovaj mediteranski restoran.

[ljerka]

DIWALI PALACE  – Indijski restoran, Ljubićka br 1

Ponekad  mi se dešava da neki restorani ostanu ispod  mog  radara kao posledica niza razloga – neobaveštenosti, nezainteresovanosti za odredjenu vrstu ponude, izbegavanje odredjenog  tipa restorana, ili pak odlaženja na već isprobana mesta tzv siguricu, ali sve češće volim da idem i na nova mesta. Ovaj put, mala družina  zbog  obeležavanja lepog povoda, odlučila je isprobati  neke nove ukuse. Ja zaista nisam znala  za ovaj restoran koji radi u Beogradu već 15 godina, što je dokaz da opstaje  u moru ponuda. Za vreme korone mnogi su  i zatvoreni. Dodatno, kad sam saznala za  informaciju da su česti naručioci ove kuhinje razne ambasade, čije osoblje sigurno ima nos za dobre stvari, dileme više nije bilo. Iako je potpuno neprimetno smešten  kod petlje na Dušanovcu pored  mosta, ispod Ustaničke ulice, očito ima svoju klijentelu.

Sedeli smo u mirnoj bašti jer je bio topao  jesenji dan, a prisustvo ostalih   gostiju – pretežno Indijaca  samo je još više zaokružilo osečaj gde se nalazimo. Kelneri su naši ljudi, dok je glavni kuvar i vlasnik restorana Indijac što nagoveštava autentičnost.

Indijsku hranu sam  probala poodavno u  jednoj severozapadnoj evropskoj zemlji koju sam zapamtila po dobro zacinjenoj hrani i prilično jakim  mirisima koji su  obavili ceo restoran. Kako sam hedonista,  volim pikantnu hranu nije mi bilo teško da to podnesem iako je ipak sve bilo malo prenaglašeno, ali  odlično. Sada me  kopkalo kakav će utisak ostaviti beogradska ponuda.

Generalni utisak je solidno i ukusno  prilagodjeno evropskim nepcima. Po meni možda bi trebalo biti malo više naglašen  indijski šmek,  ali  zaključak sa ogradom jer ima dosta jela koja nismo  probali pa ovaj stav nije definitivan. Poručili smo više predjela   – dve  vrste Samoa peciva koja su pržena  u ulju. Nije baš zdravo, ali ovaj put nisam na to mislila. Izbor je bio kombinovan u vegeterijanskoj varijanti sa dosta mešanog povrća, odlično začinjeno  koja mi se više dopala, kao  i u nešto blažoj - mesnoj /mleveno meso sa povrćem/. Usledile su Pakore – pohovani luk, sir, piletina. Dobili smo i 4 vrste sosa u  malim činijicima koje bi mogle biti  malo veće – raznih ukusa i:  ljuti  crveni čili, zelena blago presovana menta, neki slatki i kari sos.

Za glavno jelo svi smo se opredelili za isto – pileći kari /Chicken curry/. Porciju solidne veličine nisam uspela pojesti. Ukusno je, ali sam očekivala ljuće.Pirinac se porucuje posebno a kelner nas je upozorio da je jedna porcija dovoljna za dvoje.Dobija se u velikoj činiji u klot varijanti, bez začina, dovoljno za više od dve osobe. Bio je tu i neizbežni naan /indijski ravni hleb sa kvascem premazan puterom i pečen u tandoori peći/.

Za desert Banana crunch sa belim vinom anis prelivom i sladoledom. Cene – Samoa topla peciva 250-400 rsd, Pakora predjela  400-600 rsd, pileći kari 1.000 rsd, pirinac 250 rs, naan 75 rsd,  deserti  250 rsd. Restoran ima dobru ponudu vegeterijanskih jela / 700rsd/, kao i tandori jela-tradicionalnog indijskog grila/,

[nikolapfc89]

Odlican restoran. Hrana je preukusna pogotovo za nas koji smo prvi put probali njihovu kuhinju.

Najveca pohvala je za osoblje koje nam je pomoglo da izaberemo gomilu jela za probu i bukvalno nije omasio nijedno. Savrseni saveti i preporuke.

Jedva cekam opet da idem.

[Zoran S]

U centru grada u Vuka Karadžića je otvoren grčki restoran Mr. Greek. Odličan je a prilično pristupaačan sa cenama obzirom na lokaciju. Probajte, nećete zažaliti.

[Zorz Papadubi]

Restoran "Kafana" na Tašu, najbolji ćevapi!!!!

[slađana bg]

Dva puta u kratkom vremenskom peridu smo bili u restoranu Meze by Elliniko, Bulevar Maršala Tolbuhina 34A

U pitanju je grčka kuhinja, nećete pogrešiti šta god da izaberete sa menija. Sve je maksimalno ukusno i ne čeka se dugo na porudžbinu.

Ne dopada nam se velika gužva na premalom prostoru, mali razmak između stolova, nemaju odvojen deo za pušače (ovo navodim zato što su stolovi toliko blizu da dim od cigara sa stola koji je pored nas direktno ide u naše tanjire) i za naš ukus muzika je preglasna. Mislim da je ovaj restoran zaslužuje veći prostor, jer bi onda kompletan ugođaj uz divnu hranu bio mnogo bolji.

Druga preporuka je za restoran Bela reka, Tošin bunar 179. Takođe, šta god da izaberete sa menija nećete pogrešiti. Ukusno uređen prostor, veliki razmak između stolova, možete da čujete sopstvene misli, samim tim i sagovornike sa kojima ste došli na ručak, uz laganu muziku koja se čuje u pozadini. 

 

Izmenjeno 22 apr 2023 (slađana bg)

[suki]

Bela reka je odlična! 

Relativno često tamo svratim i uglavnom im je sve dobro sa menija. 

Moj favorit je Ćuretina u korici od lešnika, punjena pršutom i kačkavaljem, na pireu od graška. 

Nema greške