Seychelles

[Student]

Zdravo!!!

Da li je neko od vas bio na Sejselima i da li imate Informacije o Vremenu tokom Sredine Septembra?

Puno Pozdrava!

[M a R k o]

Da li neko putuje na sey u aprilu?

[Jack Sparrow]

Bio sam poprilično siguran da neću napisati bilo šta o mom putovanju na Sejšele jer me je pomalo mrzelo da kuckam a i ne sviđa mi se ovaj novi format foruma koji je napravljen za mobilne uređaje. Danas je sve instant pa zašto mora i forum tako da izgleda. Jer, istina je da sam najbolje dane proveo na forumu uz neki putopis dok sam na poslu pijuckao kafu iz šolje i ignorisao neki aktuelni posao nadajući se da će se sam od sebe rešiti (dešava se). A ovo skraćeno izdanje mi ne odgovara baš. No, kada sam skoro video koliko je jednostavno postaviti fotku posle renesanse foruma, rekoh aj da otkucam po koju.

Do putovanja na Sejšele sam došao tako što sam usled planiranja posete Kikladima, primetio akciju Etihada za let do Mahe iz Beograda. Posle malo istraživanja i zaključka da neću morati prodati bubreg za odlazak kao i prihvatanja da ’’ako ne odem sada – pitanje je da li ću ikada otići’’, avionske karte su završile u džepu. Nakon kraćeg mahnitog istraživanja, stvorio se zli plan o 4 dana Praslina (s se ne izgovara), 6 dana La Digue (La Dig) i 3 dana Mahe.

Malo povijesti...ukratko:

816 g. ih spominju Arapi po prvi put u zapisima; posle su bili francuska kolonija a zatim britanska. 1976 g. su izglasali nezavisnost. Ime su dobili po francuskom ministru finansija (Jean Moreau de Séchelles). Stanovništvo čine Kreoli tj. potomci doseljenika i lokanih Afrikanaca. Ukupno je 116 ostrva i većina ih je nenaseljena.
 

Nakon smaranja u Abu Dhabi-u i 3000 km leta na jug, konačno smo, rano ujutro, poslednje subote juna, sleteli na Mahe. I tu je, kao vizionarski, počela da pada kiša jedno 15ak minuta. U principu smo dobili više oblačnog vremena i nešto kiše tokom odmora nego što smo očekivali, medjutim s obzirom na to koliko dugo smo ostali tamo, nije nam nešto preterano smetalo. Dobili smo i dosta sunca. Koje prži samo tako. Verovatno zbog blizine ekvatora...

Po kupovini SIM kartice i lokalne valute (sc rupija) odmah smo krenuli taksijem ka luci odakle speedboat (katamaran) polazi ka Praslinu i La Digue. Prvi utisak Mahe je bio da oblaci lete baš nisko. I brzo. Kao i da je ostrvo  jedno ogromna zelena gora. Ovo sam, ustvari, stekao još iz aviona. Jednočasovna vožnja gliserom do Praslina je poprilično neprijatno iskustvo zbog nemirnog okeana u ovo doba godine. Do te mere da se mojoj devojci slošilo tačno u delu kad Jerry opali Toma tiganjem ne bi li spasio ribicu koju Tom hoće da upozna sa svojim stomakom sećam se. Kažu da taj brodić u avgustu ima nadimak vomit – commet. Ne želim da zamišljam kako je zaista voziti se na brodu tada..

PRASLIN

Ostrvo je...pa...kao Mahe (zamisli), samo nesto manje i niže. Zelenila koliko hoćes. Kao na Tasosu. Dobro, Tasos na kub pre će biti. Mi smo bili smešteni na zapadnoj strani ostrva; možda km ispod aerodroma. Razlog je bio čisto finansijske prirode jer u ovo doba godine tamo ima morske trave koliko hoćeš a čuvena  Anse Lazio je skroz na drugom kraju ostrva. Doduše, zaista sam mislio da ću se moći okupati na Grand Anse, ali u vodi i napolju je bilo toliko trave da smo uredno odlučili da sednemo na bus i klatimo se pola sata do Anse Volbert koji je u možda i najboljem delu ostrva za lociranje a zove se Cote d’Or.

Plaža je sasvim korektna ali sigurno lošija od onih koje smo posle videli. Vreme je bilo šuć-muć pa smo vrlo neambiciozno proveli taj prvi dan; više se oporavljajući od noćnog leta nego tražeći i isčekivajući neko ludilo.

 

Day 2. Nakon doručka u milom nam guesthouse-u (stvarno je bio ok), opet smo ušli u lokalni bus i vozili se do kraja bar jedno 45min. Dobra strana toga je što smo tako videli ostrvo. Loša je što je to nešto najbliže reli vožnji što sam do sad iskusio zbog uskog puta koji dobrim delom vijuga preko manjih i većih brda. A da bi se došlo do same plaže (Anse Lazio), mora se još prešipčiti preko brda sa nimalo naivnim usponom. Posle je bilo još takvih pentranja pa smo i ušli u formu malo, ali se tad čulo ’’puf-pant’’ na sve strane. Ne samo od nas troje. Naravno, kad imate rentiran auto ispod guzića, lako je preko tog brda u prvoj preći. Ali 3 karte u jednom smeru su nas koštale 1 ojr; a auto bi nas koštao bar 40. Jasno vam je da smo bili na budžetu...

Anse Lazio vrlo često završi na listama najboljih sveCkih plaža. Ne bez razloga. Šuma se praktično spušta do belog peska koji je mekan kao duša. Plaža je dosta dugačka i ima više delova. Deo skroz levo je idealan za snorkanje. A svuda se može lepo plivati na šta plima i oseka nemaju uticaj. Ne znam da li je na plaži bilo više od 25 ljudi u bilo kom trenutku, što se, inače, smatra nepodnošljivom gužvom na plažama Sejšela. Nakon bućkanja i kuliranja, oko 5 popodne smo krenuli put našeg smeštaja na drugom kraju ostrva jelte. Sunce zalazi oko 18:30. Navodno,12 sati traje dan i 12 sati noć manje-više tokom cele godine. Verovatno zbog blizine ekvatora..

