Kefalonija - raskošna jonska lepotica-putopis

[shumaca]

Kao što sam obećala, krećem sa prvim delom izveštaja sa ovogodišnjeg letovanja na Kefaloniji. Od Valjeva do Metsova bilo je potrebno 12 sati vožnje, uz dve duže pauze, usputno sipanje LPG-a i poštovanje ograničenja brzine na putu. U Metsovu nisam htela unapred da rezervišem smeštaj, jer se nikad ne zna kakva havarija može da nas zatekne usput i pitanje je da li ćemo uopšte tu prespavati, međutim kako je sve proteklo u najboljem redu, predveče smo stigli u hotel Apolon – na netu sam videla da su u tom periodu najpovoljniji sa cenama i na licu mesta smo dobili istu ponudu kao da smo bukirali preko interneta – trokrevetna soba za 50 evra. Smeštaj ništa posebno, kupatilo je obećavalo više od same sobe, međutim ispostavilo se da đakuzi ne funkcioniše, kao ni tuš. Na preporuku vlasnika hotela, otišli smo na večeru u tavernu „K....Nikola“ (ne mogu da se setim prve reči), navodno odlična grčka hrana po umerenim cenama. Nisu imali ništa od ribe, konobar nije kontao termin „posna“ hrana, pa je preporučivao pitu od spanaća (sa jajima i sirom), a od tradicionalnih grčkih jela nisu imali ništa osim musake. Ovu tavernu zaobići u širokom luku. Da smo nasumice ušli u bilo koju drugu, verujem da bismo bolje prošli. U lokalnim prodavnicama kupili smo kačkavalj od kozjeg mleka (20 evra) i dve tegle meda (7.5 evra/mala teglica). Kačkavalj smo posle gulili kod Dionisisa na terasi i prejak je za moj ukus, a med je dobar. Sutradan ujutru u pola pet, probudili smo vlasnika hotela da nam otvori garažu i krenuli put Vasilikija. Pošto je taj dan bila nedelja, usput nismo naišli ni na jednu otvorenu LPG pumpu (niti benzinsku, što mi je bilo frapantno), tako da nam je poslednje sipanje tečnog gasa bilo u STRATI – taj gas je trajao do kraja trećeg dana na Kefaloniji. U Vasilikiju, nakon 3 sata vožnje, podižemo rezervacije za trajekt do Fiskarda, uterujem auto „naguzičke“ i ključeve predajem zaposlenim momcima, da urade fine tuning Sedamo u malu i naizgled neuglednu kafe-pekaricu (nalazi se dijagonalno od mesta ukrcavanja u trajekt, 100 m povučena od doka) i doručkujemo vruće trougliće punjene spanaćem i sirom, uz grčki jogurt. Savršeno i za svaku preporuku. Nakon sat vremena stižemo u Fiskardo, a tamo ludnica od gužve – gomila automobila čeka na ukrcavanje.

Smeštaj u Panorama Studiju (Fanari Road) sasvim zadovoljavajući i kada bih ponovo išla, sigurno bih ga opet izabrala. Sa terase se pruža predivan pogled na poluostrvo Paliki i Lixouri, u studiju ima sve što je potrebno, kreveti udobni, topla voda, klima i sef se podrazumevaju, WiFi šljaka. Jedino termin satelitska televizija treba shvatiti uslovno – muški član ekipe je hteo da prati US Open, atletiku i prvenstvo u košarci, ali Grci se ne tangiraju previše oko sporta i EuroSport nije bilo moguće isposlovati kod domaćina . Ponuda kanala im se svodi na gomilu domaćih (grčkih) i jedan britanski – vesti. Na Kefaloniji smo ostali 8 dana i ukačili smo jedno veče roštiljade koje je organizovao domaćin Dionisis, gde je gostima servirao neograničene količine mešanog mesa sa roštilja, uz grčku salatu, tzatziki i kefalonijsku salatu od sira (napravljena poput umaka, izgnječen sir sa maslinovim uljem, belim lukom), piće po želji, domaće Dionisisovo vino (belo,roze i crveno) i to sve po ceni od 8 evra po osobi. Bilo je zaista odlično, dve ekipe Srba i Englezi iz Liverpula koji tradicionalno letuju na Kefaloniji već 26 godina. Ja ne pijem alkohol, ali konzumenti iz ekipe kažu da je crveno Dionisisovo vino kvalitetnije od vina iz robola vinarije i naručili su 9 litara vina. Cena je 4 evra/litar, a jedna flaša je dodatno stigla kao poklon.

