KAD PUSTITI DETE NA SAMOSTALNO LETOVANJE

[nelli]

Koje su prave godine da dete samostalno letuje sa drustvom?Moja cerka me vec moljaka za naredno leto,a ja sam izricito protiv.Inace ima 15 godina,a za mene je ona jos uvek bebana:Help:.

[NensiFancy]

HM za nas roditelje nikad kraja " teskim odlukama",

moji su srecom mali imam jos vremena ,

ali jedno cu reci,

mene moj otac nikada nije pustio na letovanje sa drustvom, na djacke exurzije sam isla, imala sve od naj patika do garderobe, novac nije bio problem,

i to me i dan danas boli, sto je za neke stvari isuvise bio strog,

iako sam vrlo lepo vaspitana ( i sestra isto), vrlo vrlo odgovorne osobe, pametne ....

sa danasnje tacke gledista , kada sam i sama roditelj ga razumem,

ali mu i zameram jer kada sam ttrazila da idem sa 2 najbolje drugarice koje sam znala od osnovne skole, imale smo ni manje ni vise nego celih 18 god, nije dozvolio .

Ja bih sela i dobro razmislila kako sam vaspitala dete, cemu sam ga naucila, da li je sposobno da vodi racuna o sebi, odgovorno, i na kraju krajeva sa kim ide , da li poznajem tu decu / roditelje

SRECNOOOO

[nelli]

NensiFancy,dajem sve od sebe da budem dobar roditelj,trudim se,pravim kompromise.Mislim da sa vaspitanjem nisam omanula,mozda joj treba jos malo treninga odgovornosti,ali imam jos vremena do sledeceg letovanja.Ovog godine joj ne gine smaranje sa roditeljima.:dosada:pozdravcic

[Emy]

mislim da dete koje ima 15-16 godina moze sasvim lepo da brine o sebi na samostalnom letovanju.

ja sam u tim godinama sama putovala gde sam i kad sam htela, pa i dosta ranije, moji nisu nikad pravili frku oko toga. a nikad mi se nista lose nije desilo.

evo, moji sestra(15) i brat od strica(13), nisu hteli da idu sa roditeljima na more ove godine jer im smor. i hoce dogodine da idu sa drushtvom, shto meni prvoj nije bash prijatna pomisao, da se ne lazemo, ali s druge strane, moraju da grade sopstvena iskustva, ne mozemo sve da im serviramo na tacni.

shta cesh... imamo godinu dana da se priviiknemo na to da su deca odrasla...

[Billy The Kid]

Jedan moj prijatelj je smislio super foru za privikavanje dece (dve devojke) na samostalna letovanja. Uplatili su odvojeno dva aranžmana na istom ostrvu u isto vreme ali u dva različita mesta. Devojčicama je bilo super zato što su znale da uvek mogu da računaju na pomoć roditelja, ako im nešto zatreba, a opet su bile totalno samostalne. Prijatelj nije od onih Ilija Čvorović tipova koji bi ih uhodio i sl ali je i njemu bilo lakše da zna da su mu u blizini. Tako su išli na dva letovanja dok se obe strane nisu opustile i sada idu svako na svoju stranu.

Meni su deca još uvek mala (dve devojčice) ali ću, Bože zdravlja, kada za to dođe vreme verovatno isto postupiti. Mislim da je ovo odličan način da se deca na siguran način osamostale i nauče odgovornosti.

[codemaker]

Ovo je sjajna zamisao.

Mada, mislim da sa 13 godina, dete ipak nije dovoljno zrelo da samostalno odlazi na letovanje.

[nelli]

Billy, dobio si "pljus" za ideju, a vidim da te je još neko pre mene "pljusnuo"... Predlog je sjajan, (a uzevši u obzir i codemakerov savet), mislim da ću napraviti kombinaciju: isto mesto, različite vile i svi zadovoljni.. :ideja:

Izmenjeno 30 sep 2011 (nelli)

[Ton_majstor]

Нели, пљуснуо сам га ја, јер је идеја о "паралелном" летовању одлична, мада је нисам разматрао у баш том облику, већ у редукованијем.

Рецимо, добију посебну собу (пријаће и великима), преко дана се срећете према договору или не (ручак, купање), а увече су слободни да не буду са родитељима. Битно је да имају свој дневни распоред, да не чекају нас за ишта. Многи се од њих тамо распиштоље, па спавају по пола дана (ваздух, мир), а поподне и увече се разобадају, што је потпуно контра од родитељских светоназора (рана кафа, рано на плажу и у продавницу, поподне дремка, увече шетња).

Ћерке (сада далеко преко двадесет, а, Богме, једна и удата) су ишле саме (са момцима) тек када су матурирале или касније. Није им брањено, али им је јасно стављено до знања да се постарају саме око свог летовања, од нас ће добити пуну техничку подршку, не и новац. То је био јасан знак да одборавамо самосталност, али не са маминим и татиним парама. Ако нам већ иду живци у тандарију, онда барем да не финансирамо своје лудило.