 

Tag 3. Još prvi dan po dolasku smo od naše domaćice  zatražili da nas najavi Lemuria odmaralištu. Znao da tako mora, pošto znaju glatko odbiti pristup padobrancima. Samo odmaralište je cakum-pakum uređeno. I mora biti valjda da bi dobilo tih 160 zvezdica ili koliko ih već ima. Jedino je odmaralište na Sejšelima koje ima svoje golf terene. Naravno, mi nismo išli da pikamo golf već do jedne od najlepših plaža po imenu Anse Georgette. Ni ovo nije moglo da prođe bez planinarenja preko brda, ali moram dodati da, ako ste gost Lemurie, oni će vas bagijem prebaciti do plaže J. Plaža je izuzetna, možda i lepša od Lazio jer msm da osoblje čisti plažu tako da ne ostane nikakva travka ili (nedajbože) neko đubre na njoj. Na sred plaže morske kornjače ležu jaja, medjutim sad nije bio period za to. U vodi sam video ogromnu senku jedne kornjače, ali je uredno odbila moje društvo i pobegla ka otvorenom moru. Malo slika plaže:

U okviru odmarališta su i Anse Kerlan i Petite Kerlan. Mada nam je ova potonja izgledala na slikama interesanto za vizitu, mrzelo nas je da se lomatamo do tamo. A i znao sam da sada ima morske trave. Ako ne na pesku, onda sigurno u vodi. Bilo nam je lakše i lepše da uživamo u zalasku sunca na predivnoj Georgette.

Povratak  je bio mnogo lakši jer je odmaralište na istoj strani ostrva gde i guesthouse. Interesantno je da između Lazio i Georgette ima možda 2km vazdušne linije max. Treking od jedne do druge plaže ne verujem da traje manje od sat vremena..

День 4. Dan je bio planiran za posetu nacionalnom parku Fond Ferdinand. Međutim, pošto je uključivao penjanje (kako drugačije), drugi deo moje ekipe, umoran od prethodnog pešačenja, me je uredno otkačio u stilu ’’aj ti tamo lepo sam pa ćemo se naći posle na plaži’’. Što sam i uradio.

Ulaz u Fond je preko puta Anse Marie-Louise a ulaznica staje 125scr za koju dobijete svog vodiča i priliku da vidite kako drevna šuma izgleda. Tu je drveće coco de mer-a (endemsko), palmi, manga, hlebno, vanile, cimeta i ne znam čega  sve još. Znam da sam posle na plaži izvukao list vanile, jackfruita i komadić kore mislim od cimeta koje sam trpao u džep usput. Neverovatno kako dobro miriše. Od ptica su endemske vrste bulbul i crni papagaj. Bulbul voli da se kurebeca i tera druge ptice pa ćete ga vrlo verovatno videti a papagaj je dosta povučen (šonja) te vam možda i promakne (ja ga vido). Plod ženke drveta coco de mer je zvanično i najveći orah na svetu te dobaci do 25kg. Šverc istoga nosi lepu zatvorsku kaznu pa ako hoćete da produžite boravak na Sejšelima – eto vam ideje. Uz potvrdu možete izneti orah za tričavih 250 jevropski novčanica po kili oraha. Ili će vam ga vlada sama pokloniti ako ste kraljevskog podrijetla kao princ Viljem i ona njegova sojka koji su tu čast imali 2011. Em obiđeš babinu poslugu em dobiješ suvenir. Meni su, doduše, lupili 2 u pasoš. Zanimljivo je da ne znaju kako muško drvo opraši ženski plod. Pretpostavljaju da gušter pokupi polen sa resa cveta mužjaka i prenese na ženku. Druga spominje pčele a ima i treća koja veli da drveće vodi divlju ljubav za vreme oluja.

          

Da...park. Nude se dve ture. Duža koja traje 3 sata i kraća od 1 sat. Odabrao sam kraću jer bih u dužoj ’’dobio isto to samo više’’. Od mlađanog vodiča sam saznao da je prosečna plaća cca 300eur, da svi žive do zadnjeg dukata i da svi piju. On se, mukica, smorio sa plodovima mora (ni ja nisam fan) pa sam mu predložio da bane malo do nas i kuša najbolje plodove tora na planeti. A ni alkohol nam nije loš (realno). Savetovao me je da ne pijem vodu svako malo nego na kraju ture zato što uzima snagu. Pomislio sam da je čitao Džokovičevu knjigu i da će krenuti da drvi o glutenu. Ali nije. Sa vrha brda se pruža jako lep pogled na Baie St. Anne i obližnja ostrva. Inače, direktni konkurent parku je Vallee De Mai koji je na UNESCO listi (na listi je još Aldabra atol koji km SW). Medjutim, karta im je 20eur i to bez garantovanog vodiča, tako da... Po obilasku, seo sam na bus, pridružio se ekipi i ostatak dana proveo na Anse Lazio. To je bio i naš poslednji dan na Praslinu.

 

 

 

Izmenjeno 25 sep 2015 (Jack Sparrow)

[Jack Sparrow]

LA DIGUE

Nap 5. Praslin – La Digue vožnja traje nekih 15ak minuta. More je bilo nemirno ali nismo imali problema. Dosta putnika radi dnevnu ekskurziju, rentira bicikle odmah u luci i obilazi ostrvo na ovaj način a uveče se vrati na Praslin. Ime je dobilo po nekom francuskom brodu ako me nisu slagali. Vrlo brzo se da primetiti opuštena atmosfera koja vlada ostrvom. Pogotovo kako svi koriste bicikle kao prevoz jer je ostrvo malo i ima svega desetak automobila. Varijanta je i da vas vuče volovska  zaprega ali nas je domaćin prevezao do smeštaja blizu Anse Source d'Argent plaže (ASDA u nastavku). Nakon raspremanja, odmah smo krenuli put te, kaže google, najslikanije plaže na svetu. Do plaže se mora doći preko L’Union Estate, odnosno preko privatnog imanja koji koristi to tako što naplaćuje ulaz 7eur. Mi nešto nismo bili radi dati te novce pa smo prošli kroz vodu pored heliopada, nastavili dalje preko plaže sve dok nismo malo odmakli od ulaza, ušli u imanje i tako sve do ASDA. Ovako smo ušli posle još 2x i niko nam nije ništa rekao. Sve plaže na Sejšelima su javne do visine najvišeg vodostaja. Problem može biti visina vode pored heliopada ako dolazite kada je vrh plimnog talasa.