Odlučili smo da prvo popodne na Kefaloniji provedemo na Makris Gialos plaži, nismo hteli dodatno da se cimamo oko prevoza, a sutrašnji dan je bio rezervisan za Kato Lagadi i Sissia plažu.

Kato Lagadi, kao što sam napisala u jednom od prethodnih postova je za mene bila totalno otkrovenje – jedina plaža na koju sam ponovo otišla tokom osmodnevnog boravka.

Ko koristiAutoDriveHellas mape, ima je označenu i neće imati problem da kolima dođe tačno do iznad plaže. Ko ne koristi GPS, od trenutka silaska u ulicu iznad plaže u Skali (mislim na ulicu paralelnu sa plažom), neka meri 7 km. Sa desne strane puta Skala - Poros nalazi se proširenje za parkiranje vozila, nasuto tucanikom.Tu ostavite auto i vraćate se peške na jug, nekih 50-tak metara. Prođete usek i odmah posle njega se nalazi jedno usamljeno drvo. Levo od drveta postoji zemljana staza koju prekrivaju šiblje i nisko rastinje pa je nije baš lako uočiti.

Evo kako izgleda završetak zemljane staze:

A onda se prelazi na stene, koje su prilično oštre:

Spuštanje do prve uvale:

[shumaca]

Kada se prođe ispod prve pečurkaste stene, stiže se do dve dodatne uvalice, a one izgledaju ovako:

Prvi dan je voda bila savršeno mirna, kristalno čista. Drugi dan je bio vetrovit pa su se formirali talasi, ali svejedno je voda ostala kristalno čista što nije slučaj na ostalim plažama kad talasi pokrenu talog sa morskog dna. Na plaži sigurno može da se boravi do 14-15h. Na prvoj uvalici se najduže zadržava sunce. Sve izgleda kao mali privatni raj - retko ko zaluta na ovu plažu, ali se ne treba ni previše opustiti, jer se nikad ne zna kad kajakaši mogu da se sjure

Ostale fotke sa kajacima sam postovala na prethodnoj strani, tako da je to sve što se tiče fotki sa Kato Lagadi.

Izmenjeno 4 okt 2011 (suki)

[bucolina]

Joooooj, a mi na Kato Lagadi sišli sa suprotne strane od tebe, izgrebali se u žbunju i onda skočili sa visoke stene i sve vreme sam se pitala hoćemo li uspeti ponovo da se popnemo. Ali vredelo je. :)

[shumaca]

Joooooj, a mi na Kato Lagadi sišli sa suprotne strane od tebe, izgrebali se u žbunju i onda skočili sa visoke stene i sve vreme sam se pitala hoćemo li uspeti ponovo da se popnemo. Ali vredelo je.

Niste bili jedini! Meni su bile gotivne one druge dve uvalice i tu sam provodila vreme...Pred polazak, vraćam se na ovu prvu uvalicu, gde su sedela ostala dva člana ekipe....Kad tamo, muško čeljade viče: "reci mu da ću mu ja pomoći da je spusti dole, prevedi mu, brzo!" Ja gledam šta se dešava, ništa mi nije jasno. Prevodim momku i usput pitam Srbina o čemu je reč...ispostavilo se da su tip sa ribom naišli upravo tuda kuda si se ti spustila. On se poput mačke spustio na plažu, a Monika (devojka) kad je pogledala odozgo, učinilo joj se nemogućim za silazak i povikala mu je da je lud i da njoj ne pada na pamet da siđe tuda. Ja mu objasnim da će mu Srbin pomoći da je spusti, ali je Monika zbrisala glavom bez obzira, verovatno u auto i odatle nije htela ni da mrdne Momak, Čeh, je bio skroz u zbunu, svidela mu se plaža, ali ne vredi, kad ribe nema, ne može sad on da ostaje. Objasnila sam mu kuda im je lakše da siđu. On se za dve sekunde uzverao istim putem kuda je i došao, a onda je palo klađenje da li će se pojaviti zajedno...međutim, Monika je bila toliko istraumirana da je i Čeh morao da odustane. Kakva šteta :D

[BCV]

@shumaca, prelepa uvala i žao mi je što je nismo posetili. Ko zna još koliko toga ima na Kefaliniji. Koliko god ostali na njoj nikada vam neće biti dosadno i svakog dana se može videti nešto novo. Ljudima je neshvatljivo kada im kažem da smo samo jednom ponovili istu plažu za 10 dana kao i vi.