Како видим, сина (13.5) морам да мамим давањем одговорности када идемо на летовање. На пример, "ти ћеш тамо да ми помажеш" око овога или онога, или "ајде да возимо мопед, да те учим", свеједно, то му прија, а прија му и идеја да будемо нас двојица сами и идемо у мале мушке авантуре (возимо се колима, са одврнутом музиком и циркањем шта ко пије) што у Србији радимо ретко.

=====

И ја сам ишао врло млад (13-15) без родитеља на море, али у оквиру неке организације (извиђачи, итд.). Пустити млађег пубертетлију потпуно самог/саму је стављање финалног потписа на родитељство.

Могу они да се бече и дрече да неће са нама, али до добијања личне карте немају шта да траже сами ИГДЕ. Нису времена од пре 30 година, то многима служи као изговор за свашта, али је и сурова истина.

Цео проблем долази од тога што тамо морају да се снађу са "приложеним" друштвом које доведу други родитељи (углавном из Србије, понеки странац), а и сазнање да ће то трајати само десетак дана доприноси утиску унапред пропале "летње љубави".

Када иду сами, сами и бирају друштво, које добро познају (или ће га тек ДОБРО упознати, нажалост!), па је усхићење далеко веће. Треба им допустити и да се разочарају у пријатеље, једнако као и да их још више заволе током летовања (ово редовно иде много теже).

Нема универзалног рецепта. Ко је био стегнут као мали, сада ће да или исто стеже своју децу, или ће да попусти, знајући колико је трпео. Ко је био пуштан, сада зна да то уме да буде и незгодно, паа....

Не ваља ни једно ни друго. Наћи лепу меру је уметност.

Поздрав!

Izmenjeno 30 sep 2011 (Ton_majstor)

[Billy The Kid]

Slažem se da je trinaest godina malo rano za tu vrstu samostalnosti. Sećam se sebe u tim godinama, gledajući sa ove distance ja sam sebe ne bih pustio da samostalno letujem. S druge strane svako dete je drugačije, neko ni sa dvadeset nije zrelo i odgovorno kao neko drugo sa petnaest. Svaki roditelj najbolje zna svoje dete, makar bi tako trebalo da bude, pa tako i zna jel njegovo dete spremno na tako nešto.

[nelli]

Pa baš zato što ZNAM,.. NEDAM!!! Mislim, varijanta od malopre dolazi u obzir, podnošljivo i bezbedno...

Tonac, svaka ti je na mestu.. hvala što si svojim iskustvom doprineo ovoj temi..

Izmenjeno 30 sep 2011 (nelli)

[Billy The Kid]

Није им брањено, али им је јасно стављено до знања да се постарају саме око свог летовања, од нас ће добити пуну техничку подршку, не и новац. То је био јасан знак да одборавамо самосталност, али не са маминим и татиним парама.

Ovo mu od prilike dođe isto kao da ste im rekli da ne mogu da idu same.

[zazolina]

Ovo pitanje je i kada sam ja bila u tim godinama bilo predmet velikih rasprava i u mojoj kuci,a bogami i u kucama mojih drugarica/drugova.Prvi put sam pozelela da sama odem na letovanje sa 15,i naravno,nisu me pustili,a kada sam imala 18 i decka,i kada su videli da cu prokljucati ako me ne puste,napravili su kompromis slican onom sto neko pomenu par postova pre,ja sa deckom u kamp(pseudohipi faza razvoja)a oni u hotelu u istom mestu.Tako smo svi bili manje-vise mirni.Iskreno,kada se setim nekih svojih faza iz mladosti,ma sam Bog me je sacuvao,kao na pr.kada sam sa tek polozenim vozackim ispitom sela u prastaru bubu i odvezla se u Grcku.

Naravno da sam svoje roditelje tada smatrala nesnosnim robovlasnicima i gusiteljima mojih naprednih stavova(cuj,cuj,stavovi),mada su zapravo vrlo liberalni bili uvek,ali kada sam se nasla u ulozi roditelja,verujte da sam bila jos gora,ali lukavija,pa sam sve umotavala u sarene oblande koliko god sam mogla.Ipak,prvi put sam sina samog pustila na more sa 16(citaj morala da pustim),i uzasno brinula,naravno,malo mi je lakse bilo sto sam znala da je i moja kuma u istom mestu na letovanju,pa bas ako zatreba...naravno,on nije to znao:cool:

Ali,on sada ima 27,a ja,verujte,i dalje brinem kada negde ode,valjda je to roditeljska kletva.A da mi je pomenuo odlazak kolima na more,po polaganju vozackog,verujte da bi to bilo samo preko mene mrtve!