Na imanju možete videti plantaže vanile, palmi, stari mlin, nasukani brod (PIRATES), radionice, razne kućice, rezervat za džinovske kornjače itd.  Kornjače su pored coco de mer drveta najstariji stanovnici Sejšela. Skoro je jedna, po imenu Esmeralda, proslavila 150-i rođendan. Na tubi možete pronaći snimak kako jede tortu koju su joj napravili. Coco de mer može poživeti i 300 godine kažu...(nije ono ‘’deda ovoliko čekao put, baba onoliko, zajedno 300 godine…’’)

Ako su ‘’plaže na Sejšelima nalik jedna drugoj’’ (a jesu jer je svuda šablon: šuma, beli pesak, greben, granitno stenje koje ‘’čuva’’ uvalu) onda se to ne može reći i za Anse Source d'Argent koja je primetno drugačija. Pre svega zbog granitnih stena visokih i preko 5 m kao i palmi izmedju kojih se prolazi dok obilazite plažu.

Možda go pro snimci mogu dočarati lepotu plaže ali ja mogu samo da ostavim par fotki u nedostatku ovih prvih...

Mana plaže je kao i skoro svih na ostrvu: greben kojim je opasano ostrvo stvara plićak pri oseci, tako da plaža nije za kupanje (može da se snorka ) dok se ne napuni vodom. Tada postane jedan veliki bazen za kupanje i snorkanje. Kako nam je plaža bila blizu, ostali smo duže nego obično i sačekali zalazak sunca koji mi je uvek bio interesantan na Sejšelima jer sunce nekako bućne pravo u vodu. Nema, kao kod nas, da se lagano u stranu pomera dok ne zađe. Verovatno zbog blizine ekvatora...

วัน 6. Ovo je bio prvi dan da smo rentirali bicikle (7eur); koji su krš živi, ali završavaju posao po ostrvu. Nakon punjenja friza, krenuli smo put severa sa planom da dan provedemo na Anse Severe a zatim na Anse Patates. Međutim, kako je bila jaka oseka, od Severe nije bilo ništa pa smo otišli do Patates koja takođe važi za plažu di se dobro snorka. Ali, ne lezi vraže, u vodi stena koliko hoćeš a talasi udaraju bez milosti, jednako je: ništa od ulaska u vodu dok ne dođe voda i nadvisi stene na koje bi se pošteno nagrdili da smo pokušali ući. Mene su tu uhvatili pundravci što ne mogu ući u vodu pa sam posle nekih pola sata opet seo na bajs (posle su mi rekli da se tu ’’i staro i mlado okupilo sa plimom u punoj opremi da uživaju gnjurajući’’) i produžio uz obalu ka jugu da vidim šta tu ima. U principu, taj dosadni greben baš tu dolazi do izražaja pa se talasi razbijaju o nj na svim plažama usput.

Ali prijala mi je ta vožnja jer je lep pogled na susedni Praslin a i nisam mogao da se bućnem u vodi ko čovek. Tako sam prašio sve do kraja tog betoniranog puta nakon čega kreće onaj ’’tradicionalni’’ tj za divokoze. Elem, mogao sam ili da ostavim bajs i nastavim peške preko brda do Anse Coco ili da se parkiram u hlad jedne od palmi...

PÄIVÄ 7. Nakanili smo se da taj dan konačno odemo do Anse Coco na jugu ostrva. Znao sam da će biti naporno ali bilo je gore od očekivanja. Prvo smo biciklima preko brda, jedinim betoniranim putem koji vodi na jug, dospeli do Grand Anse. Plaža je na CNN-ovoj listi završila kao # 1. (ASDA je # 4). U suštini, zaista je u pitanju lepa klasična plaža koja nama nije odgovarala zbog jakih talasa u ovo doba godine. A savetuje se i oprez plivačima zbog jakih podvodnih stuja. E sad, put ka cilju nas je vodio preko još jednog brda i Petite Anse koja je slika i prilika njene velike sestre. Već nam je tu bilo dosta trekinga a čekalo nas je još jedno brdo do Coco.

S tim da sam ja u međuvremenu, u svom pametisanju, odlučio da preprečim put jer mi je navigacija  pokazivala neki puteljak za to. Naravno, grebanje po nogama i na kraju zid od žbunja me je naterao da se vratim na sam početak Petite Anse i na oštro levo se uputim normalnim putem ka poslednjem brdu. Uz i taj napor junački odrađen, dođosmo mi konačno nekako do Anse Coco. Prvi deo plaže je sličan gorepomenutima ali svi upućuju da se stigne do prirodnog bazena u drugom delu plaže koji prave visoke granitne stene. Kada smo mi došli, nije bilo mnogo vode u bazenu pa nije bilo ni plivanja. J Ja sam se rashlađivao snorkanjem i 6-7 vrsta riba koje obitavaju u vodi gde je voda toplija i lep krajolik je bilo dovoljno da mi bude zabavno. Posle je bilo još bolje kada je plima stigla. Oko pola pet smo krenuli nazad do našeg bungalova kako se ne bi lomatali kroz šumu po mraku. Bio sam poprilično iscrpljen kada smo stigli i mislim da su 2 čaše koka kole koje sam na eks tada popio bile i one najbolje koje ću u životu popiti (nije reklama časti mi..).