[shumaca]

Nakon odlaska sa Kato Lagadi, rešili smo da ostatak dana provedemo na Sissia plaži. Kola smo parkirali kod novog manastira. Bilo je negde oko 15h i manastir je bio zatvoren, što je posebno ražalostilo italijanski par (ja sam znala da od 14-17h u Grčkoj ništa ne može da bude otvoreno, pa se nisam potresla). Spustili smo se peške do plaže. Meštani je zovu rajska plaža i ona zaista izgleda lepo.

Ono što je meni zasmetalo jeste što se po sredini plaže uliva verovatno otpadna voda (na ovoj slici može da se vidi cev kroz koju ta voda teče, ne stalno, ali s vremena na vreme).

Pored toga, taj dan je voda baš bila zaprljana i moralo je dobro da se otpliva u dubinu gde je čisto, tako da iako na fotkama izgleda super, nemam ponete sjajne utiske sa boravka na plaži. Grkinja sa kojom sam proćaskala dok sam tabanala uzduž i popreko je bila u šoku koliko je voda prljava i nije dala ni deci a ni psu da se brčkaju. Inače, njena porodica se džipom spustila na plažu i u povratku je ponudila da poveze jednog člana ekipe. Džip je na jednom mestu baš zašlajfovao i jedva je uspeo da se izvuče, tako da ni pod razno ne treba kolima pokušavati silazak do dole....veliki su i useci u zemljanom putu, pa kola treba ostavljati kod novog manastira.

Stari Sission manastir:

U povratku sa plaže, jedan član ekipe je nekontrolisano (slučajno) rukom zakačio USB flash utaknut u auto mp3 player (na njega sam napakovala mjuzu za put) i trajno ga uništio. U tom trenutku nisam ni bila svesna da je to bila najava za havarije koje će uslediti....

[shumaca]

@shumaca, prelepa uvala i žao mi je što je nismo posetili. Ko zna još koliko toga ima na Kefaliniji. Koliko god ostali na njoj nikada vam neće biti dosadno i svakog dana se može videti nešto novo. Ljudima je neshvatljivo kada im kažem da smo samo jednom ponovili istu plažu za 10 dana kao i vi.

To samo znači da treba na Kefaloniju da odeš još koji put i nadoknadiš propušteno Meni je žao što nisam stigla da posetim nijednu plažu na potezu od White Rocks do Sissie. Najžalije mi je zbog Koroni. Drugi put kad sam išla na Kato Lagadi, ostatak dana sam planirala da provedem na Koroni. Međutim kad sam kolima stigla do kraja asfaltiranog puta i sišla na zemljani put, izađem iz kola da pogledam koliko ima od tog mesta do same plaže - baš je dugačka deonica, a ja se uplašila da ne oštetim kola...i odlučim da se vratim. Onaj sporedni put koji vodi do Platie Ammos je u gorem stanju, ali je makar širok za mimoilaženje i nije dugačak, brzo se savlada...Te kornjače ne biraju plaže tek tako, meni je Gerakas omiljena plaža sa Zakintosa i verujem i da Koroni ima posebnu atmosferu...vidim ja da ću i po treći put ići na isto ostrvo u doglednoj budućnosti :D

[Tripco]

Kefalonija ima toliko plaža da bi sve bitnije moglo da se obiđe za 30 ili čak 40 dana, tempom od 2 plaže na dan. Kažem, sve bitnije, jer ne mora čovek da se zavuče baš na svaku plažu koja postoji (a čini mi se, kako ih nabrojah, ima oko 170 komada). Ne znam, ako neko poseti, npr. Lithero, ne mora da ide i na Kanali. Ili, ne moraju se videti baš sve uvale između Fiskarda i Ag. Efimie da bi se stekla slika o tome kako izgledaju.

Jeste da Kefa vuče na to da se vidi mnogo toga, da se oseti, doživi, ali treba i čovek da se opusti, da uživa malo, a to je praktično nemoguće ako se stalno jurca s jedne plaže na drugu, ubija taj tempo.

[shumaca]

Jeste da Kefa vuče na to da se vidi mnogo toga, da se oseti, doživi, ali treba i čovek da se opusti, da uživa malo, a to je praktično nemoguće ako se stalno jurca s jedne plaže na drugu, ubija taj tempo.