Problem je sto deca misle da mi ne verujemo njima,njihovim procenama,ali mislim da se,bar ja,vise bojim drugih,ali nemoguce ih je zastititi bas od svega,treba i sami da pronalaze resenja za neke situacije u zivotu i sticu iskustva.Ipak,nije bez razloga 18 godina postavljeno kao granica detinjstva.Hajde neka probaju i malo ranije,sa 16,17,ali pre...zaista mislim da je sve pre toga prerano.

[Ton_majstor]

Ovo mu od prilike dođe isto kao da ste im rekli da ne mogu da idu same.

Пази, Били, није скроз тако. Односно, тако је ако се препустиш стихији дренчења и идеш линијом мањег отпора, тј. чуваш срце и желудац. Јел треба да понављамо грешке својих родитеља? Што смо онда овде и све модерни, фенси и медијски научени, а без матријархата и патријархата?

Јок, бре, Били. Стегнеш срце, па објавиш родитељски став, ал да не саботираш каснијим уступцима (ево ти, срећо, од тате за сладолед, ал да не зна мама), нити друга страна да то ради (ево ти, срећо, од маме да купиш тамо ланче, ал да не зна тата)! А онда мамина и татина "срећа" попије све паре за једно вече у дискотеци.

Уосталом, тако се тестира да ли гајиш оног распикућу који једва чека да умреш ("жив отац, мртав капитал") или онога који ће да се избори за себе.

Били, од нас цура добије за трошак (штајазнам, 100€), не и за сам смештај и пут! На то сам мислио, под "техничка подршка".

Е, без љутње, само се дружимо и размењујемо искуства. Увек волим да чујем друге сапатнике!

=====

Ја сам ишао преко омладинске да штемујем зидове и носим гајбе ("мали Марко" ), да зарадим за море са 17-18. Ишло је лакше, било је више пара... нећу даље да поредим.

Данас је теже, али свеједно - може, сведоци смо. Девојке могу да раде у некој пекари или да чувају дете (или да копају кромпир, беру бреске... ) месец-два и да зараде, или да се лежерно ослоне да момак то изнесе на сопственим леђима, а и то је тест колико је веза озбиљна. Можда многи од вас тек чекају "озбиљне везе", али ми који прођосмо то, оседесмо од искуства.

Јбт, РОДИТЕЉСКИ форум!!

Поздрав!

[nelli]

Били, од нас цура добије за трошак (штајазнам, 100€), не и за сам смештај и пут! На то сам мислио, под "техничка подршка".

ja sam za varijantu platiš put i smeštaj, a o dzeparcu neka "samostalno" mozguju.. ;)

Izmenjeno 30 sep 2011 (nelli)

[Billy The Kid]

Ma ko se bre ljuti, naravno da treba čuti i tuđe mišljenje. Ja samo pišem iz nekog svog ugla.

Generalno, kod nas se "deca" malo kasnije osamostaljuju nego što je to slučaj na zapadu ali mislim da za to nisu kriva niti deca ali ni roditelji. Jednostavno živimo u takvom vremenu na takvom mestu, viša sila što bi se reklo.

Lako mi je da sada pričam o svemu tome kada se vreme za osamostaljivanje mojih curica ne vidi ni iz daleka, ali mislim da ću se i ja potruditi da ispravim greške svojih roditelja. Ja sam po prirodi tvrdoglav kao mazga, a vidim da je i ova starija po tom pitanju na mene, pa treniranje strogoće mojih roditelja nije dalo neke efekte. Sada sa ove distance vidim da bi potpuno drugačije rezultate dala drugačija taktika. Ja sam pobornik toga da "problem" treba sagledati iz ugla onoga koji je u pitanju, u ovom slučaju deteta, tinejdžera nazovi kako hoćeš. Uvek sam se pitao kada se dogodi taj trenutak da odrasli potpuno zaborave kako je to biti tinejdžer i u kakvom se sosu ni kriv ni dužan nađeš. Naravno sve zavisi kakav je karakter deteta i još sto nekih drugih faktora ali mislim da im je tada pomoć u vidu saveta i vetra u leđa najpotrebnija.

Ja recimo nikada ne bih mogao da odem na letovanje i šepurim se u nekom dobrom hotelu, apartmanu, šta god, a da znam da su moje curice koje su do juče sa tatom išle na plažu otišle u neki skroman smeštaj, za sve pare što bi se reklo, za koje su uspele da nakrpe pare. To bi me stvarno zabolelo. Potrudiću se da im ja plaćam putovanja sve dok se školuju i dok se ne zaposle za stalno, što bi se kod nas reklo. Naravno da ih treba naučiti da znaju da raspolažu novcem i kako se taj novac zarađuje ali uvek sam za to da jedina briga u tom periodu treba da im bude školovanje a ne neki egzistencijalni problemi. Ovo kažem zato što su moji roditelji meni ostavili gorak ukus u ustima zato što i kada su mogli nisu mi pomogli na pravi način i trenirajući strogoću napravili sto nekih drugih problema. Da li nisu znali ili nisu hteli ne znam, ali su mi je svakako ostala "škola" za ceo život.