 

يوم 8. Nedelja. Zašto je to bitno? Pa...domoroci su uglavnom katolici pa su se uparadili za svečanu misu i nagrnuli u crkvu da pevaju i da se druže malo sa Svevišnjim. Interesantno za videti i čuti. Mene je bio zapljusnuo neki kolonijalni miris ne znam ni sam zašto. Pored crkve je odmah i škola a kako je školska godina u jeku, svi ti klinci su mi u svojim belo-plavim uniformama uvek bili zanimljivi u prolazu. Vedrog duha, vazda nasmejani i spremni da pomognu izgubljenim turistima da nađu pravi put do najboljih plaža na ostrvu. Dobro, ovo zadnje sam sad izmislio. Ali dobro zvuči. Dan smo proveli na već spomenutoj Anse Severe pri uglavnom oblačnom vremenu.

Jours 9. Jope ASDA. Taj dan smo imali besprekorno vreme skoro ceo dan i to sa mirnom i bistrom vodom te  sam uspeo da uhvatim morsku kornjaču dok sam gnjurao. To mi je baš ulepšalo dan pa sam bio srećan ko malo dete satima nakon događaja. Te noći je nebo bilo baš posuto zvezdama. Zaista, nikad ga nisam video takvog. Verovatno zbog blizine ekvatora. A možda i zbog kornjače..

Na Praslinu pljusak a na La Digue sija sunce. Sejšeli..

Zi 10. Poslednji dan na La Digue. Ostavio sam ga za treking do Anse Marron, uvale na jugu tačno negde na pola puta izmedju ASDA i Grand Anse. Ceo put bi uključio sve plaže između pomenutih, međutim, ja sam skratio turu jer mi se i tih pola činilo dovoljnim da zadovolji moju radoznalost. Izabrao sam lakši deo, između ASDA i Anse Marron. Nije mi baš bilo svejedno da idem sam moram priznati. Prisetio sam se neke skandinavke kako se stropoštala na Severe par dana ranije jer joj niko nije rekao da su stene skliske ko led kada se pokvase. Ruka joj je izgledala ko petica. Posle se ona, sa rukom u zavoju i familijom, vratila do stena da se pomire ili tako nešto. Udara Majku Prirodu, mislim nedopustivo.. Ali rekoh ‘’neće grom u koprive‘’ pa sam krenuo. Prvi deo, ispostavilo se i najiritantniji, je kroz vodu odmah sa druge strane brda ASDA. Dno je bilo pomalo neravno (zamisli) pa sam stalno nešto upadao i teturao se ko pijanac. No, prođoh nekako pa je posle bilo lakše. Ima jedan deo di se prolazi između stena i žbunja mangrova koji nisam baš iz prve našao i fora je još da se uđe u šumu na 2/3 Anse Aux Cedres a posle je boza za svakog ko je čitao Zagora ikad. Doduše, šuma mi je u jednom trenutku postala previše tiha i tamna pa sam počeo da pevam u sebi Bebeka: ‘’..sinoć sam, sinoć sam…pola kafane popiJo (sa naglašenim J), zbog tebe, zbog tebe…nisam oka sklopiJo…’’. Tu me je oraspoložila sopstvena budalaština a i naleteo sam na jedan par sa vodičem i tako znao da sam na dobrom putu. Konačno sam izbio iz žbunja nakon nekih 20min hoda i to pravo pred poveću grupu turista sa vodičima koji su došli iz smera Grand Anse. Videli su da sam sam i već sam im čitao iz pogleda: ‘’Evo ga neki ludi Rus…’’ i nadao se da oni mogu pročitati iz mog: ‘’Nisam Rus, hebali vas Rusi…’’ Elem, tu je opet neki prirodni bazenčić koga je poprilično lud aranžman stena formirao a malo dalje i glavna uvala. U samom bazenčiću, živ koral i dosta ribica. Poprilično zanimljivo i gledajući unazad, baš mi je drago što sam obišao taj deo ostrva. Preporučam!

 

 

 

Izmenjeno 25 sep 2015 (Jack Sparrow)

[Jack Sparrow]

MAHE

一天 11. Trajekt nam je kretao u 7 ujutro kada smo, pomalo tužna srca, krenuli put Mahe-a. Vožnja je bila slična onoj pri dolasku ali nikome nije bilo muka zbog toga. Imali smo dogovorenu (plaćenu) vožnju sa domaćinom koji nas je odvezao na sever do Bo Valona gde smo bili smešteni na ostrvu. Izabrali smo ga zato što važi za življi kraj koji ima korektnu plažu a mi nismo hteli mnogo da se cimamo taj dan. Oko podneva smo već bili na dugačkoj plaži gde je u ovo doba godine mirna voda i plaža je dobra za kupanje. Doduše, malo zamućena od planktona mislim, ali dobra. Duž plaže su i razni hoteli različitih kategorija a najnoviji je lux Savoj koji je završen prošle godine. Blizu njega smo se i mi locirali na plaži i tu je prvi put da smo čuli srpski na ostrvu otkako smo došli od neke mlađane ekipe koja je bila u društvu starijeg gospodina. Verovatno deca pobednika tranzicije i tako to...

Po plaži se šetkaju prodavci ekskurzija do Saint-Anne i Moyenne ostrva a uključena je vožnja brodicom sa staklenim dnom, snorkanje na Saint-Anne i obilazak Moyenne, najmanjeg nacionalnog parka na svetu. Ostvo je 1962. za 8000 funti (cijena je sad 34 mil $) kupio britanac po imenu Brendon Grimshaw. Tokom godina je, uz pomoć prijatelja,  posadio čak 16000 raznog drveća (frangipani, mahagoni, bambus..) i doveo džinovske kornjače pa ih sada oko 100 slobodno tumara ostrvom. Sahranjen je u kapelici na ostrvu. Uglavnom, lepa priča o brizi i očuvanju prirode. Cena ekskurzije je 120eur pp što je bilo iznad naših mogućnosti pa smo eskivirali. Da sam hteo po svaku cenu da odem, verovatno bih tražio od lokalnih ribara da nas za nižu cenu prebace na oba ostrva.