Slažem se u potpunosti, maksimalan broj plaža koje sam obilazila u toku dana je bio 2....pritom sam na Platii Ammos, Mirtosu i Petaniju provodila po ceo dan, tu nije bilo dvoumljenja. Dan u kome može bez većih problema da se kombinuje povezivanje više stvari odjednom jeste Manastir Sv. Gerasim - Drogarati pećina - Sami - Karavomilos - Melissani jezero - Agia Efimia - Assos. Nije naporno, taman se vremenski sve uklapa, a kupanje sledi u drugoj polovini dana na Assosu, nakon klopanja sveže ribe.

[BCV]

Slažem se sa vama, ono što se poseti treba se i doživeti i nemoguće je baš sve videti. Zato je tu ovaj forum da pomogne ljudima u odabiru mesta po svom ukusu koja obavezno treba posetiti i dobro isplanirati vreme predviđeno za tako veliko i raznovrsno ostrvo kao što je Kefalonija.

Izmenjeno 23 sep 2011 (BCV)

[shumaca]

Pošto je u Panorama studiju lepo radio WiFi, proverila sam odmah po dolasku vremensku prognozu - naročito me zanimao vetar zbog iznajmljivanja motornog čamca. Utorak i nedelja su bili dani sa malim brzinama vetra i rešila sam da u utorak pokušam da stignem na Kamari i Fteri, a da nedelja bude rezervisana za rentiranje čamca od Assosa prema severu ostrva.

U utorak ujutru, ali ne suviše rano (poučena prošlogodišnjim iskustvom) krećemo u Zolu. Stižemo do mini luke i svraćam u tavernu da se raspitam ko rentira motorne čamce. Lokalci mi pokazuju rukom na levu stranu i produživši dalje, zateknem improvizovanu nadstrešnicu sa stolom i panoom u pozadini. A na panou obaveštenje o iznajmljivanju motornih čamaca, sa mobilnim telefonom za zainteresovane. Ko će još da sedi na radnom mestu i čeka, kome treba neka zove, pa da vidimo odgovara li u tom trenutku "preduzetniku" da se iscimava i dolazi na posao po vrućini!

Zamolila sam ribara koji je ubrzo stigao sa jutranjim (ako se tako može nazvati dolazak nakon 10:30h) kapitalnim ulovom, da ispozira za slikanje - baš je bio srećan i ponosan, ali se za fotku naglo uozbiljio , a u pozadini se vidi rent-a-boat "kancelarija" Hristosa iz Zole.