Oko 3 popodne mi je već ozbiljno bio pao šećer zbog ranog ustajanja pa smo pošli u lov na neku divljač kako bi brže-bolje stavili nešto u kljun; a kako sreća prati hrabre, brzo smo naleteli na štandove Bazare Labrine odnosno mini-vašar koji se svake srede održava u Bo Valonu. Mada sam znao za isti, očekivao sam da počinje tek uveče, ali nisam se bunio. Dosta štandova nudi raznu hranu sa roštilja pa sam uzeo neku ribu sa prilogom po preporuci i uz flajku piva se vratio na plažu, lepo najeo i odmarao do uveče kada smo ponovo otišli do bazara kupili suvenire i poklone a nisam mogao da ne probam i čipati sa mesom od hobotnice koji je, izgleda, nadaleko čuven s obzirom na red koji je uvek ispred štanda.

一日12. Na Mahe postoji nekoliko veračkih staza od kojih sam ja izabrao onu srednje težine po imenu Copolia Trail. Plan je podrazumevao da drugi deo ekipe ode do centra Viktorije i tamo malo švrćnu i razgledaju ne bi li našli nešto interesantno za videti (nema niš sem hindu hrama i kopije Big Bena), a možda i neki suvenir vredan vađenja novčanika iz džepa (avaj procenili su da peškir od 30eur nije vredan tih novaca..), a onda svi da zapucamo do Port Launay Marine parka gde bi odmarali do kraja dana. Ja sam krenuo nešto ranije prevozom do Viktorije jer nisam bio siguran kada ću završiti planinarenje. Nakon što sam na štajgi uhvatio autobus broj 14 i nakon 20ak minuta vožnje stigao do početka staze, krenuo sam u osvajanje vrha koji je tačno na nekih 500m nadmorske visine. Moram da priznam da je šuma kroz koju staza prolazi pomalo dosadna i nema veze sa onom u Fond Ferdinandu, pa sam jedva čekao da stignem na vrh. A na vrhu ludilo. Pogled puca na ceo zaliv sa ostrvcima. Vidi se i najveći deo Viktorije, a sa desne strane sve do iza aerodroma. Ističe se pomalo Eden Island sa svojim crvenim krovovima na kućama, marinom sa jahtama pa čak i svojim plažama. Mesto okupljanja južnoafričkih skorojevića gde nekretnine dostižu vrtoglave cene. Na vrhu raste i biljkus mesožderus (lat.); tačnije raste na visinama od preko 500m. Nije mi tad bilo palo na pamet da gurnem malo šunke unutra da vidim šta bi se desilo. A prst mi je trebao za fotografisanje naravno.

Dok sam se vratio nazad istom stazom do autobuske stanice, sat je već pokazivao nekih 11h. Srećom, bus je samo malo kasnio te sam nakon nekih 50min vožnje po krivudavom putu a po sred ostrva stigao do pomenutog Port Launay-a koji je dobrim delom u vlasništvu Constance Ephelia odmarališta. Lux odmaralište se prostire na obe strane zaliva i jako je lepo uređeno u već poznatom maniru tih usisivača novca. Ja sam stigao pre svih i kako nisam imao svoj peškir a bio sam zreo za kupanje, parkirao sam se na tri ležaljke sa kojih su otišli gosti odmarališta i ostavili tri peškira. Ubrzo mi se pridružilo moje društvo pa smo svi uživali na ležaljkama do kraja dana što mi je i prijalo jer su imale one odlične dušeke privezane za drvenu ležaljku. Doduše, priznao sam jednom zaposlenom da nismo gosti CE ali nas je pustio bez plaćanja za ležaljke, čak nam je dao nove peškire. Živ bio. Turkeš kafa i flaša vode 8eur na plaži. Sama uvala je jako lepa. Zaštićena od talasa koji u ovo doba godine zapljuskuju jugo-zapad ostrva a sa desne strane je čuva poveće brdo iznad koga stalno prolaze oblaci. Nije mi bilo jasno kako plaža stalno biva pod suncem. U jednom trenutku sam krenuo ka preCedničkom bungalovčiću da vidim kakav je pogled odozgo, i... mogu vam reći  da nije loš. I to samo na pola puta do istog. Penjući se, začuh neku vrisku i graju među drvećem pa mi nije bilo sasvim jasno odakle to. Tek kad je projurio neki lik, vrišteći, skapirao sam da su razapeli zip line među drvećem i tako napravili 5-6 staza za spust. Posle saznah da to nije samo za goste CE već i da drugi mogu bukirati za 55eur.

Oko 17h smo krenuli nazad ka Bo Valonu. Prvo skoro sat vremena do Viktorije a zatim još pola sata do smeštaja. Bilo mi je već pomalo muka od vožnje prevozom ali, gledajući sada unazad, mogu reći da sam najviše dolazio u dodir sa lokalcima baš u tom javnom prevozu. A na svakakve sam nailazio. Od cirke rastafarijanaca preko onih ‘’normalnih’’ koji odlaze na posao najčešće vezan za turizam ili administraciju, pa do doteranih, lepo obučenih i namirisanih familija sa malom decom koju pokupe kada se škola završi. Žene su im bucke. Naročito kad malo zađu u godine. Generalno, dosta drže do sebe i vole da se uparade kolikogod im kesa dozvoljava. Još na La Digue mi je bilo čudno koliko ih je namirisano dok su prolazili pored vozeći bicikl po ostrvu. Ostavili su dobar utisak kod mene. 

Giorno 13. Najbolje je ostalo za kraj. I to nenamerno. Uvala Four Seasons (Petite Anse) je bila meta za poslednji dan. Opet smo morali da se smaramo busem i po prvi put mi je u jednom trenutku u autobusu pripala muka kada je napravio neko bezvezno kružno skretanje. Međutim brzo sam se smirio pa nije bilo štete. Nakon više od sat vremena vožnje, stigli smo do stanice i rukavca koja vodi za FS. Nedugo nakon što smo izašli i krenuli da pešačimo, a čekalo nas je ozbiljno pešačenje, krenula je da pada jaka kiša. Što i nije bilo neko iznenađene jer je čitavo jutro bilo tmurno vreme i samo je bilo pitanje vremena kada će ljusnuti. Tako da smo se sćućurili kao miševi ispod drveća nadajući se da neće potrajati. Kad, stade neki beli đip, ćelavi klapac spusti prozor, razvuče osmeh i upita: ’’Hey, guys. You need a lift?’’ Ja, onako... šta, ko, gde, kuda... upitah: ’’To FS?’’ Kad on: ’’Ok. Sure...’’ Ispade čoek Ozi; uči turiste surfu. Srbiju vezuje za neki beli sneg... bla truć, veze nema ali je u tom trenutku bio Supermen za mene. Zaista, posle kada smo u povratku pešačili nizbrdo taj put koji je u kolima brzo proleteo, i kada samo video koliko je on nama živaca i snage uštedeo, osetio sam ogromno divljenje za ljubaznost koju je pokazao. Ustvari, mislim da ga je sam bog poslao da nas spasi. Elem, od parkinga FS do plaže ima još da se spušta niz brdo ali i tu smo imali sreće pa su nas bagijem spustili do dole jer je i dalje padala kiša a mi smo delovali kao da ćemo navuć upalu pluća. I konačno... plaža pred nama. Predivna. Boja vode, visoke stene sa leva i iza načičkane bungalovima, sređena priroda...ma sve. Još je u tom trenutku bilo sivo nebo i mislio sam da nema šanse da se razvedri. Ali desilo se ono što nam je vozač bagija najavio – granulo je sunce. Prvo stidljivo a zatim u potpunosti. Posle sam se čudio kakvo je vreme bilo u prvom delu tog dana. Čim je kiša stala, odmah sam uzeo masku i uskočio u vodu. I tih pola sata mi je je bilo najbolje gnuranje na Sejšelima. Vidljivost odlična a ribica ko u priči. Plaža je zaštićena od talasa pa je dobra i za plivanje. Ali te ribice su presudile da mi ostane u najboljem utisku od svih plaža na kojima smo bili. Za nijansu samo bolja od Anse Georgette koja je odavala neki osećaj izolovanosti i sigurno bi zbog svoje lepote izbila na čelo da je bolja pod vodom malo. Posle su se pojačali talasi na plaži pa su se mnogi pojavili sa onim skraćenim daskama ne bi li malo surfali. Ja sam se zabavio na svoj način boreći se sa talasima. I to je možda ono najbolje u vezi Sejšela - onaj ko je platio smeštaj 20eur/noć i onaj ko je platio 800eur/noć dele istu plažu, isto nebo, isto more. Posle smo nevoljno krenuli nazad ali bili smo baš zadovoljni. To veče smo mogli da izađemo u Tekila Bar koji nam je bio u blizini ali nam je falilo snage i volje tako da se nije desilo.

יום 14. Let nam je bio u 14:30 i planirao sam još jednom da se okupam u okeanu, medjutim, nekako me je mrzelo da proveravam sat kako bih stigao na spremanje pa nisam ni otišao. Umesto toga sam posmatrao kako oblaci jezde preko vrhova koji se uzdižu iznad Bo Valona. Ta njihova šuma me je uvek podsećala na dokumentarce o Kongu kad snimaju prirodu. Samo bez gorila. Hvala bogu jer teško da bih u nju onda ikada zašao. Malo sam i razmišljao kako bi bilo dobro videti Anse Intendance i Anse Takamaka, ali u ovo doba godine, talasi su na njima nesnosni. Možda jednog dana...

Malo Viktorije za kraj...

Neke od info koje vam mogu koristiti bi bile:

·        Znam da vas interesuje ‘’koliko to sve košta’’ i mogu vam reći da nam je ceh bio 1400eur pp za sve (prevoz, smeštaj, hrana, putno osiguranje, taxi, suveniri, čak i hrana koju smo u manjoj meri poneli iz SRB...zaista sve). Najveće stavke – avion 590eur (etihad na akciji), prebacivanje izmedju ostrva 125eur, smeštaj 33eur/noć/pp (u proseku), hrana koju smo tamo kupovali je dosta skupa pa je 270gr šunke recimo ili 700gr nutelle tj 900ml sladoleda 1000din isto kao i alkohol.

·        Pri ulasku na aerodromu vam traže potvrdu bukiranog smeštaja za sve dane ostanka.

·        Treba vam G adapter kao da idete za UK.

·        Komarci su zahebani tako da ponesite nešto odgovarajuće za trope. Autan nas je mislim samo označio kao mete i tamo ne služi ničem. Ima i muva koje znaju biti dosadne.

·        U javni prevoz ne možete ući sa koferima. Dozvoljeni su ranci koliko sam video.

·        Ponesite patike za vodu.

·        Koristio sam OSM navigaciju i pokazala se kao odličnom. Naročito kada smo pratili gde treba da izađemo iz autobusa ili za obično snalaženje na nekom pešačenju. Samo izbegnite najsitnije crtice koje pokazuju (kao) staze i bićete na konju.

·        Korisni linkovi: http://www.seychelles-info.com/  http://www.seychelles.travel/  http://www.openstreetmap.org/changeset/4936915

·        Najbolji period za obilazak bi bio kraj aprila kada vetar menja smer pa je mirno more a slično je i u Nov kažu samo ima manje sunčanih sati. Naravno, nedostatak vetra znači i vrućinu.

·        Od ekskurzija sa Praslina možete uzeti u obzir uobičajenu Curieuse, Cousine, St Pierre turu za koju kažu da vredi tih <100eur pp

·        Ako vidite ogromnog šišmiša kako vam leti iznad glave poverujte da je zaista šišmiš. I da je ogroman. Betmen i po..