Žao mi je što nisam uslikala zalepljeni tekst sa reklamnog panoa, koji bih mogla da nazovem i mamcem za lakoverne. A pisalo je sledeće: da zainteresovanima nije potrebno nikakvo predznanje o vožnji motornog čamca, da će svu potrebnu obuku dobiti tu na licu mesta, što je sasvim dovoljno za bezbedno upravljanje, da su motorni čamci osigurani za slučaj da dođe do bilo kakvog oštećenja, ali da ukoliko se slede dobijena uputstva i ispoštuju procedure iz obuke, ni do kakvih oštećenja neće ni doći i sve tako u optimističnim tonovima. Meni je sve to zvučalo u redu i rešim da pozovem "preduzetnika" na mobilni. Već je bilo negde oko 10:30 AM (rentiranje može da se vrši u terminu od 10-18h). Objasnim mu ko sam, gde se nalazim i da bih želela da istog trenutka iznajmim čamac. Dobijam odgovore sa pola mozga, nimalo nije srećan što mora da se iscima i pojavi u "luci", ali kaže da će odmah doći. Pojavljuje se i ja ga odmah pitam za cenu iznajmljivanja čamca od 25 KS sa automatskim paljenjem i volanom. Odgovor: 80 evra + posebno se naplaćuje potrošeni benzin! To je bio sam kraj avgusta i cena je zaista nečuvena. Kažem mu da je u julu taj isti čamac nudio po ceni od 65 evra, da je sad kraj sezone i da cena treba da bude niža. On je neumoljiv, odgovara da po toj ceni ne da ovaj koji tražim nego da mogu da dobijem čamac manje snage, bez automatskog paljenja i bez volana. Jedva sam nekako uspela da spustim na 70 evra. Tad mi je dao list papira na kome je na engleskom jeziku bilo ispisano uputstvo za mušterije (tako dasa zamišlja obuku), a na kome je, pri dnu, pisalo da će svaku štetu koja nastane na čamcu morati da plati onaj koji je istim upravljao, što je potpuno u suprotnosti sa tekstom koji je stajao na reklamnom panou. To je bio prvi šok. Kad sam iščitala papir, pitala sam ga da mi pokaže čamac. Podigao je i spustio tilt na motoru, okrenuo ključ i pokazao upravljačku konzolu, rekavši da ako konzola ne stoji na leru, motor neće moći da se startuje (to je zapravo bila i najkorisnija stvar koju je proglavio). I to je bilo sve. Treba li da kažem da je za potencijalne mušterije koje se susreću prvi put sa motornim čamcem, takva vrsta obuke apsolutno nedovoljna! U čamcu se od dodatne opreme mogu naći još jedino vesla i ništa više. Kad sam ga pitala gde je tenda, dobila sam odgovor da je nema, a onda je dodao uz bezobrazan kez, da možemo da koristimo naše suncobrane (koje smo iz kola ubacili u čamac)! Došlo mi je da mu zavalim šamarčinu, ali sama pomisao na Fteri i Kamari me je naterala da se uzdržim. Toliko puta sam na internetu čitala za rent a boat agencije u Assosu, Fiskardu i Agia Efimiji, da standardna oprema u svakom čamcu podrazumeva tendu, vesla, portabilni frižider sa vodom, mobilni telefon (za slučaj da se desi neka havarija), ali kod ovog Hristosa iz Zole (žali Bože imena koje nosi) sve je to mislena imenica. Engleski mu je katastrofalan i problem je sporazumeti se. Šta god da ga pitaš, moraš da preformulišeš na tri načina. U onom tekstu koji mi je dao na čitanje, pisalo je da na svakih čini mi se sat i po vremena treba da se javljam (bilo putem SMS-a, bilo direktnim pozivom). Kad sam ga pitala da li to moram da ispoštujem, nikako nije mogao da me razume šta hoću i rekao je da čamac ne moram da vratim tačno u 18h, nego da opušteno mogu da dobijem produžetak od pola sata.

Sva srećna što ću konačno otići na plaže koje su mi izmakle prošle godine, izvadim vodonepropusne vreće, koje sam početkom avgusta naručila od poljske firme "Crosso" i u onu manju stavim vrednije stvari (fotoaparat, mobilni, satove, novčanike), a u drugu, veću, potrpamo knjige i peškire. Vreće stavimo na dno čamca. Sve vreme dok smo plovili, voda je neprekidno ulazila u čamac, prekrivajući dno sigurno nekih 15 cm, ali ja se nisam potresala jer su vreće nepropusne i računala sam da su stvari na bezbednom. Motor se svaki put startovao bez problema, ali je upravljačka konzola toliko bila razdrndana, da sam jedva prebacivala iz lera u brzinu i u rikverc. Ponekad sam mislila da ću je polomiti, nije bilo šanse da mrdne, toliko je bila blokirana. Stižemo na Kamari, oduševljeni izgledom plaže - bele stene, sa pećinicama u pozadini i zeleno rastinje po visini stena, tamo gde su se zadesili slojevi zemlje. S obzirom da je litica jako visoka, potrebno je vreme dok sunce stigne na plažu. A pesak je predivan, sitan, beo i ne muti vodu ni pri jakim talasima - idealan za gackanje. Jedina mana je bila užasno prljava voda, ne samo što su talasi sa morskog dna digli travu, nego je čak plutala i plastična flaša - neki Indijanac je očigledno rešio da se ratosilja đubreta ne čekajući dolazak na kopno. Sa litice neprekidno dolazi do kamenog odrona i najsigurnije je zavući se u neku od pećina.

Pogled sa Kamarija na Pano Fteri

I najzad, Kamari:

[shumaca]

Levi bok plaže:

Veseli Hristosov Posejdon

Evo kako su se talasi poigravali sa onom igračkom od sidra:

Desni bok plaže

Negde oko 13:30, rešili smo da isplovimo ka Fteriju. Tek tad je sunce počelo da obasjava plažu i u stvari idealno vreme za boravak na njoj bi bilo negde od 14h. Boje su fantastične:

[Tripco]

E Shumaca, ova slika s čičom i ribom mi je ulepšala dan. To je Grčka. Neprocenjivo!

[Nedostizni]

Da realno matorog treba staviti na reklamu Welcome to GREECE!

[Kauliak]

Нема шешир

:D