Kao zaključak, mogu reći da su Sejšeli ostrva sa izuzetnom prirodom. Plaže su zaista kao što možete videti na slikama sa interneta ali mene je biljni i životinjski svet jednako impresionirao. Ako tražite ludi noćni provod onda mislim da ste promašili ostrvo. Hrana u restoranima je dosta skupa i najjeftinije jelo je tipa 20eur te zajedno sa pićem bi nam bespotrebno odnelo dosta novca tako da i nismo hrlili u iste. Plus smo bili ograničeni javnim prevozom. Lično, uopšte ne isključujem da ću se jednog dana vratiti ali ne uskoro.

Eto, toliko od mene... Malo me ovo i smorilo pa je najverovatnije prvi i poslednji putopis koji sam iznedrio. Smatram da je moj karmički dug prema svima vama ovim odrađen... J

 

Izmenjeno 25 sep 2015 (Jack Sparrow)

[seagull]

Ovo je predivan putopis!

HVALA,

Nemoj nas uskracivati predivnim opisima i putopisima.

Izmenjeno 25 sep 2015 (seagull)

[Teogonija]

Dobro je sto te nije mrzelo, lepo ti je sve ovo ispalo, i slicice i tekst. Zanimljivo napisano, bas sam sa uzivanjem procitala, iako sam neko koga ova destinacija i ne interesuje preterano (samo zato sto sam sigurna da necu nikada otici tako bllizu ekvatora!) 

Onaj celavi cika sto vas je pokupio usput džipom sigurno je mislio da ste došli iz Sibira.

[maloprase]

Kakve slike, fantazija!Bravo!

[komisura]

Divno! Nadam se da te ipak ni ubuduće neće mrzeti da nam pišeš utiske, jer ti baš dobro ide, a o fotkama da ne pričam. Sjajna cena za fantastične Sejšele, priznajem da mi je proradio crv . Hvala još jednom što si ovo sve podelio sa nama.

[johnny888]

Ajde dok me ne mrzi. Prvo, hail to the Captain za onaj ↑ putopis, poprilično mi je pomogao/usmerio da se org. na Sejšelima i napravim neki plan obilaska, svaka čast. Nema neke potrebe da se opisno nadmećem sa Jack-om, i nadam se da neću ponavljati već napisano, zato ću pokušati da u nekim relativno kratkim crtama objasnim šta i kako, može da zatreba nekome.

      Ostrva. Doći na Sejšele da bi se sedelo na jednom ostrvu po meni nema smisla, i idealno je obići tri glavna. Kada sam planirao put dosta sam se kontao koliko dana na kom ostrvu biti, i na kraju sam završio 3 dana na Pralinu, 4 na La Digu i 4 na Maheu. Iz ove perspektive možda bih i skratio jedan dan na Maheu u korist La Diga ali to je u suštini neki obrazac za obilaske. Po meni, najbolje je odmah otići na Pralin čim se sleti na Mahe. I to avionom. To su mali avioni sa propelerima, idu non-stop, i popriličan je doživljaj leteti u njima a nije nešto puno skuplja karta od trajekta i moguće je za 10e promeniti vreme leta ukoliko nešto iskrsne. Trajekt od Pralina do La Diga je 15e i oko 15-20min vožnje, a trajekt od La Diga do Mahea je oko 60e i oko 1,5-2h sa presedanjem. Karte mogu da se kupe preko neta. Plus za avion je naravno što se brže stiže nema cimanja po okeanu jer kada se trajekt talasa zna da bude veselo. Bolji je i pogled.

T    Svako ostrvo je posebno na neki svoj način, a ono što je kao pod moranje obići na Pralinu jesu: Anse Georgette, Anse Lazio, Cote D'or deo, i bilo bi dobro da se ode na jedan od dva trekinga, Vallee de Mai ili Fond Ferdinand. Na La Digu svakako ASDA (obj. je kako se ulazi bez plaćanja, inače je ulaz 100scr mislim), tri plaže sa istočne strane ostrva (Grand, Petite i Anse Coco), Anse Severe/Anse Patates. Mahe je veliko ostrvo, i dosta zavisi gde ste smešteni, imate li auto i sl, ali recimo plaža Four Seasons resorta, Anse Intendance, Beau Vallon, gl. grad, i takođe treba otići na neki treking. Nažalost nisam bio na Copolia trail-u, ali jesam na Morne Blancu i pogled sa vrha je...

·         Vreme. Iako spada u najbolje periode godine za dolazak, Novembar me nešto nije oduševio. Prva dva dana su bila idealna, a nakon toga skoro svaki dan kiša. Jes’ da nije to neka kiša koja pada ceo dan ali nervira jer ne možete videti pravu lepotu vode i prirode po kišovitom/oblačnom vremenu. Jedino što je vidljivost u tom periodu u vodi odlična (oko 20-30m), i što su talasi na većini plaža bili ok. Čak nije bilo ni problema sa morskom travom, osim na Grand Anse na Pralinu. Osim te plaže i pomalo Anse Intendance sve ostale koje sam posetio su bile skroz čiste. Sunce zalazi malo posle 18h. Samo da napomenem da osim na Maheu nisam imao probelma sa komarcima, pošto se to često spominje. Evo kako izgleda kiša i ne-kiša na istoj plaži.

      Transport. Što se tiče prevoza nisam hteo da iznajmljujem kola na Pralinu, karta u busu je 5scr ali zato je nekad milostivija centrifuga veš mašine. Busevi voze do 17:30-18h koliko se sećam. Na La Digu bajs je 100scr dan. Za Mahe nikako ne bih preporučio bus, već iznajmljivanje kola. Pozitivne strane toga ne moram da spominjem, međutim problem je vožnja levom stranom (uglavnom se iznajmljuju automatici, ali definitivno ima razlog zašto je to tako), putevi su uski i ima puno uspona/padova. Cena iznajmljivanja je oko 35e po danu + excess. Excess je suma koju plaćate ako napravite neku štetu na kolima, i ona ona varira od agencije do agencije ali je uglavnom od 800 do 1500e tako da pazite sta radite. Na Maheu mogu da preporučim Alpha rent a car pošto sam iznajmio kod njih, skroz su korektni, takodje je i Absolute Cars dobar, a na Pralinu sam čuo da je najbolja Steppe Car Hire.

      Plaže. Realno sve su dobre, beli sitni pesak i skroz čista voda. Ne mogu tačno da kažem koja mi je najlepša, ali Anse Georgette, Anse Lazio i Petit Anse (Four Seasons resort), bilo koja od 3 na jugu La Diga i Anse Intendance su po meni top 5. Ne mogu čak ni top 3 da izdvojim. Anse Lazio i Petit Anse su mi bile najzanimljivije za snorkeling (nemam pojma je l' se ovako piše). Kad sam već kod toga, kupite/ponesite opremu sa sobom (znači maska, disaljka i patike za vodu). Tamo su te stvari skupe i često nisu kvalitetne. Snorkeling je vrhunski, gde god da se ide uvek ima nečega u vodi i najbolji snorkeling sa plaže koji sam ja video. Jedino sto su korali bledunjavi, posle sam pročitao da je to zbog nekog efekta izbeljivanja korala izazvanog povećanom temeraturom vode.

Za neke stvari maska i ne treba.

Smeštaj. Smešaj je skup bez obzira na kom ste ostrvu, i u suštini neki raspon za pristojan smeštaj je od 60-90e za noć. Cene idu u nedogled pa ko šta voli. Moj smeštaj je bio Seashell na Pralinu, Hibiscus na La Digu i Stephna/Albizia Lodgde na Maheu. Seashell i Hibiscus definitivno za preporuku. Na Pralinu smo bili smešteni iznad aerodroma ali meni se svidela lokacija i opet bih odseo tu. Maltretiranje je doći busom do Anse Lazio ali osim toga lep je deo ostrva, pogodno ko doleće avionom i Anse Georgette je blizu. Mislim relativno blizu ima tu pešačenja kroz resort jedno 40min. U suštini uvek ima nekog pešačenja pa je poželjno ići u patikama da ne lomite noge u papučama. Hibiscus na La Digu je ekstra smeštaj na ekstra lokaciji, kontam da ni nema nešto bolje od toga u tom cenovnom opsegu. Svakako je to malo ostrvo pa lokacija i nije toliko bitna ali ovde ste nekako u blizini svega. A na Maheu zavisi ko šta hoće, u principu većina ljudi cilja Beau Vallon na severu (lepo je mesto i plaža skroz), ali ja sam išao na jug, i nije loše dole, jer je većina tih "lepših" plaža smešteno južnije, a kada iznajmite kola svakako je svejedno. Parkiranje na plažama nije problem i ne plaća se, osim u gl. gradu gde se plaća a karta za praking se kupuje u pošti.

Hrana. Prvi put sam putovao sa čekiranim prtljagom negde, jer sam znao šta me čeka pa sam poneo neku hranu sa sobom. I to je jedna od pametnijih stvari što sam uradio iako ne podnosim da vučem koferčine na putovanja, ali stvarno je tamo sve solidno skupo a izbor je bzv. Sećam se nekih cena ali da ih ne pišem, računajte sve x2 ili x3 u odnosu na kod nas. Alkohol skup, najmanje to njihovo pivo i najjeftinije je oko 1,8e, limenka 0.33 je oko 2,5e. Nemam pojma da li je voda tamo za piće, nisam ni pitao nikoga, ja sam kupovao flaše/balone.

∑ utisak. Sejšeli su jedino mesto gde bih se ponovo vratio, a solidno sam proputovao do sada i ne volim da idem na ista mesta. Destinacija koja ima stvarno neverovatnu prirodu. I koja pored svoje izolovanosti nema neke "opasnosti" poput malarije, raznih opasnih životinja, kriminala i sl. Krivo mi je što nisam obišao Fond  Ferdinand ili Vallee de Mai na Pralinu pošto je ceo dan padala kiša i što nisam pešačio do Anse Marron. Pored toga manje-više video sam šta sam planirao. Zaboravio sam da napišem za menjanje para. Iako uglavnom može da se plati u evrima, bolje je menjati pare u rupije. Npr. u menjačnici je kurs oko 14,2scr za 1e, u prodavnicama računaju oko 13,5 a na benzinskoj 13scr za evro. Najbolji kurs je bio u nekoj mini menjačnici Nuovobanq na aerodromu u Maheu kad smo sleteli. Zaista su Sejšeli nekako kompletna destinacija koja nudi svašta-nešto. Osim noćnog života E da, kornjača ima na sve strane.

Iako nisam planirao vidim da sam se raspisao, pa da kažem da zaista sam pokušao da napišem nešto drugačije od Jack-a, sa što više nekih praktičnih informacija. Koliko god Sejšeli delovali kao neka daleka/skupa/manje popularna egzotična destinacija verujem da ima solidan broj ljudi sa ovih prostora koji su posetili ili planiraju da posete ova ostrva pa se nadam da će ovo nekome koristiti. Koja je muka pisati u ovom editoru ili šta je već, nikako da se snađem...

 

[Bokinjo]

@Jack Sparrow @johnny888 Da li imate neku map sa linijama autobusa kuda voze?

Hvala

[Jack Sparrow]

zatrazi im schedule na: Nelly Roselie <Nelly.Roselie@sptc.sc>

inace, ako kanis ici, skoro sam video jako dobre cene katarom za 480eur beog -> mahe

layover isto dobar i to za sezonu april/maj...

[Bokinjo]

Hvala na informaciji bile su preko Qatara 496e, do se ja nakanim skocile su na 610e, sa su spale na 590e, planiram pocetkom februara da odem.

[Jack Sparrow]

anse petit obavezno!!! raj na zemlji

i obavezno slike ovde okaciti molim. secanja da navru...eh..

[Bokinjo]

Naravni nista ne brini